Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2016.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, bez obzira kako kažete da sam ja bilo šta ukinula, ja moram da vam kažem, o vašem predlogu bez pretresa, znači, nema pretresa, vi ste to predložili i to u pravom momentu. Znači, ništa vam nisam oduzela.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Ne, oduzeli ste mi pravo da ukažem da neke tačke danas uopšte nisu mogle da se nađu na dnevnom redu jer nisu podnete u skladu sa Poslovnikom. Ja ću morati da trošim svoje vreme ovlašćenog da vam ukažem čitajući kako tačke dnevnog reda nisu moguće bile da se nađu na skupštinskoj raspravi jer neispunjavaju poslovničke uslove da se nađu. Zato što nemamo sva dokumenta potrebna da radim i da usvajamo sve tačke. Ali vi meni niste dali pravo i ja sam sada predložio…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Sve je u redu, znam da volite strašno da se svađate, to je u vašoj prirodi, ali ja moram da vodim sednicu.
Tako je poslaniče, predložili ste da dupliramo vreme, a o tome se ne vodi rasprava, moram da stavim na glasanje.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Ne vodi se rasprava, ali vi raspravljate i oduzimate mi moje vreme.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Tako je, nema rasprave, piše u Poslovniku. Polako, tek ste drugi mandat, naučićete. Ali, nemojte da zloupotrebljavate govornice i da kažete da vam je uskraćeno prvo kada nije bio red pre usvajanja dnevnog reda da tražite da se duplira vreme. Čega da se duplira vreme, ako ništa nije usvojeno? To stvarno mora jako zao čovek da stalno tvrdi da neko nešto vama ne da.
(Marko Đurišić, s mesta: Javljamo sam se ranije, ali vi mi niste dali reč.)
Ne čujem vas, morate da dobije reč, malo sam u godinama i ne čujem, stvarno.
Stavljam na glasanje ovaj predlog poslanika Marka Đurišića.
Zaključujem glasanje, za ovaj predlog je glasalo 11 poslanika, protiv ovog predloga je bilo četiri poslanika, uzdržan nije bio niko.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1, članu 192. stav 3, članu 195, članu 202. i članu 203. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima; Predlogu zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis; Predlogu zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona u tržištu kapitala; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava; Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnoj svojini; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji; Predlogu zakona o preuzimanju obaveza akcionarskog društva za proizvodnju petrohemijskih proizvoda, sirovina i hemikalija „HIP – Petrohemija“, Pančevo, prema privrednom društvu „Naftna industrija Srbije“ a.d. Novi Sad i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona; Predlogu zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti; Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana; Predlogu zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E-763 (deonica Surčin-Obrenovac) između Vlada Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (dodatno finansiranje za projekat autoput Koridor 10) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj; Predlogu autentičnog tumačenja odredaba člana 1, člana 5. stav 1. i člana 53. st. 1. i 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni Glasnik Republike Srbije“, br. 53/95, 23/01-SUS, 20/09 i 55/13-US); Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni Glasnik Republike Srbije“, broj 106/15; Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Trsteniku; Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije; Predlogu odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; Izboru člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije sa liste kandidata koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku; Izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, sa liste kandidata koje su podneli ovlašćeni predlagači; Izboru člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije sa liste kandidata koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li želi reč neko od predstavnika predlagača iz Vlade, a zatim i predstavnika predlagača od narodnih poslanika? (Da.)
Reč želi ministar Ana Brnabić.
Saslušaćemo njihova izlaganja, a onda ćemo nastaviti sutra u 10 časova sa vašim diskusijama.

Ana Brnabić

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, ispred Vlade Republike Srbije želim da predstavim u načelu predloge zakona koje kao Vlada Republike Srbije predlažemo na razmatranje i usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Važno je, čini mi se, na početku napomenuti da većina od predloženih zakona su u stvari izmene i dopune zakona i izmene i dopune zakona koje su predložene se u stvari mogu u principu svrstati u četiri grupe, u stvari u četiri razloga zašto se radi na izmenama i dopunama ovih zakona i zašto se u nekim slučajevima predlažu potpuno nova zakonska rešenja.
Prvi i osnovni razlog i čini mi se prva grupa zbog čega se usklađuju trenutni zakoni u Republici Srbiji je usklađivanje sa zakonodavstvom EU i u stvari sve ono što treba da uradimo u predpristupnom procesu Srbije Evropskoj uniji i ono što je svakako jedan od najvećih prioriteta Vlade Republike Srbije.
Dakle, stvari koje ovde predlažemo i koje usklađujemo su rezultat naših razgovora sa kolegama iz EU i rezultat su razgovora oko otvaranja benchmarking analiza, pojedinačnih poglavlja na kojima trenutno rade sva ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije.
Drugi razlog svakako za izmene i dopune je usklađivanje zakona, u stvari usklađivanje zakona sa pravnim okvirom i drugim zakonima u Republici Srbiji. U proteklom periodu je Narodna skupština Republike Srbije usvojila niz važnih zakona i ono što je danas potrebno jeste da se ostali zakoni usklade sa tim drugim zakonima. Takav dobar primer je Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona, koji se, pored toga što se usaglašava sa zakonodavstvom i regulativom EU i pravilima STO, usklađuje i sa nizom naših zakona, a to je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o prekršajima, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o leku i medicinskim sredstvima.
Dakle, imamo celu grupu zakona koje samo usaglašavamo sa već usvojenim zakonima, zakonima koji su već prošli proceduru usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada i ove zakone dovodimo u vezu sa njima.
Treći razlog zbog koga predlažemo izmene i dopune zakona i nekad nove zakone je u stvari jednostavno pomeranje rokova za implementaciju zakona i takvih zakona ima čak tri. Dakle, u tim zakonima se ne menja ništa. Tu se samo odlažu rokovi i u principu se rokovi za implementaciju zakona odlažu na godinu dana, do juna meseca, odnosno do kraja 2017. godine, sa punom primenom od 01. janura 2018. godine i ništa drugo se u tim zakonima ne menja.
Četvrti razlog je donošenje jedne grupe zakona, izvršavanje obaveza Republike Srbije u skladu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava, a ovi zakoni se prvenstveno tiču devizne štednje. To je neisplaćena devizna štednja građana položena kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, odnosno Savezne Republike Jugoslavije. Postoje važeće presude Evropskog suda za ljudska prava sa kojima Vlada Republike Srbije svakako nije srećna, ali koje Republika Srbija mora da ispunjava, s jedne strane zbog svog integriteta i svog imidža, a s druge strane, zato što neispunjavanje ovih obaveza može dalje da dovede do zahteva za nadoknađivanje nematerijalne štete, pa ukoliko se ovi zakoni ne usvoje po hitnom postupku, onda u stvari možemo da trpimo dodatnu štetu po budžet Republike Srbije između 30 i 40 miliona evra i to je ono što treba da se izbegne.
Dakle, u ove četiri grupe razloga može da se ubroji sve, razlozi zbog kojih se predlažu izmene ovih zakona. Ono što mislim da je pored toga posebno važno da se pomene, a to je predlaganje donošenja potpuno novih zakona, i to je čini mi se ono na čemu bi trebali apsolutno da se fokusiramo i mi ovde i građani Republike Srbije, jer su novi zakoni nešto što postavlja nove osnove i nove standarde, a to je u ovom trenutku Predlog zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, jedan jako važan zakon, zakon koji je dugo, dugo pripreman i jako dugo čekan, zakon koji su tražile pre svega banke i finansijske institucije, a zatim i privreda i građani, kako bi se konačno uveo red u sferu procene vrednosti nepokretnosti.
Kao što svi mi vrlo dobro znamo, do danas su se dešavale razne mahinacije sa procenama vrednosti nepokretnosti, koje su uticale loše i na bankarski sistem u Republici Srbiji i na stabilnost bankarskog sistema, ali i na tržište kapitala i na tržište nekretnina.
Ono što je najvažnije pomenuti, a biće svakako prilike da razgovaramo malo više o predloženim zakonskim rešenjima, to je da se Predlogom zakona o proceniteljima vrednosti nekretnina uvodi licenca za vršenje procene vrednosti nepokretnosti, da se konačno u Republici Srbiji uvodi institucionalni okvir za sprovođenje nadzora nad licenciranim proceniteljima i pod tri, da se konačno uvodi nacionalni standard i kodeks etike u procenu vrednosti nepokretnosti. Ovim ćemo konačno dobiti i odgovornost za procenitelje vrednosti nepokretnosti i mogućnost da se u slučaju malverzacija pokrenu određeni postupci koji će zaštiti sve strane u tom postupku.
Nadamo se da će Predlog ovog zakona dovesti do dodatne stabilnosti bankarskog sistema, zato što je, mislim da se svi slažemo u tome, tačnost procene vrednosti nepokretne imovine jedan od stubova stabilnosti bankarskog sistema, ali takođe, i da će doći do poboljšanja pristupa finansijama i povećanja razvoja privredne aktivnosti, time što se konačno staje na put malverzacijama u ovoj važnoj sferi.
Pored ovoga, htela bih samo i pre načelne rasprave da se dotaknem nekih tema koje su, čini mi se, od posebne važnosti za građane, a koje su bile predmet spekulacije u proteklom periodu i za koji je iz tog razloga važno da ispred Vlade Republike Srbije da ih pojasnim i da jasno i glasno kažemo građanima šta od ovoga mogu da očekuju, šta je predlog Vlade Republike Srbije i šta će na kraju biti usvojeno od strane Narodne skupštine Republike Srbije.
Na prvom mestu i svakako najvažnije, radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i onoga što će svakako biti i bilo je predmet polemike, a to je predlog ukidanja prava na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i oprema za bebe.
Na početku bih volela svakako da otklonim sumnju da će ovo značiti da Vlada Republike Srbije oduzima sredstva roditeljima novorođenih beba koje su dobijali za kupovinu hrane i opreme za bebe, već da pojasnim da će se učiniti samo zamena socijalnom merom koja će se definisati Zakonom o finansijskoj podršci porodica sa decom, na kojoj trenutno radi Vlada Republike Srbije, a zakonom o finansijskoj podršci porodice sa decom će se u stvari definisati jednokratna isplata novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe. Tako da će u stvari ova mera, mera podrške roditeljima u stvari preći u socijalnu meru iz poreskog sektora, zato što ovakve mere ne bi trebalo da budu predmet bavljenja poreskom politikom i svakako, neopravdano opterećuju poresku upravu, već će se prebaciti u domen socijalne zaštite i obezbediće se Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom da uniformno svi roditelji dobijaju ovu jednokratnu isplatu novčanih sredstava, dok je u ovom trenutku postojećim rešenjem to dostupno roditeljima koji se sami prijave, koji imaju vremena i imaju znanja i sposobnosti da skupe sve račune i onda da prođu kroz donekle komplikovan proces refundacije PDV-a.
Ovde će, i to je Vlada Republike Srbije usvojila pre nekih desetak dana Akcionim planom „Stop birokratiji“, radićemo tokom 2017. godine na drugoj fazi ovog fantastičnog projekta „Bebo dobro došla na svet“, odnosno „E beba“, gde ćemo u stvari u drugoj fazi, pored prijave novorođene dece, automatski će roditelji na jednom mestu u porodilištu moći da se registruju i za ovu jednokratnu isplatu novčanih sredstava, tako da će ona biti dostupna svim roditeljima. Biće elektronska usluga i neće biti dodatne administracije, bez dodatnog odlaska na šalter i dostavljanja dodatne dokumentacije, svi roditelji će moći da se registruju za ovu jednokratnu isplatu.
Pored toga, čini mi se važno je da kažemo da će ova mera koju predlažemo, ukidanje prava na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, u stvari stupiti na snagu tek kada se usvoji zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom i kada taj zakon stupi na snagu, dakle, istovremeno, da ne bi došlo ni do jednog dana da postoji propust gde roditelji nisu u situaciji da dobiju ili refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe ili socijalnu jednokratnu isplatu novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe, a koja je definisana uz podršku Ministarstva finansija, tako da smo izdvojili koliko u proseku se u ovom trenutku daje za refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, tako da bi što više olakšali život građanima Republike Srbije, napravili manju administraciju, oslobodili poresku upravu, a obezbedili da svi koji treba dobiju ovu jednokratnu isplatu.
Druga stvar na koju bih htela da skrenem pažnju je takođe u okviru zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, to je smanjenje PDV-a za promet i uvoz drvenih briketa i peleta, koji predlažemo da se smanji sa 20% trenutnih na 10% i da ta mera krene već od 1. januara 2017. godine. Cilj ovoga je bio povećanje obima proizvodnje drvenih briketa i peleta i u stvari povećanje zaposlenih u sredinama koje su bogate drvnom biomasom, koja je karakteristična za ruralna područja koja su i ekonomski devastirana, tako da se nadamo da će u stvari ova mera pomoći dodatno zapošljavanje u ovim lokalnim samoupravama.
Tu je takođe važan aspekt životne sredine. Mi ćemo pokušati da što više insistiramo da se prelazi na grejanje drvnom biomasom, u cilju zaštite životne sredine, ali i takođe u cilju dodatne energetske sigurnosti građana Srbije i Republike Srbije, zato što ovim u stvari prelazimo na naš sopstveni izvor i na sopstvenu sirovinu koju Republika Srbija ima u izobilju.
Važno je, činilo mi se, pomenuti i određene predloge u okviru Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona koje mogu biti kontraverzne i koje je važno, kao što sam i rekla na početku, objasniti građanima Republike Srbije.
Dakle, u okviru zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona predloženo je da se briše deo odredbe koji se odnosi na povlastice za osobe sa invaliditetom. Predloženim rešenjem samo se preformulišu odredbe koje se odnose na oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina osoba sa invaliditetom, tako što se na širi način definiše to pravo kao pravo na uvoz svih predmeta, posebno namenjenih za obrazovanje i zapošljavanje ili društveni napredak osoba sa invaliditetom, umesto trenutno važećeg rešenja prema kome su taksativno nabrojani predmeti koji mogu biti oslobođeni plaćanja carine. Smatramo da smo ovim na još jedan način olakšali da osobe sa invaliditetom dođu do svojih prava i da ih nekako definišemo na jedan sveobuhvatniji i širi način umesto taksativnog nabrajanja.
Takođe se predlaže brisanje dela odredbe koja se odnosi na oslobađanje za fizička lica od plaćanja uvoznih dažbina na lekove na ličnu upotrebu koju primaju iz inostranstva u pošiljkama. Samo jedno pojašnjenje, da je brisanje overa odredba iz razloga što se zakon usklađuje sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, jer ova odredba koja se odnosi na oslobađanje za fizička lica od plaćanja uvoznih dažbina na lekove za ličnu upotrebu i nije bila praktično primenjiva zato što je Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima izričito zabranjivao promet lekova poštom, osim slanja uzoraka leka, u skladu sa istim zakonom.
Takođe, što se tiče ukidanja prava na oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina na putničke automobile i druga motorna vozila za osobe sa invaliditetom, treba naglasiti da se samo menja osnov po kom se može ostvariti ovo pravo i, s obzirom da je puna liberalizacija i trgovine u skladu sa postojećim Sporazumom o slobodnoj trgovini postignuta 1. januara 2015. godine, putnički automobili i druga motorna vozila mogu danas da se uvoze bez plaćanja carine iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima pomenute sporazume, tako da je i ova odredba u stvari postala nepotrebna i iz razloga usklađivanja se briše. I to bi bilo otprilike to što se tiče ovih odredaba.
Čini mi se da je, takođe, važno pomenuti u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, jer je u ovome danas već bilo reči u medijima, da su Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije predložili utvrđivanje akciznog kalendara na cigarete za period od 2017. do 2020. godine, jer trenutni akcizni kalendar ističe 2016. godine. Ovo smo svakako morali da predložimo.
U ovom trenutku važeća akciza na cigarete je 61,72 dinara po paklici cigareta i ona će se od 1. januara, ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj Predlog zakona, povećani na 64 dinara po pakli, što je povećanje od 2,28 dinara po pakli. Takođe se predviđa da će se specifična komponenta akcize usaglašavati svakih šest meseci, odnosno svakih šest meseci će se ona podizati za 1,5 dinar po paklici, dok će ad valoren komponenta akcize od 33% na maloprodajnu cenu cigareta ostati ista. Dakle, svakih šest meseci će se za 1,5 dinar po paklici cigareta usklađivati, po akciznom kalendaru, akciza na cigarete.
Ovim će se istovremeno doći, sa jedne strane, o ovome su vođene konsultacije, ovo je usaglašeno sa proizvođačima cigareta. Ne možemo očekivati, to je jako važno, da će se ići u dublju sivu ekonomiju zbog ovog predloga. Ovo je takođe usklađivanje sa direktivom Saveta Evrope iz juna 2011. godine i treba reći da očekujemo da će biti veći prihodi od oporezivanja akcizom cigareta u 2017. godini za oko dve milijarde u odnosu na prethodnu godinu za budžet Republike Srbije.
Sa ovim usklađivanjem, važno je napomenuti, ukupni nivo oporezivanja akcizom u Republici Srbiji na cigare iznosi 54 evra na 1.000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, dok u EU ukupna akciza ne može biti niža od 90 evra na 1.000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, tako da je razlika između Srbije i EU i dalje značajno velika.
Ovim Predlogom zakona se od 1. januara 2018. godine predlaže da se na drugačiji način uredi oporezivanje akcizom kafe. Ovde se neće povećavati akciza, već će se proširiti obuhvat obveznika akcize na kafu. Do sada je to bilo samo pri uvozu. Sada je to u celom procesu. Dakle, u procesu prerade, prženja, pakovanja, kao i druge sa njima povezane radnje. Dakle, u celom ovom lancu će se uvesti akciza. Ona se neće povećavati, već će se samo raspoređivati na sve ove učesnike u procesu.
Predlaže se da se pored piva i nisko alkoholnih pića koji sadrže manje od 5% alkohola ne obeležavaju kontrolnom akciznom markicom. Nisko alkoholna pića sa sadržajem alkohola od 1,2% do 5% alkohola ostaju predmet oporezivanja akcizom, ali se predlaže da se ne obeležavaju kontrolnom akciznom markicom.
Čini mi se da je ostala samo još odredba koja je od velike važnosti za građane i za privredu Republike Srbije, a koju u načelu treba da pomenemo, ali svakako ćemo u pojedinostima razgovarati u nastavku i tu će naravno biti, kao što vidite, druge kolege iz Vlade Republike Srbije, da što podobnije objasnimo razloge i logiku za ove predloge.
Ono što je važno, čini mi se, za privredu, a to je da je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predloženo, konačno, čini mi se, da drugostepeni poreski postupak vodi poseban organizacioni deo u Ministarstvu finansija, čime ćemo konačno da obezbedimo, ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj predlog Vlade Republike Srbije, da u drugom stepenu odluku donose nezavisni organi u odnosu na prvostepeni organ, jer je do sada postojao veliki problem da prvostepeni organ donese odluku, da se onda neko na tu odluku žali, a da u stvari drugostepeni organ bude, manje više, isti onaj koji je bio u prvom stepenu. Ono što se konačno predlaže i što mislim da će biti veliko unapređenje i za građane i za privredu Republike Srbije jeste da će to sada biti nezavistan organ u okviru Ministarstva finansija i da će konačno ceo postupak na drugom stepenu obezbediti određenu objektivnost.
Ovo isto se podrazumeva i u okviru Carinskog zakona gde je praktično drugostepeni organ takođe posebna jedinica u okviru Ministarstva finansija da bi se utvrdila objektivnost.
Dakle, sve u svemu čini mi se da apsolutno nema velikih i bitnih izmena, ako uzmete sve u obzir da tu postoje samo predlozi izmena i dopuna zakona, samo u smislu pomeranja rokova za implementaciju ovih zakona i to tokom 2017. godine, ne duže od toga, sa implementacijom od 1. januara 2018. godine, da imate usklađivanje sa pravnim okvirom EU i sa zakonima koje je već usvojila Skupština Republike Srbije i da imate jedan novi zakon, važan zakon svakako, o proceniteljima vrednosti nepokretnosti.
Čini mi se da je, sve u svemu, moguće da razgovaramo o ovom setu zakona prilično otvoreno, da tu ne postoji ništa što, kako se insinuira skriva Vlada Republike Srbije. Ove najosetljivije stvari sam i navela u ovom uvodnom objašnjenju i Vladi Republike Srbije je takođe važno da građani razumeju promene koje mi hoćemo, predlažemo Narodnoj skupštini da uvede ovim izmenama i dopunama i novim zakonima, a konačno, čini mi se i da se uvode neke nove institucije i neka nova zakonska rešenja, koja su, sve u svemu, jako pozitivne i za privredu i za građane. Hvala vam puno.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pitam da li još neko od ovlašćenih predstavnika predlagača želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici.
Tačkom 22. ovog dnevnog reda imamo predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS. Prema osnovnom članu 22. stav 1. Zakona o NBS i članu 203. stav 2. i 3. Poslovnika o radu Skupštine, Skupština je dužna, odnosno u nadležnosti Skupštine je i izbor članova Saveta guvernera i guvernera NBS. Shodno tome, da je jednom od članova Saveta, 14. novembra 2016. godine, istekao mandat od pet godina na koje se biraju, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, je morala da pokrene proceduru za izbor novog člana Saveta i već 15. novembra do 29. novembra, uputila je dopis svim poslaničkim grupama da podnesu svoje predloge.
Imali smo sednicu Odbora 16. decembra 2016. godine, na kojoj smo obavili razgovor sa svim kandidatima koji su podnele poslaničke grupe. S obzirom da je samo jedna poslanička grupa, odnosno grupa SNS, dala svoj predlog, onda smo bili dužni da taj predlog stavimo na dnevni red i da na toj sednici obavimo razgovor sa kandidatom.
Kandidat SNS je gospodin Stojan Stamenković, dosadašnji član Saveta guvernera NBS. Inače, kada govorimo o gospodinu Stamenkoviću, treba reći da je to diplomirani matematičar, doajen praktično srpske makroekonometrije, jer od 1964. godine, praktično se bavi ovom temom.
Od 1971. godine jedan je od saradnika osnivača ekonomskog instituta, od 1982. do 1986. bio je glavni ekonomista u kabinetu tadašnjeg premijera. Od 1983. do 1984. je bio zamenik šefa jugoslovenske delegacije u pregovorima sa MMF, da bi kasnije bio direktor Instituta za spoljnu trgovinu, zatim od 1989. godine vraća se u Saveznu vladu, gde radi na pripremi ekonomskih reformi u timu premijera Ante Markovića, 1992. godine, nakon praktično stvaranja SRJ radi u Saveznoj vladi, na mesto saveznog savetnika za ekonomska kretanja i politiku, da bi kasnije od 2000. godine bio angažovan od strane NBS, odnosno tadašnje Jugoslavije, na izradi projekcije platnog bilansa Jugoslavije za 2001. godinu.
Ovo namerno govorim da bih vam prikazala suštinski, profesionalno kretanje ovog kandidata, za koga treba reći da je od 2001. i 2002. godine, na poziv Narodne banke, učestvovao u svim pregovorima sa međunarodnim institucijama, da bi od 2012. do danas, 2016. godine, bio član Saveta guvernera. Treba reći da je do sada imao niz objavljenih radova i knjiga upravo iz oblasti koje se odnose na makroekonomsku politiku Srbije, pogotovo kada govorimo o dinamici bruto društvenog proizvoda, investicija, stranih direktnih investicija i direktno je bio nosilac i učesnik sedam najvažnijih projekata.
Ono što govori praktično o njegovom radu su i rezultati koje je Narodna banka do sada imala, u ovom prelaznom periodu od 2012. do 2016. godine, kada govorimo o tome, o ekonomskim reformama i fiskalnoj konsolidaciji. Tako da, sama biografija, gospodina Stamenkovića, a i sam rad, koji zaista pokazuje jednu težinu, pogotovo kada su pregovori sa međunarodnim institucijama u pitanju, ga kvalifikuje upravo da ovaj predlog bude i prihvaćen od strane Odbora, koji je bio na sednici 16. decembra 2016. godine.
S toga smo ovaj predlog uputili Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje. Nije dobro da to ne uradimo do Nove godine, zbog toga što predstoji određeno izveštavanje Narodne banke Srbije prema međunarodnim institucijama i dobro je da ovakva jedna institucija ima kompletan sastav. Zbog toga je ona i morala da se nađe na ovom dnevnom redu.
Sledeći predlog je tačka 23, izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ona je praktično obaveza Odbora za finansije na osnovu člana 140 stav 2 i 6 Zakona o javnim nabavkama, koja utvrđuje da ovakva Komisija, praktično, bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Odbora za finansije. Izmene i dopune Zakona koje su stupile na snagu, kada govorimo o ovom Zakonu, 12. avgusta 2015. godine, pokazuju da je povećan broj članova ove Komisije sa šest na osam. Zajedno sa predsednikom, znači devet članova, praktično čine ovu Komisiju, podeljena u tri veća i ono što je donesena odluka 18. decembra 2015. godine, to je da je jedan od članova ove Komisije izabrana gospođa Hana Hukić, za predsednika ove Republičke komisije.
S time što je još jednom članu Saveta, praktično, 03. marta 2016. godine istekao mandat, stekli su se uslovi da Odbor za finansije pokrene proceduru izbora dva člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Treba reći da su bili izbori, praktično izborni proces, između pokretanja ovog postupka i završetka i zbog toga je tek 07. marta raspisan konkurs, a 21. jula 2016. godine, s obzirom da je tada i formiran Odbor u ovom sazivu, Odbor za finansije. U ovom sazivu formirana je i Radna grupa za sprovođenje postupka izbora kandidata, odnosno za dva člana ove Komisije.
Tako je Radna grupa imala veliki zadatak, a to je da sve predloge, odnosno kandidate koji su poslali svoju dokumentaciju na objavljeni javni konkurs, a to je 11, jednostavno prekontroliše u smislu dokumentacije da li je u skladu sa zakonom, zatim u skladu sa definisanjem praktično testa kvalifikacije. Tačno je da u zakonu piše da treba obaviti razgovor sa svim kandidatima, ali još u prošlom sazivu ovog Odbora imali smo jedan dobar sistem uvođenja, praktično testiranja samih kandidata, s obzirom da je ovo jedna specifična oblast i s obzirom da je jako teško proceniti šta kandidati suštinski znaju i čime bi mogli da se bave i na koji način treba raditi.
Način i vrsta testiranja se radi uz pomoć službe Uprave za javne nabavke u smislu teksta koji bi trebao da formuliše određena pitanja, da postoji 42 pitanja, da predlog pitanja bude svaki bodovan po jedan bod, da testiranje traje 90 minuta.
Imali smo prilike da vidimo da nije dozvoljena literatura na samom testu. Povlačenje pitanja bi bilo od 1 do 80, na odboru praktično tipovanjem broja, dok se nisu izvukla 42 broja, tako da ni jedan kandidat nije mogao unapred da zna kako izgleda test. To se dešavalo na odboru, a onda nakon toga je izvučena ta kombinacija pitanja koja su kandidati polagali.
Deset kandidata je polagalo ovaj test. Ono što je bio kriterijum radne grupe to je da 80% od ovih 42 boda praktično mora da bude nivo znanja koje moraju kandidati da poseduju. To znači da je 34 boda bio minimum sa kojim su kandidati mogli da uđu u razgovor za ova mesta.
Dobili smo listu prvih pet kandidata i treba reći da su dva kandidata imala 39, jedan 38, jedan 37 i jedan 34. Mi smo u skladu sa zakonom da ne bi i ovi ostali kandidati imali određene primedbe, obavili razgovor. Odbor je saslušao svih 10 kandidata i postavio određena pitanja iz ove oblasti.
Ono do čega smo došli i usvojili kao odbor na toj sednici, na osnovu toga podneli Skupštini predlog jeste da dve kandidatkinje sa 39 bodova odnosno sa najvećim brojem bodova treba da budu predlozi odbora, odnosno treba da budu predlog za izbor dva člana ove republičke komisije. To su Jelena Stojanović i Svetlana Ražić.
Jelena Stojanović je inače radila u sudu, završila Pravni fakultet u Beogradu, radila u Ministarstvu finansija, u Upravi za javne nabavke od 2003. godine, poseduje sertifikat o javnim nabavkama, uradila preko 100 predmeta. Praktično radila na unapređenju rada ove institucije kada govorimo o Upravi za javne nabavke.
Svetlana Ražić inače radi od 2004. godine u Upravi za javne nabavke, takođe je pravnik. Ono što je bitno jeste da je radila u delu nadzora na praćenje od 2007. godine i bila je u pregovaračkom timu za poglavlje 5 koje je inače sada otvoreno, kada govorimo o evropskim integracijama. Pisac je mnogih priručnika za javne nabavke i bila je član radne grupe za izmenu zakona 2015. godine.
Tako, pokazalo se da oni ljudi koji su zaista stručni oni su praktično pokazali i svojim znanjem i ovim testiranjem da se zaista kandiduju da budu predlog i odbora i skupštinske većine, kada govorimo izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupku ponuđača. Mislim da i neki članovi iz opozicije su glasali za ove predloge, jer nema šta da im se zameri i zaista nema šta da se nađe kao neka mrlja u njihovoj karijeri.
Mislim da u danu za glasanje, kada govorimo o ovim predlozima s obzirom da su ovo skupštinske teme, treba nezavisno od političkih stranaka zaista da podržimo najbolje kada su u pitanju ovakvi kadrovi.
Ono što bih još dodala to je, uopšte kada govorimo o kadrovskim rešenjima, spremni smo da u svakom trenutku kažemo da su kadrovi koje smo predlagali uopšte i koji su na kraju krajeva se ispostavilo jedini kandidati bili, zaista imaju svoju težinu i imaju svoj određeni princip po kome treba da služe i drugim sledećim kandidatima kada se bude radio izbor nekih sledećih.
Tako da smo zaista postavili visoke lestvice kada su opšte u pitanju predlozi i mislim u danju za glasanje zaista očekujemo da će i druge stranke ovo podržati. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika predlagača želi reč?
Reč ima narodna poslanica Snežana Petrović.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Snežana B. Petrović

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, potpredsednici i narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, odredbom člana 24. stav 2. Zakona o zaštiti konkurencije propisano je da mandat predsednika Komisije i članova Saveta prestaje istekom vremena na koje su izabrani, razrešenjem iz razloga predviđenih zakonom, nastupanjem pravnih ili činjeničnih razloga za nemogućnost obavljanja dužnosti, a to su ostavka, ispunjenje uslova za starosnu penziju, gubitak poslovne sposobnosti, teško zdravstveno stanje koje onemogućava ostvarivanje dužnosti i drugo.

Shodno članu 24. stav 3. Zakona o zaštiti konkurencije nastupanje razloga za prestanak mandata ispunjenjem uslova za starosnu penziju, konstatuje nadležni skupštinski odbor. Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o izboru predsednika i članova Saveta komisije za zaštitu konkurencije od 29. oktobra 2014. godine na period od pet godina izabrani su za predsednika doc. dr Miloje Obradović, dok su za članove Saveta komisije za zaštitu konkurencije izabrani dr Veljko Milutinović, Mirjana Mišković Vukašinović, Marko Obradović i Ivan Ugrin.

Predsednik Komisije dr Miloje Obradović obavestio je Odbor da Ivan Ugrin, član Saveta komisije za zaštitu konkurencije 18. juna 2016. godine navršava 65 godina života, čime ispunjava uslov za starosnu penziju. Na osnovu člana 24. stav 2. tačka 3) i stav 3. Zakona o zaštiti konkurencije i člana 54. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na sednici održanoj 25. jula 2016. godine, većinom glasova doneo je odluku o prestanku mandata člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije, odnosno konstatovao je da je Ivanu Ugrinu prestao mandat člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije 18. juna 2016. godine, čime su se stekli uslovi za pokretanje postupka za izbor člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije.

Na osnovu člana 23. Zakona o zaštiti konkurencije, predsednika Komisije i članove Saveta bira i razrešava Narodna skupština na predlog odbora nadležnog za poslove trgovine, odnosno Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Izbor organa Komisije vrši se po javnom konkursu koji oglašava predsednik Narodne skupštine. Predsednik Narodne skupštine oglasila je javni konkurs za izbor jednog člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 66/16, od 2. avgusta 2016. godine.

Na oglašeni javni konkurs, pristalo je 10 prijava. Na trećoj sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, održanoj 20. septembra 2016. godine, prema utvrđenom dnevnom redu, a na osnovu člana 203. Poslovnika Narodne skupštine, obavljen je razgovor sa učesnicima javnog konkursa za izbor jednog člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije prema azbučnom redu. Podsećanja radi, članovi Saveta komisije za zaštitu konkurencije, biraju se iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije, sa najmanje 10 godina relevantnog radnog, odnosno stručnog iskustva, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, naročito u oblasti zaštite konkurencije i evropskog prava i koji uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti i da u sastavu Saveta komisije uključujući i predsednika Komisije, moraju biti zastupljeni stručnjaci iz obe relevantne oblasti sa najmanje dva predstavnika.

Na istoj sednici, Odbor je izabrao tročlanu radnu grupu za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, i to za predsednika tročlane radne grupe izabrao dr Aleksandru Tomić, a za članove prof. dr Vladimira Marinkovića i Goricu Gajić.

Zadatak radne grupe bio je da pregleda originalnu dokumentaciju dobijenu od strane učesnika javnog konkursa i da na osnovu pregledane dokumentacije i obavljenog razgovora, na sednici Odbora, sa učesnicima javnog konkursa, utvrdi i predloži Odboru ko od učesnika javnog konkursa ispunjava kriterijume i uslove iz Zakona o zaštiti konkurencije i oglašenog javnog konkursa.

Na sednici Radne grupe održane 11. oktobra ove godine, članovi Radne grupe su pregledali originalnu dokumentaciju dobijenu od strane učesnika javnog konkursa i na osnovu pregledane dokumentacije i obavljenog razgovora se na sednici Odbora sa učesnicima javnog konkursa, konstatovali su da su svi učesnici blagovremeno dostavili potpunu dokumentaciju, jer ispunjavaju kriterijume i uslove iz Zakona o zaštiti konkurencije i oglašenog javnog konkursa. Takođe, tom prilikom je konstatovano da je jedan od 10 prijavljenih kandidata, pisanim putem povukao svoju prijavu i odustao od učešća na konkursu. Izveštaj Radne grupe, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor jednog člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije i dopis Željka Martinovića o povlačenju prijave za javni konkurs za izbor člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije, dostavljeni su članovima Odbora koji su na Petoj sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, 14. novembra 2016. godine, isti razmotrili i usvojili.

Obzirom da su doc. dr Miloje Obradović i Marko Obradović, stručnjaci iz oblasti ekonomije, a dr Veljko Milutinović i Mirjana Mišković Vukašinović su stručnjaci iz oblasti prava, trenutni sastav Komisije je takav da zadovoljava zakonski uslov da su zastupljeni stručnjaci iz obe relevantne oblasti sa najmanje dva predstavnika.

Na osnovu toga, kandidati za člana mogli su biti birani iz obe relevantne oblasti prava ili ekonomije.

Prilikom utvrđivanja liste kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, narodni poslanici članovi Odbora su istakli da su se po oglašenom javnom konkursu prijavili kvalitetni učesnici i ocenili da Odbor ima ozbiljan pristup prilikom razgovora sa devet prijavljenih učesnika po oglašenom javnom konkursu kada su detaljno ispitivani.

Ukazano je da prilikom odlučivanja o izboru kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije treba imati u vidu ograničenja iz Zakona o zaštiti konkurencije o prestanku mandata ispunjavanjem uslova za starosnu penziju i da četiri prijavljena kandidata u tom trenutku po oglašenom konkursu i skoro da ispunjavaju taj uslov. Postavilo se pitanje - da li je ovo ograničenje u Zakonu o zaštiti konkurencije valjano, obzirom da ga u drugim zakonima nema?

Dat je predlog da Odbor izabere jednog kandidata i da taj kandidat bude gospodin Čedomir Radojičić, koji ima veliko iskustvo kao raniji član Saveta Komisije i sada rukovodilac Sektora za utvrđivanje povreda konkurencije u Službi Komisije. Istaknuto je da svojim iskustvom, posebno u zadnjih deset godina u radu Saveta i Službe Komisije za zaštitu konkurencije, može da da pun doprinos radu Komisije.

Prilikom razgovora sa članovima Odbora, gospodin Radojičić je istakao da se zalaže za timski rad i usku saradnju sa Odborom i Narodnom skupštinom. Shvatio je da sva rešenja i zaključci koji se odnose na pravne subjekte jesu odraz realnog života i da tu mora da postoji određena ravnoteža kada su u pitanju odluke Komisije.

Prijavljeni učesnici su pokazali da zaštita konkurencije postaje sastavni deo svakodnevnog rada privrednih subjekata i da povećanjem konkurencije na tržištu koristi imaju svi građani Srbije. Svojim učešćem na tržištu građani mogu da biraju i ta mogućnost izbora podstiče određene privredne aktivnosti svih privrednih subjekata u društvu, na čemu svi narodni poslanici kao zastupnici građana treba da insistiraju.

Izneto je i da bi, na osnovu razgovora sa prijavljenim učesnicima javnog konkursa i dva kriterijuma teorije i prakse, trebalo dati prednost trojici učesnika javnog konkursa. Članovi Odbora su se pojedinačno izjašnjavali o svih devet učesnika javnog konkursa kako bi utvrdili listu kandidata. S obzirom da lista kandidata može da sadrži najmanje isti, a najviše dvostruko veći broj kandidata od broja koji se bira, a da treba da se izabere jedan član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, Odbor, dakle, može da utvrdi listu kandidata od jednog ili od dva kandidata koji dobije najviše glasova. Odbor je glasao pojedinačno o svim učesnicima javnog konkursa koji su konkurisali za mesto člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije po azbučnom redu.

Prilikom glasanja za izbor kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, gospodin Čedomir Radojičić dobio je devet glasova za, dok su ostali kandidati dobili po jedan glas za. Predsednik Odbora je konstatovao da je sa devet glasova za učesnik javnog konkursa Čedomir Radojičić jedini dobio potreban broj glasova i da je izabran za kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

Na osnovu člana 23. st. 3. i 4. Zakona o zaštiti konkurencije i člana 203. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku utvrdio je listu kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koju je podneo sa biografijom Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Hvala.