Hvala lepo.
Sviđa mi se i ton i argumentacija na današnjoj diskusiji, to je jako dobro, da razgovaramo o ciframa. Činjenica je da postoje mnoge nedoumice oko toga ko šta uzima i ko šta citira. Potpuno su tačni podaci, samo što smo mi citirali druge podatke. Znači, vi ste citirali, i to ste rekli, podatke o nivou duga opšte države, mi u ovom parlamentu citiramo podatke tzv. republičkog budžeta, pošto je to sastavni deo dokumenata o kojem parlament odlučuje. Sem toga, postoje dugovi lokalnih samouprava, postoje i drugi dugovi koji ulaze u opšti dug, dug opšte države, ali razlika nije mnogo velika, 400 miliona otprilike. Prema tome, to je ta razlika i ona se permanentno provlači. Znači, to je ono što objašnjava razliku između cifre 25, 189, koju vi pominjete, i 24,8, ali to je konstantna razlika, ona ne menja dinamiku.
Što se dinamike tiče, i jedna i druga cifra pokazuju smanjenje otprilike 300 miliona između 31. decembra i 31. marta. To smo juče rekli u raspravi, to se tačno odnosi na otplatu jednog konkretnog kredita prema Societe Generale, tu nema nikakve dileme. Ono što je jako važno, možemo da raspravimo detalje oko cifara, mi se nalazimo na putanji smanjivanja duga u apsolutnim ciframa. Kada uzmemo u obzir to da se deo tog smanjenja odnosi i kada ono negativno deluje i kada pozitivno deluje, odnosi se na promene kursnih razlika, to je deo koji konstatujemo, ali tu malo šta možemo da uradimo na kratak rok. Već je neko pomenuo da je 20% otprilike naše zaduženosti u dinarima, oko 40 i nekoliko procenata u evrima, a ako 30 i nešto procenata u dolarima. Nestabilnost u odnosu evra i dolara utiče na cifru duga, ali de fakto ne utiče na veličinu nijedne od ove tri komponente iskazane u toj valuti.
Jako je važno da se razumemo oko toga o čemu tačno pričamo. Znači, vi ste pomenuli nekoliko stvari koje se tiču EPS-a. Jedno je kredit EBRD-a od 200 miliona koji služi za refinansiranje skupih starih obaveza EPS-a, a uslovljen je promenom kvaliteta upravljanja u EPS-u i to je predviđeno planom koji je, čini mi se, juna 2015. godine donet. Znači, nema nikakve dileme da smo doneli vrlo kvalitetan dugoročni plan unapređenja upravljačke strukture, tehničke efikasnosti i finansijskog restrukturiranja EPS-a. Kako se to sprovodi, koliko je to efikasno, koliko to odlažemo ili ne odlažemo je pitanje nekog, čini mi se, periodičnog izveštaja. O tome mislim da ministar Antić može da obezbedi takav izveštaj da imamo kompletnu argumentaciju i činjenice o tome dokle smo stigli u sprovođenju tog plana. To samo po sebi ne objašnjava sva kretanja, pošto postoje događaji kao što su bile poplave i kao što su druge stvari, kao što su odroni ili neki drugi egzogeni uticaji, kao što su bile poplave i kao što su druge stvari, kao što su odroni ili neki drugi egzogeni uticaji na tok proizvodnje. Ali i to nije toliko važno, jer to je nešto sa čime se sve zemlje suočavaju i što jednostavno u toku uzimamo u obzir. Ako želite da govorimo o tome ko je za to kriv, da li se to moglo preduprediti, to je potpuno druga diskusija.
Što se tiče poređenja cifara u BDP-u, bruto domaćem proizvodu, kada uđemo u novu godinu mi koristimo projektovanu cifru BDP-a kada počnemo da računamo u novoj godini. Znači, prošle godine smo koristili cifru BDP-a od oko otprilike 4.200 milijardi, čini mi se, koja je bila za 2016. godinu, a u ovoj godini koristimo cifru BDP-a od 4.400 milijardi koju projektujemo za ovu godinu. Obratite pažnju, to je nominalni BDP, a cifre o realnom rastu mogu ali ne moraju da se sa tim poklapaju, pogotovo ne na nivou kvartala. Prema tome, kada se računa ova cifra, sistem izbaci, rutinski deli tu cifru duga u evrima pomnoženo sa kursom, podeljeno sa oko 4.390. Kako to uradite dobićete tu cifru. Ako vi želite, ako imate preciznije procene o tome kako se kreće BDP na nivou kvartala, mi zvanične procene nemamo, možemo da izračunamo. Ali činjenica je da kada je dug smanjen 300 miliona, a projektuje se pozitivan i realni i nominalni rast BDP-a, onda bi trebalo pada. Koliko precizno pada, možemo da sednemo i da se dogovorimo. To je pitanje konvencije ovde. Kažem vam, mi koristimo BDP za 2017. godinu kao osnovu računice. Inače bismo za svaki mesec morali da procenjujemo, statistika kod nas nije dovoljno precizna da publikuje te mesečne podatke. Oni mogu da nam daju interne procene, ali procene postoje tek na nivou godine.
U jednom delu gde se jako slažemo, a gde nismo još ni blizu onoga što bismo trebali da imamo, to je pitanje sadržaja tih projekata, pitanje dokumenata koji iza toga stoje i pitanje onoga što se u svetu zove ocena projekata. Reći ću vam nešto o čemu će druge kolege iz Vlade da imaju drugačije mišljenje. Mi kada radimo projekte sa EBRD-om, znači Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, ili sa Svetskom bankom, mi uvek imamo, pored dokumenta koji vama dolazi na ratifikaciju, priložen tzv. dokument o oceni projekta u kome su detaljno date sve stvari koje vi želite da znate. Znači, dato je obično i stanje sektora u kome se daje kredit i dinamika sektora i razlog za taj kredit i detaljna specifikacija troškova tog projekta, uključujući deo koji se finansira iz kredita, koji se finansira iz domaćih sredstava i koji se ne finansira, recimo, pošto ih mi po pravilu oslobađamo nekih dažbina, uvoznih i ostalog, za projekte koji se međunarodno finansiraju. Naravno, jedan od elemenata su i konsultantske usluge domaće i strane.
Prema tome, vi postavljate pravilno pitanje. Mi smo želeli da to standardizujemo i kod onih projekata gde imate bilateralne kredite tu metodologija nije jasna i tu bismo morali mi da nametnemo i parlament da nas podrži da i tu izaberemo neku metodologiju i da ocenjujemo te projekte na isti način. Znači, da Vlada paralelno sa dokumentom o kreditu, koji uvek postoji, to je ugovor koji vi ratifikujete, postoji i dokument o sadržini tog kredita koji će onda upravo onaj deo koji je ministar Antić objašnjavao objasniti zašto se radi otpepeljavanje, kako se to uklapa u strategiju, kako to podiže kapacitete i zadovoljava ekološke standarde i sve ostalo, uključujući elemente troškova – to radimo filterima, to radimo ovako, to radimo onako.
Sada, zašto to nemamo standardno? To je pitanje koje možemo lako da postavimo i na njega još lakše odgovorimo, to treba da tražimo, pošto ti dokumenti postoje u slučaju međunarodnih finansijskih institucija oni se daju. U slučaju bilateralnih kredita nekih, i ovakvih kredita koji dolaze iz grantova, oni postoje ali se rutinski ne daju. Bilo bi dobro, evo vi možete da tražite kao poslanici da se i to priloži pa ćemo dati vrlo rado, čini mi se da tu ne bi trebalo da bude.. Tu nema dileme, razumete.
Konačno, da objasnim ovu prirodu uslova finansiranja. Znači, svaka organizacija međunarodna, bilateralna i multilateralna, ima svoje uslove finansiranja, i obično postoje dva nivoa objašenjenja. Jedno je kada država da garanciju onda vam oni iz svoje neke dve grupe uslova finansiranja daju povoljnije. Jer, oni kažu ako država da garanciju onda ona time pokriva sve nekomercijalne rizike. Znači, i samim tim vas oni klasifikuju u bolju kategoriju, daju vam nižu kamatnu stopu, to je onih 0,8%. Prema tome da ne idemo sa državnom garancijom KfW bi mogao to da finansira i dalje, ali možda ne po toj stopi, ne mogu tačno da vam kažem kolika je stopa, ali sigurno ne 0,8%.
Što se tiče „front and fee“, to je ta 0,75% to se plaća jedanput, na početku projekta i to de fakto pokriva troškove pripreme projekta. Znači, to izračunate ovde 0,75%. Znači to je tzv „front and fee“, to nije kamata, to se plaća jedanput, a 0,25% se plaća na angažovana a neupotrebljena sredstva. Znači, on kaže – ja ću onog momenta kada vi ratifikujete ja ću staviti sa strane 45 miliona za EPS, to će biti u likvidnom obliku koji manje zarađuje nego drugi oblik optimalni, i ta razlika od 25% pokriva njima troškove angažovanja.
To je standardna procedura kod svake banke i kod naše. Ponekada neko izražava trošak ovaj kao fiksnu sumu, trošak pripreme kredita i ocene kredita itd, od 100 hiljada evra, a neko kaže to je „front and fee“ 0,75% kao što je ovde slučaj, i to nije za Srbiju, to je za sve, to je politika kreditora a nije … I, ona se ponekada prilagođava zemljama. Recimo Svetska banka tipično ima da taj „front and fee“ skine ili prepolovi za zemlje sa nižim nivoom dohotka, a KfW dugove ne mogu tačno da vam kažem, ali to je standardno. Imamo, ono što smo mi dobili, to je standard.
Konačno, samo još jedna napomena, slažem se da treba da imamo iste informacije, slažem se da treba da objasnimo suštinu. Ali, suština je zašto obezbeđujemo ove garancije?
Ove garancije su sastavni deo strategije podrške tom sektoru. Pomenuli ste 200 miliona IBRD koji su direktno EPS-u dali za refinansiranje, a uslovljeni su unapređenjem i sprovođenjem plana restrukturiranja, a ovaj drugi kredit koji se odnosi ne samo na EPS nego i na druge naše kompanije u domenu energetike i saobraćaja, koji smo imali pre neki dan od 182,6 miliona evra, taj je podrška budžetu za reforme koje se sprovode u Železnici u EPS-u i Srbijagasu. Ali, to je potpuno drugi tip kredita. On kaže, mi ćemo dati budžetu jeftinu podršku za sprovođenje reformi u ovim sektorima gde postoje visoki rizici da se promašaj tog sektora prevali na budžet.
Setite se, godinama mi plaćamo ono što Srbija gas nije uspeo da plati, preuzimamo dug države, godinama smo imali probleme sa gubicima u Železnici, godinama Železnici dajemo koliko smo ove godine u budžetu dali 17,18, 19 milijardi da se pokriju razlike u platama i troškovi učešća u finansiranju kredita. Prema tome, to ima duboku logiku, oni nam daju 182 miliona da bismo podržali reforme koje će da zatvore ove rupe gde se često budžetska sredstva odlivaju. Znači, oni su potpuno različiti instrumenti, ovo je investicioni, onaj strukturni i pare ostaju EPS-u, a ovaj treći je podrška budžetu.