Onda se kaže – zašto ste vi, ministre, uradili to i to?

Zašto, ministre Nebojša Stefanoviću, uz pomoć Sektora unutrašnje kontrole podmećete iskaze časnim policajcima samo da bi krivično bili gonjeni? Da li je to zato što je u pismu to tražio Zvezdan Jovanović od ministra Stefanovića? Da, jeste.
Kao što vidite… (Isključen mikrofon.)
(Balša Božović: Znači, ne dozvoljavate mi da nastavim?)

Pitanje da, a laži ne.
Znači, postavite pitanje, a nemojte držati ovde govor šta bi vi voleli možda da je istina.
(Balša Božović: Isključen je mikrofon.)
Pa prijavite se. Naučili ste toliko da kad vas neko prekine morate ponovo da se prijavite.
(Balša Božović: Ne reaguje.)
Vidite ni sistem ne prepoznaje to što ste vi govorili. Prijavite se ponovo, budite ljubazni i ne dirajte. Znam da ste nervozni, ali nemojte dirati.

Nisam nervozan, predsednice Narodne skupštine.
Postavljam pitanje, ali neuspešno pošto me prekidate, očigledno jer vam pitanje ne odgovara koje postavljam ministru Nebojši Stefanoviću.

Meni niste postavili to pitanje i nemojte, molim vas, da govorite u moje ime.

Nebojša Stefanović mora da odgovori i ima obavezu da odgovori narodnim poslanicima i građanima koji su veoma zabrinuti iz razloga što Zvezdan Jovanović je taj koji kadrira po policiji i koji govori ministru Stefanoviću šta da radi.

Zahvaljujem. Stvarno, ovo nema nikakvog smisla.

Zamisliti sada kada bih dozvolila poslaniku nekom iz SNS da govori o nekim kriminalcima koji možda kadriraju kod vas ili su kadrirali. Pa, nema smisla.

Dakle, ne dozvoljavam da vređate bilo koga i da izmišljate i da na osnovu dnevnih novina, šta ste vi jutros pročitali, kvalifikujete ovde ljude.

Dakle, prvi deo pitanja koji se odnosi na procesuiranje ili ne, postupanje nekog iz Ministarstva unutrašnjih poslova prema licu tom i tom, to je u skladu sa članom 287, ovo, a ovo drugo sve što ste izgovorili stvarno je van konteksta, da budemo u okviru Poslovnika, člana 287. i vi ste toga svesni.

Zadatak ste ispunili, tako da možemo biti zadovoljni i vi i ja.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam pravo da tražim obaveštenje od predsednika Republike Tomislava Nikolića – zašto do sada nije izdao akt o pomilovanju Zvezdana Jovanovića, iako svi ozbiljni pravnici, sve sudije, svi tužioci, svi advokati u Srbiji smatraju da je on osuđen na najtežu kaznu robije, bez ikakvog relevantnog dokaza.

Poslaničke, tačka. Dakle, to ćemo dostaviti Tomislavu Nikoliću.

VOJISLAV ŠEŠELj: U čemu je problem? Ima još nešto što tražim.

Tražim obaveštenje od predsednika Republike Tomislava Nikolića zašto već nije pomilovao sve građane Srbije i Srbi koji nisu građani Srbije, a osuđeni su za navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ako se zna da je kompletno tužilaštvo za ratne zločine bilo u rukama američke ambasade, da je dotadašnji tužilac Vukčević dobijao od Amerikanaca naloge koga treba optužiti, a imamo dokaze i vi, gospođo Gojković, ste u to upućeni, bar u jednom slučaju, imamo dokaze da su ljudi osuđivani zbog lažnih svedočenja, na primer u slučaju Ovčara.

Tamo su na osnovu dva lažna svedočenja nekog Spasoja Petkovića Šljuke i Bože Latinovića, zvanog Božo Krajišnik, koji su lično učestvovali u zločinu na Ovčari, pa su im krivice oproštene da bi lažno svedočili protiv drugih, da bi, između ostalih i jedan Predrag Milojević Kinez, koji nije bio na Ovčari, bio osuđen na 20 godina. Svi su pušteni na slobodu. Čeka se obnova procesa. To će valjda biti treća ili četvrta obnova procesa zbog tih lažnih dokaza.

Mislim da bi trebalo da predsednik Republike Tomislav Nikolić do kraja mandata napravi bar jedno dobro delo po kome će ga narod pamtiti, da izda akte o pomilovanju Zvezdana Jovanovića i akte o pomilovanju svih Srba osuđenih za ratne zločine.

Imam još jedno pitanje za premijera Aleksandra Vučića, samo moram da nađem. Nije oštro, kakvi oštro, ja za njega nikad nemam oštra pitanja. Samo da nađem ovde podatke zvanične.

Pošto je Aleksandar Vučić za albansku televiziju izjavio da nikada nije zastupao ideologiju velike Srbije, nego samo da je mene citirao u tome, i na kraju je obećao da će uhapsiti svakog ko zagovara veliku Srbiju, pa ga ja sad pozivam da me što pre uhapsi, dok ne umaknem nekim prirodnim zakonima, a i da me unapred obavesti da pripremim pidžamu, četku za zube, preobuku, papuče, što sve treba da ponesem. Dobro, on je obećavao da će hapsiti Dinkića, a Dinkića neće. Međutim, evo kaže da će uhapsiti svakog ko zagovara veliku Srbiju.

Ja zagovaram veliku Srbiju, zagovarao sam skoro čitavog života i zagovaraću do kraja života. Ja sam tipičan slučaj koji treba hapsiti po obećanju koje je Aleksandar Vučić dao albanskoj televiziji. Neću ga pitati kako to da je on samo mene citirao svojevremeno kada je reč o velikoj Srbiji. Bilo je tu još nekih od vas koji ste me stalno citirali. Ja sam mislio da ste mi iskreno verovali, da ste iskreno verovali u tu ideologiju.

Na kraju, tražim obaveštenje od predsednika Narodne skupštine Maje Gojković, da li ste i vi, gospođo Gojković, iskreno verovali u veliku Srbiju ili ste samo mene citirali? Ako ste iskreno verovali, da li verujete još uvek, pa da zajedno idemo u zatvor? Vi ste već jednom iskazali ogromnu hrabrost kad su me ustaše hapsile kod Batina, kad su me već uveli u policijsku „maricu“, vi ste za mnom trčali sa legitimacijom Međunarodne advokatske organizacije i na silu ste ušli u „maricu“ u kojoj sam ja bio. Ja očekujem od vas hrabrost da se izjasnite, tad ste bili za veliku Srbiju, spremni ste bili da poginete za veliku Srbiju, da li ste ostali pri tome?