Zahvaljujem, koleginice Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 131 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.
Svima je jasno da je naše visoko obrazovanje možda ključni razlog zbog čega naš obrazovni sistem nije dobar. Zbog toga što se u visokoškolksim ustanovama obrazuju svi oni koji sutra drže nastavu i u osnovnim školama i u srednjim školama, a veoma često to njihovo obrazovanje za budući posao nastavnika izgleda tako da oni nemaju ni dana nikakve edukacije kada su u pitanju pedagoška psihologija, pedagogija ili bilo šta što im je potrebno da bi sutra mogli da obavljaju posao nastavnika.
Naravno da je ovo samo deo onoga što je problem u našem visokom obrazovanju, ono je neefikasno, ono je zastarelo i dalje se vodi po „eks-katedra“ sistemu, baš kao i osnovno i srednje školsko obrazovanje. LJudi koji se bave obrazovanjem smatraju da je to jedan od osnovnih problema u našem visoko obrazovnom sistemu.
Shodno tome, naši fakulteti ne stoje dobro ni na Evropskim ni na svetskim rang listama, uz par svetlih izuzetaka. Naši studenti izlaze sa tih fakulteta tako da nisu naučili ništa od onoga za šta su se školovali. Imamo pravnike koji završe pravni fakultet, a da nisu ni videli ugovor, niti znaju kako da ga sastave. Imamo nastavnike srpskog jezika, recimo, koji od obuke za nastavu iz predmeta koji sva deca imaju od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole, svaki dan, imaju svega nekoliko meseci prakse i dva, ili tri meseca obuke iz nekakve metodike nastave.
Imamo poplavu privatnih fakulteta, koji su nelojalna konkurencija državnim univerzitetima, koje đaci i studenti upisuju samo isključivo iz razloga što je jednostavnije i lakše završiti i u koje dolaze učenici koji neispunjavaju osnovne kriterijume, čak ni na ulasku u univerzitet, a da ne govorim o tome da na izlasku sa univerziteta mi nemamo nikakvu kontrolu. Mi zapravo ne znamo šta su znanja koja su studenti poneli sa fakulteta.
Dok ne ispravimo ono što je problem u visokom obrazovanju mi ne možemo ispraviti problem i na ostalim nivoima obrazovanja. Imamo Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine u kojoj sve piše, na koji način se ovi problemi mogu rešiti. Mi samo treba da usvojimo zakon koji će to omogućiti i koji će u zakon staviti ono što su ljudi, koji se bave obrazovanjem predvideli.

Zahvaljujem se, koleginice Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandar Jerkov na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? Da, izvolite.

Udžbenici su, kao osnovna nastavna sredstva, još jedan od loših elemenata u našem obrazovnom sistemu, a mi u DS duboko verujemo, način na koji nam izgleda obrazovni sistem jeste način na koji će nam sutra izgledati država, a ono što sada imamo prilike da vidimo, apsolutno nije zadovoljavajuće.
Naravno, da dobar nastavnik može da zaobiđe ono što je loše u udžbeniku, da može da prevaziđe to što su nam udžbenici zastareli, prevaziđeni, veoma često netačni, a učenicima neinteresantni, roditeljima preskupi, prvacima preteški, nastavnicima nepotrebni, ali je pitanje koliko su naši nastavnici motivisani da se na takav način dovijaju u situaciju koji niko drugi u ovoj zemlji nije uradio svoj posao i od njih se očekuje da urade ono što je bio posao Ministarstva.
Kada smo usvajali Zakon o udžbenicima, kao da je osnovna stvar bila da se ograniči broj strana u udžbenicima, kao da će ograničen broj strana u udžbenicima rešiti sve probleme sa kojima se nastavnici, deca i njihovi roditelji susreću. Pa, nisu udžbenici obimni zato što izdavači vole da su udžbenici obimni, nego su udžbenici preopširni zato što su nam nastavni planovi i programi loši. Zato što Ministarstvo nije reformisalo nastavne planove i programe. Šta su izdavači uradili? Oni su samo obrisali slike, smanjili font, smanjili margine i na taj način su rešili obavezu koja im je nametnuta, da udžbenici imaju određeni maksimalan broj strana. Nije problem naših udžbenika u broju strana, problem naših udžbenika je u njihovom sadržaju, a sadržaju je skladu sa onim što piše u dokumentima koja je donelo Ministarstvo.
Problem naših udžbenika je za roditelje u njihovoj ceni koja je veoma često tolika da oni ne mogu ni u najboljim scenarijima da plate. Problem naših udžbenika što se tiče dece je u tome što su neinteresantni, neprilagođeni njihovom uzrastu. I, problem naših udžbenika je u tome što su veoma često netačni, a to se dešava zato što nijedna od institucija u onom čitavom nizu institucija koje treba da ih proveravaju ne radi svoj posao, nego svi nekako gledaju kako da se utale i na koji način da dođu do nekakve zarade.
Tu su opet po starom dobrom običaju nastavnici ispali najcrnji i najgori, jer na koga je najlakše svaliti, najlakše na njih, ali ja mislim da mi imamo prostora to da popravimo samo vi nažalost ne želite da razgovarate o tome.

Zahvaljujem koleginice.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandar Jerkov na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? Da, izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.
Možda je kolegama poznato, ja mislim da nije, pa zbog toga ne podržavaju ovaj predlog. Predlažem da se u Zakon o poljoprivrednom zemljištu u onom delu koji se bavi pravom opština da u svakoj opštini trećinu poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu dodeli nekakvom investitoru ili poslovnom partneru, po svom privatnom izboru i ličnom izboru, da se ipak u taj član ubace i nekakvi kriterijumi. Da ne bude baš zaista da predsednik opštine može da da kome god hoće trećinu najboljeg poljoprivrednog zemljišta u svojoj opštini, nego da se ipak malo dogovorimo oko toga ko mogu da budu ti ljudi koji će dobijati najbolje poljoprivredno zemljište, da vidimo pod kojim uslovima, da li oni imaju neke obaveze, da li postoji neko javno nadmetanje, da li postoji konkurs, da li oni moraju da se jave, da li moraju da ispunjavaju određene kriterijume. Jer, je to apsolutno, kao i sve drugo u državi da oni koji su na vlasti izaberu one koji su im politički bliski i one koje će proglasiti investitorima. Mi čak u zakonu onako kako piše nemamo čak ni dokaze da će to biti bilo kakvi investitori i onda im, dakle, osobi po svom slobodnom izboru daju trećinu najboljeg poljoprivrednog zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi u Srbiji, na period koji traje toliko dok generacije u porodicama u naših poljoprivrednika ne budu ostale bez osnovne egzistencije i budu primorane da rade kao nadničari na poljoprivrednom zemljištu koje ste vi dali na raspolaganje i na upotrebu svojim poslovnim partnerima, ne znam kako bih drugačije nazvala zato što u zakonu ne stoji apsolutno ništa o tome da ti ljudi zaista treba da budu investitori i da zaista investiraju u tu zemlju.
Rekla sam već nekoliko puta, u Vojvodini više od deset hiljada porodica živi isključivo od toga što obrađuje poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu. Pretpostavljam da ti vaši poslovni partneri neće uzimati poljoprivredno zemljište koje je lošeg kvaliteta nego će verovatno uzimati najbolje poljoprivredno zemljište u svakoj opštini s obzirom na to da i vi možete njih da birate kako želite, a i oni mogu da biraju poljoprivredno zemljište kako žele. Tim ljudima koji danas žive isključivo od toga što obrađuju državno poljoprivredno zemljište ćete ostaviti ili neobradivo poljoprivredno zemljište ili poljoprivredno zemljište koje je lošeg kvaliteta.
Molim vas da to ne radite. Nemam ništa protiv da ti neki poslovni ljudi dobiju poljoprivredno zemljište, ali dajte makar da neki kriterijumi postoje, a ne da delite kako vam padne na pamet.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandar Jerkov na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? Da, izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.
Kao što sam rekla, mi imamo strategiju razvoja obrazovanja do 2020. godine. Tu strategiju su pravili svi ljudi u Srbiji koji se bave obrazovanjem, koji pišu o obrazovanju, koji razmišljaju o obrazovanju, koji promišljaju o takvim stvarima i tu strategiju je usvojila prva vlada koju je napravila SNS i SPS. Dakle, tu strategiju je usvojila ista ova većina koja je sada na vlasti, ista ona većina koja je do sada birala četiri ministra prosvete, od kojih ni jedan nije pokazivao ni najmanju nameru da primeni stvari koje su definisane tom strategijom, a njom je definisano apsolutno sve što mi treba da uradimo u našem obrazovnom sistemu da bi on izgledao onako kako treba da izgleda obrazovni sistem jedne moderne države u 21. veku.
Umesto toga, mi danas imamo ministra Šarčevića koji, obilazeći Trstenik, opet govori o fascinaciji Aleksandra Vučića, o dualnom obrazovanju, protiv kog su apsolutno svi ljudi koji su učestvovali u pisanju te strategije, protiv kog su svi ljudi koji se bave obrazovanjem u ovoj zemlji, koji znaju bilo šta o obrazovanju i protiv kog su svi ljudi koji znaju da se ne može strategija obrazovanja praviti na osnovu toga što je Vučić bio u Nemačkoj pa video da tamo ima dualno obrazovanje, pa mu se to mnogo dopalo, pa ćemo mi to sada da primenimo. Tako se obrazovanje ne bavi.
Pri tome, Šarčević još i govori o tome kako je Trstenik baš pogodan za dualno obrazovanje zato što je tamo „Petoletka“ u kojoj radi trenutno 900 ljudi sa tendencijom smanjivanja. Ja vas pitam kakvo crno dualno obrazovanje mi možemo da planiramo, za kakvu crnu privredu, a i sam ministar, uviđajući da mi nismo u situaciji Nemačke koja tačno zna koliko će za 20 godina na kom radnom mestu trebati radnika, pa tako može da ima dualno obrazovanje, kaže da ćemo mi morati malo da simuliramo zato što se naši učenici obrazuju za radna mesta koja će tek da se naprave i tek da dođu. Znate šta, neka on malo simulira sa svojom decom obrazovanje, a sa obrazovnim sistemom Republike Srbije nema pravo to da radi.
Gospodine Milićeviću, molim vas da zvonite sada da bi poslanici znali da treba da glasaju za ovaj predlog zakona zato što je jako važan.

Zahvaljujem koleginice.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Gordana Čomić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Da li narodna poslanica Gordana Čomić želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Dana 13. marta 2015. godine u 19,15 časova je bivši ministar odbrane Bratislav Gašić izdao usmenu naredbu i time je prekršio subordinaciju, što je utvrđeno u izveštaju. U 20,15 časova je poleteo helikopter sa pilotom Omerom Mehićem i negde oko 23 časa te večeri se helikopter tragedijom srušio blizu aerodroma „Nikola Tesla“, donevši smrt za sedmoro u helikopteru.
Bilo je izveštaja, bilo je istraga. Generali Bandić i Živak su dobili disciplinsku prijavu zbog toga što, kaže se, oglušili su se o sistem koordinacijom. Mogli su da biraju da li će da ih kazni ministar Gašić da su odbili usmenu subordinaciju ili da se kazne šest sati kasnije u ruganju vladavine prava, pošto generali nemaju prava na zaštitu vladavine prava, kao što na zaštitu nemaju prava sedmoro mrtvih u helikopteru.
Kroz sve izveštaje, kroz rad svih komisija dva pitanja su ostala bez odgovora i kad tad, kao u pesmi koju svi znamo iz osnovnih škola, da će se i grobovi naši boriti s tim lažima, naći ćemo odgovor na pitanje ko je ministru Gašiću dao informaciju da je potrebno narediti spasilačku misiju o bebi Ademović, kako je on to saznao, ko ga je obavestio, ko mu je dostavio informaciju? Toga nema ni u jednom izveštaju, niti ima u bilo kojoj informaciji koja se tiče ove strašne tragedije u kojoj su, da stvar bude još gora, nakon tragedije oklevetani nečasno, sramotno i pilot Omer Mehić i članovi posade.
Drugo pitanje koje je ostalo bez odgovora je ko je menjao let kada je helikopter već poleteo ka aerodromu „Nikola Tesla“, odnosno ka Beogradu, ko je menjao let i na koji način i zašto ima informacija o privatnoj komunikaciji u helikopterskoj kabini?
Ponavljam, bezčašće kojim su najviši predstavnici vlasti oblatili Omera Mehića, ruganje vladavini prava, kojim se rugaju i tužilaštvu, lažima kojima su nas obasuli da tužilaštvo neće da pokrene istragu, sramoćenjem zamenice koja je napustila tužilačku karijeru i otišla u notare, brukanjem generala Živaka i Bandića svim onim što prati tragediju kojom smo izgubili sedmoro ljudi, svim zataškavanjem nećete sprečiti da se istina kad tad sazna.