Udžbenici su, kao osnovna nastavna sredstva, još jedan od loših elemenata u našem obrazovnom sistemu, a mi u DS duboko verujemo, način na koji nam izgleda obrazovni sistem jeste način na koji će nam sutra izgledati država, a ono što sada imamo prilike da vidimo, apsolutno nije zadovoljavajuće.
Naravno, da dobar nastavnik može da zaobiđe ono što je loše u udžbeniku, da može da prevaziđe to što su nam udžbenici zastareli, prevaziđeni, veoma često netačni, a učenicima neinteresantni, roditeljima preskupi, prvacima preteški, nastavnicima nepotrebni, ali je pitanje koliko su naši nastavnici motivisani da se na takav način dovijaju u situaciju koji niko drugi u ovoj zemlji nije uradio svoj posao i od njih se očekuje da urade ono što je bio posao Ministarstva.
Kada smo usvajali Zakon o udžbenicima, kao da je osnovna stvar bila da se ograniči broj strana u udžbenicima, kao da će ograničen broj strana u udžbenicima rešiti sve probleme sa kojima se nastavnici, deca i njihovi roditelji susreću. Pa, nisu udžbenici obimni zato što izdavači vole da su udžbenici obimni, nego su udžbenici preopširni zato što su nam nastavni planovi i programi loši. Zato što Ministarstvo nije reformisalo nastavne planove i programe. Šta su izdavači uradili? Oni su samo obrisali slike, smanjili font, smanjili margine i na taj način su rešili obavezu koja im je nametnuta, da udžbenici imaju određeni maksimalan broj strana. Nije problem naših udžbenika u broju strana, problem naših udžbenika je u njihovom sadržaju, a sadržaju je skladu sa onim što piše u dokumentima koja je donelo Ministarstvo.
Problem naših udžbenika je za roditelje u njihovoj ceni koja je veoma često tolika da oni ne mogu ni u najboljim scenarijima da plate. Problem naših udžbenika što se tiče dece je u tome što su neinteresantni, neprilagođeni njihovom uzrastu. I, problem naših udžbenika je u tome što su veoma često netačni, a to se dešava zato što nijedna od institucija u onom čitavom nizu institucija koje treba da ih proveravaju ne radi svoj posao, nego svi nekako gledaju kako da se utale i na koji način da dođu do nekakve zarade.
Tu su opet po starom dobrom običaju nastavnici ispali najcrnji i najgori, jer na koga je najlakše svaliti, najlakše na njih, ali ja mislim da mi imamo prostora to da popravimo samo vi nažalost ne želite da razgovarate o tome.