Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre i njegovi saradnici, pre svega, današnja dva predloga zakona predstavljaju pravne akte koji na najbolji mogući način u stvari prate savremene trendove medicinske nauke i prakse, a ujedno i propise iz zakonodavstva Evropske unije.
Današnja dva zakona ja doživljavam na taj način pre svega kao nameru i želju Ministarstva zdravlja da na najbolji mogući način, dakle, da adekvatno reguliše oblast biomedicinske potpomognute oplodnje i oblasti transfuzijske medicine. Naime, gde je važeći zakon bio insuficijentan? Pre svega, važeći zakon, kada govorimo o zakonu koji reguliše oblast transfuzijske medicine, bio je definitivno insuficijentan u određenim svojim delovima. To kažem zato što je on regulisao samo određene oblasti transfuzijske medicine. Naime, on je regulisao i definisao oblast prikupljanja krvi i krvnih derivata, dok apsolutno nije tangirao, nije definisao, oblast kliničke transfuzije. Ovo je pravilo mnogobrojne probleme u oblasti zdravstvene zaštite, tačnije u oblasti transfuzijske medicine. Reći ću zašto. Klinička transfuzija definiše sledeće delove ove oblasti, to je: obavlja delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponente krvi za terapijsku primenu, radi, dakle, predtransfuzijska ispitivanja. Vrši se briga za optimalnu primenu krvi i komponenti krvi za autolognu transfuziju, za terapijske aferezne procedure, hemostaze, perinatalna ispitivanja i da ne nabrajam dalje.
Dakle, klinička transfuzija predstavlja u stvari taj suštinski, krucijalni deo, rekao bih, transfuzijske medicine. Ovim zakonom se ova oblast reguliše. Ovo je značajno ne samo zbog regulisanja svih ovih stvari koje sam pomenuo, već i zbog jedne nove činjenice, a to je da lekar specijalista transfuziolog u ovim novim okolnostima, na način koji je predviđen zakonom, bukvalno učestvuje u lečenju pacijenta od početka do kraja njegovog lečenja. Opet na taj način, bar po mom mišljenju, pre svega smanjuje se rizik od svih komplikacija koje su vezane za transfer krvi. S druge strane, ako sagledamo i sadašnje okolnosti i sadašnju situaciju, dakle, činjenicu kako važeći zakon definiše i sam status transfuziologa, složićete se, ja sam hirurg po profesiji, transfuziolozi, lekar specijalista transfuziolog trenutno ima zadatak samo da izda krv lekaru druge specijalnosti, to je njegova obaveza, dakle, ispravnu krv lekaru druge specijalnosti. Mislim da uloga transfuziloga na ovaj način se podiće i na neki viši pijedestal koji svakako smatram da ta specijalnost zaslužuje, a uz to se rešenjem koje se predlaže ovim aktom definitivno uspostavlja jedna bolja bezbednost, veća bezbednost prilikom transfera krvi.
Druga vrlo bitna stvar koja je definisana ovim zakonom o transfuziji jeste upravo jedna, da kažem, detaljnija i intenzivnija pretraga krvi koja se uzima od davaoca i čiji se transfer radi. Mi lekari, a i biohemičari posebno znamo da se u tretiranju, dakle, u analizi krvi koja se vršila prilikom uzimanja od davaoca koristio čuveni ELISA test. ELISA test definitivno ima svoje mesto i ELISA test
je test koji je kroz duži vremenski period zaista doneo dobrobit ljudskoj civilizaciji, ne samo kroz ove testove, već i kroz mnoge druge, dokazivanjem virusa. Ali ELISA test, u odnosu na njegovu senzitivnost i specifičnost, definitivno mora lagano da odlazi u istoriju jer ga potiskuju nove, savremene metode dokazivanja patoloških uzročnika ne samo u krvi, već i u drugim telesnim tečnostima.
Ono što je bitno jeste uvođenje nadsistema, koje je predviđeno zakonskim aktom. Zašto je ovo bitno? Uvođenjem ove tehnike umnožavanja nukleinskim kiselinama se na mnogo detaljniji i precizniji način utvrđuje prisustvo patološkog agensa u krvi. Na taj način smatram da zakonskim aktima, dakle, zakonskim predlogom, mi ćemo dobiti čistiju, bezbedniju krv, krv koja je sigurnija…