Zahvaljujem.

Moj predlog se zapravo svodi na to da se vratimo na stanje koje je prethodilo izmeni ovog zakona, jesenas u Narodnoj skupštini i kada je deo prihoda od poreza na zarade opštinama i gradovima, uzet ili otet u korist republičkog budžeta. To je, kao što svi znamo, najsigurniji prihod poreski na nivou opština i gradova i potpuno je bilo neverovatno da se on uzima lokalima u korist Republike, a da pritom s druge strane ostaju nadležnosti koje nisu smanjene, dakle nadležnosti opštinama i gradovima su ostale i dalje u obimu kao i pre toga, ali su sredstva smanjena.

Ovim predlogom za izmenu zakona tražim da se, dakle umanjenje ponovo vrati na prvobitno stanje i da opštinama i gradovima ostaje 80% od poreza na zarade, a da u republički budžet ide samo 20%.

Ovim predlogom za izmenu zakona tražim da se umanjenje ponovo vrati na prvobitno stanje i da opštinama i gradovima ostaje 80% od poreza na zarade, a u republički budžet ide samo 20%.

Moram da kažem da mi je teško da se pomirim sa činjenicom da znam da će ta povećana sredstva, ukoliko se ovaj predlog usvoji, biti zloupotrebljena, kao što to uvek biva od strane vladajuće Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera, koji uglavnom jesu na vlasti u svim opštinama i gradovima u zemlji, iako mi je jako teško da se pomirim sa činjenicom da će značajna budžetska lokalna sredstva da se izdvajaju za ono što smo svedočili tokom poslednje kampanje i za mitingaše koji se, naravno, iz javnih budžeta lokala prevoze na skupove vladajuće koalicije, za same autobuse, za botove koji u radno vreme rade botovski posao, za „sendvičare“, za ljude u „dor tu dor kampanji“ koji, uz obećanja o ugovorima o radu, takođe iz javnog lokalnog budžeta, skupljaju kapilarne glasove za tzv. sredstva javnog informisanja, kao što je „Informer“ koji, recimo, u mom gradu Pančevu dobija sredstva za finansiranje. Potpuno mi je jasno da „Informer“ ima projekat, ali on svakako ne treba da se finansira iz bilo kog javnog budžeta, naročito lokala.

Tako da vas molim da obratite pažnju, koleginice i kolege, na ovaj predlog i da zaista konstruktivno pristupimo upravljanju javnim budžetima, da pomognemo lokalnim samoupravama da postanu vlasne nad svojim budžetima i da ne zavise od centara moći nekada političkih, nekada isključivo finansijskih.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani manifestacije neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Da li narodna poslanica želi reč? (Da)
Reč ima narodn poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moram da primetim mali ali ipak važan i pozitivan korak. U odnosu na moje obrazlaganje na prethodnoj sednici do danas imali smo raspon od nekoliko dana kada se više niko nije pojavljivao u Narodnoj skupštini mašući fotografijama dece drugih ljudi stigmatizujući tu decu, ali vreme je da odemo korak dalje i da se zaista posvetimo pravom sadržaju ove izmene zakona, a time bi praktično vladajuća većina pokazala da upravo stoji iza prve tačke ekspozea svog predsednika, a to je da neguje ne samo evropske, već i civilizacijske vrednosti po kojima su svi jednaki, bez obzira na nacionalnu, versku i seksualnu orijentaciju.

(Marijan Rističević: Šta je ovo?)

Dakle, ovaj moj predlog usmeren je na to da je kažnjivo da se neonacistički i fašistički simboli ističu i da je kažnjivo da se organizuju manifestacije neonacističke i fašističke i koje su uperene protiv LGBT zajednice.

(Marko Atlagić: Šta je ovo?)

Dakle, u tekućem zakonu u članu 5. ovo je zabranjeno samo u odnosu… Vidim da nije jasno kako se uopšte zakon zove, to je bio zbun očigledno i prošlog puta. Dakle, zabrana neonacističkih i fašističkih simbola kažnjiva je samo ako je usmerena protiv nacionalnih manjina i protiv crkava i verskih zajednica.

Ovim mojim predlogom član 5. bi trebalo da se proširi i na pripadnike LGBT zajednice. Dakle, da u buduće budu kažnjive neonacističke i fašističke manifestacije, organizacije i događaji, isticanje simbola protiv LGBT zajednice.

Mislim da je vreme da pokažete i kao poslanici većine tu evropsku zrelost i civilizacijsku zrelost da su svi jednaki, bez obzira na nacionalnu, versku i seksualnu orijentaciju. Kao što sam rekla, to je, između ostalog, i prioritet Vlade koju podržavate i vreme je da ta jednakost bude prepoznata i u ovom zakonu. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Da li narodna poslanica želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovim predlogom da se izmeni Krivični zakonik zapravo preinačujem amandman koji mi niste dozvolili da obrazložim kada je poslednji put menjan Krivični zakonik ovde u Narodnoj skupštini i kada ste me obmanuli, rekla bih, obrazloženjem da je on bio protivustavan.

Kao što vidimo sada, to nije tačno, pošto je on potpuno jednako pretočen u izmenu krivičnog zakonika i potpuno je uredno prošao redovnu proceduru i, evo, stekao uslove da se nađe na dnevnom redu i da imam pravo da ga obrazložim, ali mislim da je politički problem bio da se dozvoli u tom trenutku obrazlaganje tog amandmana koje bi trajalo dva minuta, na svu sreću, sada imam tri minuta, pa, eto, više vremena za ono što mi niste dozvolili da jednokratno iskoristim u dvominutnom periodu.

Naime, radi se o novom uvedenom članu Krivičnog zakonika po kojem je postalo krivično delo, dakle, kažnjivo, negiranje genocida i ratnih zločina, ali u ovom našem sada važećem zakonu su to samo ratni zločini i genocidi koji su proistekli iz presude domaćih sudova i Evropskog suda pravde.

Ovaj restriktivni izbor, ne znam po kom osnovu, ministarka pravde je pokušala da obrazloži, da se svi ostali međunarodni sudovi koji se bave genocidima i ratnim zločinima, da su to ad hok sudovi i da se ne mogu uvrstiti u zakon, što apsolutno nema nikakvog osnova, zato što je oročeno samo trajanje rada tog suda, a ne samim tim da su dovedena u pitanje njihove odluke. Dakle, odluke su pravnosnažne, potpuno jednako kao i kada je reč o trajnim sudovima, samo što ovi jesu oročeni u smislu rada, a ne po pitanju validnosti ili dovođenja u pitanje presuda i odluka.

Moj predlog je proširenje ovog člana u Krivičnom zakoniku, uz još dva suda, odnosno Svetskog suda pravde i poznatog u skraćenoj verziji Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno Haškog suda, zato što duboko smatram i sigurna sam da je za ozdravljenje ovog postkonfliktnog i posleratnog društva i za suočavanje sa prošlošću strašno važno da se suočimo sa zločinima koji su počinjeni u naše ime, a ne samo suočavamo i razumemo suočavanje sa zločinima na drugim kontinentima.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – tri, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta, Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog apelacionog suda, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu, Predlogu Odluke o prestanku funkcije javnog tužioca Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku, Predlogu kandidata za člana Visokog saveta sudstva, Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Listi kandidata za izbor tužioca za ratne zločine, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca i Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 82. stav 1. tačka 2. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US i 96/15).
Da li narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč? (Ne.)
(Marko Đurišić: Poslovnik.)
Izvolite.

Hvala.

Smatram da je predlog u suprotnosti sa članom 157. Poslovnika stav 2, koji kaže – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljena rešenja o njima povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Znači, mi u ovom predlogu imamo jedan zakon, dva zakona o potvrđivanju sporazuma i sve ostalo su imenovanja i izbori. Zato smatram da ne možemo da objedinimo raspravu o zakonima, o izboru na javnotužilačke funkcije, na funkcije predsednika sudova, na funkcije sudija, ne možemo da objedinimo i raspravu o autentičnom tumačenju odredaba člana 82. i da za to postoje drugi mehanizmi.

Ukoliko želite da ovaj parlament ne radi ili da radi kraće, imate član 95, koji govori o mogućnosti skraćene rasprave, kada su na predlogu dnevnog reda izbori i imenovanja, kada su na predlogu dnevnog reda međunarodni sporazumi, kada su na predlogu dnevnog reda manje izmene zakona. Znači, sve to možete da uradite, ali ne možete da objedinite raspravu o 43 tačke dnevnog reda. Ovde uopšte ne govorim o brojevima. Govorim o tome šta se objedinjuje. Poslovnik ne govori o mogućnosti objedinjavanja izbora na funkcije sa zakonom, nego isključivo o mogućnosti da se zakoni čija su međusobna rešenja međusobno uslovljena i povezana, da se jedino tada može objediniti rasprava.

Hvala, uvaženi poslaniče.
Ovo je predlog. Znači, unapred ste nešto tražili, a o predlozima svih poslanika se glasa. Prema tome, unapred povrede ne postoje. Predlog poslanika Aleksandra Martinovića će poslanici usvojiti ili neće usvojiti, da, u skladu sa Poslovnikom.
(Marko Đurišić: Ne mogu da usvoje nešto što nije u skladu sa Poslovnikom.)
Znači, kada je povreda neposredno učinjena.
Stavljam na glasanje ovaj predlog poslanika Aleksandra Martinovića da se objedini rasprava.
Zaključujem glasanje za predlog poslanika Aleksandra Martinovića i saopštavam: za – 139, protiv – 15, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
(Saša Radulović: Poslovnik.)
Izvolite.

Hvala.

Prekršili ste član 27. stav 2. i član 157. Znači, niste mogli ni da stavite ovu tačku na glasanje zato što član 157. jasno kaže da se tačke dnevnog reda mogu objediniti samo u slučaju kada se radi o povezanim zakonima ili međusobno uslovljenim zakonima. Znači, priznaćete da raspravljati o imenovanju tužilaca, koje je jako važna stvar, ne možete vezati sa zakonima o finansijskoj pomoći. Te dve stvari nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Takođe, Zakon o sudovima nema nikakve veze sa Zakonom o izboru tužilaca. Spojiti to sve zajedno praktično onemogućava raspravu, pošto svaka od ovih stvari zahteva posebnu raspravu. Mogu se objediniti zahtevi, odnosno odluke o postavljenju tužilaca u jednu, Zakon o sudovima u drugu i pojedine odluke, odnosno potvrđivanje sporazuma o kreditima u posebne tačke dnevnog reda.

Ovako spajate nespojivo u jednu tačku dnevnog reda samo da bi uštedeli vreme. Na taj način Narodna skupština ne vrši svoju funkciju, nego služi samo za potvrđivanje onoga što je izvršna grana vlasti dostavila Skupštini.

Znači, niste smeli uopšte da dozvolite da se glasa o ovome, jer ako glasamo o stvarima koje su izričito zabranjene Poslovnikom, to je kao da sada stavite tačku dnevnog reda da izglasamo da je danas, odnosno da je sada noć, a nije noć nego je dan. Ne može Skupština da se izjašnjava o stvarima koje su nemoguće, kao što nam član 157. jasno kaže. Na ovaj način zaista u potpunosti podvodite Narodnu skupštinu pod volju izvršne vlasti, a to je upravo suprotno onome što podela vlasti u jednom demokratskom društvu znači.

Uvaženi poslaniče, uopšte niste u pravu, barem u svom obrazloženju. Upravo se staram o primeni Poslovnika, a to je da stavim predlog svakog poslanika na glasanje, pa kako poslanici odluče. Tako stavljam i predloge da ja budem smenjena, a ima samo 30 poslanika koji to zahtevaju, a ja to moram da stavim na glasanje, iako je očigledna volja većine da ne želi da smeni predsednika parlamenta. Nema eklatantnijeg primera od toga, a ja moram da stavim to na dnevni red.
Prema tome, ne postoje, osim neke fizičke sile, koju ja nikada ne primenjujem u svom životu ni prema kome … Nemate vi prava. Ja treba da obrazložim, pa sam obrazložila na svoj način. Ne potpadam pod vaš uticaj da recitujem ono što bi vi voleli da čujete. Hvala vam poslanici.
(Saša Radulović: Da se glasa.)
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i člana 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog dugog utvrđivanja dnevnog reda koji smo imali, a zbog potrebe, a čuli ste obrazloženje na početku zašto smo u kraćem roku sazvali sednicu, da donesemo akta iz dnevnog reda ove sednice i izaberemo pravosudnih funkcija.
Čuli su zapisničari da se glasa za povredu Poslovnika koju je tražio poslanik Saša Radulović.
Pošto smo se izjasnili o predlozima koje smo čuli, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini, te molim poslanike da glasaju ako se slažu sa dnevnim redom.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 137, protiv – 10, uzdržan – jedan, nije glasao 21 poslanik.
Konstatujem da je Skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini, u celini.
Molim službu da u pauzi pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
Poštovani poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od 60 minuta i sa radom nastavljamo u 15.45 minuta. Hvala.
(Posle pauze)