Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovani predsedavajući, skoro dva sata pokušavamo da poslaničku većinu ubedimo da vrlo kvalitetne predloge zakona stavi na dnevni red zasedanja koje smo započeli, verovatno poslednjeg redovnog zasedanja u 2016. godini, inače sramno sazvanog juče, samo osam minuta pre isteka roka, sa željom upravo da se izbegne ovaj deo sednice da poslanici daju predloge za dopunu dnevnog reda i svoje ideje za zakone.
Od ovih 27 tačaka koje vladajuća većina ima nameru da usvoji i spoji u jedinstvenu raspravu, ima svega samo nema ni jednog zakona koji donosi nešto dobro građanima Srbije. Sve su tu strpali, i kuso i repato, što se spojiti može i ne može, u želji da sakriju svoje neznanje, to što ne umeju da vode Srbiju i to što građani iz godine u godinu teže žive.
Jedan od zakona koji ću predložiti da se danas stavi na dnevni red, ali na žalost unapred uveren da neću dobiti podršku vladajuće većine zato što famozno zvonce neće se oglasiti, je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Naime, negde u oktobru mesecu Vlada je predložila, a skupštinska većina usvojila izmene ovog zakona kojima se prihodi lokalnih samouprava iz poreza na dohodak građana smanjuju sa 80% na 76%. U toj raspravi nismo uspeli da čujemo koja je namera Vlade bila, odnosno šta sa tih pet milijardi dinara, koliko je projektovano da će se naći u budžetu Republike Srbije po ovom osnovu, a neće se naći u budžetima gradova i opština, koja je namera Vlade na koji način da potroši te pare.
Pošto je jedini argument bio da su se lokalne samouprave složile sa ovim umanjenjem, a složile su se tako što im je prvo prećeno da će im biti oduzeto duplo više, pa su onda srećni prihvatili ovo oduzimanje svega pet milijardi, mi predlažemo da se vrati ova stopa, ali zajedno u paketu sa Zakonom o porezu na dohodak građana koji ovu poresku stopu smanjuju sa 10% na 9%, kako bi krenuli ka procesu rasterećenja privrede i omogućavanju onima koji stvaraju dodatnu vrednost u Srbiji da lakše posluju. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je se da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala.
Dakle, porez na dohodak građana, izmena koju predlažemo je izmena promene ove poreske stope i njenog umanjenja sa 10% na 9%. Naime, opterećenje na bruto zarade u Srbiji je jedna od najvećih u svetu i sasvim sigurno najvećih u regionu i prepreka je za nove investicije u Srbiji kao što je i prepreka za efikasnu borbu protiv sive ekonomije.
Da rezultata u borbi protiv sive ekonomije nema potvrdio je i šef Misije MMF-a za Srbiju, koji je rekao da po poslednjim podacima siva ekonomija u Srbiji raste, raste umesto da se smanjuje. Naravno da raste zato što Vlada donosi takve zakone i stvara takvu politiku i takvo ekonomsko okruženje koje pogoduje rastu sive ekonomije.
Koliko je danas radnika spremno da se sa svojim poslodavcem dogovori da umesto 70%, koliko odlazi od bruto zarade, odnosno da 70% od neto zarade odlazi državi, koliko je radnika danas spremno da ima dogovor sa svojim poslodavcem da se na račun uplaćuje minimalna zarada, a da se ostatak zarade isplaćuje na ruke? Stotine i stotine hiljade radnika tako danas u Srbiji prima svoju platu, zato što je to opterećenje veliko, a zato što je država neefikasna i neekonomski netransparentno troši novac iz budžeta, zato što vam država ne garantuje da će onaj deo, onu penziju koju bi trebali da dobijete zato što izdvajate određeni procenat svoje plate svakog meseca od svoje zarade, to vam garantuje određenu penziju, vama ova država ne garantuje tu penziju. Ova država kaže – dobićete penziju onoliko koliko vam mi odredimo. I zbog toga raste siva ekonomija.
Ono što mi predlažemo je promena, slanje poruke da će se ekonomska politika promeniti smanjivanjem stopa u ovom slučaju poreza na dohodak građana, a kasnije i stopa za penziono – socijalno osiguranje.
Ove mere bi dovele do stvarnog napretka privrede, do stvarnih rezultata u borbi protiv sive ekonomije, do stvarnog ozdravljenja srpske ekonomije i rasta zasnovanog na investicijama i privrednom rastu, na nečemu što ne zavisi od svetskih trendova, što je trenutno jedini razlog uzlazne linije srpske privrede.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih –nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je se da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.
Izvolite.

Hvala.
Mi smo predložili još pre jedno mesec dana u proceduru dopunu Zakona o akcizama, sa idejom da se uvede akciza na zaslađena pića, zaslađene sokove i zaslađenu vodu. Razlog za to smo videli u apelu Svetske zdravstvene organizacije koja je proglasila epidemiju gojaznosti i pozvala je sve vlade zemalja u svetu da reaguju i kao jednu od mera predložila uvođenje poreza ili akciza na zaslađena pića koja su jedan od uzroka povećane gojaznosti pre svega kod dece.
Bilo mi je zanimljivo kada je bila rasprava o budžetu što je ministar finansija rekao da on lično nema ništa protiv takvog predloga, ali da postoje interesne grupe kojima to smeta. Evo, mi imamo predlog od Vlade izmena i dopuna Zakona o akcizama, ali nažalost, nema u tom Vladinom predlogu predloga da se uvede ova akciza. Ta akciza postoji u preko 16 zemalja. U Mađarskoj postoji od 2011. godine i imala je efekat da se za 20% smanji potrošnja zaslađenih sokova, a da se za isto toliko poveća proizvodnja, odnosno korišćenje prirodnih sokova. Takve mere postoje u Norveškoj, u Meksiku postoje od 2013. godine, Irska je izglasala da sa takvim merama kreće od 2018. godine.
Podaci vezani za broj gojaznih u Srbiji su alarmantni, 21% stanovništva Srbije je gojazno, a 35% je u predgojaznom stanju. Kod dece je stopa gojaznosti povećana u poslednjih 10 godina sa 2,6% na 4,9%. To sasvim sigurno zahteva određenu politiku i mere Vlade u jednoj normalnoj zemlji, a pošto nažalost Srbija u poslednjih pet godina sa Vladom Aleksandra Vučića ne može da se kvalifikuje kao normalna, onda jedina briga Vlade da se kroz da se izmene i dopune Zakona o akcizama koje ona predlaže puni budžet, umesto da na ovaj način pet milijardi dinara, kako mi predlažemo, koje bi ušle u budžet, bude iskorišćeno za jedan zdrav obrok i edukaciju o zdravoj ishrani mladih ljudi, Vlada jedino brine kako će da popuni budžet kojim će da spašava „Petrohemiju“ i ostale gubitaše koji godinama posluju sa gubitkom samo zato što ih vode nesposobnim …

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih –nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je se da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu, u delu grada poznat kao Savamala, 25. aprila 2016. godine.
Izvolite.

Hvala.
Ovaj predlog podneli smo 6. juna ove godine. Znači, prošlo je više od šest meseci i ovo je sigurno šesti ili sedmi put da stavljamo ovaj predlog da se uvrsti kao dopuna dnevnog reda. Naravno, svaki put je odgovor bio negativan. Jasno je da je to iz prostog razloga što iza rušenja u Savamaloj u izbornoj noći 24. aprila ove godine stoji vrh SNS-a, s obzirom da je i sam premijer 8. juna imenovao vrh gradske vlasti kao odgovorne za to rušenje. Članovi, odnosno funkcioneri vrha gradske vlasti su visoki funkcioneri SNS. Jasno je da je SNS ta koja stoji i potpuno je prirodno što poslanici SNS u parlamentu Srbije ne žele da glasaju o formiranju anketnog odbora, kao što i Vlada preko uticaja na rad policije i na rad tužilaštva ne želi da se dobije odgovor na ova pitanja u institucijama sistema, jer da tog pritiska nema, onda bi sasvim sigurno postupajući tužilac saslušao građanina Aleksandra Vučića u svojstvu građanina, koji ima informacije o izvršenom krivičnom delu koje je podelio pred milionskim auditorijumom građana Srbije, rekavši da je za rušenje u Savamaloj odgovoran vrh gradske vlasti.
Prethodno je opisao te ljude kao kompletne idiote. Zato često govorim da su za ovo rušenje odgovorni kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, ali očigledno se taj krug kompletnih idiota ne završava samo u vrhu gradske vlasti, nego takvi kompletni idioti postoje u tužilaštvu, u policiji, pošto je, evo, novoimenovani direktor policije izjavio da je bilo propusta u radu policije u noći 24. na 25. maj, isti čovek koji je u toj noći bio v.d. direktora policije. Sada kada je izbrisao ono svoje v.d, izgleda da je dobio neku pamet ili hrabrost, ne znam šta, pa govori o propustima. Sada ne znam propust koga je i čija je odgovornost što je bilo propusta? Da li njegova kao v.d. direktora policije iz tog vremena, ili direktora beogradske policije, ili beogradske komunalne policije?

Vreme. Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Ovo je jedan zakon čija najava donošenje označava i najavu izbora. Prošli put, pre dve godine, formirana je, po rečima ministra, Radna grupa za izradu zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koja je, navodno, vredno radila na tom predlogu zakona, s obzirom da postojeći zakon nije menjan od 2009. godine. I radila i radila, ali onda su, iznenada, ničim najavljeno i ničim izazvano, raspisani vanredni parlamentarni izbori u 2016. godini i ovaj zakon nije mogao da dođe na dnevni red. Zato je ministar, gotovo odmah, pošto je ponovo izabran na funkciju u septembru mesecu, formirao novu radnu grupu i ona valjda sada radi.
Ako čitamo, što je meni bilo zanimljivo u ovom kratkom vremenu, da pročita, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je predložila Vlada, tamo vidimo ukidanje mere povraćaja PDV za kupljenu hranu i opremu za bebe, koji se vezuje za usvajanje Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Vrlo je interesantno da smo dobili ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV, ali ne i zakon poslat od strane Vlade o finansijskoj podršci porodici sa decom. S obzirom da imamo najave novih parlamentarnih izbora, koje mi pozdravljamo, jer su prilika da se rešimo nesposobne vlasti Aleksandra Vučića, nemate predlog i ja vas pozivam da glasate za ovaj predlog zakona.
Vlada je u svom mišljenju, koji je dala na naš predlog zakona, nije osporila ni jednu meru koju smo predložili. Navela je sudbinu vladinog predloga zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali nije osporila ni jednu našu meru i najavila novi zakon. Najavljujete ga vi, ali paralelno sa izborima. Bojim se, ako ne raspravimo do kraja ovog jesenjeg zasedanja u 2006. godini predlog zakona, da nećemo opet stići pre održavanja vanrednih parlamentarnih izbora i da će ponovo ovaj zakon sedeti u nekoj fioci i čekati drugu polovinu sledeće godine.
Situacija ljudi koji imaju decu u Srbiji je danas izuzetno teška, 30% dece je ugroženo siromaštvom i potrebna je akcija države odmah. Hvala.