Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – deset, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Da li narodni poslanik Zoran Živković, želi reč? (Da.) Izvolite.

Hvala.
Ovaj zakon je vezan za prethodni, jer i u Zakonu o izboru narodnih poslanika postoji ta mogućnost da se vrše te komercijalne reklame. Moja izmena glasi da se izmeni tako što će se doneti novi član 49a – zabranjeno je iznajmljivanje termina u svim elektronskim medijima, koji se emituju na teritoriji Republike Srbije, podnosiocima izbornih lista, za prenošenje predizbornih skupova, političkih poruka i reklama. Znači, nema reklamiranja.
Kako građani da dođu do informacija za koga da glasaju, da dođu do toga ko su kandidati, kakvi su politički programi i kakvi su ciljevi? Pa, naravno tako što će elektronski mediji, a i pisani mediji mogu to na svoj račun da naprave, da upoznaju u specijalnim emisijama ili specijalnim izdanjima ili u redovnim emisijama i redovnim izdanjima građane sa svim podnosiocima izbornih lista u emisijama koje će biti promotivne, besplatne, kojih još i dan danas ima, još bolje u emisijama koje bi dovele do dijaloga između različitih političkih stranaka, kandidata i time bi se stvorila jedna normalna, zdrava atmosfera, da ljudi vide ko šta nudi.
Ovako danas, pored tih velikih reklama za koje se baca 100 miliona evra kad je izborna godina, mi imamo potpuno nenormalnu situaciju, ali potpuno bolesnu situaciju, da predstavnici vlasti u poslednje četiri godine, pet godina, nikada nisu izašli na TV duel, da ne pričam o radiju ili tako nečem slično ili direktni duel, recimo, ovde u ovom parlamentu bilo kom iz opozicije. Pa, kako to da ste toliko uspešni, a bežite od toga da svoje uspehe podelite sa opozicijom? Da nas potuče do nogu, da nam pokaže koliko je pametan, bilo ko. Toga nema. Zato to mora da se promeni.
Usput, da vam kažem ovo nije nikakva izmišljotina, niti demagogija koje danas imamo koliko god hoćete i u državi i u vlasti, ali nažalost i u ovom parlamentu, nego to je dobar običaj. Ovakva zabrana reklamiranja, laži već decenijama, u zemljama koje su malo više napredovale u procesu demokratije od Srbije, to je recimo Velika Britanija, Holandija, Švedska, Norveška, Francuska, Nemačka, Irska, Španija i mnoge druge zemlje. Ako one mogu bez priglupih, estetski neprihvatljivih i politički štetnih reklama da ubede svoje građane da biraju dobre, normalne, zdrave vlade, ja ne znam zašto to ne bi mogli da uradimo mi, a odgovornost je na nama, poslanicima srpskog parlamenta, jer mi smo direktni izbor građana Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 134 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Da.) Izvolite.

Hvala lepo.
Već sam ponavljao nekoliko puta, ali za one koji slabije čuju ili koji ne razumeju, da ponovim to još jednom. Ideja je da se kandidati za članove Vlade, znači za predsednika Vlade i ministre, pre nego što budu izabrani za tu funkciju, ako mi glasamo za njih u većini, mi kao poslanici, da pre toga donesu lekarsko uverenje da su oni sposobni za rad u državnim organima, kao što to donose ljudi koji se zapošljavaju u administraciji, obezbeđenju, ljudi koji pružaju higijenske usluge, koji se brinu o nekim drugim stvarima. Zašto ne bi i ministri prošli taj mali lekarski pregled?
Taj mali lekarski pregled bi doveo do toga da budemo sigurni da nam u Vladu dolaze normalni ljudi, fizički spremni za to što ih očekuje, za naporan rad, dvadesetpet, šest sati dnevno, neki rade i po 27, kad im dođe, a posebno da budu psihički spremni za sva ta iskušenja. Nije lako da ostvarujete svaki dan pobede na svim poljima i da ostane normalni.
Zato ja predlažem da se izvrši pregled prethodni za sve te kandidate, onda nam se ne bi desilo recimo ad imate ministra koji vam kaže da voli da vidi novinarke koje kleknu, ne dao Bog, ja ne znam da li se to desilo kod nas ikad, ali bi ovo bila preventiva.
Ili, recimo, da nam dođe neko da nam predloži u dnevni red da država Srbija preuzme 150 miliona duga „Petrohemije“ iz Pančeva, jer je to dobro za našu budućnost i to je još jedna pobeda. A ta „Petrohemija“ kad je pravljena tamo negde osamdesetih godina, oni koji su nam je tada prodali, Amerikanci, su rekli da se tu tehnologija jako brzo menja i da deset godina tehnološki rok trajanja te opreme. Od tada je prošlo trideset i nešto godina. Mi i dalje bacamo pare. To neko nenormalan može samo da vam predloži. Ovim pregledom to bi bilo sprečeno.
Ne bi bilo nikakve šanse da do toga dođe. Da neko priča da nam je budžet naj, naj, najbolji, najveći, ljubi ga majka, prvi put u istoriji, na Balkanu, u Evropi, od kad je Tita, pre Tita. Aman, ljudi, nikakav budžet nije donet u poslednje četiri godine, a ni u poslednjih sedam, osam godina pre toga, a da je bio naj. Ni po čemu, ni po čemu. Rast BDP za sledeću godinu 3%, pa 2003. godine kad je jedna pametna Vlada vodila ovu državu bio je 4,5% ovako, pa nismo pomenuli da je to neki veliki.
Konačno, to bi sprečilo da nam recimo, u Vladu Srbije bude izabran recimo Aleksandar Vulin. Mislim da bi ovaj zakon apsolutno bio brana takvom događaju.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika republike.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Ovde smo u kritičnoj situaciji. Izbori su sigurno, predsednički za četiri meseca. Možda je ovo poslednja prilika da izmenom zakona koji kaže da se menja član 11. i stav 3. posle tačke 2. dodaje se tačka 2. koja glasi da kandidat treba da preda lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Bez toga neće moći da bude izabran ni da se kandiduje.
Zašto je to važno? Prvo, zato što kažem da su izbori za četiri meseca, biće raspisani februara meseca a mi pre toga moramo da donesemo zakon. Drugo, nije običaj da se izborni zakoni menjaju u izbornoj godini, no Nova godina čak i u Srbiju dolazi 31. decembra, znači za nekih devet dana, krajnji je rok da donesemo ovaj zakon i da time spasimo obraz.
Od čega to može da nas spreči? Znate šta, svako može da se kandiduje za predsednika. Treba da ima 10.000 potpisa, treba da ima neka uverenja o tome da nije pod istragom, da nije kažnjavan, da pristane na kandidaturu, a ja kažem i da ima lekarsko uverenje za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. To je prepreka. To je brana. Da nam se ne desi, ne dao Bog, recimo da dobijemo predsednika kome se priviđaju žuti ljudi, koji će da dođu pa da nešto naprave, kanal koji spaja Dunavski sliv i Egejski sliv, preko Male Krsne.
Može da nam se desi, recimo, ne dao Bog, da dođe do toga da imamo predsednika koji ode u posetu, ne do Bog da se desi tako nešto, ode u posetu Kuvajtu i ponese rakiju koju je sam pravio, a Arapi ne piju alkohol, pa jedva prođemo bez skandala.
Ili, da nam se, ne dao Bog, desi da nam ode predsednik u Ujedinjene Arapske Emirate, pa počne da igra, da čuje neku muziku, to je ona muzika kad treba da izlaze one zmije iz korpe, a on misli da je to muzika za ples i onda uhvati neki polu kišobran ili neko žezlo vladarsko, ne dao Bog, i počne da pleše u nameri da se popne na astal koji stoji u toj prostoriji. Naravno, ljudi aplaudiraju, šta znaju, možda misle to je običaj srpski da se tako radi. Ali nije, to je bruka.
Konačno, može da nam se desi, zbog toga što neki predsednik, koji sutra može da bude izabran, ima neke direktne veze sa nekim kriminalcima iz Bugarske koji mu daju besplatne flaše za pakovanje rakije, da spreči isporuku kriminalca koji ima crvenu poternicu Interpola. To možemo da sprečimo ako sada glasate za ove izmene zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živkovi želi reč? (Da)
Izvolite.

Već sam pričao, ali da ponovim.
Istorijska je istina da je srpski narod bio žrtva genocidnih namera. Istorijska je istina da genocidne namere nisu ekskluziva koja je usmerena samo prema srpskom narodu i da su mnogi narodi bili žrtve takvih namera, a neke od tih namera su bile ispunjene. Jedna od tih zlih namera je ispunjena u periodu od 1915. do 1922. godine, u vreme Osmanskog carstva, kada je genocid izvršen na Jermenima. Tu nema nikakve istorijske dileme. Sve činjenice koje mogu da budu dokaz jedne takve namere i ispunjenja takve zle namere postoje.
Mislim da je dobro za narod koji je sam bio žrtva genocida da ukaže na genocid kao univerzalni loš pojam, a to možemo da uradimo sada ako uradimo to da osudimo kao srpski parlament rezolucijom ono što se desilo Jermenima pre skoro 100 godina. Ne bismo bili prvi u tom procesu, ali bismo ušli u grupu zemalja čiji parlamenti su doneli takve odluke i mislim da je to dobro društvo. Reći ću vam ko je sve to već uradio: Ruska Federacija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanda, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban, Parlament Kalifornije i još nekoliko država SAD, neke manje zemlje po Latinskoj Americi i po Aziji.
Mislim da je to dobro, da ukažemo da priča o genocidu nema samo obeležje jedne nacije, bilo da je ona vršila genocid, bilo da je ona trpela genocid, nego da se to dešavalo u istoriji, da se to dešavalo do pre desetak godina i ko nam kaže da se to ponovo neće desiti. Ako donesemo jednu ovakvu rezoluciju, to će biti zajedno sa ovim drugim državama brana da se ponovi loša istorija, loš deo istorije, loše namere i da svaki građanin sveta ima na pameti da je genocid nešto što je moguće, da to nije samo ružna priča, nego da je to stvarnost koja se dešavala Jermenima pre 100 godina, koja se dešavala i na Balkanu pre petnaestak godina. Naša je moralna i politička obaveza da kažemo svoju reč o tome, a to je da glasamo za ovu rezoluciju.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.

Odmah da vam kažem, gospodine Milićeviću, da nemam nameru da pričam o nestalim bebama dok ovde poslanici puštaju muziku. Sad je ovog sekunda nastala tišina u sali, a do ovog momenta je neko vrlo glasno…
Ja molim poslanike koji slušaju muziku da stave slušalice, ne znam da li znaju da to postoji, pa nek se na taj način zabavljaju ako ih ne interesuje ovo o čemu se govori.
Molim vas treću godinu za redom da u Krivični zakonik unesemo samo jednu jedinu izmenu, a to je da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba. Oni među vama koji su bili zainteresovani, a nadam se da su vam šefovi poslaničkih grupa prosledili pismo koje smo dobili od Udruženja roditelja i rođaka nestalih beba, mogli su da pročitaju pismo koje smo od njih dobili, a u tom pismu oni mole narodne poslanike da ne usvoje Predlog zakona koji je pripremila Vlada Republike Srbije, zbog toga što za njega tvrde da bi usvajanjem tog zakona nestala svaka mogućnost da oni ikada otkriju šta se desilo sa njihovom decom.
Osim toga što su nezadovoljni načinom na koji je Vlada pripremila Predlog zakona i načinom na koji je koncipirana sama istraga, jedna od osnovnih stvari na koje se žale jeste to što zakon predviđa da krivično delo krađe beba zastari. Oni smatraju da nema potrebe da se ono izdvaja u odnosu na krivično delo otmice. Oni smatraju da je zapravo to što se desilo njihovoj deci u porodilištima iz kojih su nestala otmica i da, kao i u slučaju otmice, ovde istraga treba da teče sve dok se ne nađe ili nestala osoba, u njihovom slučaju njihovo dete, ili dok se ne pronađe leš tog njihovog deteta i dok se ne ustanovi gde je dete sahranjeno i koja je bila njegova konačna sudbina.
Mislim da ovo nije stvar oko koje treba da polemišemo. Mislim da ovo nije stvar oko koje treba da se svađamo. Mislim da svakako ovo nije stvar oko koje vi, kolege drage, treba da čekate zvonce da biste glasali, jer ovo ne košta ništa ni državu ni građane, a mnogima će dati šansu koju inače ne bi imali, zbog toga što verujte da u mnogim slučajevima, dok se oni ne saberu, dok ne vrate film, dok ne shvate da nešto nije bilo u redu, dok ne shvate da bolnice nemaju pravo da im ne daju telo deteta i da na takav način prikrivaju šta se desilo, bude već kasno. Molim vas pedeset i neki put, glasajte za ovo, ne košta nas ništa, a njima će značiti mnogo.