Hvala.
Kao što je prethodna govornica gospođa Čomić rekla, mi predlažemo brisanje člana 2. zato što član 2. predstavlja potencijalni izvor korupcije, kao i čitav ovaj zakon koji vi ovde predlažete i samo što niste dali lični opis onog kome spremate aerodrom na koncesiju, nekog vašeg člana, nekog vašeg tajkuna. Zato predlažemo brisanje člana 2, kao i čitavog ovog zakona, što ćete videti u daljim tekstovima naših amandmana. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Dveri.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Shvatajući da je ceo ovaj zakon upravo i donesen da bi se namestilo nekome upravljanje, pre svega, aerodromom „Nikola Tesla“, mi smo se u ovom stavu 2. osvrnuli i podneli amandman na nešto drugo. Znajuči da već ne možemo sprečiti otuđenje, odnosno davanje na upravljanje ovog aerodroma, mi smo želeli da zaštitimo sistem odbrane i Vojsku Srbije tako što bismo izuzeli iz primene ovog zakona tzv. mešovite aerodrome, one aerodrome koji se delimično koriste u civilne svrhe, za potrebe civilnog saobraćaja, odnosno koji su pretežno aerodromi koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije.
Tako da, smatramo da bi oni trebalo biti izuzeti iz primene ovog zakona, jer bi promena upravljača, odnosno dolazak nekog privatnog upravljača, naročito upravljača aerodromom koji bi bio iz inostranstva, mogli značajno da utiču na rad Ministarstva odbrane, na funkcionisanje Vojske Srbije i na bezbednost naše države, tako da zaista moramo voditi računa o onome što nam je ostalo od Vojske, o onome što nam je ostalo od bezbednosti, makar to da sačuvamo, jer jasno je da smo dosta ruinirali sistem odbrane u zadnjih šesnaest godina, ali hajde jednom da se stavi tačka i hajde jednom konačno da stanemo u odbranu i zaštitu vojnog interesa, jer ako mi ne budemo čuvali svoju vojsku, doći će neka tuđa vojska da nas brani.

Na naziv iznad člana i član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Dakle, i na ovaj član je poslanički klub DS podneo amandman, upravo želeći da skrene pažnju na to šta je cilj ovog zakona. Jasno je da se sprema koncesija i videli smo i u prethodnom obrazloženju zbog čega ne treba prihvatiti prethodne amandmane, da se sprema koncesija za aerodrome, posebno aerodrom „Nikola Tesla“.
Mi pitamo koliko je isplativo i ovo što se najavljuje? Ne vidimo tu jaku argumentaciju i motive za donošenje ovakvog zakona, posebno ako se hvalimo rezultatima aerodroma „Nikola Tesla“, gde se prikazuje dobit godišnje od 25 do 30 miliona evra, sa nedovoljno efikasnim vođenjem i ustupcima koje pojedine avio-kompanije imaju u tom smislu, za navedenih 25 godina očekivana dobit bi bila od nekih 750 miliona evra sa većinskim vlasništvom države. Mislim da se tu postavlja pitanje, sa najavom početnog ulaganja od 300 miliona evra i očekivane dobiti koju bi iz takve transformacije država Srbija imala.
Mi mislimo da je važno uspostaviti model i univerzalni pristup pre svega prema infrastrukturi javnih preduzeća u Srbiji. Mislim da je potrebno izdvojiti i razdvojiti infrastrukturu, što predstavlja pista i osnovna infrastruktura samog aerodroma i ne samo „Nikola Tesla“, nego i svih ostalih, a da treba razvijati tržište nad operacijama. Mislimo da je važno da država zadrži kontrolni paket akcija od najmanje 51% da bi upravljala na takav način. To je razlog zbog čega smo podnosili sve ove amandmane i zbog toga iskazujem takav stav DS.

Hvala.
Reč ima ministar.

Moram da reagujem da ne ostane nezabeleženo. Vaša poslanička grupa sve amandmane koje je dala na ovaj vrlo važan zakon kojim definitivno kompletiramo sve ono što se zove vazdušni saobraćaj u Srbiji, svi amandmani su „briše se“. Meni je žao što nije bilo dobre volje da ovo što pokušavate u raspravi pretočite u tekst. Dakle, vaši amandmani su „briše se“.
Drugo, amandman „briše se“ na član 3, samo da se takođe pojasni, u pitanju su pojmovi, tako da dosta toga što ste vi sada rekli nekako mi se ne slaže sa tim amandmanom.
Moja obaveza je i dužnost zbog građana Srbije da objasnim samo nekoliko stvari, upravo vezano za ove amandmane koje ste vi podneli kao „briše se“, a to je da ovaj zakon je vrlo važan. Važan je da definiše ono što se Zakonom o vazdušnom saobraćaju nije definisalo. Te tako pojmovi, koji se pominju u Zakonu o vazdušnom saobraćaju i u ovom, prosto nisu u suprotnosti, to je pod jedan. Pod dva, da li će da bude koncesija, kako će izgledati dalji razvoj „Nikole Tesle“ je nešto na šta Vlada još uvek nije donela odluku, ali ono što Vlada ima kao rezultat jeste sigurna dobit aerodroma „Nikola Tesla“ koja postoji, koji se iz godine u godinu povećava, za razliku, da podsetimo opet, da nije postojala nikakva dobit i da su postojali stalno gubici za vreme nekih drugih vlada koje nije vodila Vlada SNS.
Znači, dobit postoji. Cilj je da se aerodrom dalje razvija. Cilj je da to mesto koje ima aerodrom „Nikola Tesla“ u regionu zaista postane jedna vrsta haba. Zašto nije bilo dobiti i zašto nije bilo, odnosno profita aerodroma „Nikola Tesla“ u nekim prethodnim vladama? To je pitanje možda baš i za vašu poslaničku grupu, ali svejedno. Znači, naš zadatak jeste da stvorimo uslove i da upravo vodimo računa o infrastrukturi i o svemu, a napraviću malu paralelu sa vođenjem infrastrukture luka, gde je to bio uvek problem kada ste ih privatizovali.

Vreme, hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika.

Govorili ste o dobiti aerodroma. Odlično, i naravno da navijamo da aerodrom bude naredne godine još uspešniji i sva naša javna preduzeća sve uspešnija. Nažalost, nema ih puno, posebno ćemo govoriti kasnije i o stanju javnih komunalnih sistema. Posebno na lokalnom nivou, a i nekih drugih komunalnih sistema.
Kada govorimo o aerodromu, jednostavno je pitanje. Nama nije najjasnije obrazloženje u kome se već najavljuje mogućnost izdavanja aerodroma i izdavanja koncesije za nekih 300 miliona koliko se najavljuje. Koliko će biti, to ne znamo. Mi ne možemo da znamo. Ako imamo jednostavnu računicu i da sa ovakvim načinom vođenja aerodroma, gde sigurno postoji prostora da budu još efikasniji, i mi navijamo da bude efikasniji, aerodrom iskazuje 25 do 30 miliona godišnje dobiti. Ako se najavljuje 25-godišnji ugovor, 25 na kvadrat je 625. Znači, 625 miliona evra i učešće države u toj istoj dobiti. Ako očekujemo da bude sve efikasniji i da ta dobit raste iz godine u godinu onda se radi o većem iznosu. Ovde se pominje nekih 300 miliona.
E, sada, to je naše pitanje – način na koji će se čitava Vlada i država odnositi prema javnim sistemima i posebno prema infrastrukturi? Još jednom ponavljamo – zbog čega nismo pretočili u amandmane? Postavili ste nam to pitanje – zbog čega niste taj predlog pretočili u amandmane? Imali smo jedan dan za ovih 20 zakona, koliko je svako od nas u Skupštini imao tog prostora i vremena da reaguje na sve ove zakone i na sve ove članove. Da li mislite da je realno dati takvu vrstu amandmana? Mi vam sada govorimo taj stav. To je stav da treba zadržati većinsko vlasništvo nad infrastrukturom.

Zahvaljujem. Vreme.