Ili ćemo da radimo kako je red, ili prosto ne treba da radimo. Mislim da Narodna skupština zaslužuje da se prema njoj svi zajedno ophodimo sa mnogo više poštovanja nego što to čine pojedine kolege poslanici. Ali, time što provode vreme van klupa i time što ćaskaju i smeškaju se jedni sa drugima, mogli bi za to vreme da nešto čuju, možda nešto i nauče.
Na početku, želim da pozdravim ministre koji su danas sa nama, gospođu ministarku, da kažem da ću podržati sve zakone koji su ovde predloženi i da se naravno osvrnem na ono o čemu želim danas da diskutujem. To je taksa za javni medijski servis. To je sve ono što je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije izrečeno na temu uređivanja uređivačke politike RTS, RTV, slobode medija, prisustvo u medijima i to kako pojedini vide medijsku sliku, medijsku scenu u Republici Srbiji.
Kako neki koji su govorili o medijima vide medije i javni servis, pokazuju upravo oni koji su danas i kritikovali time što ono što govorimo ne žele ni da slušaju. Ali, čuće građani Srbije u odloženom prenosu, tj. snimku.
Neki su rekli danas, postavljaju pitanje - šta će nam uopšte taksa za javni medijski servis? Pa, kada se tako pitanje postavlja i ako težimo da budemo jedno normalno, civilizovano, evropsko razvijeno društvo, onda moramo da težimo i onim vrednostima, onim stvarima kojima se služe ta razvijena evropska društva.
Recimo, u Velikoj Britaniji pretplata je osnovni izvor finansiranja BBC-a, pretplatom se godišnje, u Velikoj Britaniji prikupi nešto više od 1,2 milijarde funti, što čini oko 70% budžeta BBC-a. U Nemačkoj takođe postoji pretplata koju građani plaćaju za javni medijski servis. U Francuskoj takođe je pretplata glavni izvor finansiranja javnog medijskog servisa. Možemo da idemo i na region u kome se nalazi naša država. U Albaniji se, recimo, taksa na posedovanje TV-a i radio prijemnika naplaćuje od 1998. godine na ovamo, u Hrvatskoj smo čuli danas, u Sloveniji, Makedoniji, Bosni, Crnoj Gori, svuda.
Dakle, ako je to nešto što je praksa u 90%, slobodno mogu da kažem, država u Evropi, ne vidim zašto onda Srbija treba da bude izuzetak. Ako hoćemo da imamo medije koji nam nešto nude, ako hoćemo da imamo javni servis sa edukativnim programom, serijama, filmovima, to nešto košta, to neko mora da plati.
Činjenica je da RTS sam kompletan novac ne može da prikupi. Zato moramo mi kao građani da pomognemo, i to je simbolična svota od 150 dinara na mesečnom nivou, da pomognemo našem javnom medijskom servisu.
Govorili su neki da nisu ni prisutni u javnom medijskom servisu, da ih nema nigde. Znate šta, kada bi se ti i takvi pojavili malo češće u javnom medijskom servisu, u emisijama, ne samo u Skupštini, verujem da onda ne bi ni imali dovoljno procenata da se nađu u Skupštini Srbije. Tako da je i dobro što građani nemaju priliku, kako to oni kažu, a mislim da imaju priliku da se pojavljuju u emisijama, imaju priliku da u direktnim prenosima sednica Skupštine građani čuju, vide šta je politika, šta su ideje, šta su programi i na taj način možda najbolje ocene ko kako radi.
Upravo kroz to što građani imaju priliku da vide direktne prenose Skupštine Srbije, gde se i obrazlažu zakoni, da čujemo neke druge ideje i predloge, ljudi su zato i izašli na izbore, dali natpolovičnu podršku, preko 50% podršku listu koju je predvodio i predvodi premijer Srbije Aleksandar Vučić. Tu su stvari apsolutno jasno. Tu nema nikakve dileme.
Kada je u pitanju ekonomija, vratiću se ponovo na javni medijski servis, i kako tu ništa ne valja, kada danas govorimo o finansijskim zakonima, i kako ništa nije urađeno u prethodne četiri godine, urađeno je mnogo toga. Neki su rekli da oni nisu fizički nikoga ubijali za vreme svoje vlasti. Moguće da nije bilo takvih dešavanja, ali su zato ekonomski sahranili Srbiju, zato su ekonomski uništili našu državu, zato su razorili naša preduzeća, zato su zadužili javna preduzeća, zato su zadužili Srbiju do guše. Toliko o tim ekonomskim stručnjacima.
Šta je uradila SNS i Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem do kraja 2016. godine? Recimo, nezaposlenost 2012. godine, prema zvaničnim statistikama bila je preko 26%, možda i veća. Krajem 2016. godine, prema zvaničnim statistikama kojima raspolaže Republika Srbija, a valjda verujemo zvaničnim institucijama svoje države, ako smo stranke koje se bore i zalažu za to da imamo institucije koje su nezavisne, odgovorne prema građanima, nezaposlenost je danas u Republici Srbiji 16%, a cilj ove Vlade, kao što smo čuli kada je formirana, je da nezaposlenost padne ispod 10'% na kraju mandata Vlade koju vodi Aleksandar Vučić.
Dalje, rast 2012. godine je bio negativan, minus 3,6. Danas je rast 2,8%, a možda će biti i 3% na kraju ove godine. Očekujemo da od sledeće godine rast ide preko 3%, pa i do 4%.
Možemo da govorimo i o zapošljavanju. Fabrike od 2014. do 2016. godine, u Srbiji je otvoreno preko 40 novih fabrika, privatnih fabrika, privatnih radnih mesta, gde rade građani Republike Srbije. Oni koji su ostajali bez posla od 2000. godine do 2012. godine, naravno, toga je bilo i pre.
Možemo da govorimo i o najnovijim pozitivnim rezultatima ove Vlade. To je ono što se odnosi na Vojsku Srbije koja se modernizuje, koja je dobila šest novih aviona, koja uvodi novo moderno, savremeno naoružanje, kako bi mogla da ima sigurno nebo, kako bi mogla da osigura budućnost …
