Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Reč ima predstavnik predlagača, narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, za rad istine, od strane onih koji su hteli ovde da iznesu niz neistina kada je u pitanju računovodstvo uopšte i zakon i pravilnik koji je bio u predlogu da od Nove godine ide kada su u pitanju podnosioci PDV, svi privredni subjekti, da će imati 154 stavke.
Odmah da vam kažem, znači, to je jedna ideja, inicijativa koja je prošla pre tri meseca i koju ministar jednostavno usvojio od strane Udruženja revizora i svih računovođa Srbije, da neće ići takav zahtev, jer je suviše ambiciozan za ovaj trenutak u Srbiji. Prema tome, da će ići postepeno, da se ne širi ovde jednostavno dezinformacija i da plašite građane Srbije sa tako nečim što ne postoji.
Drugo, kada govorite o tome da država treba da interveniše sa određenim finansijskim sredstvima, zarad istine, a pošto je to predmet inače i Odbora za finansije, na svakom odboru imamo raspravu po tom pitanju, država interveniše, i zato postoji 11 preduzeća koja su u restrukturiranju, odnosno strateški važna po principu privatizacije koje država direktno finansira iz budžeta. Zato se borimo da nađemo strateške partnere i zbog toga zaista privreda Srbije još uvek funkcioniše u granicama održivosti i to treba da znate.
Ali, to treba da kažete Ivanu Pernaru, članu Seljačke stranke Hrvatskog sabora, koji jednostavno dolazi ovde u Skupštinu, posećuje i treba da kažete koje smo mi iskorake napravili prema EU u smislu evropskih integracija, ali ne zbog Hrvatske i ne zbog EU, nego zbog nas samih, da bi imali konkurentnu privredu, da bi mogli da se nosimo jednostavno sa firmama i u zemlji i u inostranstvu i u regionu. Nije ni čudo što ceo region i svi gledaju u Srbiju, gledaju prvo u našu privredu, pa onda neke stvari menjaju i prilagođavaju svemu tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Najpre pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić, zamenik šefa poslaničke grupe SNS, na pominjanje SNS. Izvolite.

Ovo je bilo po osnovu pominjanja stranke.
Da, inače, s vremena na vreme, interesantna okolnost da neki koji zahuktani krenu da objašnjavaju ovde šta sve nije dobro kod nas, onda zakače i stranku i ljude poimence i više ni sami ne znaju šta su uradili i koliko replika izazvali.
Ovo je direktno po osnovu pominjanja stranke. I baš mi je drago što je bilo i tog osnova, čisto da ne ostanemo nedorečeni.
Hteo sam i ovom prilikom da kažem da je baš lepo i potpuno razumem zašto je onaj ko se uporno trudi da replike izazove i da se malo oseti važnijim nego što inače jeste, zašto je opet danas pričao o DOS-u. Naravno, zato što sam pripada političkoj porodici novoga DOS-a, zato što je primljen u novu veliku koaliciju, na čemu svakako treba čestitati, to je pozamašan uspeh, naravno. Reč je o političkim veličinama listom. Postoji i dalje samo jedna mala problematična okolnost. Nikako da lociramo, dame i gospodo, kakva je politička uloga ili bilo kakva uloga nekih pojedinaca u toj novoj velikoj koaliciji.
Već smo se mi bavili u ovoj sali tim pitanjem, i utvrdili smo već nekoliko stvari. Prvo, da onaj ko uporno replike izaziva, neće biti, koliko god to silno želeo, zajednički predsednički kandidat, koliko god se ljubazno nudio okolo, neće, jer ga niko ne zarezuje 2%.
Dalje smo zaključili da neće biti ni šef izbornog štaba, jer ne može ni sebe da kontroliše, a kamoli da druge organizuje. Svaki put ovde izazove repliku, prođe kao Đosić u emisiji protiv dr Martinovića, pa se ipak vraća po još. Znači, ni za to nije.
Nudili smo mu mogućnost da bude na poziciji običnog pijuna. Za to se zaista prepoznaje talenat, kanda nešto nije zadovoljan. Šta bi još mogao biti? Nešto slušam ovo danas, pada mi na pamet, biće tokom te kampanje sigurno i neki mitinzi, pa biće prostora za kulturno-umetnički program. Ako novi DOS planira poziciju dežurnog kampanjskog pevača, i tu vidim izuzetan talenat. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine Obradoviću, dodatna dva minuta.

Hvala, predsedavajući.
Što se tiče primarne emisije, ajmo da to još jednom razjasnimo predstavnicima SNS koji to ne razumeju. Kada se dodatno štampa državni novac
gospodine Antiću, gospodine Nedimoviću? Vi razumete o čemu pričam. Može da se štampa za potrošnju, za plaćanje plata i penzija, za vraćanje dugova, što su radile neke prethodne vlasti i to onda vodi hiperinflaciji i katastrofi. Ali može da se uloži u velike infrastrukturne radove i u masovno novo zapošljavanje i to onda vodi povećanju zapošljavanja, povećanju poreza na zarade koje se vraćaju u budžet i pune budžet, a od tog punjenja budžeta, vi vraćate zapravo kao klasične kamatne rate, odnosno kredine rate koje vraćate, to što ste pozajmili iz primarne emisije. Zašto da uzmete od kineske banke, možete da uzmete od Narodne banke Srbije.
Jednostavna stvar. Nećeš to dati nikada u potrošnju, nikada u održavanje socijalnog mira, nikada u plate i penzije, već isključivo u novo zapošljavanje. Građanima Srbije grozničavo treba novo masovno zapošljavanje zato se daje primarna emisija, jer od tih para se vraća u budžet. To je gospodine Nedimoviću toliko jednostavno, da ne objašnjavam onima koji uopšte ne žele da čuju šta im pričam.
Što se tiče Pernara, ja nisam sklopio istorijsko pomirenje sa Kolindom Grabar Kitarović, jednom od najvećih osvedočenih ustaša u Hrvatskom političkom životu. Nisam joj nosio cveće, nisam se grlio sa njom na mostu, to je radio Aleksandar Vučić, najveći sin naših naroda i narodnosti.
Što se tiče novog DOS, pa nema većeg novog DOS od SNS. Pa, vi ste uzeli sve kadrove žutih, sve kadrove G17 plus. Pa Ivica Kojić, šef kabineta Mlađana Dinkića je Vučićev šef kabineta. I vi mi pričate o novom DOS. Vi ste novi DOS, vi ste vrhunac DOS-a. Vi ste katastrofa koja je počela 5. oktobra 2000. godine, koja se sa vama dovodi do vrhunca služenja interesima MMF-a, Brisela, NATO-pakta.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine Milićeviću, ja delimično mogu da razumem to što vi sada radite, ali stavite tačku, jer ovo prestaje da bude polemika između dve stranke. Srpska Skupština ne sme da dozvoli ono što slušamo u ovom trenutku. Kakve će biti posledice stavljanja predsednice Hrvatske u kontekst u koji se ona stavlja ovde u polemikama između dve stranke? Kako će to uticati na situaciju koja je i ovako prenategnuta i neodrživa? Pa, ako je neko smešan i pogrešan sa druge strane, pa nije to valjda razlog da mi budemo još gori? Verujte da se ja ne bih osećao nimalo prijatno kada bi me neko podsećao iz Zagreba da je četnički vojvoda predsednik Srbije. Da li to treba da bude uloga Skupštine, da baca benzin u vatru ili ćemo to gasiti?
Vodite računa o onome što je prateća obaveza vas kao nekog ko predsedava ovom sednicom. Stavite tačku na te stranačke duele, ukoliko oni počinju da prave problem čitavoj državi i našem narodu u Hrvatskoj. Valjda nam je potrebno spuštanje tenzija, a ne prednovogodišnje ludilo u kojem ćemo sada razoriti i ono malo što je preostalo nakon svega što smo preživeli.

Gospodine Jovanoviću, delimično vas razumem, samo niste rekli na koji se član Poslovnika pozivate?
(Čedomir Jovanović, s mesta: Od 104. do 107.)
Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Čedomir Jovanović, s mesta: Naravno, jer ne može da ostane bez stava.)
Ja sam vas razumeo, ali isto tako morate i vi razumeti da ja ne mogu predvideti šta će i o čemu narodni poslanici govoriti, a ne želim da uskraćujem pravo ni poziciji ni opoziciji na reč i pravo na repliku. Ali, slažem se sa vama da negde mora postojati granica i moramo zatvoriti krug replika.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik SNS, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi se ne mešamo u unutrašnje stvari Hrvatske i oni sami biraju svoje rukovodstvo, svog predsednika. Mi to moramo da prihvatimo. Nije bio izbor Aleksandra Vučića da gospođa Kitarović bude predsednik Hrvatske, nego izbor hrvatskog naroda.
Tako da, zbog tog izbora, mi to moramo da uvažavamo iz razloga što sa Hrvatskom želimo dobre odnose. Želimo dobre odnose zato što su to, pre svega, interesi Republike Srbije. Ali, stvar s kim će gospodin balkanski špijun da se vidi i sretne je stvar njegove lične prirode. On to ne mora. Aleksandar Vučić mora. U tome je razlika između njih dvojice. Premijer je premijer.
Kada su u pitanju te velike priče i oko primarne emisije i oko politike države i oko Evropskog suda za ljudska prava, pa Srbija tamo ima sudije, samo to gospodin balkanski špijun ne zna, a trebalo bi da zna. Problem koji se ovde iznosi jeste jedna najobičnija demagogija. Da li je stvar srpskog naroda ko će da joj bude predsednik? Jeste. Da li neko u to ima pravo da se meša? Nema. O tome će odlučiti građani Srbije, kao što su odlučivali 2012. godine. Znači, u interesu Republike Srbije jeste da ona bude izvor stabilnosti u ovom delu Evrope. Ako je problem u mostu, problem u bombonjeri, problem u buketu cveća, onda je gospodin „orao pao“ u velikom problemu.