Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Nema više vremena poslanička grupa.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici ministarstva, ja mogu da imam delimično razumevanje, s obzirom na obiman i iscrpan dnevni red, da je teško kontrolisati kada neki govornik izađe malo iz okvira onoga što je predmet rasprave, odnosno dnevnog reda.
Jedan od prethodnih govornika, a da ne bude zabune, mislim na prethodnog govornika koji se prepoznao u Orlićevoj anegdoti oko guštera i gliste, je prevršio svaku meru danas. Očigledno je da je on, taj prethodni govornik, ovu sednicu današnju doživeo kao sredstvo da po ko zna koji put još jednom iznese neku lažnu optužbu, opet nešto slaže na račun Vlade Republike Srbije, na račun SNS, naravno, iznese i po neku uvredu, ali na to smo već navikli, oguglali smo, pa mu nećemo naročito zameriti. Mislim da je taj govornik poslednja osoba u Skupštini koja ima pravo, moralno i svako drugo, da bilo šta spočitava ovoj Vladi i SNS. Mislim da je apsolutno poslednja osoba.
Zašto to mislim? Zato što je u periodu dok je upravljao svojom opštinom, a u pitanju je Smederevska Palanka, napravio dug od tri milijarde dinara. Meni je drago što je gospođa Brnabić danas sa nama, jer upravo je ona bila pre nekoliko dana u Smederevskoj Palanci i saopštila frapantne podatke. Dakle, ja ću pročitati jedan medijski izveštaj – Smederevska Palanka i Prokuplje kao da su u stečaju, tako glasi naslov.
Smederevska Palanka sa oko 50.000 žitelja imala je 820 opštinara, a zaduženi su tri milijarde dinara, što je nasleđeno stanje koje se sada sanira, koje ćemo, nadam se, uspeti da saniramo posle njegove vlasti. Imaju 19 javnih komunalnih preduzeća i svi su u blokadi. Škole, bolnice, apotekarske ustanove, sve je u blokadi. Dakle, paralisan grad, blokiran grad, grad u stečaju, grad u bankrotu. Kada im jedno javno komunalno preduzeće bankrotira, oni otvore drugo i tako su stigli do broja 19. Tome se mora stati na put, ističe ministarka koja je danas sa nama, dakle, gospođa Brnabić.
Ja bih još naveo jednu rečenicu, ista prilika je bila kada je kao ministar posetila tu opštinu, jako teška finansijska situacija u Smederevskoj Palanci. Prvo što mora da se pripremi je plan konsolidacije. Sledi ozbiljna i hitna racionalizacija, reprogram dugova i rad na povećanju prihoda opštine. Pomoć Vlade Srbije je moguća, ali tek nakon priprema plana sanacije na kom ćemo zajedno raditi sa opštinom, a ja ću dodati sa novom opštinskom upravom.
Ono što smo uspeli od prethodnog govornika da nasledimo jesu ogromni dugovi, to je bankrot, to je rupa bez dna. Tri milijarde dinara, dakle. Navešću jedan primer kako su bez sprovedenog postupka javne nabavke preuzeli obaveze i platili usluge bez ikakvog pisanog ugovora u iznosu od 24 miliona, više od 24 miliona dinara. Dakle, zamislite situaciju da je opština za neki posao, za izvođenje nekih radova, bez ikakvog ugovora, bez tendera dodelili posao nekoj firmi, samo ne znam kako, verovatno usmeno, jer ne postoji nikakav pisani trag, bez ugovora, preko 24 miliona dinara. To je očigledan, to je eklatantan primer kako su stvari funkcionisale za vreme vođenja Smederevske Palanke kod prethodnog govornika i on danas pokušava da ospori rezultate Vlade. Ovde smo čuli razne pokušaje da se prikaže neka krivica za neko stanje u nečemu.
Pričamo o javnim finansijama, pa nikada bolje stanje u javnim finansijama nije bilo. Nikada čistije stanje javnih finansija nismo imali, nego u poslednje vreme. Hoćemo li da pričamo o zaposlenosti? Nikada manja stopa i manji procenat nezaposlenosti nije bio, između 15% i 16% je stanje nezaposlenosti u Srbiji, a bilo je, koliko, 26%.
Hoćemo da pričamo o porezu? Rekordna je naplata poreza, rekordna. Nikada ovakva naplata poreza nije bila u poslednje vreme. Pričamo o investicijama? Pa, samo u ovoj godini je preko 1,4 milijarde evra direktnih stranih investicija. Samo u ovoj godini. I to su fakti, to su činjenice. Znam da to boli i prethodnog govornika i još neke prisutne, ali to su činjenice i to su rezultati ove Vlade koje ne možete da osporite. Apsolutno nemate nijedan argument za to.
I ono što je očigledno, gospodine predsedavajući, ako ste pažljivo pratili njegovu diskusiju, jedna jedina zamerka koja je danas izrečena ovde, a to je obiman dnevni red, a to što smo spojili 27 tačaka dnevnog reda, dakle, to je jedina zamerka koju je on spočitao danas ovde. A oni su u njihovo vreme, nadovezaću se na ono što je gospođa Tomić danas rekla, dakle, samo u maju 2010. godine, na jednoj sednici objedinili 94 tačke i na radost prethodnog govornika jedna od tih 94 tačke bila je Predlog zakona o pivu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici.
Danas je veoma važan set finansijskih zakona pred nama i zamolila bih kolegu, prosto da nastavim. Danas pred nama je veoma važan set finansijskih zakona i kolege, i pre mene su mnogo o tome govorili, pre svega zato što su doneta i predložena su veoma dobra rešenja za sve građane Srbije, posebno za osetljive kategorije našeg društva, kao što smo čuli za decu, za majke sa decom, zatim za osobe sa invaliditetom, gde se kroz carinski zakon povećava obim zaštite i pomoći, smanjuju se poreske olakšice za ogrev, i o tome ćemo verovatno još mnogo toga čuti i od govornika koji će posle mene govoriti.
Osvrnula bih se na dva Predloga zakona koji su po mom mišljenju onako neopravdano danas zapostavljeni. Naime, radi se o Predlozima zakona, odnosno Sporazumu i Ugovoru o zajmu za nastavak izgradnje delova Koridora 10 i Koridora 11. Žao mi je što se danas jako malo o tome govorilo, iako svi znamo da su ovi koridori, odnosno delovi autoputeva koji prolaze kroz našu zemlju, koji su delovi ovih koridora, pokretači našeg ekonomskog razvoja, pokretači razvoja naše privrede, socijalnog razvoja i svega onoga što mi očekujemo da bude dobro u našoj zemlji.
Žao mi je što se danas ova dva zakona od strane pojedinih opozicionih poslanika govorilo u smislu da su to vrlo neopravdana zaduživanja naše zemlje. U neku ruku smatram da jeste stvarno šteta što mi danas moramo o tome ponovo da razgovaramo i što moramo da pozajmljujemo ovaj novac, ali oni koji su imali šansu da grade ove koridore, i koji su imali šansu da sav onaj ogroman novac koji su dobili od privatizacija ulažu u ovakve infrastrukturne projekte, oni su ulagali u redovne troškove, krpljenje rupa i danas govore zašto nisu završeni ovi koridori.
Upravo otkako je ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzela ove poslove ovi koridori se završavaju i mi ćemo konačno imati panevropski koridor kroz našu zemlju, imaćemo izgradnju autoputeva i bićemo povezani i unutar naše Srbije i sa svetom. Da podsetim o čemu se radi. Dakle, imamo sporazum Međunarodne banke za obnovu i razvoj sa našom Republikom Srbijom, koja je odobrila dve vrste kredita. Dakle jedno je investicioni kredit to je ovaj za obnovu, odnosno za nastavak izgradnje Koridora 10, odnosno dela autoputa u iznosu od 35 miliona evra, a drugi je programski zajam, vrlo važan, koji predstavlja podršku našem budžetu i gde će se kroz ovaj zajam obezbediti novac koji će pomoći za stvaranje dobra jedne poslovne investicije gde je cilj da mi razvijemo privatni sektor, da rasteretimo državne institucije i da oni budu nosioci zaposlenja.
Ono što je jako bitno napomenuti, jeste da smo mi od šefa Svetske banke dobili sve pohvale za to kako napreduje naša zemlja, pa da ne zaboravimo da smo se ove godine našli na vrlo visokom, za nas neočekivanom, 47 mestu, a da je šef Svetske banke predvideo da se mi za dve, tri godine sigurno nalazimo među prvih 20 zemalja, što je zaista u ovom trenutku neverovatno, ali verujemo da će biti ostvarljivo ovakvim radom, marljivošću i ovakvim rezultatima do sada. To je vrlo bitno pomenuti da znaju građani šta znači. Onog trenutka kada se popnemo što više na ovoj lestvici, kad budemo među prvih 20 zemalja na Svetskoj duing biznis listi to će značiti da ćemo biti mnogo privlačniji za investitore, da ćemo biti mnogo privlačniji za trgovinu, za tranzit, za turizam, i za sve ono što nosi razvoj jedne zemlje.
Dakle, ovaj sporazum o zajmu je potpisan još 2009. godine i potpisali su oni što su danas govorili zašto pozajmljujete novac, i naravno nije građen Koridor, nije se koristio novac kako treba, tako da 2016. godine se pokazalo da je povučeno, da je znači ostvareno iskorišćeno zajma oko 82%. Činjenica je da postoje odlaganja i da su postojali problemi. Oni su se uglavnom manifestovali do 2012. godine, priznajem bilo je tu i nekih razloga koje nije mogao da kontroliše čovek, kao što su vremenski uslovi, kao što su geomorfološke karakteristike tog terena, pa se mora ujedno menjati trasa, ali u svakom slučaju najviše je bilo ljudskog nemara, neažurnosti, otvaranja raznoraznih preduzeća, javni,h prebacivanja loptica sa jedne na drugu odgovornosti tako da mi danas bilo kamo sreće da možemo da pričamo da je završen Koridor 10 i da ne mora Srbija da uzima i ovaj zajam od 35 miliona, ali uzima ga upravo zato što su stručnjaci rekli da neko nije dobro predvideo koliko će novca trebati, koliko bi novca trebalo za izgradnju ovog Koridora tako da je ovih 35 miliona neophodno.
Ono što je jako bitno, jeste da se ovaj novac jako transparentno troši, da ovaj novac ne može da povlači se odjednom, kao što je rekao opozicioni poslanik, pa da neko potroši tek tako da se ne zna gde je otišao novac, a da posle neko drugi vraća. To nije takva vrsta zajma. Znači, ovde Svetska banka, odnosno Međunarodna banka za obnovu i razvoj traži da Srbija dostavi tačne uslove, da daje redovno izveštaje, znači kako bi se sprečila korupcija, to podrazumeva redovne i projekte, projektne izveštaje i finansijske izveštaje, i naravno redovnu reviziju, tako da je korupcija smanjena na najminimalniju moguću meru.
Ono što nama ovaj Koridor će obezbediti jeste da se nađemo u centru Tranevropskog koridora, koji povezuje sedam zemalja od Austrije do Grčke i ono što je jako važno jeste da Srbija, koja je dugo godina obilažena, a to vrlo često volim da napomenem, kada se jednom trasira put, pa makar on bio i duži, nekako ljudi inercijom idu preko tog puta. Dugo će biti potrebno da se naviknu svi iz regiona da prolaze preko Srbije, a upravo je Koridor 10 ono što će dovesti do toga. Prema proračunima oko stotine miliona evra će ostajati samo od putarina i onoga što će kroz tranzit ostavljati stranci u našoj zemlji, što će povećati naravno i poboljšati i turizam.
Rekla bih nešto kratko i o ovom drugom ugovoru. Radi se o zajmu za nastavak, odnosno za izgradnju deonice puta Surčin-Obrenovac, koji upravo pripada ta deonica, kompletnom putu, od autoputa od Beograda do Preljine. Mi smo svedoci da ovaj deo koji je nedavno otvoren od LJiga do Preljine jako dobro zaživeo. Svedok sam i neko sam ko ga svakodnevno koristi. Znači, koliko znači tih 40 kilometara i posebno moram da kažem da smo se svi koji prolazimo tim putem složili da postanemo njegovog značaja svesni, i sigurnosti, i bezbednosti, i rasterećenosti puta, onog trenutka kada se isključimo sa njega na magistralni put, tek onda vidimo koliko ustvari, prosto vam se čini na autoputu da je prazan, a kada se isključite na magistralni put shvatite koliki je njegov značaj.
Svi se radujemo da ovaj deo autoputa bude uskoro stavljen u punu funkciju, dakle od Beograda pa sve do Preljine. Želim da dam podršku svim ovim zajmovima, i sigurna sam da se sve moje kolege iz SNS-a slažu sa tim. Pre svega, zato što su svi autoputevi u našoj zemlji, profitabilni, predstavljaju profitabilnu granu privrede i ne samo autoputevi, nego sve saobraćajnice. Tako da su ovi zajmovi opravdani i puna podrška za sve zakone, a posebno za ove zakone u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažene kolege narodni poslanici i građani Srbije, ja ću svoje izlaganje posvetiti isključivo kandidatima za članove Regulatornog tela za elektronske medije.
Prema Zakonu o elektronskim medijima i prema Statutu ovog navodno nezavisnog tela, stoji da kandidati u ovom regulatornom telu moraju da budu nezavisni i to moraju da budu ljudi poznati u medijskim strukama. Mi ovaj put od četvorice kandidata treba da odaberemo dvoje. Preciznim uvidom u njihove biografije možemo da vidimo da trojica od četvorice ne ispunjavaju te kriterijume, da to nisu stručnjaci koji su prepoznati u medijima, nit su to ljudi koji su se ikada bavili medijima.
Ne bih ovde imenovala neke, pošto mislim da to prosto sada nije u redu, ali ću pitati sve vas javno, a i građane Srbije, da se zapitamo svi kakve veze ima čovek koji je nekada bio direktor gradskog saobraćajnog preduzeća sa medijima? Prilikom razgovora koji smo mi obavili sa kandidatima, videli smo da se nijedan od kandidata nikad nije bavio medijima na način na koji to propisuje ovo regulatorno telo.
Ono što je posebno opasno i što je siguran uvod u četiri godine apsolutnog medijskog mraka, jeste potencijalni odabir, a ja verujem da će se, nažalost, ovaj čovek i odabrati, potencijalno biranje Gorana Petrovića, koji je aktuelni zamenik predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Zbog čega tvrdim da nam sledi četiri godine mraka u slučaju da ovaj čovek bude izabran, a nažalost verujem da hoće biti izabran? On je, naime, u ovom telu od 2011. godine, i od tada je bio u mogućnosti da spreči potpuno medijsko crnilo koje vlada u našim medijima od 2012. godine. On to nije učinio. Zapravo, mi od 2012. godine imamo nezapamćenu zloupotrebu medija u političke svrhe. Imamo upliv najprimitivnijeg, najprizemnijeg i pogubnog medijskog sadržaja, koji i te kako utiče na sve građane naše zemlje.
Da bismo dokazali da ovo telo nije nezavisno, kao ni članovi ovog regulatornog tela, morala bih da pomenem i ilustrovaću to samo jednim primerom. Naime, Regulatorno telo za elektronske medije je bilo u obavezi, prema svom statutu, koji zapravo i nije njihov statut, već koristi Statut Republičke radiodifuzne agencije, koja je ukinuta pre dve godine, tako da ovo telo još uvek nema statut po kome posluje, ali prema Zakonu o elektronskim medijima REM je bio u obavezi da vrši nadzor i kontrolu nad radom pružalaca medijskih usluga tokom medijske kampanje. Naravno, poštujući medijske zakone i poštujući medijsku etiku.
Zbog čega je to bitno? Kako bismo videli koji politički akteri u kom procentu su bili zastupljeni u informativnim emisijama svih televizija. Oni su bili dužni da objave taj izveštaj, kako bismo videli da nije bilo zloupotrebe aktuelnih političkih funkcija, da vidimo koje stranke su bile najzastupljenije i ko je zloupotrebljavao svoju trenutnu političku funkciju tokom predizborne kampanje. Sada je mesec decembar, izbori su bili 24. aprila, a mi još uvek taj izveštaj nemamo. Taj izveštaj je potreban kako bismo videli da je tokom predizborne kampanje bilo flagrantnog kršenja svih mogućih zakona medijskih i svih mogućih pravila izveštavanja.
Kada sam na Odboru za kulturu pitala kandidata Gorana Petrovića šta se dešava sa tim izveštajem, on je pokušao da obmane i mene i ostale članove odbora, rekavši da je REM predao izveštaj o oglašavanju tokom predizborne kampanje. Izveštaj o oglašavanju tokom predizborne kampanje nije isto što i izveštaj o nadzoru emitera. Tako da, pitala sam ga takođe šta se radi sa izveštajem? Mi imamo pouzdane informacije da je taj izveštaj gotov. On je tvrdio da oni zapravo nisu u obavezi da taj izveštaj dostave. U tom slučaju, Goran Petrović, kao aktuelni zamenik predsednika Saveta regulatora, ili je pogazio statut Regulatornog tela, odnosno Republičke radiodifuzne agencije, imajući u vidu da njegov statut koriste, ili se oglušio o statut s obzirom da je njihov rad javan, ili je pogazio Zakon o elektronskim medijima koji njima nalaže kontrolu nad radom emitera.
Ono što je takođe tragična stvar u vezi sa REM-om, da ne mislite da se samo bavim njihovim političim radom, odnosno neradom, moram da pomenem da su oni bili dužni da zaštite maloletnike od svakog pogubnog medijskog sadržaja koje se, prema Zakonu o elektronskim medijima, odnosi na svaki sadržaj koji može da ugrozi moralni, duhovni ili fizički maloletnika.
Naime, oni do 2013. godine nisu objavili izveštaj gde bismo mi videli poguban uticaj medija nad decom. Vezano za taj izveštaj, vratila bih se samo još jedanput na izveštaj o radu emitera, da prvi put od 2003. godine ove godine taj izveštaj nije bio objavljen.
S toga, vratimo se na suštinu, REM je duboko kontrolisano telo. Mi nemamo nezavisno telo koje treba da kontroliše medije. U situaciji kada nam se približavaju izbori naredne godine, ta situacija je vrlo pogubna i strahovito opasna. Tako da, predlažem kolegama narodnim poslanicima da se uzdržimo od glasanja ili glasamo proti za predložene kandidate. Jer, u slučaju da ih odaberemo, mi imamo siguran medijski mrak, imamo sigurnu kontrolu medija, a REM je upravo telo zahvaljujući kome se aktuelna vlast i dalje održava na vlasti, zato što omogućavaju maksimalnu zloupotrebu političke i finansijske kontrole medija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Antiću, pošto sam bio uskraćen za pravo da vam odgovorim prethodni put kada ste govorili o mom izlaganju, iskoristiću sada priliku. Vi komunisti ste uvek imali onu krilaticu – statistika naša dika, što poželiš, ona slika.
Vi ste pričali o ceni struje, pa ste kao primer koliko je u stvari nama dobro u Srbiji, koliko je niska cena, rekli kako je u Danskoj 30 centi. Ni to nije tačno, kod njih je 29 centi, ali je drugi problem. Problem je što je njihova prosečna plata 5000 evra. I u Srbiji kada bi građani imali prosečnu platu od 5000 evra, pa oni bi trčali da plate jedan kilovat struje 29 centi. Čudi me da niste pomenuli Norvešku, tamo je nešto jeftinija struja, ali je tamo prosečna plata preko 6000 evra, oko 6300 evra. Prema tome, nemojte da babe i žabe mešate. Ako već nešto poredite, onda poredite prave stvari.
Drugo, metodologija obračuna cena struje. U Danskoj nisu čuli za ono što vi nazivate angažovanom snagom. Zaista, vi u Danskoj da pokušate nekome da objasnite šta je angažovana snaga, ne bi znao. Još jedna stvar, u Danskoj ne kažnjavaju one koji potroše više struje, pa da kažu – ako potrošite preko 700 kilovata ili 1000 kilovata, onda će vam kilovat biti tri puta skuplji. Struja je roba kao i svaka druga i zaista ta ekonomska logika da se kažnjava onaj ko troši više, mislim da je zaista neki ostatak kog se moramo što pre rešiti. Ali, da se vratim zakonima kojih ima zaista dosta.
Još jedna stvar, da to ne bih zaboravio, pošto ste vi zastupnik RTS-a, pa ste pričali o tome kako oni imaju sate i sate programa, dane i mesece, znate, najbolje građani Srbije znaju kakav je i koliko je loš program RTS-a. Ako pričamo o kulturnom i obrazovnom programu, vi se setite emisija koje su bile na programima RTS-a kada smo odrastali vi i ja, i uporedite sa onim što ima danas, odnosno što nema danas. Možda jeste „Bolji život“ dobra serija, lepa serija, i „Kamiondžije“ su lepa serija, ali to ne znači da doveka treba da gledamo te serije.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, vi radite izmene zakona koji je stupio na snagu 7. januara 2016. godine. To na najbolji mogući način govori koliko ste stručni i govori koliko ste vi u stanju, odnosno koliko niste u stanju ništa da previdite. Zašto ovaj zakon po hitnom postupku? Koje su to okolnosti koje niste mogli da predvidite? Naravno, tih okolnosti nema, to je samo floskula koju upotrebljavate, ubacite hitan postupak i idemo dalje.
Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnoj svojini, i to je još jedno odlaganje roka koji je istekao. Ja ću vas podsetiti da je ovaj zakon stupio na snagu 2011. godine i da je rok za prijavu bio pet godina. U startu širok rok, možda i preširok. Mislim da je i to jedan od razloga zbog koga ništa nije urađeno. Kažu – pet godina, oho, predugačak rok, radiće to neko drugi. Da ste stavili rok od godinu ili dve, pa ga eventualno produžili još godinu ili dve, ovaj bi posao verovatno bio završen. Pitanje je zašto mislite da će za godinu dana oni koji nisu uspeli za pet godina da urade taj posao, zašto će uspeti za narednu godinu? Većinom su kadrovi SNS-a na čelu tih lokalnih samouprava. Oni kažu hoće više novca, treba im više novca, a očigledno nisu u stanju da brinu ni o onome što im je dato.
I još jedno pitanje koje pokazuje neozbiljnost i nesposobnost u prvom redu Vlade Republike Srbije. Rok koji vi produžavate je istekao. Istekao je 6. oktobra 2016. godine. Kako se u pravu produžava rok koji je istekao?
Vi ste ovo morali da stavite na dnevni red Skupštine pre tri meseca, pa produžiti i tad. Vi sada radite nešto što je retroaktivno, ali zaista ni to naravno nije nikakav problem.
I, evo, pošto vidim da me gospođa Brnabić pažljivo sluša osim na trenutke, mislim da bi ovo bio dobar trenutak da napravimo jedan mali eksperiment sa vašim poštenjem, da vidimo da li se vi slažete i da li ćete vi, vi ste pravnik, jer tako? Niste? Ekonomista? Nije ni bitno, valjda ste čovek koji ima zdrav razum. Da li ćete vi stati iza hitnog postupka ovoga zakona? Ako je rok počeo da teče 2011. godine, istekao 6. oktobra 2016. godine da li je to okolnost koja nije mogla da se previdi? Jel vas to iznenadilo? Budite pošteni i recite ne, ili ne budite, terajte i vi kao i vladajuća većina ni to nas ne bi iznenadilo.
Onda kaže, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, takođe, verovali ili ne, po hitnom postupku. Ovde kažete da usklađujete sa direktivom Saveta EU od 21. juna 2011. godine. Direktiva je doneta pre pet i po godina i to je takođe nepredviđena okolnost. Mene zaista iznenađuje kako se bilo ko od vas Vlade vrati kući, ako vi apsolutno ništa niste u stanju da predvidite. Kako prelazite ulicu? Kako izbegavate automobile? Kako ne padnete niz stepenice? Kada je reč o državnoj upravi, ništa niste u stanju, a pričate da ste najbolja Vlada na svetu i opet i tu usklađujete sa EU, pa kažete da mora biti akciza 90 evra na 1.000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici cigareta.
Ali, opet dolazimo u problem što je Srbija daleko od evropskog standarda, zaista daleko. Ne može biti ista akciza. Ne može, jer ako je prihod u EU, 10 ili 15 puta veći, a akciza ista onda je realno ta akciza pet ili 10, ili 15 puta veća u Srbiji. Ja jesam bivši pušač i protivnik pušenja, ali zaista nisam za ekonomski teror nad pušačima i ne može biti jedini način odvikavanja nacija od pušenja tako što ćete podizati akcizu. Ovde se zapravo radi o jednom cilju i vi to priznajete u razlozima za donošenje zakona, a to je zapravo punjenje budžeta i ništa drugo, a evo, samo vi recite, naravno, ali kada dokažete, naravno, vi iz vladajuće koalicije. To samo pokazuje vašu bahatost i osionost, što čak više i ne krijete koliko ste bahati i koliko ste osioni. Javite se lepo, imajte političke hrabrosti, pa umesto da dobacujete kao kukavice, vi se javite, pa recite onda to za govornicom.
Onda kažete, razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku je to da se moraju obezbediti dodatni prihodi u budžetu Republike Srbije u 2017. godini i to povećanjem akciza na cigarete i stvaranjem, i ovim akcizama na kafu,
E, sada vas pitam – šta je ovde ono što nije moglo da se predvidi i zašto vam očajnički trebaju novi prihodi ako nas ubeđujete da je budžet stabilan, ako nas ubeđujete da imate suficit? Dajte da vidimo gde je konačno taj suficit na šta ga trošite, zašto uzimate od penzionera, zašto uzimate od drugih ugroženih kategorija ukoliko je već stanje u državi i Republici Srbiji toliko dobro? Vi imate taj problem što je čas stanje idilično. Mi smo maločas od poslanika vladajuće koalicije čuli da stanje u javnim finansijama nikada nije bilo čistije, nikada nije bilo bolje. Jedino nikako da vidimo završni račun, toliko je čisto da nema završnog računa. I toliko je dobro da nikada Republika Srbija nije bila zaduženija nego što je danas.
Juče je javni dug Srbije bio nešto preko 3.100 milijardi dinara, preko 3.100 milijardi. Evo, gospodin Krasić to prati svakodnevno. Ja pretpostavljam da i danas podignut ukupan iznos, a evo čućemo kasnije i za koliko.
Onda dalje pričate, odnosno sledeći Predlog je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Verovali ili ne i ovaj zakon je po hitnom postupku. Svi zakonski predlozi idu po hitnom postupku. Niste mogli ni ovo da predvidite da će biti potrebno. Nije tu potrebno predviđanje od pet godina ili tri godine ili dve ili godinu, 15 dana je bilo dovoljno za redovan postupak i vi niste bili u stanju da ovo što ste napisali 19. decembra napišete 10. decembra i da onda ide u redovnom postupku. I, kažete ne valja Narodna skupština, ne prolaze dovoljno brzo zakoni, problem što se loše živi u državi je opozicija.
Ono o čemu se svakako najviše pričalo je ukidanje ovoga povraćaja PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe. Ja znam da ćete vi odmah reći kako se sad predlaže drugo rešenje, kako ne treba da se bavi socijalnim davanjima Zakon o PDV-u i tako dalje, da ćete vi to rešiti na drugi način tako što će biti jednokratno davanje. Ali, postoji nešto drugo, a to je politička odgovornost. Vi ste svi gospodo, govorim i o vladajućim strankama i opoziciji, u tome je učestvovala i DS, 2012. godine pred parlamentarne izbore, ste svi, osim SRS obmanjivali građane Srbije da ćete ukinuti ne smanjiti, ne omogućiti refundaciju dela neplaćenog PDV-a nego da ćete ukinuti PDV za opremu i za hranu za bebe. Da li je tako bilo? Tako je bilo. Kako je bilo. Obmanjivali ste građane Srbije. Kad su prošli izbori onda ste rekli i potpisivali javnu peticiju, to je bilo danima u medijima, građani se toga sećaju. Kad su prošli izbori onda ste rekli – jeste, ali to nije moguće rešenje po zakonu, iako nije tačno da nije moguće, jer je moguće. Ono što je po mom mišljenju još bitniji tu argument, nemoguće je zloupotrebiti opremu za bebe. Nemoguće je zloupotrebiti hranu za bebe time što ćete vi Aptamil ili bilo koje drugo mleko za bebe veštačko osloboditi PDV-a. Kako to može da se zloupotrebi? Šta neko može da uradi tako što će kupiti, ne znam koliko toga. Ne može ništa. I, dužni ste nam i još jedna stvar, ako već pričate o izmenama ovog zakona. Mislim da ste dužni da nam saopštite kakvi su bili efekti zakona koji ste sprovodili prethodne četiri godine. Postojala je mogućnost refundacije PDV-a. Hajte, mi smo i tada kada je donošen taj zakon upozoravali, gospodine Arsiću vaše nije da me ometate, vaše je da upozorite ove druge koji me ometaju, i ja vas molim da ne pričate sa ministrima.
Dakle, znaju ministri nema potrebe da ih vi edukujete. Znaju oni, verujte.

Ali vi ne znate, pa da vam pomognem.

Ja bih da govorim o temi ali mi smetate. Smetate i ministrima nego im je neprijatno da vam kažu. Evo, gledaju mene, značajno klimaju i sad kažu – jeste, nek zaćuti više.
E, sad, dajte da vidimo kakvi su efekti primene zakona u protekle četiri godine. Hajte da vidimo koliko je ljudi, koliko je porodica ostvarilo pravo na refundaciju PDV-a u odnosu na broj rođenih bebe u Srbiji da vidimo koliki je iznos vraćenog PDV-a prosečno. Garantujem da je to daleko ispod onoga što ste obećali. I to još jedanputa pokazuje vašu neozbiljnost i pokazuje to da vi kada obećavate, kada idete na izbore računate na kratko pamćenje građana Srbije.
Sledeći zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ponovo, iznenadiće vas verovatano, i ovaj zakon je po hitnom postupku. E, sad, dajte da vidimo šta je to što je u ovom zakonu bilo ono što niste mogli da predvidite.
Poseban, da kažem, problem svih ovih zakona su potpuno besmislena obrazloženja koja vi pišete. Problem je i to što vi u materijalu pišete nama naziv većine ovih zakona na engleskom jeziku i što niste u stanju… Vi imate onaj podsetnik u kome piše šta gde treba da se stavi. Kad nečega nema, vi to morate izbaciti. Vi, umesto toga, u velikom broju zakona ostavljate taj podsetnik, sinopsis, nacrt, skicu, kako god želite, i onda time opterećujete Narodnu skupštinu.
Šta predviđate ovim zakonom? Između ostalog, kažete zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema. Kaže: „Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike“. To sa ovim nema apsolutno nikakve veze. Pa onda nas podučavate i kažete – Zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje. Zamislite, Zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje? Rupu na saksiji ste otkrili. Svaka vam čast. Ovo ja mislim da do sada niko nije znao, za razliku, verovatno, od drugih zakona koji se ne objavljuje. I kaže – stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u primeni. Kakve to veze ima sa transparentnošću? Nego vas napala bolest, kao DOS-ov režim jedno vreme i za sve su koristili izraz „transparentno“, „transparentno“, „transparentno“, „providno“, „prozirno“. E, pa, vi ste providni i prozirni.
Ima tu još jedna veća besmislica. Vi predloženim izmenama vršite promenu nadležnosti za rešavanje u drugom stepenu i kažete – time se nadležnost propisuje za drugostepeni organ u Ministarstvu finansija kao nezavisnom organu za rešavanje u drugom stepenu u poreskom postupku. Nezavisni organ u Ministarstvu finansija? Zamislite tu besmislicu? Hajde, molim vas, pošto ste vi stručnjaci, nađite u Ustavu gde postoji nezavisni organ u Ministarstvu finansija. Ne postoji.
(Vjerica Radeta, s mesta: U sobi 3.)
Evo, u sobi 3, kaže Vjerica.
Ali, zaista, neke se stvari moraju izvrći ruglu, jer vi stalno hoćete da neko bude nezavisan. Vlada Republike Srbije, državna uprava Republike Srbije, sva ministarstva su napravljena i ona egzistiraju, postoje, temelje se na načelu subordinacije. Kakva crna nezavisnost? Zamislite, nezavisni? Od koga? Od predsednika Vlade, groma nebeskog? Od ministra? Od koga su oni nezavisni? Od koga su oni nezavisni? Da li i oni imaju nezavisnu uređivačku politiku, kao RTS, što kaže gospodin Antić?
Naravno, razloga za hitan postupak, pravih razloga, nema ni ovde, kao što nema ni procene finansijskih sredstava koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona.
Moraću malo da ubrzam, jer nemamo mnogo vremena.
Evo i tačka 11) „Petrohemija“. Preuzimate još jedan dug, još jedno zaduženje – 105 miliona evra ili 13 milijardi dinara.
Podsetiću vas da je ono što uzimate na godišnjem nivou, pazite, na godišnjem nivou, penzionerima je 20 milijardi. Otimate i to kad otmete vi kažete – to je štednja, ali imate 13 milijardi za „Petrohemiju“.
Šta je još veći problem? Problem je to što ste sami se hvalili kako sličnog postrojenja nema u krugu od hiljadu kilometara. Ako nema, kako ste uspeli da ga upropastite, svi vi zajedno koji ste godinama na vlasti i koji skačete iz stranke u stranku?
Još jedna stvar, ko će odgovarati? Ukupan dug „Petrohemije“ je 256 miliona evra. Vi kažete da ste nešto otpisali. Niste mogli od stranih nekih poverilaca, mogli ste možda od javnih preduzeća, ali i to opet pada na teret građana Srbije.
Sledeći zakon, Zakon o regulisanju javnog duga SRJ, i to je po hitnom postupku. Osnovni razlog za donošenje zakona je to što je Ustavni sud u novembru mesecu 2013. godine doneo odluku, pa morate po njoj da postupite i to što je Evropski sud za ljudska prava objavio odluku 16. jula 2014. godine i vi po hitnom postupku, posle više od dve godine, postupate po toj odluci Evropskog suda. Dakle, ovo nije okolnost koja je mogla da vas iznenadi. Ono što je još zanimljivije, čak ni ovde ne postoji procena finansijskih sredstava. Nema je.
Vi kažete da će se obezbediti, odnosno ovde kažete da se smanjuju obaveze utvrđene osnovnim zakonom iz 2002. godine, a ne kažete procenu finansijskih sredstava potrebnu za sprovođenje zakona. To su dve različite stvari.
Predlog zakona o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položena je kod banaka na teritoriji Republike Srbije, njihovim filijalama itd, ne mogu ni da čitam sve. Iako je potpuno jasno da će biti potrebna određena sredstva, nema procene iznosa finansijskih sredstava i, što je još zanimljivije, ovde vam nije bio dovoljan hitan postupak, ovde tražite da zakon ne stupi kako je to uobičajeno, u skladu sa Ustavom, osmog dana od dana objavljivanja, nego narednog dana. Da biste to, gospodo, uradili, moraju postojati naročito opravdani uslovi koji se posebno utvrđuju zakonom i ti naročito opravdani uslovi, to može biti viša sila, mogu biti interesi odbrane, bezbednost zemlje, a toga nema i niste u stanju da to navedete.
Sledeći zakon je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za autoput Surčin-Obrenovac. Novo zaduženje. Da li je srećna država koja se zadužuje? Mi na svakoj sednici Narodne skupštine pet, šest, deset tačaka, ali na svakoj, novih zaduženja. Zaduženje od 200 miliona dolara, nepunih, fali nešto sitno. Dvesta miliona dolara je 23,7 milijardi dinara novih. Uz onih 13, to je 40. To je već dupli iznos onoga što ste uzeli penzionerima i to je cena koju plaćamo kako biste vi rekli da je vaša Vlada uspešna i kako gradite mnogo kilometara autoputa, a ne gradite vi, grade građani, građani čiji je ovo novac, jer će oni plaćati ove cehove ovoga što vi sada radite.
Sledeći zakon je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu. Opet novo zaduženje od 35 miliona evra, 4,34 milijardi dinara i to ponovo kako bi vi bili uspešni, kako bi vi gradili. Lepo je graditi, ali treba nešto i vi da obezbediti. Ne može se sve iz zaduženja. Vi kažete – neophodno je. Jeste, ali kako je moguće da samo novac za penzije, i to zarađene penzije, za stečena prava koja se ne mogu uzurpirati, kako je moguće da jedino to ne mora u Srbiji, a sve drugo mora.
Sledeći predlog je Sporazum o zajmu. Zaduženje 89,8 miliona evra. To je još 11 i kusur milijardi evra. Kada vidimo za ministarstvo Zorane Mihajlović koliko se zadužujemo da bi ona gradila autoputeve, onda još više mora svaki razuman posmatrač da se pita kako je moguće da Zorana Mihajlović ne prima platu, da se ona odrekla plate. Pa njoj je tih 88-90 hiljada koje bi primila kao ministar dovoljno za jedan ručak. Mi smo videli da je ručkove karticom ministarstva plaćala po hiljadu evra jedan ručak i to u Beogradu, a ne u NJujorku. Mi smo videli i to da je u robnim kućama ostavljala po nekoliko hiljada evra na jednom mestu.