O ovom zakonu vredi samo ćuteći govoriti, o ovom zakonu svi poslanici, svih 250 ne treba da kažu ni reč.

Zakon o javnom informisanju i medijima je dozvolio da kandidat vladajuće garniture ima 93% zastupljenosti u medijima tokom izborne kampanje. O ovom zakonu, koji ću braniti sledeći put, a ne sada, mogu da kažem da samo od SNS očekujemo da za direktora RTS postavi Aleksandra Vulina, tj. jednog od Aleksandra Vulina. Jedino bi to bilo gore informisanje i medijska objektivnost, nego što je to bilo u ovoj izbornoj kampanji.

Siguran sam da i u Severnoj Koreji postoji veća zastupljenost opozicionih kandidata nego što je to u Srbiji. To je sramota na šta se svela medijska slika pod pritiscima SNS i vladajuće garniture. Kolege iz SPS su to već doživele 2000. godine i oni se tako više ne ponašaju. Potrebno je da vi iz SNS to doživite, kako biste dozvolili medijima da objektivno, pravovremeno i tačno informišu sve građane.

Nadam se da ćete imati svest, da nećete čekati pritisak na dugme, jer ćete i vi iz SNS uskoro biti opozicija, DS će vas poslati u opoziciju i onda vama neće odgovarati ovakav medijski zakon, ali mi kada dođemo na vlast ćemo ovakav sramotan medijski zakon promeniti.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dejan Šulkić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o vojnoj neutralnosti Republike Srbije.
Da li narodni poslanik Dejan Šulkić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, narodni poslanici DS podneli su Predlog zakona o vojnoj neutralnosti sa zahtevom da bude razmatran na današnjoj sednici.

Ovaj predlog u osnovi definiše Srbiju kao vojnu neutralnu zemlju i kao takva ne bi mogla da bude članica ni jednog vojnog saveza, zatim propisuje saradnju sa međunarodnim organizacijama za kolektivnu bezbednost i eventualno učešće u njihovim aktivnostima bez članstva u tim organizacijama u saglasnosti sa vojnom neutralnošću Republike Srbije i, naravno, reguliše učešće u mirovnim misijama pod okriljem UN, eventualno učešće Vojske Srbije u regionalnim mirovnim misijama, o tome bi odlučivala Narodna skupština Republike Srbije.

Za donošenje ovakvog zakona postoji pravni osnov, a postoje i razlozi. Pravni osnov leži u Ustavu koji propisuje da Republika Srbija obezbeđuje samostalnost, suverenost, nezavisnost, teritorijalni integritet, bezbednost, uređuje međunarodni položaj odnosa sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Pri predlaganju ovog zakona osnove smo potražili u Rezoluciji o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 2007. godine, i to tako što je pošla od dotadašnje uloge NATO alijanse, počev od protivpravnog bombardovanja, bez odluke Saveta bezbednosti, s jedne strane, do aneksa 11, odbačenog Ahtisarijevog plana, kojim je NATO alijansa označena kao konačni organ vlasti u tzv. nezavisnom kosovu.

Dakle, u takvim uslovima i sa takvim razlozima Narodna skupština Republike Srbije donela je odluku o vojnoj neutralnosti do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela odluka o takvom važnom pitanju.

Kada govorimo o razlozima donošenje ovakvog zakona, nalazimo iz u aktuelnim međunarodnim prilikama i u povišenim tenzijama između velikih sila, gde vojna neutralnost Srbije smatramo da pojačava i predstavlja oslonac u spoljnoj politici Republike Srbije, u zaštiti njenih nacionalnih interesa sa jedne strane.

S druge strane, ona je podudarna sa odnosom Ruske Federacije u Savetu bezbednosti koja pruža oslonac i zaštitu nacionalnim interesima Republike Srbije.

Sa ovakvim razlozima i ovakvim uslovima smatramo da vojna neutralnost sa deklarativne forme treba da pređe u zakonsku formu. Mislimo da bi se time stavila tačka i na jednu unutar društvenu veliku dilemu, a da bi Srbija u međunarodnim okvirima imala jasniju poziciju po pitanju… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? (Da)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, evo, nastavljamo sa praksom da opozicija predlaže zakone umesto Vlade. Ja ću ponovo predložiti zakone koje sam predlagao i pre dva dana, pred početak prethodne sednice.

Prvi zakon koji predlažem tiče se izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i odnosi se na funkcionisanje mesnih zajednica, kao najnižeg nivoa vlasti sa kojima se susreću građani širom Srbije.

U postojećem Zakonu nije precizirano ni gde se oni mogu osnivati, a ni kako funkcionišu, odnosno kakvo je njihovo finansiranje, tako da i njihovo funkcionisanje u takvom obliku nema smisla ukoliko se to ne promeni, tako da ja po ko zna koji put predlažem izmenu Zakona u delu uvođenja obaveznosti za formiranje mesnih zajednica na teritorijama opština i gradova širom Srbije, a sa druge strane da se deo sredstava od poreza na imovinu direktno prebaci mesnim zajednicama, kako bi ljudi koji tamo žive donosili odluke o prioritetima, u šta treba ulagati taj novac, odnosno šta treba time finansirati.

Meni nije jasno da Srpska napredna stranka ne prihvata ovaj zakon, i pored toga što oni širom Srbije imaju najveći broj i opština i gradova na kojima su u vlasti, samim tim i mesnih zajednica, zašto tim ljudima ne pomognu da urade nešto za svoje mesto?

Predlažem ovo iz još jednog razloga, a to je što danas, pored izbora za predsednika Republike, izbori za članove saveta mesnih zajednica su još jedni demokratski izbori gde se ljudi biraju imenom i prezimenom, a ne biraju se članovi partija ili predstavnici stranaka. Iz tog razloga smatram da ih treba uvažiti, jer taj ko se odvažio da radi za svoje mesto, spreman je da nešto i uradi, ako se već kandidovao.

Što se tiče Izbornog zakona, on da nije takav i da nije nakaradan, danas ne bi imali ovakvu situaciju u parlamentu, gde poslanici nisu predstavnici naroda nego su partijski delegati i služe ovde samo kao mašina za izglasavanje onoga što im kažu njihovi partijski šefovi. Onoga trenutka kada poslanici budu birani imenom i prezimenom ovde za ovaj parlament, onda će imati obavezu prema građanima, a ne prema šefovima koji su ih tu postavili i neće moći da se kriju ni iza jednog plakata svojih lidera.

Dakle, i pored toga što ste prošle godine oduzeli 4,8 milijardi gradovima i opštinama u Srbiji, nastavlja se ta praksa otimanja i gradovima i opštinama i građanima Srbije i mesnim zajednicama i ovaj predlog zakona upravo je jedan korak da se promeni taj način politike i odnosa prema lokalnim samoupravama u Republici Srbiji.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? (Da)
Izvolite.

Poljoprivreda svakako predstavlja jedno od osnovnih grana privrede u Republici Srbiji i jako mi je žao što Srpska napredna stranka, izuzev lažnih obećanja koje pred svake izbore od 2012. pa naovamo, imali smo ih mnogo jer se samo izborima i bavite, ništa konkretno nije uradila za poljoprivrednike Srbije osim davanja lažne nade i lažnih obećanja.

Od 2012. godine, kada ste objavili vašu belu knjigu u kojoj ste rekli kako ćete povećavati iz godine u godinu budžet za poljoprivredu za 1%, danas smo došli do toga da je on ispod 5%, koliko je bio 2012. godine, dakle, 4,7% i nešto procenata. To govori o tome koliko ste iskreni prema građanima Srbije, koliko ste iskreni prema poljoprivrednicima, jer da ste iskreni i da zaista želite da sprovedete program, bio bih spreman da ga podržim, jer bi danas poljoprivrednicima iz budžeta Republike Srbije umesto 4,7 davali 10%, da ste ispunili ono što ste im obećali pre pet godina.

Dakle, Predlog zakona se odnosi na povećanje podsticaja odnosno iznosa podsticaja koje ćemo davati poljoprivrednicima u Republici Srbiji, kako bi mogli da se zaposle u poljoprivredi, kako bi mogli normalno da funkcionišu i da budu konkurentni sa poljoprivrednicima iz evropskih zemalja.

Ono što je važno, a što nikako ne može da shvati vlast u Srbiji, je da danas mala poljoprivredna porodična gazdinstva su najveći poslodavac u Republici Srbiji. Danas u 638 hiljada malih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava radi preko milion i po građana Srbije, i to treba da znate, kako biste prilikom izrade novog budžeta, ako već ne želite da glasate za ovaj zakon, to imali u vidu i njima dali u budžetu onoliko sredstava koliko im i pripada, a ne da samo vodite računa o tome kako ćete davati pare stranim kompanijama koje će ovde kroz robovlasnički sistem zapošljavati ljude i koji bi trebalo, po vama, da budu srećni zato što imaju posla i rade za 200 evra u svojoj rođenoj zemlji.

Da vas poljoprivreda ne zanima govori i činjenica o tome šta se desilo i sa najplodnijim zemljištem u Vojvodini. Dakle, vi ste pre tri godine firmi „Al Ravafed“ dali 10.400 hektara obradivog zemljišta koje ste oduzeli našim paorima, od toga 3,5 hiljada zemljišta u Karađorđevu i sa tim zemljištem ne znamo danas ni ko ga obrađuje, ni da li da firma uopšte postoji, a vrlo često čujemo kako vam smeta kad se pominju imena brata premijera i ostalih ljudi koji možda danas obrađuju tu zemlju.

Zahvaljujem, kolega Aleksiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14 narodnih poslanika, protiv – jedan, uzdržanih – nije bilo.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? (Da)
Izvolite.

Prošle godine ste proglasili Godinu preduzetništva i obećali privatnim preduzetnicima koji posluju u Republici Srbiji da će se promeniti oko 40 zakona, da će se olakšati njihovo poslovanje i da će oni biti ravnopravni sa stranim kompanijama kojima dajete ogromne podsticaje za zapošljavanje radnika. Od svega toga nije se dogodilo ništa, izuzev što ste to zloupotrebili kao još jednu medijsku kampanju pred izbore, govoreći kako ćete i te kako brinuti o preduzetničkim inicijativama u Srbiji.

Ja po ko zna koji put predlažem danas zakon koji treba da olakša poslovanje tih privrednih subjekata u Srbiji, a to je da se svim firmama koje u toku kalendarske godine zaposle na neodređeno vreme, na minimum dve godine nove radnike, da im se osnovica poreza na dobit za taj iznos plaćenih zarada i doprinosa odbije. Drugi deo predloga iz istog zakona je da se u onim nedovoljno razvijenim privrednim područjima Republike Srbije porez na dobit ne naplaćuje novoosnovanim privatnim preduzećima minimum tri godine.

Vi zaista ne želite to da stavite na dnevni red i time pokazujete kolika je vaša istinska briga prema privredi Srbije, ali zato sa druge strane ne propuštate priliku da se utrkujete kojoj ćete stranoj firmi dati više hiljada evra, to su već postale desetine, ne par hiljada nego desetine hiljada evra koje dobijaju strane kompanije koje na kraju svoj profit odnose van države Srbije.

Dakle, ja vas pozivam da glasate za predlog ovog zakona, da ovaj zakon dođe na dnevni red, ukoliko zaista želite da promenite trend, a trend je da se na 10 novoosnovanih firmi u Srbiji ugasi šest. Od 300 hiljada preduzetnika, koliko danas u Srbiji posluje, tek negde oko tridesetak procenata bruto društvenog proizvoda stvaraju oni što je negde na polovini onoga što stvaraju privatni preduzetnici u razvijenim zemljama EU.

Dakle, njima ne fali ni preduzetničke inicijative, ne fali im ni znanja, ne fali im ni poznavanje tehnologija, ni tržišta, fali im samo jedan zakonodavni okvir koji će im omogućiti da razvijaju svoju proizvodnju, a ne da oni budu tu da poreske i druge inspekcijske službe dolaze kod njih i da kao haračlije naplaćuju kazne za sve i svašta, bez ikakve preventive, upozorenja ili bilo čega. Za razliku od stranih kompanija u koje inspekcije gotovo i ne dolazi, naši su izloženi jednoj neverovatnoj torturi i to po pravilu onda kad je neophodno popuniti rupu u budžetu kako biste mogli da se hvalite ispred MMF-a da imate suficit, da imate ovoliko para ili onoliko para. Uzimate od građana, uzimate i od privrednika Srbije.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? (Da)
Izvolite.