Privedite kraju, kolega Raduloviću.

Znači, potrebna je relativizacija uloga predsednika sudova i konačno tužioci sa kičmom i integritetom. Na osnovu ovoga, te odluke nemoguće je doneti. Mi nećemo glasati.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo prethodnog govornika slušao i zapisivao kao mudre misli. Pre svega želim da vam kažem da su se u drugi krug predsedničkih izbora plasirali Saša Rasulović i gospodin iz Užica Stamatović, odnosno iz Čajetine, ali 1. aprila.

Gospodin Stevanović je najbolji diskusiju imao danas, to cenim. Sve što je on skupio, ovaj je prosuo, ovaj što me tužio, što je u drugi krug ušao tesno, između nevažećih Stamatovića, pod parolom – Samo mlako. Dakle, tužio me čovek za reči izgovorene za govornicom. Toliko on poznaje zakon. Nije problem što on ne poznaje zakon i Ustav, nego što ne poznaju ni sudije. Imamo čudnih poslanika a imamo, evo kolega Atlagić je tu, još čudnih sudija. Čuli smo i žalbu za biografiju.

Kad smo birali ministra privrede, to je veoma, izuzetno osetljivo mesto, dobili smo biografiju od tri reda. I kolega Atlagić kaže da je na osnovu toga nastala neka njegova teorija, znate ono sada se raspravlja o Darvinu čovek je postao, ne znam, ali teorija gospodina Atlagića je sledeća – čovek je postao od stečajnog upravnika, ali bogat čovek. Kad malo bolje razmislim, pa nije to baš tako. To su siromašni ljudi, sem novca ništa drugo nemaju.

Slažem se sa diskusijom gospodina Stevanovića, ali ga ovaj pokri, upropasti. Slažem se. Mi smo stvorili za vreme zaduživanja stranke bivšeg režima izvor za vraćanje duga, kaže 15 zarez nešto milijardi, jul 2012. godine, slažem se. Ali, gospodine Martinoviću, da li je bilo i dve milijarde već deficita, zato što je bila izborna godina, već su ubacili dve milijarde? Da li je to 17,6? Da li smo u zadnjih pet godina vratili gotovo šest milijardi kamate? Da li je to osam od onih deset milijardi? Da li nas je opteretila Razvojna banka i „Agrobanka“ za gotovo milijardu? Jeste. Da li je to trebalo da vratimo iz budžeta? Jeste.

Koliki je to onda stvarno naš dug? Milijardu, dve. Mi zato pravimo stotine kilometara autoputa, otvaramo radna mesta, a oni nisu radili ništa. Hajde da vidimo dalje. Da li mi imamo prihode od privatizacije 6,7 milijardi, koliko su oni imali od 2001/2002. godine pa do 2012. godine? Da li mi imamo tih 6,7 milijardi? Da smo ih imali mi bi bili još u većem suficitu. Da li smo mi stvorili državu koja može da finansira svoje rashode sama? Da. Da li smo ove godine, prošle, vratili 650 milijardi dinara duga i kamate? Da li je ove godina kamata, na njihove dugove, 133 milijarde? Da li je sramota zameniti dug sa 8% kamate za dug sa 2% kamate? To bi gospodin Stevanović najbolje objasnio. Slažem se s njim, nema šta da se doda.

Opasnije od njihovih dugova je što nisu stvorili nikakvo sredstvo za vraćanje duga, već naprotiv, prihod od privatizacije 6,7 milijardi. Sad nam kažu - vi dajete investitorima 10 hiljada po radnom mestu. Da imamo tih 6,7 milijardi, otvorili bi 670 hiljada radnih mesta, a oni dodaju 6,7 milijardi i otpustili 400.000 ljudi. Od njih napravi nesrećnike. Sada drže nama lekciju tamo negde sa Maldiva, Briona, tih belosvetskih ostrva, dođu ovde i pričaju o nekom našem dugu. Četiristotine hiljade nesrećnika bez dostojanstva, bez plate. Koliko je to u platama? Dve milijarde godišnje, po prosečnom ličnom dohotku. Nemamo dve milijarde. Ti ljudi nemaju dve milijarde. NJima je cilj bio da rasporede novac prema sebi i prema tajkunima, a ne prema tim običnim ljudima. Privatizacijom su to uradili, sada nama drže lekcije.

Reforma pravosuđa je služila, da oproste gledaoci, kao „mače govno kad zagrne“, da bi se zaboravilo šta su pokrali, zajedno sa svojim tajkunima, izvršena je reforma deforma pravosuđa. Dalji rođaci, strine, ma i jednog mrtvaca su doveli. Koja je ovde beše karakteristika? Dugogodišnji simpatizer. To mora da je ovaj moj sudija.

Ustav i zakoni služe da zaustave slobode građana na određenom nivou, da ne možemo da ubijemo, ukrademo. Dobro, ima, neki su imali to da mogu. Ubiše onog Luleta, ni krivog, ni dužnog, iz osvete. Ali, Ustav zaustavlja i vlast, pa i sudsku. Sudska vlast je opasna. Ona može da presudi izvršnoj i zakonodavnoj.

Pravosuđe jeste nezavisno, sudska vlast je nezavisna, tužilaštvo samostalno, a nisam siguran da ta nezavisnost sudstva je božanska, oni moraju da budu zavisni od Ustava i zakona. Barem ja to, kao seljak čovek, vidim. Nisam završio neke velike škole kao ovaj moj kolega, poljoprivrednik, što je izbacivao ljude iz voza samo zato što su govorili engleski. To je bilo u mladosti, po njegovom priznanju. On bi danas sigurno izbacivao ljude iz voza zato što ne znaju engleski. To ti je tako kod njih, oni se okrenu očas posla.

Da li Ustav i zakon zaustavlja i sudsku vlast? Da. Evo je tužba protiv mene, izvesnog Saše Rasulović, Dosta ga je bilo, kaže on 170, za reči izgovorene za govornicom. Ustav, član 103, kolega Atlagić je bio sa mnom, kao publika, sudija mi kaže okrivljeni, ja kažem ne mogu da budem okrivljeni, Ustav, član 103 mi garantuje da narodni poslanik prilikom vršenja svoje funkcije ne može da bude pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Ovaj me tužio za reči izgovorene za ovom govornicom i to dok me on ometao ovde. I to me tužio za ono – gospođo predsedavajuća, hajde sklonite ovog ispred mene, stoji ovde kao ukočen paradajz, ometa me dok govorim. Ni ime mu nisam pomenuo, i on me tužio, i ovaj uzeo da me procesuira. Kaže, možda to piše u Ustavu. Kažem mu – ima zakon u Skupštini, to isto piše. Kaže, piše to i Ustavu i zakonu, ali čekaj da zapišem te članove, čovek koji se zakleo na Ustav.

Kaže, ali mislim drugačije nego što piše u Ustavu i zakonu. To je pravosuđe iz 2009. godine, koje je trebalo da posluži, to su sudovi njihove partije, da se sve ono zagrne u privatizaciji svih onih 6,7 milijardi, cela vrednost društvenog kapitala, koji su oni potrošili, a ono što je vredelo daleko više, to su njihovi prijatelji tajkuni profitirali. I jedni i drugi su smislili sudove svoje partije, da se sve to pokrije ruzmarin i šaš, i danas drže nama lekciju.

Taj njihov sudija, pod znacima navoda, na moju primedbu, da je tužba dostavljena latinično i da ja te latinične oznake nešto ne ljubim, i da tražim da se tužba upristoji, pošto me tužio kandidat za predsednika Republike Srbije, i da mi se dostavi na ćirilici. Sudija kaže, evo živ je Marko Atlagić, mislim da vi nemate pravo na ćirilicu, a ja kažem – nisam Hrvat, izvinite, rođen sam kao Srbin, a izgleda sam samo zato kriv i nemam pravo po članu 10. Ustava pravo na ćirilično pismo u vlastitoj zemlji.

Vi gospodo iz Visokog saveta sudstva, ili ja neću više biti poslanik ili to neće biti sudija. Bez obzira iz koje je partije došao, ako je došao iz partije, a postoji osnovana sumnja da je to bila ta čuvena reforma u kojoj su birani čak i neki ljudi koji su bili mrtvi. Ona kaže, jeste malo mrtav, ali je bio simpatizer te i te stranke. Izaberu ga, iako je bio mrtav. Dakle, to je ta čuvena reforma i to su te čuvene primedbe.

Sada gledajte, jednakost pred zakonom, to su ljudska prava, gospodo iz tužilaštva, gospodo iz Visokog saveta sudstva, gospodo iz Ministarstva pravde, vi ne smete puno tamo da im se mešate, jer oni odmah nezavisnost ovo, kao da je to neka božanska, nikako da shvate da mi imamo pravo na jednakost pred sudovima.

Prvi osnovni sud kolegu Martinovića, za izgovorene reči za govornicom, oslobodi. Kolegu Atlagića, evo imam ovde sve, oslobodi. Ali mene procesuiraju. Mora da sam im se žestoko zamerio.

Dakle, sad te partije i dalje imaju neke svoje simpatije, neke svoje sudove, neke svoje sudije, i ja verujem da je pred vama težak zadatak.

Tužilaštvo za ratne zločine. Dajte malo neka procesuiraju i neke tamo zločine i zločince koji nisu Srbi. To je pravo na jednakost pred sudovima. I žrtve pokojne imaju pravo da budu jednake pred sudovima, da se na isti način kazne zločini prema njima.

Ne možete da radite ubuduće tako kao Haški sud. To je bio duplikat Haškog suda, još goreg Haškog suda. To je Haški sud na kvadrat. Ne može tako.

Ne može neko da bude kriv samo zato što je Srbin ili da je žrtva koja je bila srpska nije dovoljno vredna da se procesuira. To naprosto nije prihvatljivo. Sve žrtve imaju pravo na to da se krivci kazne, oni koji su počini te zločine, ma koje vere, pola rase, itd. Moraju da se kazne ovi što su izbacivali iz voza.

Od našeg političkog rukovodstva Međunarodni sud pravde, pod znacima navoda, je napravio bandite, a od albanskih bandita je napravio navodno političko rukovodstvo. To morate da imate na umu, da počnete da procesuirate i one druge koji nisu Srbi. Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika LJupka Mihajlovska. Izvolite.

Predsedavajući, vi vrlo dobro znate prema stavu člana 106 da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Niste opomenuli prethodnog govornika. Koliko znam, među ove 43. tačke dnevnog reda, za koje ionako imamo malo vremena, nisu bile tačke dnevnog reda stečajevi, predsednički izbori itd.

Ako ste u međuvremenu odlučili da ubacite novu tačku, npr. predsedničke izbore, mogli ste da nas obavestite o tome pa da se lepo spremimo, pa da onda razgovaramo o tome kako se dolazilo do određenih procenata pomoću kapilarnih glasova. Znate, to su oni glasovi gde su ljudi koji rade u javnim preduzećima bili ucenjeni da od svojih zaposlenih traže da sakupljaju sigurne glasove.

Mogli smo da razgovaramo o raznim vrstama manipulacija i da na kraju kažemo i objasnimo kako je svako od onih koji su bili na listi došao do procenta do kog je došao.

Međutim, pošto to nije bilo na dnevnom redu, kada to stavite na dnevni red mi ćemo vam vrlo rado objasniti kako će na sledećim bilo kojim izborima ti procenti izgledati mnogo drugačije. Hvala vam.

Smatram da kolega Rističević nije prekršio Poslovnik, a samo je usput spomenuo predsedničke izbore. Ne znam zašto ste toliko ljuti zbog toga.
(Saša Radulović: Replika.)
Kolega Radulović, po kom osnovu?
(Saša Radulović: Replika. Pomenuo me je.)
On je spomenuo vaše ime i samo rekao da ste ga tužili, ništa više.
(Saša Radulović: Pomenuo me je imenom i prezimenom u negativnom kontekstu.)
Kako vas je to uvredio?
(Saša Radulović: Pomenuo me je više puta. Pogrdnim imenima. )
Ne, kolega Raduloviću, ne znam zašto ste se vi prepoznali u nekim njegovim rečima, nije vas spomenuo ni u jednom trenutku.
(Saša Radulović: Kako vas nije sramota? )
Mene nije sramota, zato što kao narodni poslanik sam spreman da snosim političku borbu ovde u Skupštini, a ne da kolegu poslanika tužim i pišem krivične prijave za ono što mi jer rekao u Skupštini. To rade samo kukavice.
Kad mašete Ustavom učestvujete u kršenju Ustava, a ja pripadam onima koji ne smatraju da Ustav nije Sveto pismo. Jeste za narodne poslanike. Završili smo.
(Saša Radulović: Zašto se derete? Sram vas bilo. )
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.
(Narodni poslanici dobacuju: Povreda Poslovnika.)

Da li ja mogu da govorim?
Da. Hvala lepo.
Želim da po treći put danas odgovorim na netačne interpretacije i ovog kredita i stanja i kretanja duga Republike Srbije i interpretacije tog kretanja.
Mislim da je jako važno da razumemo šta se dešava. Ja sam spreman da svakome objasnim svaku cifru i interpretaciju te cifre, pošto ne mogu da utičem na nameru govornika, poslanika i svih ostalih, ali mogu da pomognem da se razumemo.
Prvo pitanje vrlo legitimno pitanje – na osnovu čega smo predložili ovaj zakon i na osnovu čega danas glasamo, odnosno predlažemo da parlament izglasa ratifikaciju, ratifikuje ovaj zajam.
Ja ću vas podsetiti, Zakonom o budžetu, pre toga drugim dokumentima, ali konačno Zakonom o budžetu za 2017. godinu u članu 3b. alineja 2. napisano je sa istim nazivom i sa potpuno istom sumom – 182 miliona i 600 hiljada evra ovaj zajam. Pogledajte, tačno tamo stoji.
Tamo je bilo obrazloženo da to služi za finansiranje izvršenja budžeta i kao što se to obično radi u članu 3b. ne precizira se koji deo deficita, očekivanog deficita ili bilo kog drugog dela finansiranja pojedini izvor da radi, nego samo da to predstavlja opšti prihod budžeta. To piše u Zakonu o budžetskom sistemu i u Zakonu za 2017. godinu.
Drugo, za šta se koriste sredstva. Ova sredstva nisu za EPS. Ovo je programski budžet i kao takav obezbeđuje sredstva koja idu za opštu podršku budžetu, a ovde tri stuba, koja čine sadržaj reformi zbog kojih dobijamo taj zajam podrške, oni čine ne samo EPS, nego čine tri stuba, od kojih je jedan reforma javne uprave i javnog sektora uopšte, drugi je energetika, a treći je saobraćaj. I svakom od tih sektora, ja sam to danas već pominjao, pretpostavljam da niste bili u sali, kao što je napisano u dokumentu koji ste dobili i koji je sastavni deo zvaničnog dokumenta koji je potpisan sa Svetskom bankom i čiju ratifikaciju danas očekujemo, napisano je sa vrlo konkretnim navođenjem svakog službenog lista svih reformi koje su već urađene.
Datum dokumenta je 20. januar 2017. godine, a sve su reforme sprovede već tokom 2015. i 2016. godine. Tačno je što su neki govornici govorili da tu postoji i obećanje za produžetak tih reformi, ali se one ne javljaju u uslovima. Znači, nema nikakvih uslova. Pare ne idu EPS-u. Pare idu opštem budžetu države, a ono što je uloga u EPS sa svima ostalima koji se ovde pominju jeste da se sprovede program reformi koji je donet, da vas podsetim, juna 2015. godine.
Znači, EPS je doneo taj plan i Vlada ga je potvrdila juna 2015. godine. Na osnovu toga se sprovodi program i racionalizacije broja zaposlenih, i povećanja efikasnosti i poboljšanja naplate i obezbeđenja strateškog energetske bezbednosti zemlje na duži rok itd. To su sve dokumenti koji su doneti i koji se navode u ovom dokumentu.
Znači, ovim program se podržava zdravi obrazloženi pristup reformi u nekim ključnim oblastima, reforme države, javne uprave i uopšte javnog sektora, reforme energetike i reforme transportnog sistema, gde je ovde fokus na „Železnici“, na nečemu čime se bavimo godinama i decenijama, na EPS-u, „Srbijagasu“ i svim drugim stvarima. I to ovde piše, ako je neko zaboravio, piše spisak od dvadesetak stvari, strateških dokumenata koje smo doneli i koji nam sa punim razumevanjem oni tretiraju kao već ostvarene rezultate i zato nam daju sredstava. Sredstva su za to.
Da li je to novo zaduženje ili ne? Jeste novi kredit, nije novo zaduženje zato što sredstva nisu vezana, pošto se datumom sa ovim usvajanjem nalazimo – poslednji rezultat je sa kraja aprila, u blagom suficitu, možda ćemo imati blagi deficit u maju, ali sve zajedno se nalazimo oko 50, 60 milijardi ispred plana koji smo zajedno sa MMF planirali.
Pola milijarde evra se nalazimo ispred onoga. Naše potrebe za finansiranje su za pola milijarde evra manje. To potpuno odgovara cifri smanjenja duga. Ona će biti publikovana za dva dana. Mi vam kažemo podatak koji će biti potpisan i publikovan za dva dana. Ja vam kažem podatak. Evo držite me za reč. Ja ću da se izvinem javno ako bude greška.
Znači, 31. decembra naša cifra se razlikuje baš zato što mi govorimo o dugu centralne države, pošto ovaj parlament usvaja budžet i razgovara o dugu centralne države, a vi pominjete dug opšte države gde ulaze i dugovi lokalne samouprave i negarantovani dugovi itd. Lako je ustanoviti razliku. Postoje dokumentovano. Zato se cifre razlikuju. Naša cifra kaže da smo imali 31. decembra dug od 24 milijarde i 800, a 30. aprila dug od 24 milijarde i 100 i nešto miliona.
Razlika je, 10. maja je već situacija još bolja, ali tada je bila razlika oko 650 miliona, što se potpuno gađa sa ovom cifrom od 600 miliona koju sam vam pomenuo. Za šta će biti iskorišćena sredstva? Biće iskorišćena za ili finansiranje deficita, ako ga bude, ali pre za otplatu najskupljih kredita. Kao što znate, krediti koji su uporedivi za ovaj sektor smo plaćali otprilike 6,5%, 6,7%. U odnosu na te kredite, ovde ćemo imati 0,7%, svega kamata 0,7% i dug vraćamo 2036. godine, za 20 godina jedan tzv. bulet pejmet na kraju. Možemo da vratimo ranije, ako to budemo želeli, bez penala, znači, plaćamo 0,7%.
Poređenja radi, to je 10 puta bolje nego što na komercijalnim uslovima smo dobijali za te kredite. Drugim rečima, ako hartije od vrednosti koju smo izdavali pre četiri, pet godina, sada dospe, pretpostavimo da je tačno u iznosu 182.600.000, ako je vratimo, mi ćemo 10 puta manju kamatu platiti na taj iznos zaduženja. Znači, nećemo povećati zaduženje i platićemo kamatu od 1,2 miliona godišnje umesto 12 miliona godišnje. Pa, sada izračunajte kolika je to ušteda? To je 10,8 miliona ušteda za budžet samo jednom operacijom koja istovremeno podržava vrlo pozitivne stvari koje mi sprovodimo, a to je program reforme, ključnih reformi o kojima sam pričao.
U poređenju sa prosečnom, to sam već danas već pominjao ranije, u poređenju sa prosečnom cenom duga to je šest, sedam puta više, odnosno manje, jeftinije. Znači, to su ogromne uštede.
Konačno, šta mi ovim postižemo sve zajedno? Postižemo to da, i to sam rekao danas i ponoviću, da dobijamo od Svetske banke najpovoljnija moguća sredstva na 20 godina „grejs“ i samo na kraju plaćate sredstva koja su strašno ograničena. Svetska banka ima ograničenje povećanja kapitala, ima vrlo ograničena ukupna sredstva, a posebno sredstva koja daju za podršku budžetu. Zemlje u Evropi, svi se bore za to. Srbija je dobila četiri, pet puta više u odnosu na svoj BDP tih sredstava nego druge zemlje zato što se pokazala kao ozbiljan sagovornik koji ono šta napišu u reformama i sprovede. Pazite, to je ogromno priznanje.
Mi imamo milijardu i 600 obećanih sredstava Svetske banke za trogodišnji program, zemlje koje su pet puta veće od nas imaju 500 miliona, tri puta manje. To su sredstva za koje se svi bore, slobodna sredstva. Pored toga, imamo sredstva za investicione kredite i dobićete uskoro neke kredite koji su specijalni krediti za osiguranje od elementarnih nepogoda, gde ćemo dobiti sredstva koja stoje u rezerve za ne daj Bože, platićemo minimalna sredstva, minimalni fi, da se to održi, da možemo da povučemo sredstva i da se borimo ako, ne daj Bože, dođe do poplava ili bilo čega drugog što bi moglo da ugrozi normalni privredni život u Srbiji.
Konačno reč dve o rastu duga. Ne možemo da komentarišemo sve u jednoj replici, odnosno u jednom komentaru, ali molim vas da gledamo samo dug od kada smo počeli sa ovim programom. Možemo posebnu sesiju o kretanju duga od pamtiveka do danas, dajte da gledamo dug. Ove reforme su počele zvanično 01. januara 2015. godine, znači krajem 2014. godine. Stanje duga je bilo 22,2 milijarde 31. decembra 2014. godine, kada smo krenuli u ove reforme.
Danas je stanje duga svega dve milijarde veće. Nemojte da pričamo o stvarima, postoje ta povećanja pre, ali su ona potpuno, od kada smo krenuli da sprovodimo reforme povećanje duga je svega dve milijarde i ono se direktno pogađa sa ciframa deficita koje znamo da su se dogodile u 2015. i 2016. godini, tu nema nikakve dileme. Nemojte da stvaramo u javnosti utisak da se neko zadužuje, a pare nestaju. To je apsolutno netačno. Mi držimo likvidnost striktnom pod kontrolom, a zadužujemo se samo koliko moramo i smanjujemo, permanentno povećavamo ročnost, smanjujemo trošak zaduživanja i ovo je primer toga. Setite se, dva puta po milijardu od UAE, gde smo po 2% dobili, ovde dobijamo po 0,7%.
Prema tome, mi radimo sve što možemo da smanjimo zaduženje i počinjemo da smanjujemo učešće duga u BDP i to ćemo nastaviti dok ne dođemo na održivu putanju i vrlo skoro, nadam se, dođemo na putanju koja će i u dugu, kao što je sada u deficitu, biti ispod mastrikta, bićemo zemlja koja će ispuniti sebi sopstvena obećanja i zemlja koja će biti za ugled svima u regionu i u Evropi. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
(Goran Ćirić: Replika.)
Nemate pravo na repliku gospodine Ćiriću.
(Goran Ćirić: Mislim da smo sada dobili priliku da zaista razgovaramo.)
Nemate pravo.
Povreda Poslovnika, reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
Izvolite.

Hvala.

Član 103. stav 1. – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.

Stav 3. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1.

Molim vas, predsedavajući, pre nego što ste dali reč ministru Vujoviću mahala sam Poslovnikom i javljala se po povredi Poslovnika. Pravili ste se da me ne vidite i uskratili ste mi reč, a tada sam želela da se javim po članu 104. stav 1, koji definiše da narodni poslanik ima pravo na repliku, koju ste vi uskratili narodnom poslovniku Saši Raduloviću.

Molim vas da obrazložite zašto ste uskratili repliku koja po svakom osnovu kolegi Raduloviću pripada, jer je pomenut imenom i prezimenom u uvredljivom kontekstu, a čak da mu i prezime nije pomenuto, naša je poslanička grupa tako spomenuta. Hvala.