Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 195 narodnih poslanika.
Molim da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 133 narodna poslanika.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da što pre donesemo akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Zapravo želim da postavim dva pitanja. Prvo pitanje se odnosi na vas, na predsednika Skupštine i odnosi se upravo na današnju sednicu i ono glasi – zašto degradirate ovaj parlament? Zašto obesmišljavate parlamentarni rad? Ispunjavate političke želje premijera i Vlade i zakazujete ovakve sednice?
Mi smo, naime, juče u osam minuta do tri, do 15 časova zapravo, dobili saziv za danas u tri. U tom sazivu sednice nalazi se 27 tačaka dnevnog reda od čega čak 18 zakona i to veoma važnih zakona, predsednice. O tim zakonima treba ovde da se raspravlja, jer od tih zakona zavise životi naših građana, zavisi stanje u Republici Srbiji.
Pored toga, nije vam bilo dovoljno što ste na taj način sazvali sednicu, već ste i sve te tačke objedinili. Dakle, ja zaista ne znam kakve veze jedno sa drugim imaju tačke dnevnog reda, kao što je recimo izbor članova Saveta guvernera Narodne banke ili izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Trstenku, sa recimo tačkama Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, Zakon o uređenju sudova, Zakon o akcizama, Zakon o porezu na dodatu vrednost, Carinskog zakona, Zakon o proceniteljima i zakonima o poreskom postupku.
Radi se o veoma važnim zakonima i važnom setu zakona o kome će poslanici moći da raspravljaju bez dovoljne i adekvatne pripreme, sa jako malo vremena. Šefovi poslaničkih grupa će, ukoliko žele da diskutuju, po svakoj od navedenih tačaka, imati ukupno 44 sekunde da govore o jednoj tački dnevnog reda, a ostali poslanici negde oko 11 sekundi.
Sad mi vi recite kako je moguće da neko u nekoliko desetina sekundi pomene i zakone o porezima, i o carinama, i akcizama, i PDV-u i svim ostalim stvarima koje su jako važne za građane ove naše zemlje i važne su na kraju za celu Srbiju.
Sada, ovih dana, su se poslanici vladajuće SNS sprdali i podsmevali amandmanu o deda mrazu, koji je bio jako ozbiljan i koga nažalost oni nisu shvatili šta je njegova poruka. A njegova poruka je upravo ovo, on nije proizveo nikakvu štetu, već je bio edukativnog karaktera za razliku od ovoga što se dešava sa objedinjavanjem rasprave sa ovako važnim tačkama, gde ćemo mi danas zapravo učestvovati u jednom radu koji će svakako napraviti veliku štetu za građane Srbije, zato što poslanici nisu dobili niti adekvatno vreme za pripremu, niti za amandmane, niti će se ozbiljno moći diskutovati o njima.
Dakle, to što vi radite zapravo nije samo nepoštovanje članova ovog parlamenta i poslanika, nego svih građana Republike Srbije uključujući i one dve trećine koji nisu dali glas SNS, mi imamo obavezu prema svima njima ovde da se ponašamo odgovorno i da se ponašamo ozbiljno i ne smemo mi njima da pljunemo u lice. Nije amandman o deda mrazu bio pljuvanje u lice građanima Srbije, već je pljuvanje u lice građanima Srbije ovo što se dešava sa objedinjavanjem rasprave o ovako važnim zakonima koji su danas na dnevnom redu.
Ja bih vas zamolio da se to više, ako je moguće ikako ne ponavlja, jer to zapravo pokazuje da smo mi samo u funkciji Vlade, da ispunjavamo njihove političke želje i da ispunjavamo ono što zacrta premijer, bez adekvatne rasprave i bez transparentnosti. Kada nema transparentnosti potkradaju se i greške i to ste videli u prethodnom sazivu koliko je zakona promenjeno, koji su po hitnoj proceduru usvajani.
Drugo pitanje postavljam ministru zdravlja i Vladi Republike Srbije. Mi se suočavamo sa time da svake godine oko 30 hiljada ljudi odlazi iz Srbije. Sada u ovom trenutku negde oko hiljadu lekara čeka i traži sertifikat kako bi napustilo Srbiju od Lekarske komore u Srbiji. Naravno, u nekim delovima imamo jako velike probleme kao što su Bujanovac, Preševo i Medveđa gde je praktično tim ljudima odlukom Ustavnog suda ukinut dodatak koji su imali na zarade i ti ljudi planiraju da odu iz tih krajeva Srbije. Koji je način na koji Vlada i Ministarstvo zdravlja planira da te lekare dole zadrži, da ne napuste tu teritoriju kako bi građane imao ko da leči?
Sa druge strane, iste stvari sa zaposlenima u Specijalnoj bolnici u Bujanovačkoj banji koji nažalost zbog sudskog spora neće u narednom periodu moći da…

Hvala vam poslaničke.
Kratko ću vam odgovoriti na vaše pitanje. Zaista ne obesmišljavam rad parlamenta time što zakazujem sednice na kojima ima veliki broj predloga zakona. Time se ne obesmišljava rad parlamenta.
Drugo ne mogu da vam odgovorim na to zato što na objedinjavanje rasprave nismo prešli na taj deo sednice, a pitanje ne možete da uputite u ovom delu sednice meni nego predlagaču kada to dođe na dnevni red.
Za drugi deo odgovoriće ministar zdravlja.
Reč ima Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje Ministarstvu zdravlja i RFZO, a radi se o sudbini Apoteke „ Novi Sad“ i o svim drugim nazovimo ih državnim apotekama.
Naime, Apoteka „Novi Sad“, kao i druge državne apoteke mora da poštuje određenu proceduru prilikom nabavke lekova. Republički fond za zdravstveno osiguranje po toj proceduru raspisuje konkurs za nabavku lekova sa liste A i A1, a to su ti lekovi koje pacijenti dobijaju na recep za potrebe apoteka plana mreže ili ti državnih apoteka.
Kada se taj konkurs završi i RFZO izabere dobavljača, obaveštava sve državne apoteke da potpišu ugovore sa izabranim dobavljačima, a pri tome Republički fond opredeli sredstva, svakoj državnoj apoteci određenu sumu i u okviru tih sredstava one potpisuju ugovor sa dobavljačima. Uzgred, izabrani dobavljači, bar ovi koji su sada na snazi, su u privatnom vlasništvu. Nema ni jednog državnog. S druge strane, privatne apoteke biraju koga žele, jer ne podležu ovoj proceduri.
Dobavljač izabran od strane Republičkog fonda ograničio je isporuku Apoteci Novi Sad pod obrazloženjem da je rizična apoteka koja može biti blokirana zbog dugova. Po proceduri kada apoteka nabavi lekove od izabranog dobavljača, izdaje ih pacijentima na recept na kraju meseca, fakturiše Republičkom fondu sredstva i oni prebace ta sredstva apoteci od kojih apoteka uzima maržu, a sve ostalo prosleđuje dobavljačima.
Apoteke su u obavezi da snabdevaju korisnike sa liste A i A1, a ukoliko ima problema u tim nabavkama, one obaveštavaju RFZO svakog četvrtka. Međutim, Apoteka Novi Sad je u ovoj godini dobila lekove od dobavljača samo od polovine od odobrene sume i o tom problemu je obavestila i RFZO i Ministarstvo zdravlja i osnivača, ali nije bilo do sada reakcije. Zbog toga postavljam sledeće pitanje i tražim odgovor pre svega od Ministarstva, ali i od RFZO.
Dakle, kada će se rešiti problem Apoteke Novi Sad i drugih državnih apoteka? Imam pred sobom člana iz „Novosti“ od 20. decembra gde se upravo pominju i druge apoteke u istom statusu kao i Novi Sad. Zašto se ne rešava pitanje državnih apoteka? Zašto se ne izjednače uslovi za nabavku lekova za privatne i državne apoteke? Zašto se ne uredi farmaceutski sektor, jer farmaceuti nisu trgovci nego su zdravstveni radnici koji mogu pacijentu pružiti stručnu pomoć i na taj način smanjiti troškove rada kod izabranih lekara, kao što je to inače praksa u mnogim drugim zemljama? Kada će se regulisati pitanje jedinstvenih cena lekova? Kao što postoji jedinstvene cene cigareta, tako bi trebalo da postoje i jedinstvene cene lekova, kao što postoji praksa u drugim zemljama. U tom slučaju apoteke bi međusobno konkurisale jedna drugoj kvalitetom farmaceutskih i zdravstvenih usluga, a ne cenom lekova i ne bi se pretvorile u trafike ili bakalnice i ne bi ih sigurno bilo ovoliko.
Ono što posebno navode i drugi direktori apoteka kao jedan od ključnih uzroka problema, to je i monopolizacija veledrogerije, jer one dobiju posao u okviru centralnih javnih nabavki, koje se prema pravilniku iz 2015. godine obavljaju centralno, sklope ugovor sa Republičkim fondom o snabdevanju, a otvaraju sopstvene lance apoteka i na taj način direktno konkurišu ovim apotekama.
Ponavljam, želim odgovor kada će se rešiti pitanje državnih apoteka? Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.
Imam dva pitanja za predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, s tim što se prvo pitanje se tiče i ministarke pravde. Kada će nešto biti preduzeto na sprečavanju kontinuirane zloupotrebe položaja, pritiskom na pravosuđe koje se vrši preko advokatske kancelarije, kojoj je svojevremeno pripadao sadašnji direktor BIA i njegovih partnera, koji na platnom spisku imaju veći broj poslovnih banaka i drugih lica koja su zainteresovana da preko ove grupe kupuju povoljne sudske odluke u postupcima u kojima učestvuju?
Dakle, kada će se sprečiti uigrana kupovina pravde i one sudije i tužioci koji žele pošteno i časno da obavljaju svoj posao praktično osloboditi pritiska i omogućiti im da rade svoj posao slobodno i bez straha od političko-kriminalne odmazde?
Da budem konkretan, pre postavljenja za direktora BIA, Aleksandar Đorđević se bavio advokaturom kao partner u advokatskoj kancelariji Đorđević, Vasiljević, Bogdanović i to mu je izgleda bila jedina stručna preporuka za najvišu funkciju u bezbednosnoj službi, što ga premijer Vučić poznaje sa fakulteta i čime se zapravo imenovanjem jednog advokata za direktora BIA pretvorilo jedno veliko pitanje sukoba interesa, s obzirom na obim informacija dostupnih licu na ovoj funkciji?
Ovo pitanje se otvara još u većem intenzitetu ako se ima u vidu da je advokatska kancelarija nastavila sa svojim radom i u svom krnjem sastavu, a da i dalje zastupa više poslovnih banaka čiji klijenti nikako da dođu do sudske presude, nikako da dođu do zadovoljenja sudske pravde.
Zanimljivo je čime se sve bavila ova advokatska kancelarija. Evo, konkretno slučaj od 30. septembra 2011. godine, u jednoj parnici u kojoj su zastupali „Pireus banku“, uz podnesak koji su podneli sudu kao dokaz izvesnih navoda priložili su i jednu ispravu, aneks ugovora, za koji se kasnije ispostavilo da predstavlja falsifikat, odnosno da nije potpisan od strane lica koje je označeno kao potpisnik u tom aneksu.
Istu stvar, naravno isti advokat u to vreme i advokat u ovoj advokatskoj kancelariji, sadašnji šef BIA, ponovila je da advokatska kancelarija u novembru mesecu 2016. godine, dostavljajući sudu još jedan falsifikat. Znajući da je ova advokatska kancelarija bliska režimu SNS, sudije koje vode postupke im ne zameraju previše na dostavljanju falsifikata, kao što ni javno tužilaštvo ne reaguje po krivičnim prijavama podnetim u vezi ovakvih falsifikovanih isprava protiv odgovornih lica banaka i advokata koji takve isprave koriste.
Postavljam vam pitanje čemu da se nadaju obični građani Srbije kada su zapravo banke ovako zaštićene preko advokatskih kancelarija koje su u direktnoj vezi sa šefovima BIA, kada uopšte žele da ostvare bilo koju svoju pravdu kao klijent?
Dakle dok brojne banke drže ovu advokatsku kancelariju na platnom spisku, potpuno je iluzorno očekivati da će država preko Vlade ili preko Narodne banke Srbije učiniti bilo šta na olakšanju položaja građana i privrede koji su zaduženi kod banaka kreditima sa valutnim klauzulama preko kojih se vrši pljačka. Dakle, ko štiti zapravo banke koje pljačkaju građane Srbije i ne donose presude koje treba da zaštite bankarske klijente.
Ima još dokaza i materijala vezanih za ovu advokatsku kancelariju i pozivamo i druge bankarske klijente koji su oštećeni da nam se jave, pravnom timu Dveri, i da postavimo pitanje u njihovo ime.
Drugo pitanje se tiče jednog od legendarnih obećanja SNS iz svih lažnih predizbornih trenutaka, a to je donošenje Zakona o ispitivanju porekla imovine. Još 2012. godine u kampanji ste to obećavali, pa 2014, pa 2015. godine je ministar pravde Nikola Selaković rekao da će biti zakon do kraja 2015. godine, premijer u svom ekspozeu ga ponovo najavio i evo kraja 2016. godine, nema pet godina zakona o ispitivanju porekla imovine. Za to vreme mediji objavljuju dinastija Krkobabić 1.800.000 evra samo u nekretninama, ministar odbrane Zoran Đorđević of-šor firme i poslovanje sa „Telekomom“, sa državnim preduzećem. Firma je osnovana samo da bi zaradila 88.000 evra. Jedini posao ove kompanije koji je dobila bez ikakve javne nabavke, direktnom pogodbom i drugim načinima, bogaćenje na grbači ovog naroda preko vaših stranačkih šema i kombinacija.
Dakle, kada ćete doneti zakon o ispitivanju porekla imovine? Kada ćemo moći da ispitamo poreklo imovine svih vas političara?
Na kraju, kako u Republici Srpskoj u „Telekomu“ postoji mogućnost…

Hvala vam puno. Verujem da imate puno da pitate. Imaćemo još sednica.

Samo još jedna rečenica ako nije zabranjeno?

Hvala vam, ali već je prošlo devet sekundi. Pružimo šansu drugima.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a odnosi se na red vožnje „Srbija Voza“, koji je stupio na snagu 11. decembra 2016. godine.
Novim redom vožnje koji je stupio na snagu 11. decembra ove godine, radnici, đaci i studenti, koji u najvećoj meri korite putnički prevoz železnicom, onemogućeni su da koriste te usluge jer novi red vožnje nije prilagođen realnim njihovim potrebama, a oni uglavnom imaju mesečne karte za ovaj vid prevoza. Upravo zbog novonastale situacije građani opštine Vrbas uputili su peticiju „Srbija Vozu“ pod nazivom „Pravo na železnički saobraćaj“ koju je potpisalo 400 sugrađana za uvođenje novih i vraćanje starih polazaka na relaciji Novi Sad-Zmajevo-Vrbas u vremenskom intervalu od 15,00 do 19,00 i od 22,00 do 23,00 časa.
Potpisnici peticije napominju da većina radnika, studenata i đaka radni dan završava upravo u 15 časova, a radnici druge smene u 22 časa, te stanovnici lokalnih mesta nemaju kako da se vrate kući.
Stanovnici Zmajeva, Ravnog sela, Kucure, Bačkog Dobrog Polja, pokrenuli su peticiju kako bi uveli nove polaske vozova na relaciji Novi Sad-Kisač-Stepanovićevo-Zmajevo-Vrbas, sa posebnim akcentom na stanicu Zmajevo, koja je čvorište nekoliko naseljenih mesta.
Posebno bih istakla da je građanima prevoz železnicom važan ne samo iz ekonomskih razloga, mada oni nisu zanemarljivi, nego i zbog poboljšanih uslova putovanja na ovim vozovima, naravno, i zbog neizvesne sudbine Javnog preduzeća za prevoz putnika Vrbas, ali se nadam da će Ministarstvo privrede, Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo rada i socijalne politike pomoći lokalnoj samoupravi da prevaziđu ovaj problem i da nađu rešenje koje će biti u interesu kako sugrađana, tako i zaposlenih u ovom javnom preduzeću.
Istovremeno, ukazala bih na značaj pruge za našu opštinu Vrbas, ali i na susedne opštine Kula i grad Sombor. Svima nama poznato je da na osnovu analize koju je uradila inostrana konsultantska kuća evidentirano je blizu 800 kilometara pruge za koju ne postoji ekonomski interes i dat je predlog lokalnim samoupravama da one preuzmu upravljanje tim prugama ili će infrastrukture „Železnice“ ih ukinuti. Dat je rok 1. januar 2017. godine da se preuzme upravljanje prugama. Između ostalih, u toj grupi našla se i pruga Vrbas-Sombor.
Očigledno je bilo da je analizu uradio ko ne poznaje situaciju na terenu, jer se u istom nivou važnosti i opravdanosti našla i pruga Vrbas-Bečej, kojoj nedostaje 30 kilometara šina i jedna pruga koja je aktivna i koju koriste pored putnika i nekoliko privrednih subjekata, od kojih je jedna tehnološki zavisna od „Železnice“, a radi se o Fabrici šećera iz Crvenke.
Predstavnici opštine Vrbas, kao i predstavnici opštine Kula i grada Sombora održali su zajednički sastanak u Somboru, nakon čega su definisali zajednički stav da je neophodno da pruga kroz naše opštine i dalje ostane u funkciji. Naše lokalne samouprave su ukazale na strateški značaj „Železnice“ za privredni razvoj i prevoz stanovništva i založile su se da pruga Vrbas-Sombor bude izuzeta sa liste ili da se prolongira rok. Poslednja informacija koju imamo je da su infrastrukture „Železnice“ uvažile naš zahtev, tako da pruga Vrbas-Sombor ostaje u funkciji i pod upravljanjem infrastrukture „Železnice.“
Imajući sve navedeno u vidu, kao strateški privredni značaj, tako i značaj pruge za građane, postavljam pitanje – da li „Srbija Voz“ planira uvođenje novih i vraćanje starih polazaka na relaciji Novi Sad-Zmajevo-Vrbas u vremenskom intervalu od 15 do 19 časova i od 22 časa do 23 časa?
Drugo pitanje jeste da nas infrastruktura „Železnice“ izvesti o proceduri otvaranja stajališta za potrebe prevoza građana mesne zajednice Bačko Dobro Polje na relaciji Novi Sad-Vrbas-Novi Sad sa putničkim vozovima. Radnje oko otvaranja pomenutog stajališta za potrebe putnika započete su još 2013. godine. Zahvaljujem.