U članu 4, pored ostalog, pošto je dosta obiman da bi ga u kompletu čitao, u poslednjem stavu kaže: „Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi – obezbeđivanje uslova za obavljanje komunalnih delatnosti obuhvata aktivnosti na jačanju kapaciteta i funkcionalnosti komunalne infrastrukture, obezbeđenje sredstava za finansiranje, izgradnja komunalne infrastrukture, aktivnosti na praćenju kvaliteta komunalnih usluga, kao i preduzimanje mera za kontinuirano vršenje komunalnih delatnosti u cilju obezbeđenja životnih potreba fizičkih i pravnih lica.“
Dakle, to je plan i to je želja zakonodavca da privučemo što više investicija, privatnog kapitala, koncesionara i onih koji žele da uđu u privatno javno partnerstvo u ovoj oblasti.
Još jednom želim da zajedno razmislimo o tome, uzimajući u obzir i iskustva, pre svega, zemalja u našem okruženju, koja su primenila ovakva rešenja, a to je da li mi očekujemo da će neko ko bi eventualno ušao u koncesioni ugovor oko distribucije pijaće vode, a verovatno je da će najveće interesovanje upravo zbog najefikasnije naplate i mogućnosti isključenja biti najvećeg interesa i za Beogradski vodovod i za vodovod u Novom Sadu, Nišu, Vršcu i nekim drugim gradovima. Da li mislite da će neko sada na osnovu ovog stava prvo doći i investirati u tu infrastrukturu. Ogromne su to investicije u koje se investiralo poslednjih 50-ak, 70-ak ili možda više godina.
Dakle, uglavnom će doći neko ko će zahvaljujući tim ugovorima, pre svega, podići nivo cene, verovatno ići sa racionalizacijom u tim sistemima, javnim komunalnim preduzećima, smanjenjem broja radnika, smanjenjem troškova i time ostvarivati profit, a to je jedini cilj onih koji ulaze u koncesiju na ugovore sa državom.