Hvala gospodine predsedavajući, i ovo će biti kratko, jer opet nema potrebe da bude drugačije.
Stvarno je interesantno, ne znam kako bih drugačije to nazvao, ovu priču koju smo čuli sada o kandidatima i izabranim sudijama Ustavnog suda Srbije. Stvarno interesantno, ako ni zbog čega drugog, onda zato što, pričali smo o tome da postoje određeni uslovi da čovek to postane. Razgovarali smo i o konkretnim kandidatima i pominjali smo o kome je tačno reč i kakve su kvalifikacije, stručne kvalifikacije tih ljudi. I na naše podsećanje da se to malo pogleda, da pročita onaj ko nije, kao odgovor smo dobili ili muk ili ponovljene recitacije koje su neki ovde servirali, mada je bilo ovde i nekih koji su bili dovoljno mudri da povuku ručnu pa da stanu, i da tamo, kada im se ukaže, pogledajte malo o kakvim je rezultatima reč i o kakvim je ljudima reč, da se ipak povuku, shvatajući da mogu samo sebi da naude u političkom smislu i da deluju neozbiljno, ako nastavljaju da kritikuju ljude koji su više nego kvalifikovani za ono za šta su bili predloženi.
Uopšte nije bitno da li je neko nekome politički blizak ili nije. Gledajte ono što zahtev zahteva, gledajte ono što struka zahteva. I ni po čemu drugom nemojte suditi. Pa, neka bude neko hrabar da kaže da nisu to bili dovoljno kvalitetni ljudi.
Još jednom, najmanje čudno da mi čujemo komentare na temu bilo kakvog stranačkog zapošljavanja upućene na teret nama, koji smo upravo i doneli mere kojima se zabranjuje zapošljavanje u javnom sektoru. U najmanju ruku čudno, od strane onih koji takve mere nisu donosili, a znamo i kako su se ponašali i prema državi i prema sopstvenim članovima. I kad kažu da su za to što su radili, a čega se dobro sećamo, platili 2012. godine, jesu. Ali, i 2014. i 2016. godine. I toliko su dobro radili da će nastaviti da plaćaju za to, bez ikakve sumnje. Hvala vam.