Ovo je takođe zakon o zapošljavanju mladih, ne bi li im na neki način olakšali da brže dođu do posla. Ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o radu predviđa da neko ko je u gimnaziji može da ode na tromesečnu praksu, pod određenim uslovima, može da se ta praksa produži na još tri meseca, ali da ne bi došlo do zloupotrebe ona je ograničena na tri meseca. Sa druge strane, studenti na fakultetu moraju da imaju praksu od šest meseci, koja takođe može, u određenim uslovima, da se proširi na još šest meseci, kako bi naši mladi ljudi kada završe školovanje imali kakvo-takvo iskustvo.

Danas je najveći problem kada ste mlad čovek, završite srednju školu ili fakultet, ili višu, oni vam kažu, na tržištu radne snage, pa vi nemate radnog iskustva. Ovde mi sprečavamo da to bude izgovor da poslodavci ne bi zapošljavali mlade ljude. Dakle, ovo je način da oni imaju neko stečeno radno iskustvo.

Takođe su predviđene i neke dnevnice, odnosno džepraci, pola na račun poslodavca, pola na račun države.

Zakon o zapošljavanju mladih ljudi košta godišnje 50 miliona evra i potrebno je samo da one neformalno zaposlene, one koji rade na crno prebacimo u formalno zaposlene, a to ćemo uraditi na ovaj način i mi smo već pokrili gubitak od 50 miliona evra. Svaki novi koji se zaposli na dobitak za našu zemlju. To je način kako manje da ostane u Srbiji.

Mi smo to naravno predložili kako bi oni što pre završavali srednje škole i što pre završavali fakultete, da im to bude nagrada tako što će plaćati, odnosno biti jeftiniji na tržištu radne snage, jer će njihova cena koštanja biti niža nego za one preko 30 godina. Dakle, od 15 do 24 godine 20% za doprinose za obavezno socijalno osiguranje i ta stopa rasta sa godinama života. Dakle, što ste mlađi time ste konkurentniji i jeftiniji.

Poslodavci su veoma pohvalili ovaj Predlog zakona. Oni smatraju da će biti veoma uspešan jer i njima to odgovara, a s druge strane ovo je predlog za zapošljavanje mladih koji rade u Holandiji, na primer. Znači postoji uporedna praksa, ona funkcioniše u praksi i Holandiji ovaj zakon je doneo ogromne rezultate.

Mi smo ga prilagodili našem zakonodavnom sistemu i potrebama našeg društva, a mislim da je veoma važno da i vi shvatite kao vladajuća većina da niste bitni samo vi, već da postoje neki mladi ljudi koji žele da ostanu da žive u ovoj zemlji i da njima takođe treba dati šansu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice o ulozi i odgovornosti najviših organa vlasti u bespravnom rušenju objekata u beogradskoj četvrti Savamala i utvrđivanju činjenica o odgovornosti lica koja su izvršila rušenje navedenih objekata.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, moj kolega Marko Đurišić i ja smo zatražili formiranje Anketnog odbora iz prostog razloga što su mnoge stvari jasne, ali jednostavno o njima se ne polemiše, niti nadležni organi apsolutno preduzimaju bilo kakve mere.

Policija je pod pritiskom MUP-a odbila da radi taj istražni postupak, Tužilaštvo je pod pritiskom Republičkog javnog tužilaštva, odnosno Vlade Republike Srbije odbilo da radi svoj posao i mi smo sada u nekom vakumu. Već više od godinu dana, imamo jedno krivično delo u centru grada. Nečiji objekti su srušeni, nečija privatna imovina razorena. Ona je bila deo dogovora o izgradnji „Beograda na vodi“ i u samom ugovoru stoji da nečija privatna imovina mora biti uklonjena kako država Srbija ne bi plaćala za to penale.

Dakle, nema dileme da su najviši državni organi učestvovali u ovom krivičnom delu.

Nedeljnik „NIN“ je na svojoj naslovnoj strani u nekoliko navrata optuživao Nebojšu Stefanovića, ministra policije kao da je glavni fantom u Savamali. Mi smo pored tih informacija i informaciju da je takođe Aleksandar Vučić jedan od glavnih fantoma Savamale.

Sad ono što nas buni jeste i ono što se dešava u poslednjih nekoliko dana. Šta ukoliko se u svemu ovome ispostavi da su i neki kriminogeni elementi kako iz zatvora tako i oni koji su na slobodi učestvovali u izvršenju ovog krivičnog dela? Ono što je veoma važno jeste da Narodna skupština formira Anketni odbor i da građanima napokon kažemo o čemu se ovde radi, da ispitamo sve one koji su osumnjičeni, one iz vrha beogradske vlasti, ali isto tako iz vrha republičke vlasti, da vidimo ko je i uz čiju pomoć iz kriminogenih struktura te noći, kada su se brojali glasovi prošle godine, rušio nečiju privatnu imovinu i vezivao građane Republike Srbije, lišavao ih života, ukidao Ustav i zakone i onemogućavao policiji da radi svoj posao.

Očigledno je da je Nebojša Stefanović jedan od glavnih aktera, ali nas takođe zanima - u kojoj meri je uključen i predsednik Vlade Republike Srbije u ovako nešto i zato je veoma važno da ova Skupština, koja kontroliše ili bi barem trebalo da kontroliše izvršnu vlast, sazove Anketni odbor.

Ako nemate šta da krijete, ne vidim razloga da se plašite Anketnog odbora i ovom prilikom ukoliko zaista ništa ne krijete, onda glasajte za ovaj predlog. Ako krijete, vi nemojte onda da glasate za ovaj predlog, pa će građanima biti jasno šta je zapravo rezultat ovoga što govorimo kolega Đurišić i ja. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – dvoje, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Da li narodni poslanik Goran Ješić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Prošlo je pet godina od kako većinu u ovom parlamentu čini Aleksandar Vučić i njegova partija i u proteklih pet godina smo smanjivali sve ono što su javna davanja. Doneli smo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Smanjili smo plate u prosveti. Smanjili smo plate u zdravstvu, javnoj upravi, policiji, vojsci, a između ostalog smanjili smo i sva davanja prema poljoprivredi koja su bila plod budžeta i davanja do 2012. godine.

Ovaj zakon predviđa da ukoliko premijer govori, sadašnji predsednik ili treba da bude predsednik, istinu da finansije nikada nisu bile bolje i da srljamo u bolju budućnost, moramo da vratimo davanja koja smo imali do 2012. godine u poljoprivredi.

Naime, od 2012. godine direktni podsticaji za poljoprivredu su bili 100 evra, a za maksimalnih 100 hektara danas su oni nekoliko desetina evra i omogućavaju poljoprivrednicima, pogotovo u Vojvodini da se obezbede ti podsticaji pre svega za 20 hektara.

Paralelno sa tim imamo devastaciju poljoprivrede. Paralelno sa tim imamo najavu ministra, koji je ovde u parlamentu pre šest meseci, najavljivao kako će novi Zakon o podsticajima omogućiti da se privuku i evropske pare iz IPARDA. Od IPARDA ni glasa ni traga na današnji dan u maju mesecu.

Čuli smo kako ćemo podsticati male prerađivačke kapacitete od kojih se ništa nije desilo do današnjeg dana. Sve smo čuli, a ono što smo videli jeste da smo kriminalnim ugovorima i međunarodnim sporazumima otuđili veliku količinu zemljišta, dali u ruke tajkunima, nepoznatim vlasnicima za koje se osnovano sumnja da su bliski porodici Vučić.

Mi danas imamo za ovih pet godina potpunu devastaciju robnih rezervi. Pojedini poslanici i njihove familije su u to umešani. Imamo krivične presude protiv članova familije, a i dalje ćutimo i dalje ne želimo da se obračunamo sa onim što je najvažnije u ovoj zemlji, sa čime se najviše dičimo, najviše pričamo o tome, a to je bolja i evropska poljoprivreda.

Ovaj zakon je neophodan ukoliko želimo da naši poljoprivredni proizvođači budu konkurentni. Oni su teret devedesetih izneli na svojoj grbači. Ispostavilo se da kada se ponovo ista nomenklatura vratila na vlast mi danas imamo one koji opet trebaju da iznesu teret a to su poljoprivredni proizvođači, sa čijim će parama da se finansiraju sumnjivi projekti „Beograd na vodi“, „Etihad“, „Al Rafeda“ i ostalih izmišljenih privatnih kompanija za koje ne znamo ko su vlasnici. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Da li narodni poslanik Goran Ješić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Godine 2007. je donet Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu kada se desila poslednja agrarna reforma u ovoj zemlji i kada smo oduzimajući zemlju tajkunima omogućili malim poljoprivrednim proizvođačima da na pošten način, na licitaciji dođu do tog zemljišta i time pre svega omogućimo konkurenciju u domenu poljoprivrede.

Prvi i osnovni zadatak Aleksandra Vučića i SNS-a od 2012. godine bila je ideja kako da poništi taj zakon i kako najveći resurs ove zemlje, a to je državno poljoprivredno zemljište, da oduzme iz ruke paora i da privatnim „stranim investitorima“. Ovaj Zakon je izazvao mnogo turbulencija, od samih udruženja poljoprivrednika, pojedinih poslanika, stručne javnosti, i nikada nije dobio podršku. Na kraju, Uprava za zemljište i ljudi koji su profesionalno radili posao su sklonjeni sa tog mesta, pošto su apriori bili protiv ovakvog zakona.

Rezultat ovog Zakona, posle svih ovih peripetija koje su nastale, je bio i taj da se nazove Tenisov zakon. Od Tenisa ni traga ni glasa danas, u maju 2017. godine. Kada smo anticipirali da ćemo uzeti 30% najboljeg zemljišta i dati neposrednom pogodbom od strane ministra, desi se sledeće, da se konkurs za to zemljište poništi.

Ovaj Zakon je nešto najgore što se desilo proteklih pet godina. On je plod, između ostalog, i međudržavnog sporazuma, on je plod toga da danas u Vojvodini imate strane investitore za koje ne znamo ko su vlasnici, a koji se zovu Al Ravafed, koji su izbrisani iz registra u Emiratima, jedino postoje u registru Republike Srbije, imate fiktivne kancelarije i gubitak firme koja upravlja sa 10 hiljada hektara zemljišta u visini od pet milijardi, zaključno sa majem prošle godine i završnim računom koji su podneli.

Moje pitanje je šta još treba da uradimo i kome još treba da damo zemlju samo zato da bi se privatna nomenklatura prijatelja i rođaka obezbedila, a dokazana na primeru Al Ravafeda, Jadrana iz Gajdobre, Bačke iz Sivca, Karađorđeva da apsolutno ne znaju šta rade?

Imate negativno mišljenje pravne službe Vojske Srbije u vezi ugovora sa Ravafedom i sve se to tiče ovog Zakona i fantomskih međudržavnih sporazuma. Uskoro ćete imati bankrot JAT-a, uskoro ćete imati bankrot ER Srbije, uskoro ćete imati problem sa finansiranjem „Beograda na vodi“, a pre svega toga ste imali bankrot firme koju je Aleksandar Vučić potpisao i pod znacima navoda doveo u Srbiju, a zove se Al Ravafed. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi je od 13. avgusta 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona je najavljivano kao veliki reformski pomak.

Svedoci smo svi da nažalost taj zakon je bukvalno mrtvo slovo na papiru, da nikada, kao što bi rekao naš premijer, u novijoj istoriji nismo imali lošije medije. Ono što bi svi trebali da znate, poštovani narodni poslanici, da vlasnička struktura u svim medijima nije na transparentan način prikazana.

Ono što je predlog u stvari izmene i dopune ovog Zakona, pre svega odnosi se na registar medija, da vlasnici medija, direktni ili indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu, izdavanja, za razliku od različitih rešenja koje predviđaju da se upisuju samo vlasnici čiji udeo iznosi više od 5%, ovim izmenama predlažem da se upišu i vlasnici čiji je udeo i manji od 5%.

Svedoci smo da danas u Srbiji bukvalno vlasnici medija su dve ili tri porodice i to se na jedan netransparentan način može i videti. Iz tog razloga, ako se prihvati ova izmena Zakona o javnom informisanju i ako vlasnici, koji su direktni ili indirektni, budu upisani u registar vlasnika medija, manjih od 5%, onda ćemo sigurno imati jednu transparentnu vlasničku strukturu medija.

Nadam se da će to doprineti i vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost za eventualne zloupotrebe i nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija, koje nažalost danas imamo.

Zato vas pozivam, poštovani narodni poslanici, da glasate za izmenu ovog zakona, jer mislim da ovom izmenom, ponavljam, ćemo na jedan transparentan način znati ko su sve vlasnici medija u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč?
Izvolite.