Vratiću se po pitanjima koja ste postavili.
Znači, nije tačno, država snosi sve troškove vantelesne oplodnje. Ne postoje delimični ili bilo kakvi, znači, država kompletne troškove snosi, od početka do kraja. Ovaj zakon će popraviti dosta stvari. Mi sad snosimo sve troškove, kao država, ali mi nismo do sada mogli da ispratimo ceo proces. Mi nismo imali mogućnosti… Šta nam se dešavalo? Dešavalo nam se da kao država plaćamo treći pokušaj, pa lokalna samouprava izdvoji novac, pa ide i na četvrti i na peti pokušaj, pa smo podigli starosnu granicu na 42 godine, a onda smo shvatili statistiku da uspe poslednji pokušaj, u najvećem broju slučajeva. Sada se postavlja pitanje – šta se to radilo u prethodnim pokušajima? Mi nismo imali regulisanu ni inspekciju, niti je regulisano da u svim klinikama koje to rade postoje isti uslovi, isti kadrovi, isto sve, nego je sve funkcionisalo na o-ruk sistemu. Mislim da ćemo imati mnogo bolje rezultate kada možemo da ispratimo proces od početka do kraja, da vidimo šta se radi za taj novac koji država plati i da će morati oni da opravdaju sve to što su radili. Mislim da ćemo umnogome pomoći tim parovima i dobiti sigurnost i odlaziti u one licencirane klinike gde smo dozvolili da bude i privatna i državna, koja god, ali mora da ispuni te uslove koji su neophodni i da ispuni standarde gde mi hoćemo najveći procenat uspešnih procedura. Znači, moraju da postoje isti uslovi za sve i mislim da je to i garancija i kvaliteta i garancija da bude bolji uspeh.
Što se tiče surogat majčinstva, reći ću vam najiskrenije, trenutno postoji samo u Grčkoj, nema ni u jednoj drugoj zemlji, a Grčka već razmišlja da promeni taj zakon.
(Vojislav Šešelj: Kako nema u Americi?)
O EU samo pričam, o okruženju.
Mislim da nismo u stanju da sprečimo zloupotrebe u ovom momentu. Ne znam šta će biti sutra ili prekosutra, ali jednostavno, kada ga nemate nigde u okruženju, da vi sad pustite to, ovo što se dešava u Grčkoj, priznajem, nismo na tom nivou da bi uspeli da sprečimo zloupotrebe. To je jedan od osnovnih razloga.
Primeri koje ste naveli da kada neko hoće sa nekim da ima dete ili od nekog da ima dete, ako se dogovorio sa njim, to nije nikakav problem.
Što se tiče plaćanja išli smo na dobrovoljnost i anonimnost, jer mislimo da je to nešto što je najsigurnije i najbezbednije za nas u ovom momentu i onako kako mi razmišljamo i mi uvodimo sad neke nove stvari. Ne kažem šta će se sutra dešavati, ali jednostavno na osnovu primera drugih i svega, ne mislim da smo mi najpametniji, da ćemo mi nešto novo da izmislimo, da ćemo mi nešto brže od drugih da uradimo, oslanjamo se na druge primere. Postojaće državni registar u kome je ono što ste vi sve pitali. Znači, ne samo to, još mnogo toga mora da postoji sve, ko god dođe tu, ko god uđe, u tri kolena morate da donesete podatke o bolestima, o svemu onome što je interesantno i što je bitno. To je tako regulisano, neće moći drugačije, ali se vraćam na to, to je dobrovoljnost i anonimnost.
Pitali ste se da li zamrzavanje može da donese, tako se naziva to nije klasično zamrzavanje, decenijama već to postoji, rođene su generacije i generacije, posle tzv. zamrzavanja do sada nije bilo nikakvog problema. Znači, decenijama to već funkcioniše, to vrlo lako možete da uđete i da proverite. To su činjenice.
Ovo što ste rekli embrion, desi se tragedija, pa da se prenese, to je vezano sa ovim surogatom, dok se ne reguliše surogat onda ne može ni to jer je povezano jedno sa drugim i treća stvar dotakli ste se i transplantacije. Ne postoji zemlja, niti će, verujem igde postojati, šta god da se dešavalo, ko god i danas ako neko je dao pristanak da hoće da bude donor kad dođe njegova porodica kako ona kaže uvek bude tako. Nemamo primer da je negde drugačije, da može po zakonu da se uradi, nego onako kako porodica odluči. Druga stvar, vi ste na pretpostavljenu saglasnost, da je svako potencijalni donor, to se odnosi, to se tako kaže, ali porodica je ta koja donosi saglasnost.
Drugo, vi ste se verovatno i šalili kome će ići, postoji tačno lista čekanja, ne može tu da se bira kome će ići organ, jednostavno onaj ko je najugroženiji on je prvi na listi, on dobija, i ne samo lista čekanja, nego tipizacija da taj organ odgovara. To su strogo definisana pravila još u „Eurotransplantu“, to je krajnje transparentno, to vi znate sve.
(Vojislav Šešelj: Replika.)