Nekako, vi opet, kako se vama čini da će da bude i opet nam projektujete kako će to da izgleda.Postoje određene procedure kada se uopšte zakon predlaže na Vladi. Postoji procedura od javnih rasprava, dakle, prvo radne grupe, koja je sastavljena ne samo od članova ministarstva, nego i od ljudi sa raznih fakulteta, civilnog sektora itd, pa se priprema zakon, pa se ide na javne rasprave, pa se nakon javnih rasprava i mnogih komentara koje se u javnim raspravama dobijaju, koji su jako dobri i kvalitetni, to stavlja unutar zakona, pa treba da dođemo na sednicu Vlade. Da bi došli uopšte na sednicu Vlade, zakon mora da dobije mišljenje mnogih ministarstava.
U ovom slučaju, zbog važnosti zakona, ovaj zakon je dobio mišljenje 27 institucije najvažnijih u ovoj zemlji. Znači, one sve verovatno nemaju pojma po vama i po vama verovatno i Poverenik takođe nema pojma, zbog toga što ovo što sada vi govorite, dakle, ovaj zakon, Nacrt ovog zakona je prihvaćen i od Poverenika. Neverovatna je ta selektivnost u vašem razmišljanju. Kad vam ne odgovara nešto, u tom slučaju onda koristite Poverenika. Kad vam nešto odgovara da diskutujete, onda to mišljenje više nije važno. Nekako ipak moramo da poštujemo ono što se zove procedura, zakon, koji je, ponavljam još jednom, nema kugle, nema ničega, sve je jasno napisano.
Profesionalni upravni ili upravnik treba da zna ko živi u stanu kao što svi mi kao stanari treba da znamo ko su komšije samo zbog jedne stvari, zbog upravljanja, dakle, zbog toga da ti ljudi budu u skupštini i zbog održavanja zgrade. Vi možete da puštate filmove kakve god hoćete, ja još jednom govorim, vratimo se u okvire zakona. Zakon je vrlo jasan.
