Niste vi krivi što on ne zna dnevni red, tako da ne mogu da svalim krivicu na vas, ali upozorite ga, molim vas sledeći put.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku Radoslav Milojičić.

Hvala gospodine Arsiću.
Reklamiram član 108. Morali ste da opomenete prethodnu govornicu, kojoj ne mogu da se setim, žao mi je, prezimena i imena, jer je govorila o tome šta sam ja govorio u svom izlaganju. Ja sam govorio o Zakonu o platama u javnom sektoru. Govorio sam o Petrohemiji. Govorio sam o platnim razredima u Vojsci Srbije, ne znam šta tu nije dnevni red.

Kolega Milojičiću, potrošili ste kompletno vreme vaša poslaničke grupe, samo to da vam kažem, a od tih šest ili sedam minuta koliko ste govorili, samo 45 sekundi ste govorili o zakonima koje ste nabrajali, tako da vam ja čestitam na tome.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Da, ponovo po osnovu pominjanja stranke. Slažem se ja ovde izrečenim da treba pomoći kolegama. Treba pomoći uvek, što se kaže, ljudski je i kada je reč o ovom iniciranju replike ponovo, možda treba pomoći ponovo time što ćemo podeliti neke mudrosti, neke zaključke.
Dame i gospodo, mali gušter kada je nošen snažnom željom da postane krokodil treba da zna da snažna želja nije dovoljna. Potrebno je i na odgovarajući način izabrati radne uslove. Ne može da se postane krokodil u maloj bari koja je vremenom sve manja i manja i sve više presušuje.
Ovo slobodno, gospodine predsedavajući shvatite kao moj komentar na temu stranaka. To je možda i određena pouka. Recitacija koju smo čuli naučena napamet, izgovorena u dahu uz dosta grešaka uz put, ali Bože moj, podsetila me je na ono što je demonstrirao još jedan čovek sa iste strane sale, možda neki minut pre toga. Znate na šta? Na onu anegdotu kada student se sprema da odgovara lekciju iz biologije, pa nauči lekciju – gliste, ubeđen da će neko da ga pita baš to pitanje. Onda stigne pred profesora i ovaj ga pita šta znate o slonu. Pa, se onda student znoji, vrpolji i kaže – slon je životinja koja ima velike oči, e sa tim veliki očima on može da vidi glistu i onda kreće da priča o glisti. Kad neko nauči ovde jedan te isti tekst, jednu te istu pesmicu šta god da je na dnevnom redu i onda samo gleda kako da nađe dovoljno prostora da tu pesmicu isporuči – jer taman je toliko interesantan i mudar koliko i taj student iz te priče.
Što se tiče pitanja sramote i 2016. godine. Sramota je da neko pominje bilo šta vojno u ovoj zemlji, a ne seti se vojnih penzija koje su unakazili za 200 miliona. Sramota je da taj isti ne zna razliku između TV taksi i TV pretplate, a kao je neki narodni poslanik. A da se ne lažemo, sramota je bilo šta u vezi sa ti licem i Narodnom skupštinom. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvinjavam se, nisam video, reč ima Neđo Jovanović, pravo na repliku.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Rečeno je od govornika sa moje desne strane da između ostalog poslanička grupa SPS i SPS unižava ovaj parlament. Samo postavljam pitanje tom govorniku – čime? Da li je to ovim današnjim posvećenim radom po tačkama dnevnog reda koje su izuzetno značajne i gde moramo usvojiti jedan veoma značajan set zakona. Da li je to zbog toga što ćemo raditi po 1.400 amandmana koji nisam siguran da li su dovoljno smisleni ili besmisleni ili smisleni, ali su uglavnom preko 90% od strane opozicije.
Da li je uopšte pošteno i moralno govoriti o čoveku koji je bio ministar energetike, a govornik koji o njemu priča čak i ne zna tog čoveka, pa je sramota o njemu na taj način govoriti. Pitao bih da li vam je poznato ko je pre tog ministra bio ministar energetike? Da li vam je poznato ko je bio 2000. godine ministar energetike? Da li vam je poznato ko je vodio to ministarstvo i ko je vodio ministarstvo koje je donelo i predložilo Zakon o privatizaciji koji je generisao privredno groblje u kome živi današnja Srbija? Da li vam je to poznato? Da li vam je poznato da SPS vama DS dala bocu kiseonika da od 2008. do 2012. godine ostanete u političkom životu? Da li vam je to poznato? Ako vam je to poznato onda je najmanje pošteno i moralno da govorite o SPS na ovaj način.
Molim vas, predsedavajući, nisam reklamirao Poslovnik iako sam mogao da ubuduće ovakve političke diskusije sankcionišete. Hvala.

Sada na spominjanje stranke reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Dakle, logično je da mi date repliku zbog pominjanja DS.
Moj kolega Milojičić je pomenuo, pošto, izazvana replika o ministru energetike iz 2009. godine, aktuelni ministar je bio deo Vlade i Milojičić je dao jednu logičnu sugestiju da govorite sa odgovornosti i o periodu u kome ste nosili deo odgovornosti u toj Vladi. To je sasvim ljudski i normalno i nije ni na koji način uvredljivo, jer smo se naslušali ovde stalnih argumenata, šta u prethodnom periodu, a prethodna vlast. Ova Vlada je imala prethodnu Vladu koja je činila 90% upravo ove aktuelne Vlade, a ta prethodna je imala prethodnu koja je isto tako činila 90% te prethodne. Izmenjale su se tri vlade. Stalno pozivajući se na odgovornost nekih prethodnih vlada možemo da se vratimo i u taj period o kome je Milojičić govorio, a govorio je o staroj deviznoj štednji. Da li mislite da tadašnja Vlada, SPS-a i koalicije koju je imala u tom trenutku napravila dobru stvar za Srbiju 1991, 1992. godine sa proglašavanjem stare devizne štednje i sa štetom i sa javnim dugom koji do sada, do 2016. godine Srbija treba da isplaćuje i da realizuje. Da li ste ponosni na taj period? Na taj period od 4,2 milijarde koje su sanirane novim zakonom od 2002. godine, da li ste ponosni i na periode koji su nas kao zemlju iscrpljivali, gde lečimo sve te posledice svih ovih godina.
Dakle, pođite od sopstvene odgovornosti, a ja mislim da je ta koalicija o kojoj ste govorili, koalicija koja nije ostavila u životu DS ili spasila, kako ste već rekli, to je nešto što je DS preuzela na sebe gradeći partnerstvo. Ja mislim da je sa svoje strane gradila korektno partnerstvo i nikada o tom periodu i svoji partnerima ne bi govorila na taj način.

Pravo na repliku, Neđo Jovanović.