Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, u Poslovniku Narodne skupštine postoji član 287. po kome poslanici postavljaju pitanje republičkim funkcionerima, koji su dužni da na pitanja poslanika odgovore u roku od 15 dana, čitam član 287, i to u pismenom obliku.

Poslanici pokreta Dosta je bilo su sa ove skupštinske govornice postavili do sada 30 pitanja predsedniku Vlade i predsednici Skupštine, i to 19 pitanja predsedniku Vlade i 11 pitanja predsednici Skupštine. Ni na jedno od ovih pitanja u poslednjih devet meseci nismo dobili pisani odgovor.

Ovde su sama pitanja koja smo postavili, koje kada poslanik postavi pitanje sa skupštinske govornice, stručne službe Skupštine sačine dopis i upute ga onom republičkom funkcioneru kome je pitanje postavljeno.

Znači, predsednica Skupštine i predsednik Vlade ignorišu poslanike i pravila ove Skupštine i ne odgovaraju na ova pitanja. Pa je ponovo pitanje predsednici Skupštine – zašto ne odgovara na pitanja poslanika? I, pitanje predsedniku Vlade – zašto ne odgovara na pitanja poslanika?

Evo, daću par primera predsednici Skupštine. Pitanje koje smo joj postavili 16. novembra – kada će biti donet godišnji plan rada Narodne skupštine, kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika? Već više od pet meseci, u tom trenutku, smo radili potpuno stihijski. Ili, recimo, pitanje predsedniku Vlade, i pored subvencija Er Srbija i Železara Smederevo prave gubitke iz godine u godinu, dok poreski obveznici preuzimaju njihove dugove. Samo u poslednje dve godine, a to pitanje je postavljeno 19. oktobra prošle godine, samo u poslednje dve godine u te kompanije otišlo je po 270 miliona evra.

Zatim, postavili smo pitanje 19. oktobra predsedniku Vlade – da li je istina da azerbejdžanska firma „Azvirt“, angažovana na izgradnji puta od Ljiga do Preljine, uvozi naftu iz Azerbejdžana bez plaćanja carina, akciza i PDV-a, značilo bilo kakvih dažbina? O kolikoj količini nafte je reč? I, da li je istina da tu naftu koju uvoze bez poreza, bez PDV-a, bez carina, da tu naftu dalje preprodaje našim podizvođačima po punim tržišnim cenama i zašto je to dozvoljeno?

Takođe, da li je istina da je ta firma zakupila separaciju „Takovo“, da iz nje vadi usitnjeni kamen i agregat, koji takođe prodaje našim podizvođačima po ceni od 35 evra po kubnom metru, dok je tržišna cena 21 evro po kubnom metru? Zbog čega Vlada i nadležna ministarstva ovo dozvoljavaju?

Naravno, nesporno je da su Srbiji potrebni putevi, nesporno je da ih treba graditi, ali na ovakav način, dajući ugovore ovakvim kompanijama i dajući im ove pogodnosti, u stvari samo bacamo novac poreskih obveznika i dajemo ga verovatno na korupciju. Ni na jedno od ovih pitanja nismo dobili odgovor. Tako da, molim i predsednicu Skupštine i predsednika Vlade da poštuju član 287. i da odgovore na ova pitanja ne daju usmeno na konferencijama za medije ili usmeno ovde u Skupštini, nego da odgovore u skladu sa pravilima, a siguran sam da će se složiti da pravila moramo poštovati, da odgovore u roku od 15 dana u pisanoj formi.

Zatim, imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova i za predsednika Vlade. Saznali smo iz medija da je pokušan atentat na načelnika kriminalističke policije iz Beograda Veselina Milića. Pitanje za predsednika Vlade i za ministra unutrašnjih poslova je – da li je istina da je pokušan atentat na Veselina Milića i šta se po tom pitanju preduzima, pošto nikakve informacije o ovome nismo dobili? Ovo je jedan jako važan događaj za državu i svi državni organi bi morali da budu u velikoj akciji otkrivanja o čemu se radi, pošto ovakav napad na državne službenike, u ovom slučaju načelnika kriminalističke policije Beograda, je ogroman udarac za državu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovana predsednice, dame i gospodo kolege poslanici, ja ću iskoristiti svoje vreme da bih postavio pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.

Sadašnji premijer, a budući predsednik države Aleksandar Vučić je otkrivanjem spomenika Podunavskim Švabama prošle nedelje u Bačkom Jarku, gde su komunističke vlasti krajem rata zlostavljale i ubile oko 6.500 ljudi, uglavnom žena i dece, pokazao da za razliku od mnogih državnika, tj. političara u okruženju, da je stasao u pravog državnika i da ume da poštuje i tuđe žrtve.

Ovo je samo dokaz da dok svuda u okruženju, zarad prikupljanja jeftinih političkih poena, nezreli, nesposobni političari zveckaju oružjem, Srbi pokazuju da ispravljaju nepravde iz prošlosti, da su spremni da se izmire i da savladaju prošlost nacionalne, a rekao bih i mnogo više ideološke zaslepljenosti.

Da bismo definitivno zakopali sve rupe iz prošlosti, jame ili nepravde kojih je mnogo potrebna je osuda svih komunističkih zločina nad sopstvenim narodom, pogotovo onih koji su se dešavali krajem i posle rata, učinjenih uglavnom nad ljudima koji su drugačije mislili, tačnije koji su podržavali kraljevinu.

Jedan od takvih zločina, koji me je podstaknuo da postavim ovakvo pitanje, je zločin u Pančevu kada su komunisti 25. oktobra 1944. godine streljali 72 srpska pilota kod sela Jabuka samo zato što su u jednom periodu služili kralju i otadžbini. Na najmizerniji način, verujući da su pozvani da svojim učešćem pomognu borbi protiv okupatora, namamljeni su da dođu u Pančevo gde su streljani bez ikakvog razloga i suda. Znam da postoje ljudi koji će reći opet se vraćam u prošlost, ali sve te koji tako govore samo bih zamolio da se zapitaju da su ovi ljudi bili članovi njihovih porodica kako bi razmišljali. Nažalost, nemam vremena da govorim o tužnim sudbinama mnogih drugih ljudi, kao i o njihovom patriotizmu.

Do sada smo po ovom pitanju imali samo izjavu Slobodna Homena, nekadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde, da će istina konačno izaći na videlo, ali nažalost sve je ostalo na obećanjima. Ako ne ispravimo nepravde iz prošlosti i ne kažemo istinu, bez obzira koliko ona bolna bila, naš narod nikada neće imati budućnost koju želi. Istina je naravno lekovita i samo na ovaj način i nikako drugačije možemo doći do nacionalnog pomirenja. Pomirenje, jedinstvo, dok drugi zveckaju oružjem, su nešto što nam je potrebno više nego ikada do sada, to mora biti temelj svake politike, tačnije, to mora biti iznad svake politike.

Tako i moje poslaničko pitanje proizilazi iz onoga što sam vam do sada rekao, a to je šta će resorna ministarstva koja sam spomenuo, tj. država učiniti da se kaže puna istina o ovim mučenicima iz Pančeva, ali i o svim ostalim komunističkim zločinima koji su počinjeni nad sopstvenim narodom.

Podsetiću samo da je postojala komisija za popis svih komunističkih žrtava i zločina koju je predvodio naš eminentni stručnjak Srđan Cvetković i koja je popisala imenom i prezimenom skoro 60.000 ljudi koji su pobijeni zato što su drugačije mislili. To zahteva svako poštovanje. Ta cifra je naravno mnogo veća, jer su mnoge porodice poubijane i da su se zatrli njihovi tragovi, jako je teško znati tu konačnu cifru, ali u svakom slučaju ti podaci mogu da budu od velike koristi da bismo konačno mogli da kažemo istinu, rešimo jedan od akutnih problema iz naše prošlosti i konačno žrtve, a pogotovo zločince nazovemo pravim imenom.

Iskoristio bih još ovo malo vremena, što mi je ostalo, da uputim jednu molbu ili apel Ministarstvu pravde da još jednom razmisli o potrebi izmene Krivičnog zakonika u onom delu koji se odnosi na silovatelje, ubice dece, maloletnih i žena. Smatram da je doživotna kazna jedina kazna za ove monstrume bez ikakve savesti koji se nikada naravno neće uklopiti u društvo, već će zločin ili zlodelo ponoviti kad tad kad budu pušteni iz vlasti. Hvala na vremenu koje ste mi dali.