Samo jedan minut još, pa će mi to Mićić pozajmiti od svog.

Ko?

Ima on na kraju da govori.

Nema, nema. Hvala vam puno. Ako budu ministri odgovarali, izazovu repliku, imate još vremena.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, lepo je da vidimo vaš iskorak prema bar nekom od šefova poslaničkih klubova gde unapred nudite repliku. Prošli put nisam uspeo da je dobijem, iako sam imenom pomenut, iako je bilo prilike da mi to date, ali razumem vaše simpatije i tu nemam daljih primedbi.

Mislim da je važno govoriti o ovoj temi iz više uglova. Kada govorimo o zaduživanju Republike Srbije, barem ovom pasivnom zaduživanju, izdavanju garancija za kredite koje će po potpisanim sporazumima o zajmu „Elektromreža Srbije“ i EPS potpisati sa KfW, otvaramo više važnih pitanja, a pre svega pitanje našeg javnog duga. Mislim da smo danas započeli na pravi način dijalog koji nismo imali svih ovih godinu dana, koliko traje saziv ovog parlamenta. Mislim da je važno da upravo otvorimo ta pitanja na jedan otvoren način i upoznamo javnost Srbije o stanju naše države. Kroz stanje EPS-a, kroz stanje „Elektromreže Srbije“, kroz stanje javnog duga, kroz stanje deviznih rezervi Narodne banke, kroz stanje Agencije za osiguranje depozita mi govorimo o budućnosti Republike Srbije.

Mislim da je, zbog toga, potrebno otvoriti debatu onog trenutka kada smo tu debatu na pravi načini otvorili s ministrom finansija i ministrom energetike, vi ste negde, predsednice, pokušali da je prekinete i zaustavite tamo gde nije bilo logike.

Dakle, ovde se radi o zaduženju od 60 miliona evra, 15 miliona evra garancije „Elektromreži Srbije“ i 45 miliona evra garancije „Elektroprivredi Srbije“. Iz ugla i pogleda na 25 milijardi evra javnog duga Srbije, to deluje kao zanemarljiva cifra, ali mislim da mi nemamo prava da na jedan dolar, jedan evro ili 100 hiljada evra gledamo na takav način, zbog toga što ovde u Skupštini moramo da insistiramo upravo na merljivosti efekata svakog donešenog zakona, a mi, nažalost, to nismo imali u proteklim godinama, makar ja to iskustvo imamo u ove četiri godine, koliko sam u ovim klupama.

Pominjali smo, pre godinu i po dana smo usvojili Zakon o potvrđivanju zajma za restrukturiranje EPS-a, za korporativizaciju od 200 miliona evra i kada postavljamo pitanje i ministru energetike, manje ministru finansija, koji nas je, na neki način, podržao u težnji da uspostavimo standarde koje imamo sa stranim kreditorima i institucijama koje insistiraju, upravo, na potpunoj informisanosti o modelu finansiranja, o analizi efekata za utrošena sredstva, onda to tražimo i od vas.

Mislim da kao poslanici treba da nađemo snage i tražimo od resornog ministarstva i javnih preduzeća, koji su korisnici zajmova, izveštaje o efektima odobrenih sredstava. Evo jednog konkretnog predloga, ako je već u ovom trenutku tema i EPS, biće i drugih javnih preduzeća, dajte nam izveštaj o efektima tog zajma od 200 miliona evra od pre godinu i po dana, efekte restrukturiranja i utrošenih sredstava i zbog toga smo otvorili tu temu. Da li su ti efekti ovih godinu i po dana dali ili doprineli ili sprečili, možda, još veće gubitke od ovih koji se sada prikazuju u javnosti u prvom kvartalu ove godine, pad proizvodnje od 14,5%, da budemo precizni, u EPS-u.

Šta to dalje znači? To znači da je to uticalo sa nekih 0,8% na ukupan BDP u Republici Srbiji, to onda otvara i naše pitanje, gospodine ministre Vujoviću, kada smo insistirali na predstavljanju plana Vlade o načinu na koji će se dostići zakonski limit od 45% učešća javnog duga u BDP, gde ćete vi tražiti argumente za to na koji način ćemo smanjivati taj dug i na koji način ćemo doći do tog nivoa duga, ako imamo ovakav pad u EPS-u, koji utiče na to da ukupno u Srbiji imamo 1% BDP u odnosu na plan i projekciju budžeta za 2017. godinu, koji je pravljen na 3-3,5%.

Zabrinuti smo zbog toga. To nije pitanje kritike, samo ministru energetike i ministru finansija, a pogotovu predsedniku Vlade, mislim da imamo prava da svi kao građani Srbije budemo i te kako zabrinuti zbog toga. Onda, kada ste, gospodine Antiću, reagovali na to da govorimo o konkretnim podacima i kada ste se upitali – odakle podaci o proizvodnji struje i rastu proizvodnje struje u regionu, kada sam vam dokazivao da nikako ne može biti objašnjenje, niti za poslanike, niti za građane Srbije, da je ovakav pad proizvodnje u EPS-u od 14,5%, u prvom kvartalu, posledica lošeg vremena. Da je posledica lošeg vremena to loše vreme je podjednako loše i u Bosni, podjednako loše i u Hrvatskoj, zemljama centralne Evrope.

Sada ću vam konkretno dati, pošto ste postavili tu dilemu, i te podatke, koliki je rast proizvodnje. U januaru je bilo hladno i širom centralne i istočne Evrope, ali u Češkoj proizvodnja struje je porasla za 6,3%, u Poljskoj 3,6%, u Hrvatskoj 3,3%, dovoljno su blizu da nema neke, složićemo se, velike klimatske razlike između Hrvatske i Srbije, u Bosni i Hercegovini 1,4%, u Srbiji minus 14,5%.

Znači, razlozi ne leže u vremenu i zbog toga ne treba tražiti tu vrstu opravdanja, jer mislim da, kao odgovorni ljudi, treba da govorimo o onome šta je realnost da bismo došli do realnih rešenja za ovaj veliki problem. Ovaj problem ne treba potcenjivati, daleko od toga. Svima nama, poći ću od sebe, kao jednom od 250 poslanika u ovoj Skupštini, a pogotovo svim ministrima i predsedniku Vlade, izvršnoj vlasti, je ne poklonjena imovina Republike Srbije, nego je data na upravljanje imovina EPS-a, imovina svih ostalih javnih preduzeća, ali tako da je vaš zadatak i zadatak svakog od nas da ta imovina, u vašem mandatu, bude očuvana i uvećana i tehnološki unapređena. Jednostavan je zadatak.

Reakcija na to da u tako velikom, značajnom sistemu, koji sa dve milijarde učestvuje u BDP, projektovan na 35-36 milijardi, sa značajnim procentom, koji je dovoljno veliki sa jednom ogromnom inercijom, jer ga je teško i uzdići, ali ga je teško zaustaviti kada krene sa padom, govoriti o tome da je to samo posledica lošeg vremena i šta sada mi tu da radimo, je nedovoljno odgovorno. Zato vas pozivam da o svakom od tih podataka razgovaramo na odgovoran način.

Mislim da smo tu zatvorili onu priliku koju smo imali na početku, u replici vam ništa drugo ne bih rekao, nego naveo upravo ove podatke za koje ste rekli da ih nemate i da ih niste pratili, a to je nivo proizvodnje u zemljama regiona i mogućnost da oni imaju porast proizvodnje upravo u ovom periodu kada smo mi pravili taj pad. Mi možemo da pretpostavimo da je to zbog nedovoljne organizacije, jer tada kada u januaru imamo otežane uslove, svi oni koji planiraju prave zalihe uglja, prave zalihe vode u akumulacijama, da bi se povećala proizvodnja i da bi se povećana potrošnja pokrila upravo time.

Dakle, to je to jedno od pitanja koje kasnije utiče i na uvozno-izvozne bilanse, jer smo zbog te manje proizvodnje morali da uvozimo i struju, što uveliko destabilizuje ekonomski sistem države. Zbog toga je važno da govorimo o svakom zakonu, o svakom evru, o 15 miliona, o 60 miliona evra, i o tim efektima.

Sledeća važna stvar je svakako izostavljanje teksta Sporazuma o zajmu, dakle pravo svih nas da imamo potpune informacije na osnovu kojih bismo odlučivali o potvrđivanju ovog zakona i glasanju za njega. Ponoviću i ova pitanja koja sam na početku ove rasprave rekao, a mislim da je bilo vremena da možda dobijemo odgovore na ta pitanja, pa ću podsetiti ministra finansija, jer je rekao da se slaže sa tim da bi Skupština trebalo i poslanici trebalo da dobiju te informacije koje nedostaju u obrazloženju ovih predloga zakona.

Da vas podsetim, 15 miliona evra garancije za „Elektromrežu Srbije“, 45 miliona evra za EPS, s tim da imamo definisane uslove, u kojima je kamata 0,80%. Slažemo se da je to povoljna kamata, slažemo se da su razlozi za podizanje i potvrđivanje ovih garancija i podizanje ovih kredita opravdani, ekološki razlozi otpepeljivanje, energetska efikasnost, znači povećanje efikasnosti u distribuciji električne energije kroz „Elektromrežu Srbije“, ali sa druge strane tražim odgovore na ova pitanja.

Dakle, 0,80% kamate, a provizija koja se jednokratno isplaćuje 0,75%. Ukupan iznos provizije je oko 450.000 evra, na ovih 60 miliona ukupne garancije. Dakle, pitanje je – kome ide ta provizija i šta su ti poslovi koji treba da se urade da bi se isplatila ova provizija od 450.000 evra?

Ono što je važnije je, svakako, i to koliko se od ukupne garancije plaćaju radovi, a koliko konsultantske usluge? Mi zaista nemamo taj ugovor koji su potpisali kao KfW i EPS i EMS, i nemamo strukturu, imamo samo apsolutne iznose za realizaciju projekata, i onda u jednom košu tog novca realizacija i konsultantske usluge.

Ne sumnjam da najvećim procentom to moraju da budu potrošene pare u realizaciji projekta, ali je potpuno jasno, legitimno i otvoreno pitanje, nadam se da ćemo se svi složiti u sali, da je potrebno dati te informacije, koliko tih para ide za konsultantske usluge i ko vrši te konsultantske usluge, kao i na koji način se bira ko bira konsultanta u tom poslu, šta su kriterijumi?

Ovo su sigurno važna pitanja za sve nas, a pogotovo za javnost Srbije, pa i za sam parlament. Jer, spremnost da na ovakav način razgovaramo, ta otvorenost, je preduslov u veće poverenje i našu dovoljnu snagu da govorimo o suštinskim stvarima, a ne o tome da se preganjamo oko toga da li neko dobija pravo na dva minuta replike, da bi postavio dodatno pitanje ili dao dodatni argument, ili ne. Onda nećemo doći do suštine. A verujem da je suština upravo to, da ste pre svega vi, predsednik Vlade i ministri u Vladi dobili u ovom trenutku najveću odgovornost da očuvate vrednost imovine Republike Srbije, da odgovorite na sva pitanja, šta su efekti ove odgovornosti za ovih pet godina.

Ako se pozivamo isključivo na javne podatke Agencije za javni dug, koja na svojem sajtu, to možete da vidite, kaže: „31. decembra 2016. godine imali smo dug od 25 milijardi i 189 miliona evra“, 31. marta je taj dug iznosio 24 milijarde i 900, znači skoro 25 milijardi evra, onda se postavlja to pitanje, ako je maja 2012. godine taj iznos duga bio 15 milijardi, danas 25, ostavljamo 10 milijardi evra javnog duga budućim generacijama iz ovog perioda 2012-2017. godina. Znam da je gospodin ministar odgovorio da je 2015. godine javni dug iznosio 22 milijarde, popeo se na 25, sad smo u trendu opadanja, radujemo se tome, ali je važno da o uzrocima i efektima tog zaduživanja govorimo, kao i o odgovornosti onih koji su zaduživali i na nedovoljno efikasan način očigledno realizovali ta sredstva. Negde je bilo opravdanja, negde nije bilo opravdanja, ali izaći iz te spirale, upravo iz te odgovornosti svih nas da ta sredstva efikasno budu iskorišćena za budućnost Republike Srbije i svih narednih generacija koje dolaze.

Danas se postavlja pitanje i možete opravdano da postavite pitanje, dobro, uglavnom kritikujete, šta biste uradili u ovom trenutku i šta je to što vi mislite da treba uraditi i u javnim sistemima, a možda i u Skupštini, da bismo bili efikasniji i uspešniji? Mislim da je izuzetno važno doneti, pre svega, zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interesa, definisati šta je to opšti interes.

Govorili smo i energetskim strategijama razvoja Srbije, govorili smo o različitim strategijama, ali, mislim da je potrebno govoriti o načinu organizacije javnih sistema koje će biti ključni mehanizam za realizaciju tih strategija. Mogu one da budu sjajne, možemo mi da donesemo ovde odlične zakone, ali ako nemamo dovoljno kapaciteta i u javnim sistemima i u državnoj administraciji, ukoliko nemamo dovoljno znanja, ukoliko nemamo atmosfere koja će usmeriti to znanje ka rastu i ka razvoju, nećemo uraditi ozbiljne poslove.

Mislim da je tu, pre svega, vaša odgovornost, pre svega predsednika Vlade, jer smo vrlo često čuli da mi nemamo dovoljno kvalitetnih kadrova, recimo u „Telekomu“, u EPS-u, pa ga moramo privatizovati, doći će neki stranci koji će voditi naše sisteme, a ja mislim da je upravo važno dati poverenje tim ljudima, dati im mogućnost da pokažu koliko znaju, a ima i te kako vrednih i sposobnih ljudi u tim sistemima i usmeriti tu energiju na sopstveni razvoj i sopstveno samopouzdanje, samopouzdanje ljudi koji mogu da donesu i velike i važne projekte.

Ajmo sada da se pitamo da li smo kao generacija odgovorni za to i da li u ovom trenutku, sa ovim kapacitetima, možemo da pokrenemo projekte kakav je bio, recimo, „Đerdap 1“, projekte kakav je bila izgradnja pruge Beograd-Bar i one projekte koje su neki naši prethodnici ostavili ovoj zemlji i sada vama na upravljanje, održavanje. Niste vi isključivo krivi zbog toga, krive su mnoge prethodne generacije, ali smo odgovorni da o tome govorimo, tražimo i pokušamo da nađemo modele.

Kada govorimo o ova dva zakona vezano za Agenciju za osiguranju depozita, dobra je povoljna okolnost da možemo da zamenimo tzv. skupe kredite jeftinim kreditima, imamo promenu na tržištu kapitala i mislim da je to važno iskoristiti i smanjiti te obaveze i znam da su najčešće odgovori na pitanje o javnom dugu i porastu javnog duga sa 15 na 25 milijardi bila ta – mi smo se borili da zamenimo skupe kredite jeftinim, u tom slučaju bismo imali apsolutno smanjenje duga i ostali bismo na 15 milijardi, a smanjili samo kamate, ali mislim da je važno smanjiti te troškove.

Sa druge strane, imamo izazov plasmana deviznih sredstava iz Agencije za javni dug. Na prvi pogled, sasvim prihvatljiv predlog, ali, mislim da tu treba imati opreza. Mi bismo i mogli da podržimo ovaj vaš predlog, ali uz postavljanje pitanja, pre svega ministru Vujoviću – da plasiranje deviznih sredstava Agencije u papire Ministarstva finansija Srbije i Narodne banke Srbije ne bi trebalo da bude stalna praksa. Sa ovim izazovom o kome smo i na početku govorili, čini mi se da nisam dobio odgovor na pitanje ili ja nisam bio dovoljno pažljiv, da ne treba zaboraviti da dobar deo deviznih depozita Agenciji potiče iz zajma IBRD za koji postoje garancije države i šta to znači za rizike države ukoliko ne bude pravih i efikasnih plasmana same Agencije za osiguranje depozita?

Dakle, mi smo već nosilac, država Srbija je nosilac garancija tog kredita IBRD i izvora koji su popunili deo deviznih sredstava, a ja strukturu ne znam u ovom trenutku, ali deo nekih deviznih sredstava u samoj Agenciji, pa je pitanje koliki je onda rizik za sve nas u mogućem lošem plasmanu tih sredstava rukovodstva Agencije za osiguranje depozita?

Svi zakoni koji su predloženi ne nose prevelike rizike u tom smislu ukupnog iznosa od 60 miliona evra, ali otvaraju sva moguća pitanja, od stanja u javnim preduzećima, od stanja javnog duga, od efekata, a ono što ostaje na kraju kada se podvuče crta, a čini mi se da smo u tom periodu kada se podvlači petogodišnja crta, 10 milijardi evra većeg javnog duga, jedna milijarda evra manje deviznih rezervi u Narodnoj banci Srbije…

Hvala, vreme.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Pošto nema više prijavljenih, ako još neko hoće da se javi za reč, neka se pripremi.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, radujem se ovoj mogućnosti da imam završnu reč u našoj današnjoj raspravi na ove izuzetno važne i značajne teme.

Kada smo dobili ovaj materijal, mi sigurno sa svima vama delimo zajedničku dobru volju da se nešto dobro uradi za ovu državu i za ovaj narod, i osnovne stvari o kojima ste vi ovde govorili nisu sporne i uvek će imati našu podršku, bez obzira što smo žestoka opozicija aktuelnoj vlasti. Kada treba zaštititi državne finansije od negativnih tokova u međunarodnim finansijskim kretanjima, kada treba obezbediti uslove za zaštitu životne sredine, kada treba uložiti u izgradnju novih postrojenja u oblasti energetike u Srbiji ili, primera radi, kao što je ministar ovde govorio, da Srbija iskoristi svoj geografski položaj i da bude jedan od lidera u prenosu električne energije na ovim prostorima, to je svakako nešto što će svako od nas podržati i što nije sporno u svim ovim našim diskusijama koje su se juče i danas mogle čuti.

Međutim, ono što jeste sporno je šta se iza toga krije i da li su ove aktivnosti i ovi zajmovi zaista u našem domaćem ekonomskom i privrednom interesu? Naša iskustva do sada, gospodo ministri, nažalost su veoma negativna. Sve što imamo kao iskustvo o dosadašnjem funkcionisanju zajmova i raznih vrsta kredita koje smo uzimali u inostranstvu uglavnom je vezano za to interes za tako nešto uvek imaju stranci, ali veoma malo interesa nalazimo mi ovde.

Stranci pre svega nama daju kredit i uzimaju, naravno, određeni profit na kreditne rate i kamate na taj kredit. Stranci nas potom ucenjuju kako treba da izgleda tender na određenim poslovima i ko uopšte može da dobije taj posao, a onda se sasvim slučajno desi da taj posao po takvom tenderu, koji nam stranci uslovljavaju, mogu da dobiju jedino strane firme, dok domaće firme mogu da budu samo eventualno u najboljem slučaju podizvođači.

Dakle, interes stranaca je ovde veoma jednostavan. Oni daju kredit i zarađuju na kreditu, odnosno kamatama koje preko toga ostvaruju, i plus zarađuju na poslovima koje njihove firme dobiju kada mi koristimo njihov kredit za naše infrastrukturne radove. Dakle, iz ugla stranog ekonomskog interesa oni su potpuno zaštićeni, a vi sada ovde dajete i garancije države Srbije u slučaju da eventualno EPS ili EMS nije u situaciji da vraća određene zajmove, da za to sve garantuje naravno država Srbija.

Dakle, strani investitor, ulagač, zajmodavac, nazovimo ga kako god u ovom slučaju, je izuzetno zaštićen. Da li su zaštićeni interesi države Srbije? Da li je zaštićen domaći ekonomski interes? Da li je zaštićena domaća privreda? To su zapravo pitanja koja mi vas ovde neprestano podsećamo.

Ja ću zato da vam citiram upravo vaše obrazloženje razloga za donošenje ovoga zakona, gde se u jednoj tački kaže da će se doneti poseban sporazum kojim se definišu detalji sprovođenja programa korišćenja kreditnih i donatorskih sredstava, što između ostalog podrazumeva nabavku radova i opreme po pravilima Nemačke razvojne banke u međunarodnom tenderskom postupku. Dakle, mi smo uslovljeni da radimo tender po pravilima koje nam nameće Nemačka razvojna banka.

Šta je naš ekonomski interes? U redu je, dobili ste dobar kredit, imate povoljnu kamatnu stopu, povoljne rokove vraćanja. Pa, zašto mi ne bismo sami onda raspolagali tim sredstvima onako kako mi mislimo da treba i na našim tenderima propisanim onako kako ova država želi da ih propiše, a ne kako nam nameće Nemačka razvojna banka? Da li će taj tender tako nametnut od strane Nemačke razvojne banke biti za nas povoljan i biti uopšte odgovarajući za naše domaće proizvođače, ili će favorizovati strane izvođače radova? To je ključno pitanje, gospodo ministri, za koje vas molim da mi odgovorite.

Ono što je ovde drugi problem, jeste naravno poslovanje EPS kao jednog od ključnih strateških državnih preduzeća u Srbiji. Vi svi znate, naravno, da su Dveri ogorčeni protivnik bilo kakve ideje privatizacije i prodaje naših strateških, privrednih i prirodnih bogatstava, kao što su EPS, Telekom i naše poljoprivredno zemljište koje, nažalost, po postojećem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju planirate da prodajete strancima od 1. septembra ove godine. Isto to mislimo i o aerodromu Beograd i o PKB-u i o nizu drugih strateških privrednih grana koje jednostavno ne smeju da dođu u ruke stranaca.

Što se tiče EPS, ona je zapravo simbol onoga najgoreg što je uništilo ovu državu, a to je partijsko kadriranje u našim javnim preduzećima. Partijski direktori, partijsko zapošljavanje, partijski namešteni tenderi, partijsko pljačkanje javnih preduzeća i isisavanje novca preko nameštenih poslova za partijske, kumovske, burazerske i ostale firme koje dobijaju na tim tenderima. To je srce korupcije u Srbiji. To je srce pljačkanja državnog budžeta. Tačno se zna ko je odgovoran – partijski direktori koji su bili na čelu EPS i, naravno, partijski upravni i nadzorni odbori, kao i Vlada Republike Srbije koja sve to gleda i dozvoljava.

Navedite mi, gospodo ministri, primer jednog direktora u Srbiji koji je odgovarao za loš posao koji je radio na mestu direktora jednog javnog preduzeća, koji je odgovarao za loš menadžerski posao koji je tamo imao. Navedite mi jednog, koji je to direktor koji je ocrnjen u javnosti zato što je napravio negativan bilans jednog preduzeća? Da ne govorim o krivičnim prijavama ili procesima koji su trebali da završe zatvorskim kaznama za one koji su nas uveli u pljačkaške privatizacije i upropastili naša najvažnija državna preduzeća.

Od 1945. godine do danas proteklo je 72 godine. Od te 72 godine SPS je u formi komunista ili socijalista bio na vlasti punih 70 godina. Gospodine ministre, da li osećate odgovornost za deo vlasti od 70 godina u ovoj državi? Da li je ikada iko iz SPS osetio odgovornost da je za nešto kriv, da je za nešto odgovoran, da je nešto upropastio, da je nešto opljačkao u ovoj državi? Hoćete da nam kažete da SPS nema nikakve veze sa tim? Ja vas ovde veoma otvoreno i veoma odgovorno pitam, da li onaj menadžment koji pravi gubitke i koji se pokazao nesposoban u javnim preduzećima može da realizuje nove investicije koje vi sada ovde planirate?

Da li će isti ljudi koji su doveli do problema moći da izvuku EPS dalje? Kada to govorim, naravno da ne mislim o onim čestitim, ozbiljnim i samopožrtvovanim radnicima koji u najtežim uslovima, po zimi, snegu, ledu, mrazu rešavaju najsloženija pitanja da bi elektroenergetski sistem Srbije mogao da funkcioniše u najtežim okolnostima? Mislim na vas, partijski postavljene menadžere i direktore i rukovodioce javnih preduzeća i javne državne uprave u Srbiji. Dakle, da li ste vi ikada za nešto odgovarali od onoga što se loše desilo u državi Srbiji? Navedite mi jedan takav primer, ili recite javnosti da je sve savršeno u svim državnim javnim preduzećima u Srbiji. Ako nije savršeno, ko je odgovoran?

Ono što je veoma važno da vas podsetim, jeste da ovde možemo često da čujemo od vaših koalicionih partnera iz vladajuće većine da je neko tamo nekada nešto upropastio iz nekog bivšeg režima. Ja se ne sećam da je neko iz tog bivšeg režima odgovarao za to što je upropastio, a vi ste već pet godina na vlasti u ovoj državi. Pri tom, gospodine Antiću, vi iz SPS, vi ste i bivši režim i sadašnji režim. Kada vaši koalicioni partneri ovde u sali prozivaju bivši režim da je upropastio državu Srbiju, osećate li se malo odgovorni jer ste svojevremeno bili na vlasti sa DS? Zašto ne uzmete reč i kažete…

Sad malo o dnevnom redu. Ovo smo analizirali, idemo dalje sad. Biće odgovora svakako, samo molim vas malo o dnevnom redu.

Na dnevnom redu, gospođo predsedavajuća, su dva zajma za dva veoma važna preduzeća u Srbiji, za EPS i za EMS, koje treba da potroše pare koje ova država ovde treba da preuzme i da garantuje da će biti vraćene. Ko će potrošiti taj novac? Partijski postavljeni direktori javnih preduzeća, v.d. direktori koje ne znamo da li će sutra biti direktori, a ne znamo ni ko će biti novi direktori? Kakav je epilog partijskih i kumovskih direktora na čelu EPS, poput recimo Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, koji je bio na čelu EMS? Ako je bio dobar, što više nije direktor EMS? Ako nije bio dobar, kada će da odgovara za stvari koje nije dobro radio?
Dakle, gospodo ministri, to ja vama postavljam kao veoma precizno, otvoreno i jasno pitanje - ko će sprovesti ove zajmove? Da li partijska nomenklatura koja se ovde decenijama nalazi na čelu partijskih državnih javnih preduzeća, koje ste vi podelili kao partijski plen nakon izbora? Kao gusari kada osvoje nešto pa podele kome šta ide, tako vi delite javna preduzeća u Srbiji.

Gusari ne izlaze na izbore. Samo nemojte molim vas da vređamo.