Analogija vam je fantastična. Verujte. Ali o Breni i Bobi ne mogu da dozvolim da postavljamo pitanje u ovom cenjenom domu.
(Saša Radulović, s mesta: Vaše mišljenje me uopšte ne interesuje. Imam pravo da postavim pitanje.)
Nemate pravo da postavljate šta god vam padne na pamet. Zbog dostojanstva ovog Parlamenta, ne mogu da dozvolim da pitate o Bobi i Breni. To je makar šta.
(Saša Radulović, s mesta: Koja se tiču o zloupotrebi koja se dešava.)Smislite neko pitanje, ima još poslanika, pa ću vam dati šansu da pitate nešto.
(Saša Radulović, s mesta: Neću da smišljam, imam već pitanja.)
Dobro. Ali to drugi put.
(Saša Radulović, s mesta: Neću drugi put, hoću sada.)
Znam, i ja bih da mi Deda Mraz donese ogromnu igračku, ali neće. Hvala Vam puno. Žao mi je.
(Saša Radulović, s mesta: Nije vama ničega žao. Vratite mi reč. Imam prava da govorim.)
Evo uplašila sam se. Strašno mi je već.
(Saša Radulović, s mesta: Čega vas je strah? Vratite mi reč.)
Bojim se da će me zvati Boba i Brena i pitati kakve oni veze imaju sa radom Parlamenta.
(Saša Radulović, s mesta: Imam pitanje za predsednika Vlade. Vratite mi vreme.)
Radi javnosti i radi uvaženih poslanika, koji shvataju šta naš Poslovnik nalaže, a to je da u skladu sa članom 288 Poslovnika Narodne skupštine postave pitanje ili traže obaveštenje iz dužnosti funkcionera i nadležnosti organa na čelu kojeg se sada nalaze.
(Saša Radulović, s mesta: I Aleksandar Vučić je na čelu Vlade Republike Srbije, uključujući i marketinške trikove SNS-a.)
Odlično. Sedite, molim vas, sve sam razumela. Hvala vam puno. Sedite. Razumela sam vas.
(Saša Radulović, s mesta: Ništa niste razumeli, vratite mi vreme.)
Dobro, Milisav Milojević.
Ko je poslanik Milisav Milojević da li je u sali? Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, cenjene dame i gospodo poslanici, moje prvo pitanje je upućeno Ministarstvu privrede.

Kao prvo, želim da istaknem veliku zahvalnost u ime građanki i građana Aranđelovca, kao i u svoje lično ime, za sve realizovane projekte i pomoć koju nam je pružio premijer Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije u prethodnih četiri godine. Rezultat ogromnog poverenja i podrške koju smo kao lokalna samouprava imali tokom ovog perioda učinili su da Aranđelovac danas bude privredno, ekonomski, infrastrukturno i turistički mnogo lepši i napredniji grad, nego što je to bio samo do pre nekoliko godina.

Do dolaska na vlast SNS u Aranđelovcu skoro čitavu deceniju nije se mnogo toga uradilo na boljitku grada i stanovnika u njemu i to ogromna većina Aranđelovčana dobro zna. Nije se ulagalo u puteve, poljoprivredu i turizam, a naše najveće kompanije su otišle u stečaj.

Još jednom želim da iskažem zahvalnost Vladi Republike Srbije za povezivanje staža i socijalni program za firme u stečaju kojim je veliki broj radnika ostvario svoja prava. Oko 200 radnika kompanije „Šamut“ dobilo je iz fonda solidarnosti devet zaostalih minimalnih zarada i povezan im je staž. Takođe, ostvaren je i socijalni program za radnike kompanije „Elta“.

Pitanje koje nas zanima vezano je za stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Kolektiv“ a.d. koji je otvoren rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu IST55/2010, od 2. jula 2010. godine, na osnovu obaveštenja Narodne banke Srbije i u tom trenutku je imalo 111 zaposlenih, u većinskom vlasništvu Akcijskog fonda Republike Srbije sa udelom od 72% i sa imovinom koja je bila u zakupu.

Pitanje koje postavljamo je – kada će stečajni postupak koji traje već šest godina biti okončan? Da li je moguće ubrzati taj proces u cilju izmirenja obaveza prema poverenicima koji su u najvećem delu radnici kao i sama država Srbija?

Ovo pitanje nam je negde bitno, iz razloga što veliki broj nepokretnosti u vlasništvu stečajnog dužnika „Kolektiva“ a.d. koji se nalazi u strogom centru grada, kao i u seoskim mesnim zajednicama propada. O njima se niko ne stara i trenutno nema nikakve namene. Većina tih objekata su oštećeni i predstavljaju ruglo Aranđelovca.

Naša je želja da pomenute objekte stavimo u funkciju ili eventualno prepustimo novim investitorima koji bi rekonstruisali te objekte. Banjsko mesto Aranđelovac u prethodnom periodu se vratilo na turističku mapu Srbije i iz godine u godinu povećava se broj noćenja i poseta našoj opštini. Veliki broj pomenutih nepokretnosti bi stavljanjem u funkciju doprinelo razvoju turističkih potencijala sa kojima raspolažemo.

Moje drugo pitanje je upućeno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Tokom 2015. godine i 2016. godine u Aranđelovcu je okončan najveći infrastrukturni projekat u poslednjih nekoliko decenija. Zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije rekonstruisano je preko 25 kilometara državnog puta koji spaja opštine Topola, Aranđelovac i Lazarevac. Ukupna vrednost ove investicije iznosi preko 11 miliona evra. Ova najsavremenija infrastrukturna investicija u značajnoj meri povezala je tri opštine i omogućila znatno bolje funkcionisanje, transfer roba usluga telekomunikacija i ostalih sistema povezivanja drumskog saobraćaja.

Imali smo čast da je otvaranju puta prisustvovao premijer Aleksandar Vučić sa svojim saradnicima. Urađena je deonica puta prvog B reda, broj 27, na

relaciji Mesna zajednica - Krćevac - Aranđelovac u dužini od devet kilometara, odnosno prvi put, prvog B reda broj 27 deonice Kruševica - Aranđelovac u dužini od 17,6 kilometara.

Pitanje koje postavljamo je – da li je moguće izvršiti spajanje ove dve značajne investicije u dužini od dva i po kilometra? Kada možemo očekivati ovu rekonstrukciju koja bi spojila dve deonice i kompletirala čitav tranzitni deo koji prolazi kroz Aranđelovac? Ovo pitanje je od velikog značaja jer kompanije iz Aranđelovca beleže veoma velika povećanja izvoza i prometa robe koji se obavlja na ovoj deonici puta i samim tim iziskuje rekonstrukciju oštećenog i opterećenog dela kolovoza.

Još jednom zahvaljujemo se na pomoći investicijama i projektima i nadamo se nastavku odlične saradnje koju imamo. Hvala vam unapred na odgovorima.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Nažalost, moram ponovo da predložim Zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, iako smo prošle nedelje ovu tačku, odnosno ovaj zakon imali na dnevnom redu. Nažalost, promene koje su se dogodile u tom zakonu su kozmetičke prirode i ne menjaju suštinu. Zapravo, naši poljoprivrednici, pre svega mali poljoprivrednici koje imamo u Srbiji, u iznosu od 75% od ukupnog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, negde oko 480 hiljada malih poljoprivrednih gazdinstava od ukupno 630 hiljada, koliko imamo, će i dalje da se suočavaju sa velikim problemima kako da prežive i kako da održe svoju sopstvenu proizvodnju.
U ovom zakonu predlažem ono što je suština, a to je da se promene iznosi podsticaja u Zakonu o podsticajima i da na taj način pomognu našim poljoprivrednicima da lakše mogu da obavljaju svoju delatnost.
Napominjem da je ovaj zakon i te kako važan, pre svega iz razloga što on obuhvata dva miliona ljudi koji danas u Srbiji su zaposleni u svojim gazdinstvima i bave se poljoprivrednom proizvodnjom.
Dakle, najveći poslodavac u Srbiji u ovom trenutku jesu mala porodična poljoprivredna gazdinstva, a najmanje pažnje se njima polaže i to nije dobro. Dakle, molim vas da ozbiljno sagledate ovaj zakon. Mi imamo dovoljno sredstava. Ne možemo sada da govorimo o tome da nemamo, jer evo slušamo hvalospeve premijera, od ministra finansija kako nam je puna kasa, imamo razne suficite. Evo, na ovoj sednici Skupštine danas ćemo preuzeti 105 miliona evra duga koji ima Petrohemija.
I nemojte mi reći da nemamo sad sredstava da pomognemo našim poljoprivrednicima kojih ima najviše u Srbiji. najlakše ćemo zaposliti Srbiju kroz ulaganja u poljoprivredu. Imamo potencijal od više milijardi evra izvoza kroz poljoprivrednu proizvodnju, ali da bismo mogli da ga ostvarimo, moramo nešto i da uložimo.
Mi smo nažalost jedna od retkih zemalja koja polovinu godine, na primer, izvozi jabuke, a drugu polovinu godine uvozi. Mi i dalje uvozimo paradajz i papriku u Srbiju, što je nedopustivo i smatram da je to nešto što se mora prekinuti, ali ne vidim želju i ne vidim zapravo svest onih koji danas u Srbiji donose odluke o tome koliki značaj ima poljoprivreda i kolike potencijale mi ne koristimo kao zemlja koja može da ostvari određene rezultate u oblasti poljoprivrede.
Prema tome, predlažem da ovaj zakon stavimo na dnevni red. predlažem da ove mere i iznose za podsticaje koje sam ja predvideo, pre svega koji se odnose na biljnu proizvodnju, na premije za mleko, podignemo, jer, napominjem, ministar Nedimović je najavio da od kraja ove godine neće više biti zaštite od uvoza mleka za naše proizvođače mleka ovde u Srbiji. Biće izloženi ozbiljnoj konkurenciji i ukoliko im mi ne pomognemo iz budžeta, postoji velika opasnost da će oni uopšte uspeti da održe svoju sopstvenu proizvodnju. Zahvaljujem.