Zahvaljujem, potpredsedniče.

Vrlo kratko ću. Recite mi, u skladu sa članom 103, da li ste vi pod utiskom da je prethodni kolega govorio o povredi Poslovnika? Samo toliko.

Zahvaljujem, koleginice Jerkov.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni?

Hoćete li mi dati obrazloženje?

Naravno.
Da li želite da se izjasni?

Ne možete samo da me pitate.

Da li vi mislite da je kolega Milojičić govorio o onome što je aktuelna tema dnevnog reda skupštinskog zasedanja?

Ja vas pitam za prethodnog govornika.

Ne mislim da sam povredio član 103.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
Shvatiću da želite.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika.

Da, pa, jeste da je ono pominjanje onih pelena malo pre bilo u potpunosti degutantno, ali ima i nekog smisla što smo tu reč čuli od onog od koga smo je čuli.

Dakle, kada neko lice priča ovde o milijardama, a očigledno je da predstavu nema šta je uopšte milijarda, koliko je to mnogo, ja mogu samo da zaključim, reč je o nekome ko je izgleda ostao na tom nekom nivou razumevanja, dakle, nivo pelena.

Kada je reč o dugu, koliko treba da objašnjavamo ovde koliko iznosi neka vrednost u određenoj godini, pa da je čovek razborit i razuman zapamti? Koliko puta treba da ponovimo? Da li je u stanju da zapamti? Možda je ovo suvišno pitanje ako pričamo o ljudima koji nisu u stanju da vode neku konciznu raspravu na bilo koju temu. Možda ja grešim što očekujem tako nešto. Možda očekujem previše, da se to upamti. Ali, elementarno računjanje kaže – priča o tih 10 milijardi, besmislica potpuna. Nerazumevanje šta je milijarda, ne samo kada je reč o dugu države i stranoj valuti, nego kada je reč o nečemu što čovek napravi u sopstvenoj lokalnoj samoupravi koja mu je poverena na staranje, kada nju zaduži za milijarde, a toga nije svestan, jasno vam je da je to lice apsolutno lice koje nije u stanju da pojmi ono o čemu priča. Kada priča o „Goši“ i priča o tome da je dobro da se Vlada interesuje, ali ga zanimaju rezultati, neka ode do „Goše“ i nek pita tamo. Ti radnici i ti ljudi su se zahvalili Vladi i na interesovanju i na preduzetim merama, pa može da sazna i detalje koje su to tačno mere u pitanju.

E, sad, što se čovek ovoliko sramoti i što pravi sve ovo od sebe? Ja vidim samo jedan mogući razlog – okajava grehe. Okajava grehe – koje? Na primer, sećamo se u periodu mesec ili dva pred izbore koliko je besomučno hvalio svog predsednika stranke, da je to najbolji mogući predsednički kandidat koji će sve da pobedi. I šta bude? Čovek se ne kandiduje uopšte. Zašto? Jer nije smeo. Znao je da mu je rejting nula.

Zašto se mi toga sećamo? Zahvaljujući toj reklami koju sada neko mora da plati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.