Zahvaljujem, predsednice.
Moj predlog, kojim apelujem na razumevanje i ostale koleginice i kolege narodne poslanice i poslanike, da podrže da se o ovome takođe raspravlja i da se stavi na dnevni red, jeste zapravo izmena i dopuna člana 5. Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Naime, član 5. u ovom trenutku glasi – manifestacijom, isticanjem simbola ili obeležja ili bilo kakvim drugim delovanjem pripadnika ili pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja smatra se svaki organizovani ili spontani javni nastup na kojem se izaziva ili podstiče mržnja, netrpeljivost ili diskriminacija prema pripadnicima bilo kojeg naroda ili nacionalne manjine i crkvi ili verskoj zajednici.
Moj predlog je da se ovaj član 5. dopuni - i prema osobama drugačije seksualne orijentacije, odnosno pripadnicima lezbejske, gej ili biseksualne populacije ili transrodnim osobama, odnosno LGBT populacije.
Naime, pored niza dokumenata, kako deklarativnog karaktera, tako i samih zakona kojima je prepoznata diskriminacija svake vrste, pa tako i prema našim sugrađankama i sugrađanima drugačije seksualne orijentacije, smatram da je potrebno ovakav odnos prepoznati i u ovom zakonu, s obzirom da smo svi svedoci i vrlo intenzivno upoznati sa tim kako neonacisti ili fašisti ili homofobi i transfobi, ne samo što uzimaju zakon u svoje ruke, nego i provlače kroz svoje šake sve one koje oni legitimišu kao građane drugačije seksualne orijentacije.
Smatram da između propagande ili organizovanja manifestacija, isticanja simbola do ovako fatalnih posledica kakve neskriveno promovišu, zagovaraju, pa na kraju i primenjuju homofobi i transfobi, naročito u okviru neonacista i fašista u našoj zemlji, jeste vrlo tanka linija i da država mora vrlo jasno da stane kao brana i kao jasno deklarisani zaštitnik svih građana i poštovanja svih osnovnih prava i sloboda, kako kada se ona odnose na nacionalna prava, na verska prava, tako i na prava koja su vezana za slobodu po pitanju drugačije seksualne orijentacije. Apelujem na kolege da se ohrabre i da podrže ovakav jedan Predlog zakona da se nađe na dnevnom redu konačno. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 11, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Direktna posledica ove moje inicijative da se izmeni Krivični zakonik jeste nedavna situacija kada je, takođe, menjan Krivični zakonik tako što je uvedeno novo krivično delo – javnog odobravanja, odnosno negiranja genocida koji se, po tom novom članu Krivičnog zakonika, odnosi samo na pravosnažne presude sudova u Srbiji, Međunarodnog krivičnog suda.
Tada sam podnela amandman da se ovaj član proširi i da se on odnosi i na Haški sud, u skraćenoj verziji, Međunarodni sud pravde ili Svetski sud. Pitala sam i tada ministarku – po kom osnovu je izvršena selekcija nekih međunarodnih sudova koji su prepoznati ovim članom, a drugih međunarodnih sudova nisu? Pri tom se radi o ovim drugim međunarodnim krivičnim tribunalima koji se direktno bave problematikom nekadašnje naše države i nekako mi je bilo nelogično da je zabranjeno negiranje genocida ili ratnih zločina na nekom drugom kontinentu, kao što je afrički, na primer, a da je dozvoljeno praktično negiranje genocida i ratnih zločina za one ratne zločine i genocide koji su počinjeni u naše ime.
Drugi razlog zašto sam podnela ovu inicijativu jeste, slobodno bih rekla, zato što sam bila obmanuta ili prevarena tokom same rasprave, jer mi nije dato pravo da obrazlažem amandman koji je bio istovetan ovoj zakonskoj intervenciji koju predlažem, a pod obrazloženjem da je on odbačen kao protivustavan. Ispostavilo se da to nije tačno i da on uopšte nije bio ocenjen kao protivustavan i da nikada nisam dobila takvo obrazloženje od resornog odbora. Smatram da je taj politički manevar da se uopšte ova tema, pa makar i kroz dvominutno obrazlaganje amandmana tada ispostavilo efikasnom.
Hvala na mogućnosti što imam tri minuta na početku svake sednice da obrazlažem sada zakonsku inicijativu i da, verujem, sve pažljivije i pažljivije sve kolege prate, što jeste predmet ove moje inicijative, i da jednog dana, ako ne danas, onda u skoroj budućnosti budu spremni da prihvate i činjenicu da svi međunarodni sudovi, koji se na bilo koji način bave ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidom počinjenima u naše ime nađe mesto u našem Krivičnom zakoniku. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Izvolite.

Hvala lepo.
Ovo je verovatno deseti put kako ponavljam svoj apel da poslanička većina prihvati ovaj predlog zakona i da time spreči kriminalizaciju akademske sfere u našoj državi.
Imamo, kao što znate, i kao što javnost zna, već nekoliko visokih državnih funkcionera čije je akademsko zvanje, čije su diplome blago rečeno pod velikom sumnjom, a za mnoge je već dokazano da su falsifikat. Radi se o diplomi predsednika države, radi se o diplomi ministra unutrašnjih poslova dr Milorada Cvijovića, odnosno pardon, Nebojše Stefanovića, o doktoratu, čuli smo jutros, guvernerke Narodne banke, koji je inače odbranjen taj doktorat pod bombama u Prištini 1999. godine, doktorat gradonačelnika Beograda, diploma direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i mnogih, mnogih drugih.
Naravno, da poplava prevara akademskih, nije počela sa ovom vlašću i to je razlog više da kolege od prekoputa, koji čine većinu, daju svoj doprinos borbi protiv svake vrste kriminala. Mislim da je kriminal u obrazovanju i kriminal u akademskoj sferi jedan od najgorih. Bez obzira što ne donosi direktno veliku materijalnu korist. On trajno uništava jednu oblast, jedne države, jednog društva. Mislim da ima puno svedoka koji su na svojim leđima to već osetili. Time mi rasterujemo mlade ljude iz ove države, jer zašto bi učili školu, tako oni rezonuju, kada je mnogo važnije da se upišeš u neku stranku nego na neki fakultet. Kada je mnogo važnije da lepiš nečije plakate ili da kvariš svoj stomak sendvičima koje botovi dobijaju po tavanima nekih beogradskih i provincijskih zgrada.
Zato vas pozivam da prihvatite ovaj predlog. Vlada Srbije se inače pozitivno izjasnila o ovom predlogu u svom stavu, koji je donet 29. septembra, u potpisu Aleksandar Vučić, kaže da je činjenica da su tokom višegodišnje primene Zakona o visokom obrazovanju uočene određene slabosti u sistemu i pojedinim rešenjima, itd, i sprema se Vlada da donese zakon koji će da sankcioniše ovu oblast. Nudim svoju pomoć, da skratimo muke Vladi, i da to donesemo još koliko na današnjoj sednici.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Izvolite.

Kao što već znate, pošto to pričam isto više od dve godine, razlozi za donošenje ovog zakona su u tome što postojeći zakon ne garantuje zakonitost u ovoj oblasti. Naprotiv, postojeći zakon, i mnogi zakoni pre njega, da opet ovo nije ekskluziva aktuelne vlasti, bilo je tu brljanja i u ranijim vlastima, i u nekima od pre 30, 40 i u nekim novijim, a to je da je oblast planiranja i izgradnje otprilike bila u haosu. Neko vreme je opravdanje za to bilo da je to socijalni aspekt i da treba dozvoliti ljudima koji su skupili nešto para da naprave sebi bilo šta, pa da baš ne čačkamo po propisima. Ali to vreme je odavno prošlo.
Godine 2003. donet je jedan odličan zakon čija primena nije započeta, zato što je sledeći ministar koji je bio zadužen za tu oblast, prvo sebi u jednom selu, pored Čačka, napravio objekat od nekoliko hiljada kvadrata koji je bio potpuno bespravno sazidan. I kad je to mogao da uradi ministar, onda su to shvatili svi da treba da i oni tako rade, odnosno da nastave sa tim.
Imamo Zakon o ozakonjenju koji bi trebalo da sanira posledice višedecenijskog haosa u toj oblasti, ali kao što je javnost upoznata, kao što je vrlo očigledno, taj zakon nema svoje efekte, jer do kraja novembra, kada je bio rok, da lokalne samouprave obrade sve primere bespravne gradnje kojih ima nekoliko stotina hiljada, kažu oko 800 hiljada, tek 10% tih objekata je stavljeno na evidenciju, a ozakonjeno nešto što bi se merilo sa promilima.
Zato je neophodno da paralelno sa Zakonom o ozakonjenju koji treba sprovoditi efikasno ili još bolje, dati izmenu tog zakona, a ja ću je do sledeće sednice i predložiti, da se kroz intabulaciju, kroz jedan drugi proces, ozakoni sve ono što je do sada izgrađeno, a da se ne radi o investicionoj gradnji i da se ne radi o gradnji koja je u zabranjenim zonama pored reka, pored vojnih objekata i na svim drugim zabranjenim mestima.
Ovako ćemo imati primer da imamo puna usta pravde i poštovanja zakona, a onda tu imamo vikendice predsednika države koje su van toga. Imamo sumnju da u tim vikendicama, koje su napravljene bez zakona, na pogrešnom mestu, bez bilo kakve dozvole, to može da natera ljude, vlasnike tih vikendica, recimo da uče orijentalni ples. Što je potpunu neprimereno za naše koridore.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Da li narodni poslanik, Zoran Živković, želi reč? (Da)
Izvolite.

Naravno.
Šta je ideja? Kao što znate idu nam izbori, biće aprila predsednički sigurno, a radujem se tome, radujem se i pominjanju parlamentarnih. Nadam se da će i beogradski izbori da budu održani, i još nekoliko opština u unutrašnjosti, i da time damo priliku da sretna nova, ne stranka, u ovom slučaju, nego sretna nova 2017. izborna godina bude stvarno srećna za najveći broj građana Srbije.
Kad su izbori, tu su i kampanje. Kad su kampanje, tu se ogromna svota narodnog, državnog novca građana baca za reklamne spotove političkih stranaka i drugih učesnika u izbornom procesu koji te reklame, ti spotovi, ne odgovaraju minimumu estetskih, političkih, socioloških, bilo kojih kriterijuma koje možemo da primenimo. Zato predlažem da se zabrane komercijalne reklame svim političkim strankama, svim učesnicima u političkom životu iz dva razloga. Prvo zato što stranke koje su na vlasti, ne samo sada, nego i u prošlosti, uvek imaju desetostruku prednost u odnosu na druge stranke, jer one koriste novac iz budžeta, iz direktnih legalnih i ilegalnih izvora i time se potroši godišnje što legalno, mnogo više ilegalno, blizu 100 miliona evra u godinama kad imamo uopšte izbore. To je ogroman nivo para. Sto miliona evra je novac koji bi rešio mnoge probleme u mnogim oblastima društvenog života.
Imamo, recimo, pre neki dan smo imali jedan prilog na televiziji gde je direktor „Eletromreže Srbije“, u prisustvu ministra zdravlja, i u prisustvu kuma i predsednika Vlade Srbije, donirao za lečenje dece pet miliona dinara. Pet miliona dinara je 40 hiljada evra, a za glupe reklame od političkih stranaka se troši 100 miliona. Hajde da izračunamo koliko je to.
Sva deca, svi ljudi koji se leče od bolesti kojima u Srbiji nema leka, sva preventiva za decu koja još uvek nisu rođena, sva preventiva i akcije za vantelesnu oplodnju, sve ono što bi omogućilo da Srbija ponovo postane zemlja gde se deca rađaju, žive zdravo i ostaju ovde, može da se reši od para koje se potroše za jednu izbornu kampanju na televiziju.
Mislim da ne postoji veći motiv da glasate za ovaj predlog zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – deset, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Da li narodni poslanik Zoran Živković, želi reč? (Da.) Izvolite.