Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, po ko zna koji put želim da vam iznesem i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Kao što ste videli, ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali, po meni, sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima po ekonomiju Republike Srbije. Kada sam analizirao ovaj zakon znam da su pojedini finansijski stručnjaci ili oni koji se tako predstavljaju tvrdili da upravo zbog niskih poreza, tj. niskih poreskih stopa, je dovelo do rasta fiskalnog deficita i javnog duga.

Svedoci smo svi, na svu sreću, da nije baš tako i da pojedini stručnjaci, tzv. ekonomski stručnjaci, da bi se dodvorili Vladi, činili su sve da poteze koje Vlada čini opravdaju na jedan, po meni, laički način. Suštinski, ovaj porez na dobit od 15% ima negativne efekte, jer sa stopom poreza na dobit pravnih lica od 10% imali smo investicije mnogo veće nego što imamo u poslednje dve godine.

Naravno, porez na dobit je bio samo jedan faktor za privlačenje investitora, jer naša privreda, nažalost, ima milion problema i pre svega od dostupnosti izvora finansiranja usled visokih kamatnih stopa i taksi do indeksacije kredita u stranoj valuti. Mnoge tranzicone zemlje koje su imale niže poreze na dobit su imale i veće strane investicije i imale su veće zapošljavanje koje je uticalo i na smanjenje stope nezaposlenosti.

Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, ako mislimo dobro, a verujem da svi mi ovde mislimo dobro Srbiji, pre svega da poboljšamo ekonomsku situaciju mislim da bi trebali da glasate da se dopune ovog zakona uvrste u dnevni red ovog zasedanja Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pred vama je poštovani narodni poslanici zakon o izmeni Zakona o javnom redu i miru.

Kao što znate ovaj Zakon je stupio na snagu 2016. godine ili bolje reći 5. februara 2016. godine. I tada, a i sada imali smo primedbe na ovaj zakon. U to vreme kada je donesen ovaj zakon mi smo pokušavali svojim amandmanima da poboljšamo ovaj zakon, ali nažalost tada nije bilo sluha ili bolje reći nije bilo razumevanja kod većine poslanika da se amandmanski poboljša ovaj zakon.

Kao što znate predmet zakona, između ostalog je i utvrđivanje uređenja javnog reda u javnom mestu i protivpravnih mera, protiv javnog reda i mira. Ja ću vas samo podsetiti šta utvrđuje pre svega ovaj zakon, zakon dalje utvrđuje da su nadležni organi MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u okviru svoje nadležnosti.

Imajući u vidu događaje koji su se dešavali unazad godinu, godinu i više, došao sam na ideju da predložim da se briše član 22. koji predviđa vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti.

Pre svega, kada sam ovo podnosio imao sam u vidu činjenicu da je, nažalost, komunalna policija pre godinu dana preduzimala neke radnje mimo svojih ovlašćenja i zloupotrebivši svoje ovlašćenja, čak smo imali situaciju da se desio jedan slučaj i sa smrtnim ishodom. Na taj način svakako ne samo što je bio smrtni ishod nego su se kršila ljudska i građanska prava građana Republike Srbije.

Kada sam ovo predložio, pre svega, mislio sam, a i ovo vam govorim iz iskustva, jer sam i sam radio kao republički inspektor 11 godina i susretao sam se sa raznim stvarima, pre svega sa stvarima gde su mnoge moje kolege u to vreme pokušavale da zloupotrebe na neki način i svoja ovlašćenja i svoje nadležnosti u vršenju svojih radnji.

Kada ovo kažem, ne mislim na bilo koji način da degradiram niti MUP, pre svega, policiju, komunalnu policiju, inspekcijske organe, jer smatram da pored ovog zakona i u drugim zakonima su u dovoljnoj meri određena ovlašćenja službenih lica u ovakvim slučajevima predviđena…

Zahvaljujem, kolega Bogdanoviću tri minuta je isteklo.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Od momenta kada sam predložila ovaj predlog zakona do sada, prošlo je već dosta vremena. U međuvremenu je počeo da se primenjuje Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je ova skupštinska većina donela. Počelo je da se dešava upravo ono na što smo upozoravali, kada je zakon donošen, odnosno trećina najboljeg poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu u svakoj lokalnoj samoupravi data je na korišćenje privrednicima, po izboru i poslovnim partnerima onih koji su na vlasti i u tim lokalnim samoupravama i u Republici Srbiji, a sve na štetu više od 10.000 porodica poljoprivrednika koje žive isključivo od toga što obrađuju zemlju koja se nalazi u vlasništvu države.

Naime, šta se desilo? Kada je usvajan zakon, jedna od odredbi tog zakona, protiv koje smo mi izuzetno bili, bila je da se bez ikakve procedure, bez ikakvih uslova, bez ikakvih jasnih kriterijuma, daleko od očiju javnosti donosi odluka da se u svakoj opštini u Srbiji, u svakom gradu u Srbiji do trećine poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu može dati na period od 33 godine, izvesnim privrednim licima, pravnim licima.

Baš kao što smo tada upozoravali, desilo se to, prvo da je to najbolje poljoprivredno zemljište koje postoji u toj opštini i drugo, da se to poljoprivredno zemljište daje isključivo poslovnim partnerima onih koji su na vlasti, u tim lokalnim samoupravama i onih koji su na vlasti u Republici Srbiji.

Predlogom zakona koji smo mi dali, zapravo predlažemo da se uvedu makar neke procedure, da se zna zbog čega neko dobija zemlju, pod kojim uslovima dobija, šta on mora da ispuni da bi dobio tu zemlju, šta na toj zemlji mora da radi da bi dobio tu zemlju, da se zna ko su ti ljudi, kakve obaveze oni imaju. A ne, da bude ovakva situacija da oni praktično razgrabe najbolje poljoprivredno zemljište koje postoji u svakoj opštini, a onda poljoprivrednicima i njihovim porodicama šta ostane.

Pri tom, period od 33 godine je jako dug period. To je čitav radni vek jedne generacije u jednom, recimo poljoprivrednom domaćinstvu. Vi praktično, ovim kako ste zamislili terate desetine hiljada porodica da rade kao nadničari na poljoprivrednom zemljištu koje ste dodeli, poklonili svojim poslovnim partnerima.

Zahvaljujem koleginici Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Da li znate drage kolege da roditeljima kojima su ukradena deca ne daju da vide telo deteta? Da li znate da im podmeću da potpišu izjave kako su upoznati sa smrti deteta i ne žele da sahrane dete? Da li znate da im podmeću da potpišu kako ne žele da rade obdukciju deteta? Da li znate da im podmeću da potpišu da se odriču svih prava u odnosu na svoje dete za koje im je rečeno da je umrlo? I da li znate da ti roditelji sami moraju da idu da prijave da im je dete umrlo, što im posle otežava kada možda za nekoliko godina dođu sebi i shvate da je nešto bilo čudno i možda hoće da straže istinu o svom detetu?

Da li znate drage kolege, da oni dobijaju opomene što nisu prijavili svoje mrtvo dete da krene u prvi razred osnovne škole, zato što se ta deca ne nalaze u knjigama umrlih? Da li znate da dobijaju podsećanja da vakcinišu svoju decu, da dobijaju kazne ako nisu upisali ime svog deteta za koje im je rečeno da je umrlo i da li znate da se većina njih, tek nakon više desetina godina sabere dovoljno da počne da traži medicinsku dokumentaciju i da vidi da nešto nije bilo u redu.

Da li znate da onda kada se povežu sa ostalim roditeljima shvate da je svačija priča ista, da se dete rodilo zdravo, da su im u jednom momentu rekli da sa detetom nešto nije uredu, da im onda samo iznenada saopšte da je dete umrlo, da ne mogu da vide dete, da ne mogu da ga sahrane, da je otišlo na obdukciju u Beograd, Novi Sad ili Niš u zavisnosti od toga na kojoj teritoriji opštine se dete rodilo? I da li znate da su umrlice i otpusne liste iz bolnice koje dobijaju precrtavane, šarane, ispravljane sa kontradiktornim podacima, sa potpuno suprotstavljenim podacima, bez prezimena deteta, sa tako očiglednim zloupotrebama da je to neverovatno.

Oni ih nateraju, u tom momentu kada saopšte da im je dete mrtvo, da potpišu sve i oni potpišu sve jer znaju da šta god da potpišu neće vratiti njihovo dete, što im se u momentu kada dete umre čini kao jedino rešenje. Kada krenu da traže svoje dete, kada krenu da istražuju šta se desilo, tada je, drage kolege, kasno. Kasno je, između ostalog, i zato što vi već tri i po godine ne želite da usvojite samo jednu jedinu izmenu u Krivičnom zakoniku, a to je da krivično delo krađe beba ne zastareva.

Zahvaljujem, koleginice Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanici mr Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Koleginice i kolege, da se razumemo, mislim da nema opravdanja što ovaj zakon do sada nije usvojen. Nema opravdanja ni što nije usvojen od 2008. do 2012. godine, ali nema opravdanja ni za to što nije usvojen od 2012. do 2017. godine.

Osim toga što nema opravdanja, mislim da je mnogo važnije zbog čega građani Vojvodine onda trpe. Jer, AP Vojvodina, zahvaljujući nečijim, a čini mi se da su to svačiji, ingenioznim rešenjima iz Ustava, navodno ima pravo na 7% budžeta Republike Srbije i od toga tri sedmine treba da se koristi za kapitalna ulaganja na teritoriji AP Vojvodine itd. Realnost je, međutim, potpuno drugačija. U Ustavu zaista piše da AP ima pravo na 7% budžeta Republike Srbije, ali nigde u Ustavu ne piše da je Republika Srbija dužna da obezbedi tih 7%.

Naravno, ovo ne bi bio problem da AP Vojvodina ima svoje prihode onako kako to piše u Ustavu i kako je Ustav propisao da će u roku od godinu dana Zakon o prihodima AP Vojvodine, koji upravo ja predlažem, biti usvojen. U nedostatku sopstvenih prihoda AP Vojvodina je osuđena na to da zavisi od toga, kako vi kažete, što dobija od Republike Srbije, a Republika Srbija, naravno, u svojoj velikodušnosti daje čak 7%. Međutim, Republika Srbija ne daje ni 7%. Jedna od prvih stvari koju ste vi uradili kada ste došli na vlast, jeste da ste rekli da to nije 7% ni prihodne strane budžeta, 7% ni rashodne strane budžeta, nego 7% poreskih prihoda.

Drage kolege, 7% poreskih prihoda nije 7% budžeta. To nisu nekakve pare koje će neko u Vojvodini da pojede, potroši ili da sebi u plate. To su pare koje su se koristile za pomoć trudnicama, porodiljama, pomoć za vantelesnu oplodnju. To su pare koje su se koristile za izgradnje stanova za mlade naučnike. To su pare koje su se koristile za podsticaje u poljoprivredi koje ste vi tri ili četiri puta smanjili od kako ste došli na vlast. To su pare koje su se koristile za škole u Vojvodini, za bolnice u Vojvodini, za domove zdravlja. To su sve one pare koje ste vi iz nekog razloga prestali da dajete, a sada u želji da prikažete veliki suficit ne želite čak ni da usvojite ovaj zakon koji je naša obaveza, i vaša i moja i svakoga od nas ko sedi ovde i nema opravdanja što ranije nije usvojeno.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Da li narodna poslanica, mr Aleksandra Jerkov, želi reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.