Prvo, koleginice Stamenković, nisam u obavezi da gledam po sali kada vi mašete Poslovnikom ili ne, tako da vas nisam primetio, a već sam dao reč ministru Vujoviću kada ste se vi elektronski prijavili za reč i rekli - po Poslovniku.
(Branka Stamenković: Nije tačno.)
Tačno je tako, ovde ima toliko poslanika koji će to da posvedoče.
Tačno je da je kolega Marijan Rističević spomenuo ime i prezime narodnog poslanika Saše Radulovića, to ne sporim, jeste, i spomenuo je da ga je tužio sudu. Ne vidim šta je tu uvredljivo, osim ako nije istinito, a znam da je istinitu.
Tako da, nije ispunjen, osim imena i prezimena, ni jedan osnov za dobijanje replike. Ništa uvredljivo nije ako nekoga tužite, ali malo je neuobičajeno da poslanik tuži poslanika za izraženo mišljenje i davanja glasa u Narodnoj skupštini. Postoji jedan pravni institut koji se zove nepovredivost prilikom vršenja funkcije. Tu nepovredivost imaju narodni poslanici po Ustavu.
Meni je ta diskusija jako bila, ne zanimljiva, nego sam želeo da čujem kako to jedan nosilac pravosudne funkcije krši Ustav, omalovažava Narodnu skupštinu, omalovažava narodne poslanike i jedva čekam da se nađe ovde na raspravi o njegovom mandatu.
Još nešto da vam kažem, kome god poslaniku da se desi, da li sam predsednik parlamenta, potpredsednik, ili običan poslanik ili građanin, uvek ću braniti narodnog poslanika, iz bilo koje stranke da dolazi, kada su u pitanju ovakvi slučajevi, pa makar to bio i Saša Radulović, a ne tužiti kolegu poslanika.
Reč ima Sandra Kulezić, ispred Državnog veća tužilaca.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici pred vama je predlog za prvi izbor 17 kandidata za izbor za zamenika javnog tužioca.

Državno veće tužilaca je u skladu sa svojim ovlašćenjima dostavilo imena tih kandidata, naziva tužilaštava u koje se biraju i obrazloženje te odluke sa zakonskom osnovom na osnovu koje je ona doneta, kao i biografijama svih kandidata.

Budući da su se u toku jučerašnje i današnje rasprave u nekoliko puta osporile sadržine ovog obrazloženja, odnosno biografija predloženih kandidata, smatram da je moja obaveza da vam objasnim zašto to tako izgleda i zašto tako treba da izgleda. Osim toga i da otklonim sumnje u regularnost ovog postupka od strane Državnog veća tužilaca koje su proizilazile iz komentara određenih poslanika.

Najpre želim da istaknem da je ovaj konkurs sproveden prvi put na osnovu Pravilnika, novog Pravilnika koji je donelo Državno veće tužilaca, a to je Pravilnik o stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za prvi izbor, ili u postupku predlaganja koji se prvi put bira.

Šta je značaj ovog Pravilnika? Taj Pravilnik je donet u skladu sa izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, tačnije člana 77.a koji je propisao da se stručnost i osposobljenost kandidata, a to je ključni momenat za izbor određenog kandidata na javno-tužilačku funkciju, dakle da se stručnost i osposobljenost kandidata provera na ispitu koji organizuje Državno veće tužilaca. Pre tog ispita je bitno da kandidat podnese prijavu na konkurs i da ispunjava zakonom propisane uslove za izbor. Dakle, da je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, da je državljanin Republike Srbije i da ima tri godine radnog iskustva po položenom pravosudnom ispitu.

Ono što je dalje od značaja za izbor kandidata je ispit koji sprovodi Državno veće tužilaca. Taj ispit se sastojao iz dva dela. Kandidati koji su ispunjavali uslove su polagali najpre pisani test, koji se sastojao od 20 pitanja iz Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika, a potom su polagali drugi deo testa koji je praktično izrada javno-tužilačke odluke, odnosno izreke optužnog akta i to na osnovu postavljenog zadatka koji je postavila ispitna komisija.

Mislim da je značajno reći da su oba ova ispita polagana anonimno, tačnije kandidati su prilikom ulaska u salu za polaganje dobili svoje šifre kojima su obeleženi njihovi zadaci, ti zadaci su vraćeni sa šiframa i ono što je još značajnije, komisija koja je ocenjivala i jedan i drugi deo ispita je ispite polagala pod šiframa. Tek nakon što je završeno ocenjivanje u drugom delu postupku i nakon što je odlučeno po prigovorima kandidata na te ocene, u drugom delu su tek otvorene te šifre i mi smo videli koji kandidati su dobili kakve ocene. Ova komisija je, značajno je reći, bila sastavljena od zamenika javnih tužilaca, dakle kolega iz struke. Od toga dva člana Državnog veća i jedan kolega zamenik Apelacionog tužilaštva.

Nakon što su kandidati dobili svoje ocene na ispitu, nakon što su te liste objavljene, nakon što su imali mogućnost prigovora, nakon što su formirane rang liste po okončanim odlukama po prigovoru, Državno veće tužilaca je, opet u skladu sa ovim Pravilnikom, koji sam na početku pomenula, a koji je donet u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, sprovelo razgovore sa kandidatima.

Juče se, čini mi se, čula i primedba upravo vezana za te razgovore, gde je komentar bio da takvi razgovori znače novo utvrđivanje stručnosti i dostojnosti. Koliko je meni poznato, jedna grupa naših kolega je čak podnela inicijativu za ocenu ustavnosti tog dela ocenjivanja kandidata. Zato je značajno da i sada istaknem da ovaj deo ocenjivanja kandidata nije ocena stručnosti i osposobljenosti, ona je vezana isključivo za pismeni ispit. Zašto? Zato što razgovor sa kandidatom koji obavljaju tri člana Državnog veća tužilaca ima za cilj, pre svega, da se stekne kompletan utisak o svakom kandidatu pojedinačno. Na taj razgovor dolaze kako kandidati koji su polagali ispit u Državnom veću tužilaca, tako i polaznici pravosudne akademije čija se završna ocena sa pravosudne akademije računa kao ocena stručnosti i dostojnosti.

Dakle, u jednom trenutku se svi kandidati nalaze pred članovima veća. Da li je moguće da se izabere, odnosno da se predloži izbor zamenika Javnog tužioca, a da ga članovi Državnog veća tužilaca ne vide i ne razgovaraju sa njim, mislim da ćete se složiti samnom da to nije moguće i da to nije u redu.

Sa druge strane, da li bi imalo smisla da članovi Državnog veća obavljaju razgovor sa kandidatima, a da taj razgovor na neki način ne vrednuju0 posebno je značajno da pismeni ispit u tom sistemu vrednovanja važi ukupno pet bodova, dakle to je maksimalna ocena koja može da se dobije na pismenom ispitu, a sa druge strane, ocena razgovora je maksimalno tri boda.

Dakle, razgovor i nekakav utisak ne može da nadvlada ono što je primarno, a to je provera stručnosti i osposobljenosti kroz ispit. Jedna od pitanja je bilo da li postoje zapisnici o tim razgovorima? Ne, ne postoje zapisnici o tim razgovorima. Ti razgovori se snimaju. Svi kandidati, prethodno budu pozvani da potpišu saglasnost za snimanje tih razgovora i, čini mi se, da su svi osim jednog kandidata prihvatili da taj razgovor bude sniman i taj razgovor služi kao dokaz onoga što su članovi Komisije Državnog veća tužilaca cenili kod tog kandidata u toku razgovora.

Šta se ceni kroz taj razgovor? Kroz taj razgovor se ceni veština komunikacije, ceni se umešnost obrazlaganja pravnih stavova. Na tim razgovorima se priča o zakonima ili propisima koji su bitni za rad Javnog tužilaštva. Priča se o etičkom kodeksu javnih tužilaca, priča se o pravilniku o upravni o Javnom tužilaštvu, znači o nečemu što će tim kolegama, budućim zamenicima Javnog tužioca biti značajno za njihov rad, izuzev naravno poznavanja propisa ovih koji su bitni za samo donošenje odluke.

Takođe ono što je bitno pošto je najveća polemika bila vezana upravo za taj razgovor jeste da je Pravilnikom propisano da tom razgovoru može da prisustvuje svako. Svako ko se na vreme prijavi državnom veću prisustvovaće tom razgovoru, osim ako kandidat izričito ne bude tražio da taj razgovor bude zatvoren za javnost. Naravno, snimci tih razgovora služe isključivo za rad Komisije Državnog veća tužilaca i ne mogu se davati u javnost osim ukoliko se sa tim posebno saglase kandidati koji su dali pristanak.

Dakle, nakon što se dobije ocena na razgovoru, Komisija Državnog veća tužilaca i to komisija za prethodno rangiranje sastavlja prethodnu rang listu. Ta rang lista se sastoji iz ocene sa ispita i ocene sa razgovora. Nakon toga kandidati imaju pravo prigovora na tu rang listu i nakon okončanja odluke po prigovoru, donošenja odluka po prigovorima, Komisija Državnog veća tužilaca predlaže veću određene kandidate za izbor. Uz svakog kandidata daje vrlo opširno obrazloženje o razlozima zbog čega se taj kandidat razlikuje u odnosu na druge kandidate koji nisu predloženi.

Ono što je činjenica koja je vezana za ovaj konkurs jeste da je na tom konkursu učestvovao jako veliki broj kandidata. Za 17 mesta konkurisalo je 178 ljudi, dakle 10 puta više od onoga što smo birali. Ono što je takođe činjenica jeste da smo imali izuzetno veliki broj odličnih kandidata, ljudi koji su dobili maksimalne ocene i na pismenom delu testa i na razgovoru.

To sa jedne strane znači da mi ne moramo da brinemo za budućnost tužilaštva i kadrova koji će u budućnosti biti tu, ali, sa druge strane znači da je komisija imala vrlo ozbiljan i vrlo težak posao. I vrlo ozbiljno je pristupila tom poslu i kandidate koje je predložila Narodnoj skupštini, smatra da jesu najbolji kandidati od svih tih najboljih kojih je bilo prilično.

Predloženi kandidati imaju najviše ocene. Oni su na komisiju ostavili najbolji utisak, utisak o stručnosti, o dostojnosti, o mogućnosti komunikacije, o tome da će sutra na pravi način obavljati posao za koji smo ih predložili.

Šta je još značajna stvar vezano za ovaj drugi deo ocene, zaboravila sam to da kažem malo pre, jeste da ta ocena nije samo ocena razgovora. Ta ocena sadrži, osim toga, godine radnog iskustva koje ta komisija ceni, godine radnog iskustva po položenom pravosudnom ispitu, u toj oceni je sadržana i ocena eventualnih postdiplomskih studija koje je kandidat završio, ocena položenog pravosudnog ispita, ocena, odnosno taj deo ocene predstavljaju objavljeni naučni i stručni radovi, itd. Dakle, to su ti elementi za koje Državno veće tužilaca smatra da su za kandidata od kojih neki koji su predloženi imaju 10 i više godina radnog staža kao tužilački saradnici, ne nebitne prosečne ocene na fakultetu, naprotiv, te prosečne ocene na fakultetu je neko gledao kada ih je primao u sud, u tužilaštvo, kao pripravnik, po pravilu volontere, naglašavam. A u nekim slučajevima i posle položenog pravosudnog ispita, većina ljudi su bili volonteri. Dakle, tada su se gledale prosečne ocene sa fakulteta. Sada se gledalo sve ovo o čemu sam vam pričala.

Budući da su se ovde pominjala i nekih pojedinačnih kandidata, ja ću se samo kratko osvrnuti na te diskusije. Zaista smatram nedopustivim da se kroz komentare o kandidatima koji su predloženi za bilo koju pravosudnu funkciju, da se njihov rad ili njihov kvalitet komentariše kroz odluke koje su ti kandidati donosili, pogotovo sa navođenjem brojeva tih odluka, tako da se u tu vrstu komentara apsolutno više neću upuštati, osim što smatram da je to nedopustivo.

Kada je reč o kandidatu Miljanu Dediću, kojeg je jedan od narodnih poslanika pomenuo, čitajući pri tom i objavljujući imena članova porodice i posao koji rade, odgovorno tvrdim da je i taj kandidat, kao i svi drugi kandidati, izabran isključivo na osnovu ocena koje je dobio na ispitu i na osnovu utiska koji je komisija Državnog veća tužilaca imala u tom razgovoru i ostalih kriterijuma koji se boduju kroz tu ocenu. Dakle, taj kandidat je imao maksimalan broj bodova, taj kandidat ima šest godina radnog staža kao tužilački saradnik i ima sve preporuke da sutra dobro, kvalitetno, efikasno obavlja funkciju na koju smo ga predložili.

To da li su nečiji roditelji takođe u pravosuđu, svakako ne sme biti diskriminatorska okolnost u odnosu na njihovu decu, niti ćemo to sebi dozvoliti. Svojevremeno je, ako se sećate, bila priča na temu – sudija, advokat, itd, pa je i Ustavni sud rekao da je to diskriminatorsko i da se takve stvari ne mogu primenjivati, tako da ne vidim razloga zašto bi dete nekoga ko radi u pravosuđu bilo diskriminisano prilikom predlaganja i izbora na javno-tužilačku funkciju. Naprotiv, to samo može da znači da je dugo godina unazad od svojih roditelja učio stvari koje će mu u budućnosti trebati.

Dakle, ja ću završiti ovu diskusiju, iako sam imala još toga da vam kažem, ali biće prilike za neki drugi konkurs. Pozivam narodne poslanike da u Danu za glasanje glasaju o predlogu Državnog veća tužilaca, jer je Državno veće tužilaca predložilo kandidate za koje smatra da će stručno, savesno i odgovorno obavljati ovu odgovornu funkciju na koju su predloženi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministri, poštovani članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, mislio sam da neće biti potrebe da uzmem reč na današnjem zasedanju, ali, jednostavno, mora se građanima Srbije jasno predočiti i staviti do znanja da neki koji su sebi dozvolili da juče i danas ponovo, kao i na nekim prethodnim zasedanjima, bez ikakvih argumenata, bez ikakvih dokaza, vređaju sopstvenu državu, vređaju sudije, vređaju tužilaštvo, vređaju ljude koji svoj posao rade na najčestitiji, najpošteniji i najsavesniji mogući način. Mora se reagovati i mora se to ponovo podvući.

Ja zaista ne da nisam u dilemi, ja sam u trilemi zašto oni to i dalje rade? Da li je u pitanju navika, da li je u pitanju strah, a možda i zabuna?

Kada kažem navika, oni koji su 2009. godine svojim katastrofalnim odlukama unakazili srpsko pravosuđe i pokušali da ga potpuno unište, vređajući, unižavajući više od hiljadu ljudi koji su bili sudije, tužioci, u Republici Srbiji, očigledno ne mogu tih navika i manira da se ratosiljaju.

Ono što je kolega Đukanović propustio da kaže, i neću ponavljati ono što je on govorio iz Vlasotinaca kako se odlučivalo o tome ko će biti sudija a ko tužilac 2010. godine, tome da dodam da je ta bahatost išla do te mere da su stavljani pečati Demokratske stranke i pečati opštine Vlasotince na takve dopise. Možemo to pripisati čak i gluposti, a ne samo bahatosti. Ali, ne možemo da bahatosti ne pripišemo to da je zloupotrebljena Bezbednosno-informativna agencija Republike Srbije, koja nikakva zakonska ovlašćenja niti je tada imala, niti sada ima, da na bilo koji način prikuplja podatke i učestvuje u izboru sudija i tužilaca.

Dokle je išla njihova bahatost i spremnost ka lažima govori i to da je Saša Janković, predsednički kandidat upravo tada vladajuće stranke koja je napravila masakr sa srpskim pravosuđem, pokušao to da zataška dajući lažni izveštaj da BIA nije u tome učestvovala, ali na neki volšeban način tadašnja ministarka Snežana Malović je izašla i rekla da su određeni podaci dobijani od BIA. Onda nemojte da nas čudi zašto misle da mogu da čine ono što su činili 2009. godine i zašto bi ponovo poželeli da to isto čine.

Gospodo i gospođe iz Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i Ministarstva pravde, ja vama čestitam prvo na hrabrosti da među najboljima odlučujete i predlažete koji su najbolji među najboljim kandidatima, na hrabrosti da se upustite u popravljanje, prvo stavljanje na noge, a onda popravljanje onoga što smo mi u nekom trenutku mislili da se više nikad ne može staviti na noge posle onoga što je 2009. godine urađeno. Čestitam vam i na hrabrosti i na uspešnosti. Čestitam vam na temeljnosti i transparentnosti na koji način svoj deo posla u ovoj proceduri obavljate.

Nemojte da vas začudi ni onaj drugi stav moje trileme zašto neko vređa svoju državu, vređa najčasnije i najpoštenije ljude u ovoj državi, a to je strah. Znate, neko iz straha napada. Umesto da se plaši pravde koja će ga pre ili kasnije stići za ono što je činio mimo zakona, sebi taj strah leči tako što kreće agresivno da napada i vređa ono od čega se najviše plaši, a očigledno se plaši pravde. Pravda je nešto što je neumitno i pravo je nešto što pre ili kasnije mora da ostvari pravi rezultat.

Daću sebi za pravo da kažem da su možda neki danas i juče bili čak i u zabludi da su uvažene kolege sudije i uvažene koleginice iz tužilaštva pomislili da su u sudnici, pa su vežbali odbranu za buduće procese, iako su te odbrane jako naivne i smešne. Mislim da im takve odbrane i takvo ponašanje ni najgori advokat ne bi savetovao u Republici Srbiji, ali oprostite im što su zloupotrebili i vaše i naše vreme i vreme građana Srbije i ovog TV prenosa da pokušaju i sebe da slažu da nisu činili zlo, a činili su ga. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 42. dnevnog reda.
Prelazimo na 43. tačku dnevnog reda.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Da li neko do predstavnika predlagača želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Prelazimo na 44. tačku dnevnog reda.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Da li predlagač želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Sa ovim bismo danas završili sa radom.
Nastavljamo u ponedeljak sa početkom u 10.00 časova. Hvala.