Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 117 narodnih poslanika.
S obzirom na to, u skladu sa članom 88. stav 2. Poslovnika, određujem pauzu od 10 minuta. Hvala.
(Posle pauze)

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, upućujem poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije, Kancelariji za Kosovo i Metohiju i „Telekomu Srbije“ i tražim objašnjenje u pismenoj formi, s tim da predlažem da ta informacija bude dostavljena Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde ćemo tu informaciju razmatrati, da konačno bacimo svetlost na sporazume koji su potpisani u Briselu, vezano za telekomunikacije. Jer, imamo potpuno različita dešavanja na terenu prilikom implementacije tog sporazuma u odnosu na ono što smo čuli i 2015. godine, a i kasnije u novembru mesecu 2016. godine kada smo od vlasti, pre svega od Marka Đurića, dobili informaciju da smo eto sačuvali imovinu „Telekoma“ na Srbiju, da će „Telekom“ nastaviti da radi na prostoru Kosova i Metohije bez ikakvih smetnji, da je to jedna od naših najvećih diplomatskih pobeda itd, itd.

Na terenu se dešavaju potpuno druge stvari, vi ste čuli da su 1. maja prestali da funkcionišu drugi operateri, „VIP“ i „Telenor“, na prostoru Kosova i Metohije, a „Telekom Srbije“ je nastavio da radi kao ćerka firme „Telekoma“ iz Beograda, međutim na način što se registrovao kod institucija nepriznate države Kosova. Dakle, imamo situaciju da smo dozvolili da naša kompanija se registruje kod tzv. nezavisnog kosova, kod države koju ne priznajemo, odnosno kod države koju tobož ova vlast ne priznaje.

S druge strane, tu se javljaju i mnogi drugi problemi, mi imamo situaciju da će, dakle, ta ćerka firma za koju tvrdimo da je naša srpska plaćati sve poreske dažbine tzv. nezavisnom kosovu i pomagati finansijski nezavisno kosovo.

Imamo takođe situaciju da su svi zaposleni koji su radili u „Telekomu Kosova“ na prostoru KiM dobili raskid ugovora kod „Telekoma Srbije“ i morali su da sklapaju nove ugovore o radu sa tom novom kćerkom firmom, s tim što im je generalni direktor Predrag Ćulibrk naredio da moraju prosto da kao uslov izvade lična dokumenta tzv. nezavisnog kosova. Morali su dakle da promene svoje državljanstvo da bi mogli da nastave da rade.

Takođe, od 15. korisnici telekomovih usluga na prostoru KiM već sada imaju niz problema. Jedan od tih problema je da ne mogu recimo da plaćaju putem telefona razne vrste usluga ovde u Srbiji. Ja lično sam juče probao da platim parking na ovaj 064 broj. Probao sam da platim parking ovde u Beogradu i dobio sam poruku – poštovani korisniče ova usluga vam nije dozvoljena.

Potpuna je laž da se ništa nije promenilo. Mi nažalost sada imamo tamo ne srpsku već albansku kompaniju.

Napravili smo to preduzeće, tu kćerku firmu „Telekoma Srbije“ i na njenom čelu, na čelu upravnog odbora te kompanije nove kosovske nalazi se Zoran Milojević Zelja, inače široj javnosti poznat kao ekspert SNS za lokalne izbore u Mionici, Lučanima, Vrbasu, Zaječaru itd. koji po sopstvenom priznanju kaže da je privatni preduzetnik, ali očigledno da ima daleko veće kvalitete, čak i za ovu oblast telekomunikacija, a inače kao ekspert za lokalne izbore znamo da je u okviru kampanje koju je vodio prevaspitavao birače i odborničke kandidate, one koji nisu hteli da slušaju.

Da stvar bude ozbiljna, ono što je najgore u ovom sporazumu, radi se o tome da korisnici telefonskih usluga na KiM moraće da sklapaju nove ugovore sa tom kćerkom firme i kao jedan od uslova traži se da svi mi koji smo do sada koristili te usluge moramo izvaditi lična dokumenta tzv. nezavisnog kosova, a kao uslov za ličnu kartu tzv. nezavisnog kosova je državljanstvo republike kosova.

Ja pitam premijera i sve one koji su potpisali ovaj sporazum – ko im je dozvolio da nam menjaju državljanstvo i da to postavljaju kao uslov?

Pitanje sasvim kratko za vas, gospođo predsednice – kada ćete zakazati posebnu sednicu za KiM kada ćemo razmatrati ova pitanja?

Vreme. Hvala puno.
Boško Obradović. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, pomaže bog svima.

Danas bih želeo da postavim dva pitanja resornim ministrima i prvo se odnosi na ministarku bez portfelja Slavicu Đukić Dejanović i njen rad u proteklih 10 meseci od formiranja aktuelne Vlade Republike Srbije.

Naime, mi konstantno u Narodnoj skupštini Republike Srbije u ovih 10 meseci ne dobijamo izveštaj o radu ministara u Vladi Republike Srbije.

Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine ministri su dužni da na svaka tri meseca dostavljaju izveštaj o svom radu i da zatim dođu i prisustvuju sednicama nadležnih skupštinskih odbora i odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. To ministri u ovoj Vladi Republike Srbije nikada ne rade. Ovo je jedna neodgovorna Vlada Republike Srbije i pravi primer je upravo gospođa Slavica Đukić Dejanović kojoj želim da postavim određena pitanja.

Naime, niko ne zna šta 10 meseci kao ministar bez portfelja za demografiju i populacionu politiku radi Slavica Đukić Dejanović.

Tek smo ovih dana dobili jednu kratku izjavu sa njene strane koja je zapravo najbolji dokaz poraza njenog kompletnog rada, da je Vlada Republike Srbije izdvojila iz budžeta jedan milion evra za populacionu politiku u Srbiji.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, grad Beograd je izdvojio dva miliona evra za „muzičku fontanu“ na Slaviji, a Vlada Republike Srbije je izdvojila duplo manje, jedan milion evra za kompletnu populacionu politiku u celoj Srbiji, duplo manje nego jedna fontana na Slaviji u gradu Beogradu.

Zato moje pitanje gospođi Slavici Đukić Dejanović ide upravo u tom pravcu – kako je moguće da za 10 meseci nije pokrenula nijedan jedini projekat po pitanju populacione politike, kako je moguće da sada traži od lokalnih samouprava da one imaju radna tela za demografiju, da imaju projekte, da izdvoje u budžetu sredstva kada je polovina tekuće kalendarske budžetske godine?

Dakle, jedno potpuno rasulo jednog nakaradno izmišljenog radi podele partijskog plena posle izbora Ministarstva bez portfelja da bi se udomio jedan partijski koalicioni kadar i da bi se ispoštovao koalicioni dogovor, a da se pri tom ništa ne radi na polju borbe protiv bele kuge kao državnog prioriteta broj jedan.

Sama ministarka priznaje u svojoj izjavi da će tek na osnovu ovog eksperimentalnog perioda doneti određene zakone koji trebaju da poboljšaju populaciono stanje u Srbiji. Dakle nema nikakvu ideju i nikakvo rešenje u ovom trenutku kako se boriti protiv bele kuge u srpskom narodu.

Drugo pitanje je usmereno ministrima Aleksandru Vulinu i Nebojši Stefanoviću. Tiče se ozbiljne zabrinutosti velikog broja građana Srbije u kom pravcu će ići migrantska kriza. Naime taj problem imaju građani Subotici, građani Tutina, Župskog Aleksandrovca, niza drugih gradova i opština u Srbiji.

Šta ih zapravo brine? Brine ih informacija koju sam inače dobio od državnog sekretara dr Nenada Ivaniševića iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gde Vlada Republike Srbije priznaje da je do sada 16 lokalnih samouprava u Srbiji napravilo lokalne akcione planove za zbrinjavanje migranata, da u 38 jedinica lokalne samouprave je u toku postupak izmena i dopuna lokalnih akcionih planova, da je Vlada Republike Srbije donela uredbu o programu korišćenja sredstava za rešavanje stambenih potreba i druge programe integracije migranata u 2017. godini, da je Ministarstvo prosvete potpisom ministra Šarčevića poslalo stručno uputstvo 5. maja za uključivanje učenika migranata u sistem školovanja. Uputstvo je potpisao lično ministar Šarčević, a sadržaj se odnosi na uključivanje migranata u školski sistem bez obzira na prethodno stečeno znanje, uz obavezu obezbeđenja pedagoškog asistenta.

Postavljam pitanje nadležnim ministrima – da li su rešili stambena pitanja izbeglica, interno raseljenih lica iz Republike Srpske Krajine, Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, pa da sada imaju vremena i kapaciteta, snage i sredstava da rešavaju i stambeno zbrinjavaju migrante? Da li su rešili problem inkluzije u srpskim školama? Da li su rešili pedagoške i druge asistente za učenike, osobe sa invaliditetom, pa sada imaju vremena da integrišu migrante u školski sistem?

Srbija je veoma zabrinuta zbog pojačavanja migrantske krize. Preko 8.000 migranata je u Srbiji i tražim jasne odgovore od nadležnih ministara.

Hvala, potrošili ste vreme.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje ministru kulture i informisanja, ministru privrede i Vladi Republike Srbije vezano za privatizaciju i sprovođenje seta medijskih zakona i privatizaciju medija i kakvi su efekti i rezultati privatizacije medija.

Naime, prilikom donošenja Zakona o privatizaciji medija ideja je bila da se obezbedi mogućnost uvida u transparentnost funkcionisanja i vlasništva medijskih kuća, da država izađe iz vlasništva u medijima, da se građanima obezbedi transparentno, istinito i blagovremeno informisanje. Čini mi se da danas imamo situaciju koja na sve liči, osim na to šta je bila priča kada ste obrazlagali motive za usvajanje seta medijskih zakona.

Pre nekoliko dana smo imali dan koji je obeležen kao Dan slobode medija, a čini mi se da u Srbiji danas time ne možemo da se pohvalimo, jer su mediji sve samo nisu slobodni, nepristrasni i nisu mediji iz kojih je država izašla. Dakle, stanje u medijima danas je gore nego kada je današnji predsednik i premijer bio ministar informisanja 90-tih godina. To možete videti na bezbroj primera. Jedan od njih je „Tanjug“ i to je takođe nastavak mog pitanja – kakav je status danas Novinske agencije „Tanjug“ koja je ugašena 31. oktobra 2015. godine u skladu sa zakonom, međutim ona danas funkcioniše radi nesmetano i ne samo što obezbeđuje finansiranje, već obezbeđuje i dobit iz svog poslovanja.

To nije u skladu sa zakonom i oni izgleda postaju još jedno obeležje vladavine vaše, odnosno još jedan fantom. Pored fantoma „Savamale“ imamo iz medijske oblasti fantome kao što je Novinska agencija „Tanjug“. Zanima me kako će se rešiti njen status i kako će „Tanjug“ funkcionisati u narednom periodu? Nije „Tanjug“ jedini. Imate bezbroj primera lokalnih medija gde ste vi pod kapom medijskih zakona navodno želeli da profesionalizujete rad medija. Sada imate situaciju da je Televizija Kragujevac ugašena posle privatizacije i da sada želite ponovo da je vratite i Vlada je donela odluku da se Televizija Kragujevac sa svim dugovima koji su u međuvremenu nastali vrati Gradu Kragujevcu. Naravno, šta drugo mogu reći na to, nego da ste nekom Radojici Milosavljeviću, nekom Gašiću i sličnima dali da privatizuje te televizije, da se malo poigraju sa njima i onda da ih ponovo vrate državi da država to finansira. Niti država niti njeni građani niti mediji nisu, niti mogu biti igračka niti bilo kog pojedinca, niti bilo koje vlasti.

Naravno, taj izlazak države iz medija je bio takav što su sredstvima iz lokalnih budžeta i drugih državnih institucija ti mediji privatizovani. Privatizovani su oni koji su bili podobni režimu i danas se ne finansiraju iz svog poslovanja profesionalnog, odnosno te privatne firme obezbeđuju sredstva iz konkursnog finansiranja kroz jedinice lokalnih samouprava.

Po pravilu u najvećem broju slučajeva oni mediji koji su podobni Vladi Republike Srbije dobijaju najveće iznose sredstava i onda oni služe za prikrivanje istine i stanja u društvu, služe za manipulaciju, služe za stvaranje atmosfere straha, za stvaranje atmosfere mržnje i da redovno imate serijale razno raznih naslovnih strana koje pozivaju na ratove. Imate na televizijama uvedene emisije u jednom periodu državnih udara, razno razne situacije u Jajincima i sve sa idejom da se zapravo skrene pažnja sa istine i stanja u kakvom se danas Republika Srbija nalazi.

Upravo zbog toga sam kao poslanik Narodnog pokreta Srbije i naša poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodni pokret Srbije podneli juče predlog za obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima posle procesa privatizacije i stanja sa agencijama i medijskim kućama čiji status nije rešen, kao što je „Tanjug“, kao što je „Politika“, „Novosti“, jer smo pre nekoliko dana mogli čuti i od samog ministra kulture i informisanja koji sada pokušava da iznađe neki nov način za funkcionisanje ovih medijskih kuća, pa možda se sada i oni ponovo vrate pod državna jasla što govori da vi nastavljate da kršite zakone koje sami ovde usvajate većinom poslanika iz vladajućih struktura u Narodnoj skupštini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.

Pokušaću da postavim ponovo pitanje koje sam pokušao i prošle nedelje, ali sam bio sprečen u tome. Interes javnosti preteže nad interesima Vlade Republike Srbije da ne odgovori na jednostavno pitanje – zbog čega je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović stao na stranu Zvezdana Jovanovića, ubice Zorana Đinđića, a ne stranu policajca Dalibora Karanovića, časnog policajca koji je jedan od najvećih boraca protiv narkotika u policiji danas, u Srbiji.

Iza Dalibora Karanovića stala su dva policijska sindikata, 90 njegovih kolega ga je podržalo potpisima podrške, tražeći od nadležnih organa da reaguju, od Tužilaštva takođe da reaguje. Dalibor Karanović je policajac kome su pretili dileri narkotika iz Bačke Palanke. Dalibor Karanović časni srpski policajac je podneo krivičnu prijavu po kojoj se ne postupa i pitam Vladu Republike Srbije – kako je moguće da se ne postupa po krivičnoj prijavi za ugrožavanje bezbednosti službenog lica? Zbog čega je ta krivična prijava u fioci?

Krajem prošle godine desilo se to da je po dojavi građana nekoliko lica navodno prodavalo narkotike maloletnim licima u Bačkoj Palanci. Dalibor Karanović je izašao na lice mesta i tražio od prisutnih da se legitimišu. Jedan od njih, sin Zvezdana Jovanovića je to odbio da uradi. Po pravilima službe i Zakona o policiji, priveden je na svega 10 minuta da bi se identitet utvrdio.

Ove godine 13. februara, Zvezdan Jovanović piše pismo Nebojši Stefanoviću u kojem policiju naziva besnim psima. Pitam Nebojšu Stefanoviću drugo pitanje - kako je moguće da nije reagovao na pisanje Zvezdana Jovanovića koji časnu srpsku policiju naziva besnim psima?

Dana 14. februara, dakle odmah sutradan, Nebojša Stefanović reaguje tako što iz Kabineta ministra, Sektor unutrašnje kontrole, po prijavi Zvezdana Jovanovića se nalaže da se časni policajac Dalibor Karanović kazni, on se suspenduje i dalje nastavlja da se vodi hajka protiv njega. Svedoci koji su davali iskaze, Sektor unutrašnje kontrole im je podmetnuo lažne iskaze koje su oni potpisivali, za koje su rekli da su lažni nakon toga kada su davali svoje lične izjave pred Tužilaštvom, Osnovnim javnim tužilaštvom u Bačkoj Palanci i Novom Sadu.

Postavljam treće pitanje Nebojši Stefanoviću - zbog čega je Sektor unutrašnje kontrole u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova podmetao lažne iskaze časnom policajcu Daliboru Karanoviću? Da li je to zato što je to od njega tražio Zvezdan Jovanović? Da li je moguće da imamo ministre koji između ubice Zorana Đinđića i časnih policajaca koji se bore svakog dana da se deci na ulici ne prodaje droga, izaberu Zvezdana Jovanovića? Kako je moguće da Vlada Republike Srbije ima i dalje ministre koji su u veoma bliskim odnosima bili ili jesu sa „Zemunskim klanom“ i do kada će ta situacija biti u Srbiji? Očigledno da je Zvezdan Jovanović šef mnogima u Vladi Republike Srbije, da govori i kadruje srpskom policijom, da govori kada i ko treba da bude suspendovan, smenjen, eventualno da kaže Tužilaštvu kada će pokrenuti krivičnu odgovornost protiv časnih srpskih policajaca koji rade svoj posao.

Od dana kada je suspendovan, i ovim završavam, Dalibor Karanović sa svog radnog mesta u policijskoj stanici Bačka Palanka ima nula zaplene narkotika i ovim je otvoreno tržište narkotika u tom delu Srbije, blizu granice sa Hrvatskom gde je promet narkotika ogroman. To je sve na čast ministru Stefanović i želim da odgovori i postavljaću pitanja dok god ne odgovori zbog čega se stavio u odbranu Zvezdana Jovanovića, a ne časnog srpskog policajca? Zahvaljujem.