Hvala vam. Vreme vam je prošlo.
Reč ima Olena Papuga.

Hvala predsednice.

Svoje prvo pitanje postavljam Ministarstvu za rad i zapošljavanje i boračka pitanja, Aleksandru Vulinu i ministru bez portfelja, zaduženom, za demografiju, Slavici Đukić Dejanović.

Naš kolega, Marko Đurišić je više puta u utvrđivanju dnevnog reda postavljao pitanje kada će biti uvršten zakon o finansijskoj podršci u dnevni red?

Do sada se to nije desilo. Pitam, zašto već treću godinu od kada je trebalo taj zakon da bude usvojen, a ne samo u skupštinskoj proceduri, nije ni usvojen, nije ni ušao u proceduru.

Ministru, Aleksandru Vulinu, postavljam pitanje zašto taj zakon nije usvojen, jer mnoge porodice zavise od tog zakona, čekaju da se zakon usvoji, porodilje čekaju da im se reši neki status, itd. Ima jako puno korisnika mladih porodica i uopšte, porodica koje čekaju da bude usvojen taj zakon.

Pitam, da li priča o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama je samo predizborno obećanje i kod tog naziva zakona se koristi samo u predizbornoj kampanji.

Ovim zakonom bi pravo na porodiljsku naknadu dobijale i poljoprivrednice, a takođe i žene koje su angažovane na poslovima po ugovoru o delu i po autorskim pravima. Ovaj zakon bi takođe regulisao i roditeljski dodatak, a takođe i porez na dodatu vrednost koji je ukinut krajem 2016. godine.

Pitam ministra Vulina i ministarku bez portfelja, kada će Zakon o finansijskoj podršci porodicama, ući u proceduru i kada će biti usvojen?

Drugo pitanje postavljam direktoru Agencije za restituciju, Strahinji Sekuliću, ministru za poljoprivredu, Branislavu Nedimoviću i premijeru, Aleksandru Vučiću, a odnosi se na odnos lokalnih moćnika i lokalnih tajkuna prema državnom zemljištu koje je namenjeno za restituciju, a uglavnom je to slučaj u Vojvodini.

Tražim svu dokumentaciju o licitaciji državnog zemljišta u katastarskoj opštini Kula pod brojem 9686/3 za 2015, 2016. i 2017. godinu, ako je već bila licitacija za tu 2017. godinu, kada je bila licitacija i kome je ta parcela dodeljena?

Tražim od Agencije za restituciju da mi pošalje dokument kome je to zemljište namenjeno za restituciju i tražim dozvole za kopanje bunara i sve ono što je urađeno na tom zemljištu, a namenjeno je za restituciju.

Jedno pitanje postavljam a odnosi se na moje selo, na Ruski Krstur, njega postavljam ministru privrede i premijeru Vučiću, a odnosi se već na neko pitanje koje sam postavljala, na firmu „ABC Fud“, odnosno na hladnjaču u Ruskom Krsturu. Ovih dana se pravi neka reorganizacija te fabrike gde će sva dugovanja za fabriku i sve ono što je ta fabrika dužna, biti obustavljeno. Najavljeno je odbijanje 60% duga, a ostatak će biti isplaćen na pet godina paorima u dve godišnje rate.

Hoću da dobijem informaciju o čemu se tu tačno radi, ko preuzima fabriku „ABC Fud“ smrznutog povrća u Ruskom Krsturu, zašto Vlada i premijer dopuštaju da propadne jedina fabrika u Vojvodini koja radi zamrzavanje povrća?

Dalje me interesuje, ko će tu fabriku do kraja da otkupi i da li će i koliko će radnika raditi i dalje u toj fabrici i da li je istina da će u toj reorganizaciji ti paori koji su izvezli tu sirovinu biti plaćeni samo 60% za pet godina?

Hvala.
Reč ima Boško Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, narodni poslanici, pomaže Bog svima.

Želim da postavim nekoliko pitanja od velikog interesa građana Srbije, najpre ministru pravde i ministru rada. Da li je bilo ko u Srbiji do sada odgovarao za pljačkaške privatizacije? Kako da građani naplate dobijene sudske sporove protiv poslodavaca iz propalih privatizovanih firmi, koji su ih opljačkali i ostali im dužni po raznim osnovama?

Zašto su onima koji su opljačkali privatizovane firme i nestali ne oduzima imovina i iz njihove imovine ne obeštete opljačkani radnici?

Zašto vlast već pet godina ne sme da donese zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1990. do danas? Koliko je godina potrebno ovoj vlasti da donese zakon o ispitivanju porekla imovine, imajući u vidu da je odlazeći premijer pre godinu dana u svom ekspozeu ponovo obećao donošenje toga zakona, a toga zakona nema?

Zašto već dva meseca nismo kontaktirani niti od jednog nadležnog državnog organa, iako smo javno objavili niz tajnih audio-snimaka razgovora članova političke mafije u aferi „Dveriliks“? Ko štiti političku mafiju u Srbiji?

Da li je normalno i da li je uopšte moguće da pravosnažno osuđeni Zoran Ćopić može da pere pare od trgovine drogom, za šta je pravosnažno osuđen, sam, ili to ne može da čini bez pomoći određenih ljudi u policiji, tužilaštvu, sudovima, poslovnim bankama i na visokim političkim položajima, koji su mu zapravo pomagali i štitili ga u pranju mafijaških para nastalih od trgovine drogom? Da li Narodna banka Srbije koristi keš depozite koji zapravo potiču od trgovine narkoticima u Srbiji?

Drugo pitanje tiče se predsednika Vlade Republike Srbije u ostavci ili u odlasku Aleksandra Vučića. Zašto je Srbija jedina zemlja u okruženju u Evropi koja nije rešila problem svojih prezaduženih građana, koji robuju po zelenaškim lopovskim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima? Možda, gospođo predsedavajuća, nikome od narodnih poslanika nije interesantna ova tema, pa se zato čuje ovoliki žagor, a vi ih ne podsećate da bi trebalo da se malo smire i obrate pažnju na izlaganje kolega narodnih poslanika, ali 20 hiljada porodica u Srbiji i te kako interesuje kada će ova vlast da reši problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima? Zašto su krediti inače u stranim valutama, a ne u dinarima, i dokle će građani Srbije da budu pljačkani na valutnim klauzulama?

Kada će banke u Srbiji biti kažnjene, ovo je posebno važno i verujem da interesuje čak i vas, kolege narodni poslanici, a siguran sam da interesuje i vaše birače, kada će banke u Srbiji biti kažnjene zbog nepoštene poslovne prakse i pljačke građana Srbije na izmišljenim troškovima za obradu kredita, održavanje računa, raznim naknadama i drugim skrivenim provizijama, na osnovu kojih su banke samo u 2015. godini ostvarile profit od 61 milion evra?

Kada će građani Srbije biti pravno zaštićeni od bankarskog terora, odnosno kada će biti donet zakon o zaštiti i prezaduženih porodica koji bi podrazumevao zaštitu porodičnog doma od oduzimanja od strane privatnih izvršitelja u slučaju proglašenja ličnog bankrota?

Zašto je Vlada donela Uredbu o prodaji preostalih domaćih banaka u državnom vlasništvu? Da li je normalno da u vremenu ogromne ekonomske krize banke u Srbiji u prošloj 2016. godini ostvare duplo veći profit? Verovali ili ne kolege narodni poslanici, banke su u 2016. godini ostvarile duplo veći profit nego u 2015. godini u vremenu krize u Srbiji. Da li će ih ova vlast dodatno oporezovati? Kada će zaživeti demokratski savez, kome na čelu treba da bude Aleksandar Vučić i koja će to po redu biti državna funkcija za Aleksandra Vučića? Da li možete da mi navedete jednu zemlju u svetu gde je predsednik Vlade koordinator svih službi bezbednosti?

Da li se u okviru projekta „Beograd na vodi“ planira izgradnja najveće džamije na Balkanu?

I ono što je posebno aktuelno ovih dana jesu famozne „Dajners“ platne kartice i na osnovu kog zakona je „Dajners“ izdavao platne kartice do 2016. godine, jer je tek tada dobio dozvolu od Narodne banke Srbije? Dakle, kako je jedan DOO mogao da izdaje platne kartice ako nije banka? Pitanje za guvernerku Narodne banke Srbije.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajuća.

Postavio bih pitanje predsedniku Vlade, dok je još u mandatu, ministru spoljnih poslova, ministru unutrašnjih poslova, ministru odbrane i ministru za trgovinu. Svima njima zato što je u njihovoj nadležnosti izdavanje dozvola kod izvoza naoružanja iz Srbije.

Povod za moje pitanje su novinski članci i izveštaji da je oružje proizvedeno u Srbiji konkretno teški puško-mitraljezi, „Kojot“, koji su proizvedeni u Srbiji, našli su se u Siriji u rukama boraca islamske države. Mi smo, poštovane kolege poslanici, ako ste obratili pažnju danas, upravo danas dobili, u skladu sa Zakonom o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, izveštaj za 2015. godinu. U tom izveštaju možete da vidite da je Republici Bugarskoj izdata dozvola od strane svih ovih po proceduri koji učestvuju svi ovi ministri u vrednosti 101 milion dolara, a da je realizovano 21 i 490 hiljada i da su zemlje koje su krajnji korisnici izvoza iz Srbije, pored Republike Bugarske i Republika Uganda, Kraljevina Saudijska Arabija, Demokratska Republika Kongo, SAD, Savezna Republika Nigerija i Republika Francuska.

Očigledno da sistem koji je uspostavljen u Republici Srbiji za kontrolu izvoza naoružanja nije dobar, jer naoružanje koje se proizvodi u Srbiji ne završava u rukama onih kojima je bilo namenjeno.

Moje pitanje za premijera je – šta Vlada i šta svako pojedinačno od ovih ministara radi da bi se sistem unapredio i da se ovakve stvari više ne bi dešavale?

Ne govorim ovo samo zato što Srbija na ovaj način proizvodi i narušava bezbednost u svetu. Nažalost, u sukobima u svetu, oružje sa koje god strane da dolazi, se dobro plaća i ne mislim da Srbija treba da bude korisnik toga i da pravimo zaradu i profit na nečijoj nesreći.

Srbija u izvozu naoružanja, i to stalno slušamo, ima veliki potencijal. Iz godine u godinu se izvoz naoružanja povećava i čujemo da je Vlada najavila, premijer, izabrani predsednik, kako god, najavila je velika ulaganja u namensku industriju – 74 miliona evra samo u ovoj godini. Ali, ovakvim odnosom rizikujemo da dođemo na crnu listu, rizikujemo da oružje koje se proizvodi u Srbiji ne može legalno da se izveze i ne može da dođe na ona tržišta kojima je namenjeno i time direktno ugrožavamo ovu privrednu granu i veliki broj ljudi koji radi u njoj.

Znam da je kraj mandata ove Vlade i da će Vlada u Srbiji uskoro pasti, i ne znam da li će ministri imati vremena, trebalo bi makar u narednih 15 dana da mi daju odgovor na pitanje - šta rade kako bi se stvari unapredile, kako bi sprečili da u narednim godinama, nedeljama, čitamo kako oružje iz Srbije završava nelegalnim putem na raznim ratištima u svetu? Ovo je važno pitanje i za ove sadašnje ministre i premijera i za budućeg premijera ili ministre koji dođu na čelo ova četiri ministarstva. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Oni imaju manju poslaničku grupu.