Ne znam koji je sat rasprave i koji je amandman u kome stalno govorite da će profesionalni upravnici biti članovi SNS. Ja vas upravo pitam da mi kažete gde gledate, kako to znate, pomozite mi da znam i ja. Volela bih da znam način kako vi dolazite do tih saznanja i kako znate da niko neće hteti da radi taj posao. Dajte, prosvetlite nas sve, objasnite nam. Svaki put vas to pitam i nikako da dobijem odgovor od vas, bilo bi možda onda mnogo jednostavnije neke stvari raditi, kada bismo znali sve to šta će nam se desiti, kako vi kažete.
Zakon je vrlo jasan. Zakon je zaista do detalja propisao šta sve treba da se uradi, koji su kriterijumi i zašto imamo i upravnika i profesionalnog upravnika, odnosno prinudnog ukoliko u roku od mesec dana ne izaberemo svog upravnika zgrade. Zakon ne poznaje teorije zavere, zakon ne poznaje rekla-kazala, zakon ne poznaje kristalne kugle, ništa od toga zakon ne poznaje.
Zakon je jasan, zakon se sprovodi, ali bih volela da znam. Možda bi mi to značilo.

Koleginice Jerkov, imate pravo na repliku da objasnite.

Gde gledam gospođo Mihajlović? Gledam u javna preduzeća, gledam u skupštine opština gde su mahom svi odbornici SNS zaposleni u javnim preduzećima. Ako vam trebaju imena, mogu vam dati imena, recimo za grad iz koga dolazim, 90% odbornika je nakon izbora za odbornika zaposleno u javnim preduzećima.
Gledam u sve one ugovore o delu, usluge po ugovoru koji su se našli u budžetu Republike Srbije, gledam u sve notare, gledam u izvršitelje i vidim da su oni članovi SNS ili da su preko veza u SNS došli do posla.
To, što vama nije jasno, verujte da ste jedina osoba u Srbiji kojoj nije jasno da se preko SNS danas dolazi do posla i žalosno je što moram da vam objašnjavam deseti put da je to tako.
Ako vi to ne znate, ne znam gde vi živite gospođo Mihajlović. Zaista je neumesno da bilo koga ubeđujete da se preko SNS ne dolazi do posla, jer to zna svaki građanin Srbije. Ne mogu više da vam objašnjavam, imena nema potrebe da vam dostavljam, dostaviće vam ovi vaši upravitelji, verujem, sve podatke o svim građanima, pa između ostalog i to.

Pravo na repliku, ministar dr Zorana Mihajlović.

I dalje mi niste odgovorili na to pitanje. Da li je neukusno i kažete - vrlo je neukusno da vam ja to kažem.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Neumesno.)
Neumesno, izvinjavam se.
Ja sve vreme ne želim da se vraćam na period, neću, trudim se maksimalno da pričam isključivo o zakonu i da govorim o tome šta će se raditi i na koji način. Da li zaista mislite da je umesno da vi iz DS nama pričate kako se dolazi do posla? Konkretno, čak i vi. Jeste li na nekom konkursu možda dobili posao kod Pajtića? Ne razumem, šta? Pa, nemojte da nam govorite, zato što ni jedan jedini, da se izrazim bolje, gotovo ni jedan jedini član DS nije izabran nigde na konkursu u vaše vreme. Nemojte da mi govorite, zato što u to vaše vreme, da ga tako nazovemo, nije postojao ni zakon koji to reguliše.
Znači, sve vreme pokušavam da vam ne objašnjavam kako ste davali poslove. E, mi nismo takvi. Ja razumem da vi polazite od te iste mantre da to sigurno radi i SNS, ali to nije tako i to je proverljivo. Dakle, možete da pogledate u ministarstvima, možete da pogledate po tim ugovorima, kako vi kažete, po uslugama po ugovorima, odnosno ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Pa, pogledajte, to su javno dostupni podaci. Evo, ja ću da vam dam sve ugovore iz ministarstva koje ja vodim.
Dakle, ljudi se primaju po tome kako znaju da rade svoj posao, a ne da li su član ove ili one političke partije. Razumem da imate taj trag iz prošlosti, ali hajde malo pokušajte da razmišljate da nisu svi baš kao što ste vi. Razlikuju se neke stvari. Zato vas stalno pitam, koju kuglu gledate? Ja gledam ono što se zove budućnost.
I još jedna stvar, kada bi vas čovek slušao sve ovo vreme, on bi pomislio da građani Srbije i da SNS nije dobila preko 50% glasova na izborima, ljudi bi pomislili da ovde nema ni 10% u SNS glasova građana Srbije. Pa, da vas izvestim još jednom, nije tako i to što govorite zaista se ne slaže sa onim što jeste realno stanje. Imate svoju percepciju, u redu, vaša stvar, ali to nije realnost.

Pravo na repliku narodni poslanik Gordana Čomić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Članica Ustavnog suda, eto to gledamo, izabrana. Zaista može i dobro je da o tome razgovaramo, možemo da idemo po kojim god hoćete institucijama i organizacijama, javnim preduzećima…
(Blaža Knežević, s mesta: Dušan Petrović izbacio 860 sudija na ulicu, o čemu pričate vi?)
Narodni poslanik dobacuje, ja se nadam da će predsedavajući…
(Blaža Knežević, s mesta: 860 sudija izbačeno je na ulicu za vaše vreme, i to vrhunski sudija.)
Narodni poslanik nastavlja da dobacuje, ne može da izdrži istinu. Znam da je teško realnost i činjenice podneti, to je dosta teško. Ne mora predsedavajući ni da zavede red na sednici, jer ja znam kada neko tako reaguje dobacivanjem i kršenjem Poslovnika, da sam ovde rekla istinu.
Sudija Ustavnog suda, pa onda javna preduzeća, pa onda gde god hoćete, i to je ono što se zove realnost ujeda. Svaka vrsta poricanja da ta realnost postoji neće doneti dobra, ko god bio na vlasti i ko god bio u opoziciji. Činjenica da imamo pred sobom ljude koje znamo u svojim lokalnim sredinama i koje znamo gde su zaposleni, ne može da se izbriše poricanjem te realnosti.
Zašto je to zajednička šteta? Zato što je jednim delom ponavljanje grešaka, a drugim delom je sprečavanje da zaista dođemo dijalogom do razvoja Srbije, jer partijski kadrovi neće dovesti do razvoja.
Narodni poslanici i dalje dobacuju i ja sam zadovoljna zbog toga. Ja ću ovde uvek govoriti istinu i razumem koliko vas potresa istina, zato što je ona neprijatna.

Privodite kraju, koleginice Čomić.

Ali, molim vas da onda razgovaramo o činjenicama, o brojkama i o istini, a ne o percepcijama.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Jerkov.