Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovaj zakon je itekako važan zato što je Ministarstvo privrede i Vlada Republike Srbije ovu godinu, 2016. godinu proglasila za godinu preduzetništva. Ako je ovo godina preduzetništva, to zapravo podrazumeva i promenu određenih zakona, usklađivanje zakonskih regulativa. Ministar Sertić je svojevremeno dok je bio ministar najavio izmenu preko 40 zakona kojima će se urediti i olakšati funkcionisanje svih privrednih subjekata u Srbiji.
Šta smo od toga u praksi dobili? Nismo dobiti gotovo ništa, samo još neko u nizu lažnih obećanja predstavnika Vlade Republike Srbije. Zato ja danas i predlažem ovaj zakon. Ovaj zakon se odnosi na promene u dva člana Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Najpre, podrazumeva da se svakom poreskom obvezniku koji u tekućoj godini zaposli nove radnike praktično umanji osnovica za plaćanje poreza na dobit za iznos uplaćenih doprinosa za radnike koje je zaposlio na period najmanje od dve godine. Na taj način, zapravo, mi omogućavamo ljude da zaposle radnike, motivišemo ih i podstičemo na to, povlačimo radnike iz sive zone, a sa druge strane, i razvijamo preduzetništvo u Srbiji.
Drugi predlog zakona je da u onim privredno nerazvijenim područjima na teritoriji Republike Srbije mi pomognemo privatnu inicijativu i da na period od tri godine oslobodimo poreza na dobit sva ona pravna lica koja su novoosnovana. Zapravo, na taj način i njima pružamo neki vid podrške i tada bismo mogli da kažemo da ste vi u godini preduzetništva nešto konkretno i uradili za naše privrednike.
Sve vaše vlade od 2012. godine do danas su se zaklinjale u preduzetništvo i u preduzetnike. Nažalost, mi imamo sve manje i manje tih firmi i umesto toga što čašćavate iz polupraznog budžeta strane investitore sa 10.000 evra…

Hvala vam.
Stavljam na glasanje…

Nisam završio, još minut, izvinite.

Pa dve minute i 10 sekundi. Šta da radim?
Da, tri minute. Izvinite.
Izvinjavam se, imate vaših 40 sekundi.

Dakle, umesto da čašćavamo strane investitore sa 10.000 evra po radnom mestu, mislim da bi sa mnogo manje sredstava i para mogli da pomognemo našim privatnim preduzetnicima u Srbiji, a njih ima u ovom trenutku negde oko 300.000. Ali, nažalost, oni po nekim procenama ostvaruju tek tridesetak posto BDP, za razliku od zemalja u EU, gde se preko polovine BDP stvara upravo iz poslovanja malih i srednjih preduzeća.
To se ne dešava zato što naši preduzetnici nemaju preduzetničke ideje, ili što su oni lenji, ili zato što oni nisu sposobni da isprate tržište, već zbog toga što oni nemaju uređen sistem, nemaju institucije sistema i nemaju državu koja će njima stvoriti povoljnu klimu za funkcionisanje i to predstavlja veliki problem, a rezultat svega toga je da se na šest novih privatnih preduzeća ugasi 10 postojećih privatnih preduzeća. Dakle, potrebno je stvoriti povoljniji ambijent, a ovaj zakon upravo jeste jedan korak ka tome.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o igrama na sreću. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ideja i cilj ovog mog apela koleginicama i kolegama narodnim poslanicima da podrže predlog da raspravljamo za početak o ovoj izmeni Zakona o igrama na sreću ima cilj da se zapravo drugačije puni, a samim tim i poveća namenski budžetski fond za lečenje retkih bolesti i stanja a koja se ne mogu lečiti u Republici Srbiji.
Naime, po Zakonu o igrama na sreću, dakle, radi se o prihodima koji se ostvaruju od poker aparata, od kladionica itd, 60% ovih prihoda se transferiše direktno u republički budžet, a preostalih 40% se deli na nekoliko takođe budžetskih fondova koji su namenjeni za finansiranje Crvenog krsta, za jedinice lokalne samouprave, sport i omladinu itd.
Repartizacija ovih sredstava unutar tih 40% varira od oblasti do oblasti, a za lečenje retkih bolesti i stanja koja se ne mogu lečiti u Republici Srbiji, ali mogu van Republike Srbije, predviđen je procenat od 5% ili jedva 5%.
Moj predlog da se ovim zakonom drugačije preraspoređuju sredstva od poker aparata i kladionica, naime, da se inicijalno samo 50% sliva direktno u republički budžet, a ostalih 50% promeni u korist ovog budžetskog namenskog Fonda za lečenje retkih bolesti tako što će sa u ovom trenutku 5% taj odnos biti povećan na 25% i zapravo bi, ako pogledamo trenutno stanje u budžetu Republike Srbije, taj fond sa 200 miliona dinara u konačnom ishodu bio uvećan za gotovo još toliko, odnosno on bi iznosio oko 400 miliona dinara.
Ovo govorim zato što smo upravo u raspravi o budžetu čuli od ministra zdravlja da je ovaj namenski budžetski Fond za lečenje retkih bolesti i stanja van Republike Srbije konstituisan 2013. godine, da je 260 miliona bilo dovoljno prošle godine za podnosioce zahteva. Međutim, isto tako smo saznali da mali broj građana ili roditelja naročito dece koja bi imala pravo da koriste ova sredstva ne znaju uopšte za taj budžetski fond i stoga mi imamo i dalje intenzivnu pojavu da se naročito deca leče od retkih bolesti putem SMS-ova i humanitarnih koncerata.
Stoga, smatram da rasprava o ovom predlogu da se ovaj zakon promeni u korist ne samo popularizacije ovog fonda jeste i samo informisanja roditelja, naročito da mogu da koriste ova sredstva.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Ova izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno naših opština i gradova u Republici Srbiji, ima nameru zapravo da vrati ono budžetsko stanje u našim opštinama i gradovima kako je bilo pre izmene istoimenog zakona pre dva meseca, odnosno da se prihodi lokala od poreza na zarade vrate na 80%.
To je jedan od najsigurnijih, ako ne i najsigurniji prihod opština i gradova, i potpuno je jasno zašto je centralni nivo vlasti upravo odlučio da od najsigurnijih prihoda opština i gradova uzme sebi deo i centralizuje dodatno ovaj, kažem, najsigurniji prihod opština i gradova, ali posledice, koje su već vidljive na nivou lokala, mislim da bi trebalo dodatno da zabrinu, naročito Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao resorno.
U nekoliko navrata sam već pominjala, počev od mog grada Pančeva, da opštine i gradovi kreću sa intenzivnim zaduživanjem, odnosno sa uzimanjem kredita, naravno, pod komercijalnim uslovima, ne bi li ovo oštećenje svog budžeta nadomestili kroz kreditno zaduženje.
Moje Pančevo se npr. zadužilo za gotovo milijardu dinara. Dakle, jedna petina vrednosti budžeta je kreditno zaduženje. Grad Zrenjanin se zadužio za 700 miliona dinara. Grad Niš se zadužio za gotovo dve milijarde dinara, a sve idući u susret onoj centralističkoj meri umanjenja lokalnih prihoda od poreza na zarade, a da bi se obezbedila dodatna sredstva za elementarne nadležnosti, za tzv. izvorne nadležnosti opština i gradova, kao što su održavanje bolnica, odnosno domova zdravlja, održavanje i krečenje i obezbeđivanje elementarnih higijenskih uslova osnovnih škola, naročito, pa i srednjih škola, osim na teritoriji AP Vojvodine, kojima je osnivač i autonomna pokrajina.
Stoga bih apelovala na kolege da, takođe, otvorimo raspravu po ovom zakonu, da zapravo vratimo na pređašnje stanje ovaj zakon koji je prateći zakon Zakonu o lokalnoj samoupravi, da se prvo promeni Zakon o lokalnoj samoupravi, a tek onda ovaj tekući, prateći Zakon o finansiranju lokalne samouprave, jer je praktično centralni nivo skresao finansijski deo sredstava najsigurnijim opštinama i gradovima, bez da im je smanjio nadležnosti, i oni su sada, morajući da se staraju o osnovnim nadležnostima, dovedeni u situaciju da se zadužuju. Zahvaljujem.