Dame i gospodo, poštovani ministre, danas na dnevnom redu su četiri zakona. Ta četiri zakona u stvari mogu da se podele u dva seta. Dva zakona se tiču Agencije za osiguranje depozita i dva zakona se tiču kreditnih linija za funkcionisanje preduzeća koja se nalaze u vlasništvu Republike Srbije.

Iako se čini da ovi zakoni su prilično različiti, i jeste tačno. Dva zakona se nalaze u delu koji se tiče finansijskog sektora, odnosno funkcionisanja banaka, odnosno osiguranja depozita i dva se nalaze u delu privrede. Suštinski, ova dva zakona, ova četiri zakona, ova dva seta zakona imaju jednu osnovu. Radi se o promenama koje su, pre svega, nastale u finansijskom sektoru. U finansijskoj sferi se nalazi osnova zašto donosimo ova četiri zakona. Iako se čini da su različiti, njihova osnova nalazi se u različitim kamatnim stopama.

Agencija za osiguranje depozita je agencija koja prikuplja finansijska sredstva i, po članu 8. Zakona o agencijama, ona kaže da finansijska sredstva koja se nalaze u dinarskoj vrednosti moraju da budu usmerena, odnosno da treba da budu usmerene na hartije od vrednosti koje štampa Narodna banka odnosno Republika Srbija, ali se ne govori o deviznim sredstvima.

Problem nastaje onog trenutka kada mi u zakonu definišemo da ta sredstva treba da se koriste na finansijskim tržištima u svetu. Godine 2008. mi ovakav problem sa deviznim sredstvima, odnosno sa osiguranjem depozita nismo imali. Kada je referentna kamatna stopa na šestomesečnom nivou iznosila 5,5% odnosno euribor na tri meseca 5,4%, na mesec dana 5,24%, mi nismo imali problem sa depozitima, odnosno prvoklasnim hartijama od vrednosti koje su se nalazile u stranim bankama, već 2009. godine počinje da se pojavljuje problem zato što referentna kamatna stopa počinje da ubrzano pada. Pik je dostignut 13. oktobra 2008. godine, 2009. već imate referentnu kamatnu stopu u euriboru koja iznosi 1,08 odnosno 0,4.

Godine 2015. u januaru mesecu euribor kreće da ide u minus na mesečnom nivou, a do kraja 2015. šestomesečni euribor je u minusu. Ako poštujete zakon, a morate da ga poštujete, poštujući zakon o agencijama, osiguranju depozita, vi finansijska sredstva koja skupite u deviznom iznosu morate da uložite u takve institucije. To znači da mi od 2015. godine, odnosno Agencija za osiguranje depozita, odnosno Narodna banka, koja je komitent, odnosno ona skuplja finansijska sredstva i za interes Agencije za osiguranje ih plasira, ostvarujemo negativnu kamatnu stopu na finansijska sredstva koja smo skupili po osnovu Agencije za osiguranje depozita.

Ta finansijska sredstva su negativna i mi prosto počinjemo da gubimo. Zato danas ovaj zakon podrazumeva da mi promenimo svoju odluku i da omogućimo Narodnoj banci, odnosno Agenciji za osiguranje depozita da može svoja finansijska sredstva da plasira i na domaćem tržištu, odnosno da kupuje hartije od vrednosti koje štampa Narodna banka odnosno Republika Srbija.

Referentna kamatna stopa u Srbiji je danas 4%. Ono što se čini i što izgleda da su obveznice koje mi izdajemo u 2016. godini, završene sa kamatnom stopom od 2%. Mi u ovom trenutku nećemo da omogućimo i neće doći do gubitka osnovnog kapitala funkcionišući na ovaj način. Ono što je suština, ako pogledate ovaj zakon koji menjamo, mi kažemo da ova mera traje samo do trenutka dok postoji negativna kamata na svetskim finansijskim tržištima. Naš problem danas nije dolar, jer u ovom trenutku, zahvaljujući kamatama FED-a, koje rastu i koje se kreću negde na oko 1%, mi polako izlazimo iz negativne kamatne stope u dolarima, ali ostajemo u negativnim kamatnim stopama u evrima. Pošto se Srbija nalazi u zoni evrozacije, pošto se nastavljamo na EU, praktično nama problem predstavljaju finansijska sredstva u evrima, koji se nalazi u Agenciji za osiguranje depozita.

Kao što imamo problem sa niskim kamatnim stopama, koje su istorijski presedan, odnosno ovo što se sada dešava neće se dešavati više nikada. Taj istovremeni razlog za donošenje odluka ova dva prethodna zakona, predstavlja po meni, ključni razlog za ove dve kreditne linije. Suština, po meni, jeste činjenica da ova dva kredita uzimamo po fiksnoj kamatnoj stopi od 0,8%.

Trenutna inflacija u evrozoni je u poslednja dva meseca otišla 0,2% i sa 1,7 došla je do 1,9%. Centralna banka Evrope je predvidela inflaciju od 2%. Ako uzmete troškove od 0,75 koji su fiksni i 0,25 koji su sredstva koja ne povučemo, mi i sa kamatnom stopom koja je fiksna, se nalazimo ispod zone inflacije.

U ovakvim uslovima, kada su ovakvi istorijski presedani, zaduživanje je potpuno prirodna stvar. Mi danas ovde ne govorimo o EPS-u. Kada govorimo o ovim zakonima, mi govorimo o garancijama koja Vlada Republike Srbije, odnosno Skupština Srbije daje za zaduživanje. Radi se o garancijama koje imaju potpuno utemeljenje u oba zakona.

Ako pogledate član 4. vi ćete videti da smo u drugoj stavci jasno rekli – ako dođe do problema u otplati zajmova, mi ćemo automatski, u suštini, blokirati račune ta dva komunalna javna preduzeća, odnosno mreže Srbije i Elektroprivredu i sa tih računa naplatiti sredstva, koja nisu oni naplatili na osnovu glavnice, kamata i ostalih troškova koji nastaju po osnovu uzimanja ovih kredita.

Praktično, ova dva zaduženja, ove dve kreditne linije su potpuno finansijski neutralne, što se tiče budžeta Republike Srbije. Mi smo i planirali za budžet u 2017. godini, potpuno su obezbedili članom 4. stav 2. da neće biti troška u budžetu Republike Srbije, biće u funkcionisanju javnih preduzeća, ne ulazeći u tehniku i razloge zašto uzimamo ove kredite. Jasno je, svima nama, da su ova dva ključna kredita koja omoguće u svojim segmentima funkcionisanja, bolje funkcionisanje ta dva preduzeća.

Pre svega, u oblasti Elektroprivrede, to podrazumeva da će ljudi u Obrenovcu imati kvalitetnije uslove za život. Ali je značajnija elektromreža. Prebacivanje napona sa 220 na 400 kilovata, predstavlja budućnost funkcionisanja elektromreže Srbije.

Prsten koji se pravi, koji podrazumeva praktično ovim kreditom samo još popunjavanje praznina, koji moraju da se popune, omogući će funkcionisanje elektromreže i celog energetskog sektora budućnosti na potpuno drugačiji način. Potpuno se slažem sa ministrom koji kaže da je EPS jedna velika, teška i komplikovana priča. Ali svi zaboravljaju da je EPS jedna ogromna razvojna šansa i mnogo ljudi danas u Srbiji zaboravlja da kaže da je proizvod koji proizvodi EPS, strašno konkurentan kao retko koji proizvod u Srbiji na tržišnoj utakmici u Evropi u funkciji realizacije funkcionisanja.

EPS će biti težak problem. Biće problem dok funkcioniše, jer je to takav sistem od kako je napravljen, ali pomaci su vidljivi od 2012. kada smo imali naplatu od 80 maksimalno procenata, do 95 u procesu distribucije, u oblasti proizvodnje, u oblasti mreže, sve to ide napred.

Ova četiri zakona, u stvari su zakoni koji pokazuju kako Vlada Srbije reaguje kada ima problem, ako je posledica ne njenog delovanja nego globalnih ekonomskih uslova reaguje da te probleme reši. Kada ima šansu da se zaduži po jeftinim kreditnim uslovima, da iskoristi.

Ono što je privilegija još malo, vi danas imate skuplje kredite u dolarima, jeftinije u evrima. U evrima će vrlo brzo doći do situacije za godinu, godinu i po dana da finansijska sredstva postaju skuplja.

Podsećam vas da inflacija u Evropi raste, kako raste inflacija samim tim raste i pokazatelji koji govore da BDP raste, da raste i smanjuje se stopa nezaposlenosti, nema potrebe za jeftinim novcem. Ovo je vreme kada se treba zaduživati.

Naravno, da Skupština Republike Srbije jeste tu da podrži Vladu Republike Srbije i ovo je primer, ova četiri zakona, odnosno set dva po dva zakona govore kako se brzno, operativno reaguje u cilju, u smislu funkcionisanja i ekonomskog napredovanja Srbije.

Reč ima ministar Vujović. Izvolite.

Hvala lepo.
Meni je već pomalo neinteresantno da ponavljam podatke o javnom dugu, ali moram, pošto vidim da nemamo pravilno razumevanje tih veličina i mislim da je jako važno da pomenem.
Naveli ste i navodili ste gomilu činjenica, koje su citirane iz nekog izveštaja, ali zaključak nije pravilan. Kada se podvuče linija, kada se sve sabere, kada se uzme u obzir šta su efekti pojedinih oblika pozajmljivanja, kada se uzme u obzir šta su efekti promene valutnih kurseva koje mi ne kontrolišemo, stanje je sledeće. Dana, 31. decembra 24.800.000.000 evra, ekvivalent u evrima, ne stanje duga u evrima, nego je preračunato na evre. Dana 31. marta 24.500.000.000. Tačnije, cifra je smanjena za 300.000.000 tačno za otplatu kredita „Societe Generale“, od 290 i nešto miliona. Tu se tačno zna koja transakcija je dovela do smanjenja. U periodu od 31. marta do 30. aprila, to sam na prošloj našoj sednici citirao, došlo je do daljnjeg smanjenja na 24.150.000.000, a to smanjenje je rezultat i otplate nekih dospelih hartija i kredita i promene kursa.
Najnoviji podatak – sa današnjim danom, da vas obavestim, 23 milijarde i 900, biće objavljeno za par dana. Zvanično 23 milijarde i 900, isključivo zbog promene kursa. Znači, kurs nam je išao na ruku i sada smo ispod 24 milijarde. Trend je pozitivan. Da li je nivo duga visok? Jeste. I time se borimo. Da li je trend pravilan? Jeste. Da li nam se produžava ročnost zajmova? Produžava, što je dobro. Da li nam se smanjuju kamate? Smanjuju, uključujući i ovaj zajam. Dobro ste izračunali, 182 miliona ali po 0,7%, ali su ovo različiti zajmovi. Ono su bila slobodna sredstva kojim nismo povećali dug, nego su nam do sada sve dospele obaveze, tim kreditom ćemo da plaćamo. Znači, posle ratifikacije koja je urađeno ćemo dobiti tzv. pravno mišljenje i posle toga ćemo povući sredstva i njima možemo da platimo sve obaveze koje smatramo da treba da platimo tim dugom. Prema tome, sa 0,7% ćemo otplatiti neke obaveze gde trenutno plaćamo 5%, 6% i time ćemo na 182 miliona plaćati 1,2 miliona godišnje, umesto 10, 11 ili 12 miliona, koliko plaćamo danas. Trošak se smanjuje 10 prema jedan. Neće se promeniti dug ni za evro, ali će se trošak smanjiti.
Drugo, što se tiče instrumenata, dobro ste rekli, svi znamo da ovde imamo pretežno tri valute – dinari, 20%, evri, preko 40%, dolari 35%, ostatak su jeni, švajcarski franci itd, što su sitnice, mi ih i vodimo u dinarima sve zajedno, kumulativno. Nikakve dileme nema. Koji su instrumenti? I tu ste lepo rekli sve, samo što ja ne vidim nikakvog razloga da tu postoji zbunjenost. Spremni smo da napravimo posebnu sesiju, to sam već ponudio pre, i da prođemo kroz kompletne materijale. Znači, postoje hartije od vrednosti gde nema vraćanja do momenta kad ona dospeva, ne plaća se glavnica, plaća se u momentu dospeća.
Pomenuli ste cifru od 20,5 milijardi, potpuno tačno. Ali, ona je refinansirana juče, po istoj stopi po kojoj smo refinansirali prethodne. Prema tome, to je hartija koja je izdata, plaćamo kamatu, dospeva tog dana, imali smo više nego dovoljno tražnje i refinansirali smo u potpunosti 20,5 milijardi po boljoj kamatnoj stopi nego pre, ne toliko koliko smo dobili od Svetske banke, 5,6%. Prema tome, bez promene kamatne stope imali smo dovoljno likvidnosti na tržištu da to refinansiramo. To nije uticalo na dug. Jedno smo vratili, pokupili smo isto toliko para i to refinansirali. Znači, složena je matematika, složena je struktura, ali, takav je život.
Konačno, garancije koje se svuda u svetu vode prema verovatnoći da se te garancije fraktuiraju, kod nas, iz predostrožnosti našeg kreditnog rejtinga koji još uvek nije onakav kakav bi mogao da bude, vode kao da će 100% sve da budu naplaćene. Prema tome, ono što danas diskutujemo, a to su ova dva kredita, o meritornosti tih kredita sudi struka, sudi sektor, mi obezbeđujemo finansiranje, a oni kažu da li je opepeljavanje pravilni projekat, da li je kompletiranje mreže pravilni projekat, itd.
Vodite računa da KFW ima 10 puta veću tražnju za svojim kreditima nego što to može da isfinansira. Prema tome, mi smo u povlašćenoj poziciji ovde da nam oni daju izuzetno povoljna sredstva i na nama je da izaberemo projekte, da ih definišemo na pravi način, da se postignu razvojni i strukturni ciljevi koje nam daju. Oni nam daju i za vodovode, i za energetiku, itd. Na nama je kvalitet projekata, na nama je spremnost da to sprovedemo, a oni nam daju povoljne uslove. Mislim da ovo što danas odobravamo, to jeste novo zaduženje, ali projektno i biće evidentirano kao dug tek kad se ta sredstva povuku, ne pre toga. A servisiranje kad krene, za tri godine u slučaju EMS-a i za pet godina u slučaju EPS-a će biti mnogo manje nego za prosečnu cenu duga koji danas imamo.
Prema tome, ako postignemo onaj efekat koji očekujemo u realnom delu, onda imamo i realno poboljšanje energetike i servisiranje koje je mnogo povoljnije nego prosek ili bilo šta drugo. Ja ne znam kako čovek može, nego na margini, da poboljšava stvari, korak po korak. Prema tome, potpuno ste u pravu.
Dug je loš drug. Da, ako ne da efekte. Znači, ako pozajmimo ove pare, ako bacimo ovih 182 miliona, a mi radimo sve da ne bacimo, naprotiv, onda je to loš drug. Ako pozajmimo pare pa stoje, pa i tih 0,25% interkalarne kamate je trošak, onda je to pitanje nas a nije pitanje onoga ko finansira. To je pitanje sektora i naše spremnosti. Dajte da o tome razgovaramo. Ali, to je pravilno. Znači, to je pravilno, izveštavanje o statusu projekata, to je pravi način i odgovor na vašu dilemu, a ne da ne uzimamo. Jer, mi jednostavno ne možemo, sve zemlje na našem nivou razvoja pozajmljuju stranu akumulaciju.
Konačno, dilema oko toga šta se dešava sa Agencijom za osiguranje depozita. Vi ste dobro neke stvari naveli. Izvori rizika su tu poznati. Znači, Agencija je ostala bez svog osnovnog fonda koji jeste, ima karakter osiguranja. Ona je ostala zbog toga što smo bili prinuđeni da intervenišemo u situaciji kad su mnoge banke ušle u probleme. I mi smo to potpuno iscrpli do kraja. I onda je država, zbog finansijske stabilnosti, zbog stabilnosti celog sistema, gde ponovo pravilno citirate 14 i po milijardi, ne računajući sve ostale indirektne efekte, rekla – nama je u interesu da pozajmimo sredstva, da država podmetne leđa i pozajmi po 0,7% sredstva od Svetske banke i da ih, ona ih je, to se zove „on lending“, ona je ta sredstva ustupila Agenciji za osiguranje depozita, ali je na sebe primila dug. Prema inostranstvu država je dužnik, a ne Agencija. Agencija će iz svojih prihoda to servisirati. Agencija nama za te pare duguje 0,7% koje će država direktno preneti, bez naplate bilo čega, preneti Svetskoj banci kad to bude dospevalo.
Šta se sad dešava? Pošto su to pare koje nisu namenjene za trošenje, nego su namenjene kao rezerva, one stoje, pod znakom navoda u kešu, u gotovom i obično smo te pare deponovali na račun Narodne banke, ovaj put za račun i u korist AOD-a, Agencije za osiguranje depozita, koja je to držala, kao što vi imate račune po viđenju, tako su i oni to tamo držali. I Narodna banka je obično to plasirala sa svim ostalim deviznim rezervama koje je imala. Obično je to davalo neku malu kamatnu stopu, bilo je plasirano kroz vrlo ograničeni broj institucija najvišeg kreditnog rejtinga koje su nudile i likvidnost i neki prinos.
Sticajem okolnosti, koji mi ne kontrolišemo, taj prinos na to plasiranje je sada negativan. Pošto je AOD, Narodna banka ima različite plasmane i ona u proseku ima neku negativnu kamatu, ali pošto se ovde vodi računa kada je plasirano, AOD na tih 145 miliona, pravilno ste rekli, ima negativan dohodak, koji oni nemaju odakle da pokriju, sem da uzmu pare koje komercijalne banke uplaćuju kao novo osiguranje. Komercijalne banke kažu – pa, čekajte, vi ste rekli da nam pomažete, a sada nam naplaćujete i 0,7% i još negativnu stopu na ovu glavnicu. Znači, to deluje paradoksalno, ali ipak je to situacija koja se retko dešavala u istoriji. Imate negativne kamatne stope na depozite po viđenju.
Drugim rečima, kada ne bi bilo elementa rizika, mi bismo rekli – pa, ostavite to neka stoji u kešu na patosu u Narodnoj banci, pa ćemo da odlazimo da čuvamo na smenu. Razumete? Nema smisla da plaćamo. Oni su izračunali 600 hiljada evra po periodima. Mogu da vam kažem cifre, ali da ne preopterećujemo sve ciframa. Imamo cifre, možemo da vam damo tačne cifre.
Suština je da pošto je država već primila na sebe taj dug i pošto se taj nivo rizika već dogodio, da kažemo da te banke kod kojih centralna banka naša plasira devizne rezerve i onako drže, između ostalog, i naš dug, većina njih, kao što je „Dojče banka“ i ostali, imaju više naših hartija od vrednosti nego što imaju deviznih rezervi. Uostalom, naš dug je 24 milijardi, a devizne rezerve su desetak milijardi. Znači, mi imamo 2,4 puta veći dug nego što imamo devizne rezerve. To je dobar odnos, ali to su još uvek mnogo veći iznosi.
Prema tome, mi plaćamo „Dojče banci“ ne samo kamatu na hartije od vrednosti naše koje oni drže, nego plaćamo i 0,5%-0,6% na keš rezerve. To za nas, što bi narod rekao, duplo golo trenutno.
Mi samo želimo, mi ovde ne naređujemo nikome ništa, ovim zakonom da dozvolimo Agenciji za osiguranje depozita da u takvoj situaciji vidi sa Narodnom bankom, sa Vladom da li je oportuno, ne menjajući nivo rizika, da te pare plasiraju i da time ne poremete svoj odnos.
Napominjem, pored ovog iznosa postoji i rezervni kredit, drugi, koji uopšte nije povučen, koji stoji u formi likvidnosti, a to je kredit IBRD, Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je druga polovina tog nadoknađivanja sredstava Agencije za osiguranje depozita, tako da će oni to moći ovo da povuku, čak i ako se ovo plasira, recimo, jednom godišnje, hartije ili kratkoročno neke instrumente. Oni će moći da računaju na više od polovine iznosa. Ja se nadam da neće trebati, ali ako zatreba, imaće.
Drugim rečima, radimo nešto što je i korisno, održava nivo rizika, smanjuje rashode Agencije za osiguranje depozita i omogućava da se to sve prevaziđe.
Da vas upozorim, sve ovo je privremeno rešenje zato što postoji takva međunarodna situacija i zato što država ima veliki ulog u Agenciji za osiguranje, odnosno Fondu za osiguranje depozita.
Onog momenta, i sad ponovo ste citirali jedan tačan broj, ali niste celu priču rekli do kraja, mi smo pošli od neke cifre, ali ćemo u roku od sedam, osam godina doći do tog plafona gde će komercijalne banke, uplaćujući ova osiguranja, pod uslovom da ne dođe do novog kraha i povlačenja, doći do nivoa punog fonda i onda ćemo reći – e, sad više ne treba, sad državu mogu da isplate. Oni će postepeno isplaćivati ovaj zajam, neće mu dodavati novo i da Bog da zdravlja, za 10, 15 godina ćemo biti u situaciji da će komercijalne banke u celosti biti iza Fonda za osiguranje depozita svojim davanjima na osnovu vrednosti štednih uloga. Hvala lepo.

Ministar Antić ima reč.

Pre svega, ja bih hteo da se zahvalim narodnim poslanicima na diskusijama, gospođi Paunović, gospođi Filipovski i gospodinu Kovačeviću, koji su, čini mi se, sa velikom pažnjom prepoznali značaj ova dva projekta koji su predmet današnjih tačaka dnevnog reda, vezano za zajmove koji se nalaze na odlučivanju.
Moram da istaknem ovo o čemu je gospodin Kovačević govorio. Pre svega, apsolutno se slažem i potpuno sam uveren da energetika predstavlja jednu od najvećih šansi u Srbiji, ali oko toga moramo da imamo jedan potpuni konsenzus i da imamo jednu apsolutnu svest gde se nalazimo i kako se procesi odvijaju.
Draga gospodo, uvažene dame i gospodo, Srbija ima otprilike, ne otprilike, nego tačno 4.054 megavatne istalisane snage u termo-kapacitetu i 2.920 snage instalisane u hidro-kapacitetu. Poslednji objekti su izgrađeni „Blok B2“ u „Kostolcu“ snage 316 megavata i „Hidroelektrana“ Pirot snage 80 megavata 1991. i 1992. godine. LJudi, 25 godina mi kao država, društvo, „Elektroprivreda Srbije“, ali mi svi zajedno nismo izgradili ništa. U međuvremenu proizvodnja raste. Godine 2001, 2002, 2003, 2004, pa i 2005. godine proizvodnja je bila na nivou 30 hiljada gvh. Svake godine raste. Došli smo do 2016. godine, kada je bila 36 hiljada gvh, ali nismo izgradili ništa novo. Znači, mi to radimo na ivici žileta. To je prenapregnut sistem.
Ja sam političar, kao i većina od vas, ali sam silom prilika morao da uđem u najsitnije detalje ovoga da bih mogao na elementaran način, pristojno da vozim ovaj sistem ispred Vlade Republike Srbije i ove Skupštine koje me je na kraju dana izabrala. U zimskim danima nama proizvodnja ide dnevno, odnosno potrošnja, konzum ide dnevno i preko 130, 140 gvh. Nama termo sektor kada radi u punom kapacitetu, tog dana on ne može da izbaci 100. Ako hidrologija nije fenomenalna, a obično u tom zimskom periodu nije fenomenalna, mi nemamo dovoljno struje. Tako da, mi nemamo u potpunosti izbalansiran sistem i zato mi u delovima godine uvozimo, u delovima godine izvozimo. Ja sam jako srećan što smo u poslednjih godinu dana više izvozili nego što smo uvozili. Pročitao sam vam podatke, oni su apsolutno egzaktni. Za nešto više od godinu dana taj plus EPS-a je više od 30 miliona evra. Ali, da bi to predstavljano ozbiljnu šansu, mi moramo da uđemo u novi investicioni ciklus.
Moramo da sačuvamo ova proizvodna postrojenja koja sada imamo i zato moramo da radimo odpepeljivanje „TENT A“ jer ljudi, „TENT A“ je 1.750 megavata. Znači, moramo da sačuvamo tih 1.750. Da bi ih sačuvali, moramo da uložimo i moramo da gradimo nove.
Ova Vlada gradi „Kostolac B“. Hvala i prethodnoj Vladi koja je radila prvu fazu tog „Kostolca B“, koji je predstavljao revitalizaciju „Kostolca B1 i B2“,ali sada mi radimo B3 350 megavata, prvi veliki projekat. U vreme ove Vlade je stavljeno na mrežu 80 megavata iz obnovljivih. U ovom trenutku u različitoj fazi izgradnje se nalazi između 400 i 500 megavata iz obnovljivih. Tvrdim da to nije dovoljno i da moramo još, pre svega, iz hidro kapaciteta, možda nešto iz gasa, pre svega za balansiranje sistema, jer kad nam uđe ovoliki kapacitet iz obnovljivih, mi to moramo da balansiramo. Zato očekujemo veliku podršku ove Skupštine, koja kada kritikuje, možda delom i s pravom kritikuje, ali mora potpuno da razume da nam je potrebna nova investiciona politika i novi investicioni ciklus da bi upravo ostvarivali takve ciljeve kojima bi svi mi zajedno na kraju dana bili zadovoljni.
Želim da se zahvalim kolegi Krasiću, koji je imao jednu ozbiljnu analizu, ali nije tangirao ove zakone koje ja ovde malo pomažem kolegi Vujoviću, iz domena resora. Hvala i gospodinu Vukadinoviću što je citirao premijera Vučića. Moram da kažem da je to bio dobar, kvalitetan deo vaše diskusije. Moram da vam da odgovor zašto kredit. LJudi, niko ne finansira takve stvari iz svog, da kažem, keš floua, iz svoje tekuće likvidnosti, pogotovo kada ima priliku da uzme dobar kredit, sa dobrim grejs periodom, niskom kamatnom stopom, to svi tako rade. Ovde ima i u vlasti, i u opoziciji, ljudi koji su bili ozbiljni direktori, ozbiljnim sistemima i mislim da nema potrebe da to elaboriram i da dokazujem.
Zašto elektroprenos? Ponavljam, u svetlu transbalkanskog koridora, u svetlu kabla koji će ići između Crne Gore i Italije, mislim da je to strateški važna stvar. Nadam se da svi oni koji ovo naše ponekad političko prepucavanje doživljavaju kao 5%, a 95% je onaj ozbiljan deo našeg političkog života i rada, shvataju šta je u tome strateško.
Na kraju, zaista ne bih želeo da upadamo kao Skupština u različite teorije zavere. Zašto od KFW? Pa, pre svega, KFW, kada je makar moj ekeltrosektor, jeste ozbiljan kreditor, ali nije najznačajniji. Na primer, kada je EPS u pitanju, danas povlačimo 45 miliona od KFW, a poslednji ozbiljan kredit koji smo radili, investicioni, je bio od kineske „Eksim“ banke 608 miliona dolara. Znači, to su potpuno različite dimenzije. Ovih 15 miliona, kada je u pitanju EMS, je zaista mali iznos u odnosu na kvalitet firme. To je firma koja zaista funkcioniše u skladu sa najboljom poslovnom praksom. Ima najniži mogući nivo, onaj dug prema EBD i to je zaista smešno da tako posmatramo. Molim vas da ne pravimo te teorije zavere. Niko ne planira privatizaciju ni dela energetskog sistema.
Kada smo kod teorija zavere, hoću da dopunim jednu vašu, čisto da bi vam bilo interesantnije, napravili ste tu paralelu, gospodin Grčić, za koga mislim da zaista veliku energiju je posvetio radu EPS, gospodin Grčić, direktor EPS, pre toga je bio direktor „Kolubare“. Imam za vas i treći momenat, da upotpunim teoriju zavere. Rodom je iz Obrenovca. Onda ste zaokružili ceo sistem. Hvala.

Hvala.
Kako nisam produžila radno vreme, danas ćemo završiti, jer je poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke ostalo više vremena nego što imamo do 18,00 časova.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova.
Prvi govornik je Milorad Mirčić. Hvala.