Zahvaljujem, gospođice Jerkov.
Smatram da nisam učinio povredu Poslovnika. Kada je reč o članovima na koje ste ukazali, ne bih dodatno pojašnjavao obrazloženja i mere koje je izrekla predsednica Narodne skupštine Republike Srbije. smatram da su obrazloženja u datom trenutku bila adekvatna i da su išla u pravcu očuvanja dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Mi smo ovih dana imali priliku da, koliko smo mogli, razgovaramo, relativno konstruktivno. Moram priznati da su tu gospoda ministri, koliko mi bili na različitim stranama, pokazali veću dozu, rekao bih, razumevanja i ozbiljnosti nego neke, ne kažem sve, daleko od toga, kolege iz vladajućih redova, koji kao da su zbunjeni konstruktivnom debatom i onda prosto traže priliku da neku kavgu ovde zadevaju. Priznajem, ima nas raznih i ne kažem da su sa ove strane poslanici uvek nevini, ali da se vratimo, par minuta koje imam na raspolaganju, na poentu.

Da, gospodine Vujoviću, bez obzira što ste vi strašno elokventni kada objašnjavate zašto je dug ili kredit ili neka pozajmica dobra stvar, činjenica je da smo se mi zadužili ili se zadužujemo za ovih pet dana, koliko ste nam vi gostovali u ova dva navrata, za 283 miliona evra. To je činjenica.

Druga činjenica, takođe, nimalo ne sumnjajući da ima pozitivnih pomaka u EPS-u, meni je potpuno svejedno ko je zaslužan za te pomake, kao i ko je kriv za to što stanje u EPS-u nije bolje, činjenica je da i sam predsednik Vlade, kao i ministar ovde nadležni kaže da stanje može biti bolje i mi samo na toj liniji razgovaramo.

Kao i deo mojih kolega, ja mislim da je deo tih razloga što stanje nije bolje ponašanje menadžmenta ili nekvalifikovanost menadžmenta na čelu sa v.d, generalnim direktorom, gospodinom Grčićem. Vi možete, kolege mogu imati drugačije mišljenje, i to je prosto legitimno.

Oštro sam se, pre nego što sam postao poslanik, borio i zalagao protiv prodaje „Telekoma“, naravno, i EPS-a i meni je, u tom smislu, jako drago da ste vi ovde jasno i glasno, otklanjajući jednu moju dilemu, pred javnošću, dakle, ne preda mnom, i poslanicima rekli da se EPS ne pakuje za prodaju i ne postoji nikakva ideja da se prodaje niti EPS, niti „Elektromreže“. To je vrlo važno i to treba da se zna. Treba da se čuje i ja ću to pozdraviti, kao što sam se borio i protiv prodaje „Telekoma“.

Nisam se borio protiv prodaje „Telekoma“ zbog toga da bi gospodin Milojević Zelja bio na čelu ćerke firme „Telekoma“ na KiM, koja se registruje po kosovskim zakonima i, naravno ne samo gospodin Milojević, nego i razni drugi na čelu važnih javnih preduzeća za koja nisu prosto kvalifikovani. Dakle, da državno vlasništvo, da državni interes, ali da budu ljudi koliko-toliko kompetentni za tu delatnost.

Na kraju krajeva, meni je drago što smo čuli od gospodina Vujovića da opada, da pada opšti i javni dug Srbije, ali isto tako činjenica koju nismo čuli, da on pet godina raste. On je pet godina rastao, ili barem četiri i po godine, za mandata ove vlade. Rastao je u apsolutnom iznosu, stigao je do preko 24 milijarde dolara, odnosno pardon evra, i rastao je i procentualno u odnosu na BDP. Vi ste rekli da poslednjih mesec dana pada i radujem se i to ću pozdraviti, ali činjenica je da pet godina neprekidno raste.

Zahvaljujem gospodine Vukadinoviću. Vreme je isteklo, tri minuta.
Gospodine Orliću, pravo na repliku? Dodatna dva minuta. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Nervoza, očigledno, i to ozbiljna nervoza, zavladala je danas sa one strane sale. Vidimo mi to i u ovoj raspravi na plenumu, videli smo to i na onim konferencijama za štampu, kako se u nekim medijima pojavila bilo kakva, ma i najmanja špekulacija da postoji neka mogućnost da bude nekih izbora u ovoj zemlji. Odmah panika. I to panika teške kategorije. Svi oni oni koji su bili veliki pobednici na izborima ove godine, danas su pošto-poto počeli da se reklamiraju po ovoj sali, istrčavaju na konferencije za medije i tamo objašnjavaju – ne, ne, samo ne, nikako izbori. Zašto? Pa zato što su tako veliki pobednici. Zato što tako snažno trijumfuju i sad se ovde reklamiraju, a sve vreme, vidi im se u očima, ta predstava o velikom trijumfu koji su proglasili, izgleda istom takvom, ako ne još većem trijumfu, koji će sigurno doživeti na izborima kad ih bude ako ih bude.

Šta nam pričaju i ko nam priča? Evo, sad opet Kosovo i Metohija. Ali od strane koga? Sad pitam, i predsedavajućeg i narodne poslanike i ljude koji ovo gledaju, da li od strane poslaničke grupe onog Vuka Jeremića, koji se tako uspešno Kosovom i Metohijom bavio da je poklonio, bukvalno, mišljenje Međunarodnog suda pravde separatistima iz Prištine. Toliko im je lepo pomogao da danas Fljora Čitaku, a to je ona samozvana ambasadorka, te samozvane države, koju se nedavno gađali onim pokvarenim jajima, priča da je kruna na njihovu umišljenu nezavisnost upravo to mišljenje Međunarodnog suda pravde. Da li se ti brinu za Kosovo i Metohiju? Ti se brinu.

Da li nam ovde pominju Zvezdana Jovanovića oni koji su sa njim najbolji drugovi bili, koji su mu pozajmljivali fantomke i duge cevi i slali ga da hapsi bivšeg predsednika Republike, koji su sa njim organizovali proslave, zabave, pravili dilove i državne poslove mu davali? Da li su to ti ljudi koji se danas Srbijom bave i nad njom su strašno zabrinuti? Ne. Biće da su zabrinuti samo nad onih svojih 1%, 2% do 4% na izborima, a i to će im biti previše uskoro. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine Orliću.
(Đorđe Vukadinović: Replika.)
Gospodine Vukadinoviću vi? Niste pomenuti u izlaganju.
Gospodin Orlić je pomenuo gospodina Vuka Jeremića. Da li vi predstavljate gospodina Vuka Jeremića? U tom svojstvu ste…
(Đorđe Vukadinović: Ne, ali on misli da predstavljam.)
To ste vi shvatili da on misli, verovatno. Ne znam zašto ste.
(Đorđe Vukadinović: Imam pravo.)
Nemate, zaista. Jako dobro znate da smo maločas napravili dogovor da upravo dobijete dodatno vreme, da bi mogli da pojasnite, sada nemate osnov za repliku, zaista. Niste ni jednog trenutka direktno pomenuti.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Aleksandar Antić.

Zahvaljujem predsedavajući.
U dogovoru sa gospođom Gojković, predsednicom Narodne skupštine, kolega Vujović i ja se nismo javljali da reagujemo na svaku završnu reč ovlašćenih predstavnika političkih stranaka, već i mi naše pravo na završnu reč koristimo na kraju diskusije, tako da bih sada pokušao da dam neki komentar i osvrt na ovo što je rečeno.
Pre svega bih se osvrnuo na ovo o čemu je gospođa Tomić govorila vezano za izbor gospođe Matejić za direktora JP „Elektromreže Srbije“, zaista ne znam za taj podatak da je gospođa Matejić prva dama direktor javnog preduzeća. Ako je taj podatak tačan, onda je dobro što se to desilo, srećan sam što je to u energetskoj kompaniji i nadam se da će to biti samo prvi korak i da će to vrlo brzo biti praksa i u ostalim sektorima.
Imam tu privilegiju da u mom okruženja rada ima puno dama, počev od predsednice i zamenika predsednika nadležnog odbora gospođe Petrović i gospođe Tomić, preko državnog sekretara i pomoćnika u mom Ministarstvu, direktora javnog preduzeća, izvršnih direktora javnih preduzeća, tako da je to u Sektoru energetike normalna stvar i verujem jako dobra stvar.
Hteo bih da se zahvalim gospodinu Baueru, gospođi Tomić i mojoj koleginici dragoj gospođi Paunović na komentarima vezano za zakone koji su danas na dnevnom redu i na jednoj vrlo ozbiljnoj, temeljnoj analizi gospodina Bauera čitavog sistema “Transbalkanski koridor” i jednom visokom stepenu, ipak stručnog, i verujem, profesionalnog razumevanja čitave problematike i zaista jednoj izuzetnoj analizi koju smo danas ovde čuli. Tome bih samo dodao da je ovo prva faza “Transbalkanskog koridora”, treba polako da razmišljamo i o drugoj fazi.
Druga faza je koridor koji bi išao iz jugo-istočnog dela, da kažem Turska, i taj pravac proizvodnje energije i transport te energije prema centralnoj i zapadnoj Evropi, koji bi se opet ukrstio kroz Srbiju, opet na 400kv nivou i to je, ponavljam, pored ove faze, zaista jedna ozbiljna šansa za Srbiju, da Srbija postane jedna tranzitna zemlja za najveću količinu energije koja će ići iz delova gde se proizvodi po nekim nižim cenama, u one delove Evrope gde ona ima svoje tržište i gde se može prodati po višim cenama.
Srbija ima dobar položaj u tom delu, Srbija je u tom delu i u ovom delu Evrope, i sa stanovišta prenosa, je kontrolna oblast i blok koji, da kažem, balansira i druge zemlje. Mi ćemo taj položaj, nadam se, kvalitetno iskoristiti u budućnosti. Gospođa Paunović je dala jedan ekološki osvrt na ove projekte i taj segment, za nas, i jeste jedan od ključnih i mi smo upravo tim vođeni, i te projekte kandidovali i pred međunarodne institucije.
Hteo bih da podsetim da je “Transbalkanski koridor” projekat koji je podržan i od VB6 formata saradnje na zapadnom Balkanu, da je to projekat koji je prepoznat i od EU, kao projekat najvišeg prioriteta. Naravno gospođa Tomić, jedan širok aspekt svih ovih pitanja vezano i za EPS i za EMS.
Vezano za određena pitanja koja su postavile kolege iz ostalih poslaničkih klubova, gospodin Đurišić je pitao za japanski kredit, odnosno onaj projekat koji radimo sa DŽaikom, vezano za odsumporavanje u TENT A. Taj projekat, iako je bio suočen sa velikim brojem problema, izazova, se privode kraju. Mi smo sada u fazi završetka tehničke evaluacije ponuda koje su dostavljene, nakon čega ide otvaranje finansijskog dela ponude i mislim da će, negde tamo, u septembru mesecu se to privesti kraju i da ćemo imati taj ugovor spreman za potpisivanje, tako da taj jedan veliki projekat koji, ponavljam, počeo je da se radi još 2011. godine, privodi se kraju i definitivno će imati ugovor izvođača radova do kraja ove godine.
Više puta sam komentarisao kupovinu akcija koje je „Elektromreže Srbije“ napravila u „Elektroprenosu Crne Gore“ i postala suvlasnik sa 10% akcija. Ponavljam, mi na dnevnom nivou ne pratimo stanje vrednosti akcija i berzu u Crnoj Gori, koja je poprilično i plitka, moramo se složiti, kao takva je relativno i ne znam koliko je referentno posmatrati vrednost tih akcija i neke njihove promene u tako kratkom vremenskom intervalu.
Za mene je tu ključno pitanje upravo strateške prirode, lično smatram, a svi smo ovde politički misleći ljudi da je to jedan dobar strateški projekat, uzimajući u obzir upravo ovo sve o čemu smo pričali i transbalkanski koridor i izgradnju kabla i definitivno jedno značajnije mesto i uloga koju će Elektroprivreda Crne Gore imati u realizaciji tog projekta.
Protekla dva dana sam imao vrlo ozbiljnu raspravu sa kolegom Ćirićem vezano za proizvodnju energije, za određene razloge pada proizvodnje u prvom kvartalu posmatrano u odnosu na isti period prošle godine. Ponavljam, nismo zadovoljni zbog toga pada, tako da niko to ne pravda niti brani, samo analiziramo i objašnjavamo. U potpunosti razumemo svaki od razloga zbog čega je došlo do tog pada u prvom kvartalu 2017. godine i razlozi su upravo oni o kojima smo govorili. Dakle, izuzetno loša hidrologija.
Ponavljam, od početka godine do današnjeg dana, proizvodnja u hidro sektoru je 87% odnosno za 13% manja od proizvodnje u hidro sektoru prošle godine. Imamo sve iste kapacitete dostupne, svi sem jednog na Đerdapu, ali nama taj posao sa Rusima, sa silovijim mašinama, rehabilitacija Đerdapa traje godinama i mi tamo jednu po jednu turbinu radimo. Znači isti broj objekata i isti kapacitet je na raspolaganju prošle i ove godine, ali 13% je manja proizvodnja, što je posledica loše hidrologije. Rekao sam tokom današnje rasprave, kao jedan podatak za koji verujem da svi razumeju, prošle godine u januaru protočne hidroelektrane 678 GVh, ove godine 445 GVh.
To je smanjenje od 34% i isključivo kao posledica zaleđenog Dunava. Ako neki nisu bili u tom periodu ove godine u Srbiji pa se ne sećaju, nije bilo davno, mi smo bili svi koji smo u sali i sećamo se toga vrlo dobro. Dakle, taj problem sa hidrologijom nam se transponovao i u ostale mesece i to je jedan razlog.
Drugi razlog leži u činjenici da smo tokom januara imali jedan broj izuzetno hladnih dana gde dnevne temperature nisu prelazile minus deset, a noći išle na minus dvadeset i kada smo zbog bezbednosti i zbog tehnologije sistema rada morali svaki vagon koji je vozio ugalj iz Kolubare u TENT da odledimo pre nego što ćemo da ga istovarimo. To je duplo smanjilo protočnost te pruge. Umesto da dnevno vozimo tih dana 100.000 tona uglja, mi smo vozili pedesetak hiljada tona uglja. Defakto je to dovelo u poziciju da moramo da skidamo sa deponija, a da je nemoguće tu kontinuiranu proizvodnju u potpunosti nadomestiti skidanjem deponija. Tako da em smo imali malu proizvodnju, em smo morali da skinemo sa deponija. To sada vraćamo. Dosta dobro vraćamo i mi ćemo do početka sledeće zimske sezone tu deponiju oporaviti.
Treći razlog je ono o čemu smo govorili više juče nego danas, a vezano je za tu neku nestabilnost, odnosno klizište koje nam se pojavilo na polju D koje kao takvo treba da nam da polovinu proizvodnje uglja koje ima čak veću kalorijsku vrednost od Tamnave, Zapadno polje. Znači imali smo to klizište, u frontu 2,6 km, krajem februara, tako da od kraja februara do 12. aprila mi nismo imali onu punu proizvodnju uglja na Kolubari, polju D. Šta više, moram da kažem da je to bila simbolična proizvodnja. Mi som tek početkom aprila, znači, 12. aprila smo izašli, čini mi se na 20-25 hiljada tona, a pre toga smo radili 5-10 hiljada tona dnevno, što je ozbiljno poremetilo bilanse.
Mi to sada pokušavamo da vratimo. Ozbiljne aktivnosti i u EPS i u Kolubari kako bi se to vratilo. Nije lako vratiti toliki pad, to je ozbiljna količina i uglja i kilovata koje treba nadoknaditi. Naprosto, to nije lako. Kada je ugalj u pitanju ide nam bolje. Kada je u pitanju električna energija ide nam slabije zato što još uvek imamo lošiju hidrologiju. Ostvarenje u maju, sa današnjim danom u hidro sektoru nam je 94%, znači 6% manje nego prošle godine. Ne vredi, to ne zavisi od nas. Pokušavamo ono što zavisi od nas, a to je ugalj i to je rad termo sektora da nadoknadimo. Vodićemo potpuno transparentnu politiku prema parlamentu i ukupnoj javnosti. Nema tajni i sa svim tim podacima ćete biti adekvatno informisani.
Kolega Obradović, uz respekt prema njemu i gospodinu Ćiriću što su ostali ovde i sačekali, naravno i Vukadinoviću, za razliku od nekih koji su govorili pa otišli, sada ne znam ni da li da im odgovaram, pre svega dužan sam jedan odgovor. Moramo da budemo korektni ljudi i ja to uvek pokušavam da budem.
Pitali ste jedno pitanje vezano za EMS koje je definitivno od naših javnih preduzeća po svom modelu funkcionisanja, po načinu na koji su uspostavili poslovne i proizvodne cikluse je čini mi se po najbolje u Srbiji. Neću da kažem zato što je u mom sektoru da je najbolje, ali tu negde. Pitali ste – zašto gospodin Petrović nije ostao direktor?
Gospodin Nikola Petrović je četiri godine bio direktor tog javnog preduzeća u to vreme, sada je to a.d, zatvoreno, vlasništvo Republike Srbije 100%. On je četiri godine bio direktor i apsolutno sam uveren da je taj posao radio jako dobro i da je EMS iz tog razloga upravo i došlo na taj nivo da možemo da kažemo da je po mom mišljenju jedno od najboljih u Srbiji. Gospodinu Petroviću je istekao mandat. Četiri godine je bio istekao je mandat, njegova lična odluka je bila da ne želi da konkuriše i da produži svoj ostanak tamo. To je nešto što mislim da je možda u Srbiji malo čudno. Ovde retko kada ljudi kažu – radio sam svoj posao četiri godine i sada hoću da se bavim nečim drugim. On je sada potpredsednik Privredne komore i svoju profesionalnu karijeru ostvaruje na neki drugi način. Mislim da to treba poštovati. Nema tu nikakve priče koja bi mogla da se otvori na takav način da vi pitate zašto nije. Sopstvenom odlukom i mislim da to svi treba da poštuju.
Pitali ste me - da li osećam odgovornost za 75 godina koliko su socijalisti i komunisti na vlasti? Da vam kažem, ja jesam ponosan apsolutno na sve tradicije i na sve ono što je politička istorija i geneza SPS i te levičarske ideje u Srbiji. Ponosan sam i na ono što je urađeno u energetskom sektoru za svo to vreme. Moram da kažem da svi energetski objekti koje mi danas posedujemo su izgrađeni u vreme upravo kada je SPS ili naši prethodnici su bili na vlasti. U ovom vremenu kada su one ideologije koje su vama možda bliže pre toga ili u međuvremenu bile, u energetici ništa nije izgrađeno, tako da je to jedna ocena bez dileme.
Ima jedno pitanje koje je mene onako poprilično zaintrigiralo i pomalo nerazumevanje toga šta mi se postavlja kao pitanje mene brine. I gospodin Obradović i gospodin Radulović su me pitali da li mi možemo danas ovde da odgovorimo da će srpske firme i maltene koje firme će raditi na ovim projektima vezano za otpepeljivanje i Transbalkanski koridor. LJudi, to pitanje je zaista vrlo kontraverzno. Mi se nalazimo u fazi kada smo taj projekat kandidovali pred KfW za dobijanje zajma izrade finalne projektne dokumentacije kojoj prethodi tender. Pa šta vi mene pitate sada, gospodo draga? Da li mi pre tendera znamo ko će taj posao da radi? Ne razumem pitanje, a nadam se i da vaše pitanje nije bilo ozbiljno. Jer, da je bilo ozbiljno, ono bi dovelo do pitanja da li će tu biti tendera? Mi ćemo bez dileme ponuditi apsolutno jednu otvorenu utakmicu, fer uslove će imati sve kompanije i na tom tenderu će sigurno moći da učestvuju domaće kompanije. Nećemo dozvoliti niti napraviti takve uslove kojima se diskvalifikuje domaće znanje i domaća industrija.
U prilog tome moram da pocrtam ovde jedan podatak koji verujem da vi znate, ali šira javnost mora da zna. Ova Vlada ozbiljno insistira i ova Vlada postavlja ozbiljne uslove svim stranim kompanijama koje po međudržavnim sporazumima rade neke projekte, a vezano za učešće domaće industrije u realizaciji tih projekata. Srpske firme rade procente poslova u iznosu od pedesetak posto i na izgradnji puteva i na izgradnji energetskih objekata upravo zato što mi na tome insistiramo. Valjda je potpuno jasno da Vlada koja se bori za rast BDP-a, koja se bori za sopstvenu privredu i ekonomski razvoj Srbije se bori za to da rade srpske kompanije na tim projektima. Moram da kažem da su to dnevne borbe, na dnevnom nivou. Moram da kažem i da smo vrlo uspešni u tome. Apsolutno sam uveren da ćemo obezbediti da naša industrija raste na razvoju ovih projekata.
Konačno, ovde su već kolege iz SNS to pitanje nekoliko puta pocrtali, gospodin Radulović ima problem da prizna da nije istina da EPS posluje sa dobicima. Elektroprivreda Srbije, kao i sve ostale energetske kompanije, je 2015. i 2016. godine radila pozitivno. Ponavljam, 2015. EPS je imala EBIDU 46 milijardi dinara ili 275 miliona evra, 2016. više od 47 milijardi dinara ili više od 280 miliona evra. To su jako dobri rezultati i ja se nadam da ćemo taj trend nastaviti. To što u nedostatku argumenata gospodin Radulović izvlači kao adut iz rukova 2014. godinu, to zaista nije korektno zato što se apsolutno valjda svi u ovoj sali i cela Srbija se seća kroz kakvu je katastrofu energetski sektor prošao za vreme poplava, pre svega usled činjenice da nam je Kolubara napunila i Tamnavu - Zapadno polje i Istočno polje, napravila najveće veštačko jezero koje smo sa teškom mukom iskopali.
Još jedanput hvala svima na veoma konstruktivnim diskusijama i pozivam Skupštinu da u danu za glasanje podrži ove sve zakonske projekte, a ja posebno akcentiram ove koji su važni za energetski sektor. Hvala.

Zahvaljujem, ministre Antiću.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović.

Hvala lepo.
Dosta smo već vremena potrošili razgovarajući o ovim predlozima. Dozvolite na početku da kažem da smo, ako uporedim raspravu o ovom setu zakona i garancija, dobili mnogo kvalitetniju raspravu i kvalitetnije predloge koji utiču i na naše razmišljanje i na buduće aktivnosti. Prema tome, vrlo sam zahvalan svim poslanicima koji su vrlo kvalitetno uložili trud da razumeju o čemu se radi i vrlo kvalitetno doprineli razmišljanju na ove teme.
Drugo, mislim da smo potvrdili ovde da znamo šta nam je činiti u buduće i da je bolje da imamo više i potpunije informacije o ovakvim dokumentima. Mi smo danas ostali u okvirima onoga što piše u zakonu, ali mislim da možemo sebi u buduće da podignemo lestvicu i obezbedimo viši standard informisanja. Mogu da vam kažem da mi imamo u pratećim dokumentima kompletnu strukturu troškova. Od 56,8 miliona koliko iznosi ovaj projekt 45 se finansira iz kredita KfW, a 20%, tj. 11,8 miliona se finansira iz sredstava EPS-a. U slučaju EMS-a, pored 15 miliona koji se dobijaju iz kredita, KfW obezbeđuje još i grant od 6,8 miliona. Prema tome, tu su relativno još povoljniji uslovi.
Nema nikakve tajne, oprema je 27 miliona, osiguranje i transport jedan milion, instalacije sedam miliona, inženjerski radovi 7,4, takozvani „civil works“ građevinski radovi 9,7 miliona, konsultantske usluge koje su pominjane više puta 2,5 miliona u ovoj većem projektu i jedan milion u ovom manjem projektu, pri čemu je jedan milion iz granta. Znači, ovde sa 2,5 miliona, to je otprilike 6% vrednosti kredita, manje od 6% vrednosti kredita. Sve će biti rađeno po našim pravilima javnih nabavki. Tu kada neko kaže – poštuju se pravila, to se piše tako, to je tempmlejt, piše se po pravilima onoga ko daje kredit, a u stvari oni poštuju tzv. opšta pravila EU. Onog momenta kada uznapredujemo u pregovorima glave 5 o javnim nabavkama i kada mi ispunimo te uslove, onda će oni reći njihova pravila koja su jednaka našim domaćim pravilima. Prema tome, to je motivacija za sve nas, uključujući parlament koji ima pravo uvida u kvalitet javnih nabavki da to postignemo i da to ostvarimo.
Istovremeno, pozdravljam mnoge kritike, implicitne kritike za to što nemamo najbolji sistem i ne prolazimo najbolje u tom sistemu javnih nabavki, ali to su pravili ljudi koji imaju svoje interese. Na nama je da se prilagodimo, da se opremimo od faze ideja projekata do faze planiranja realizacije projekata, da budemo konkurentni. Kažem vam, ova zemlja je imala kvalitetniju i pripremu projekata i izvođenja projekata pre 20 i 30 godina i moramo da se potrudimo da to vratimo. Ne može se bez toga konkurisati ni na stranim tržištima, a vidite da ne može ni na našem. Prema tome, mi smo mogli i mi ćemo to moći ponovo. Samo dajte da ulažemo sistematski u to. Prema tome, umesto da se žalimo i da pokušamo da izbacujemo druge, bilo bi dobro da uložimo pare u nešto što bih ja nazvao sredstva za pripremu kredita i da time finansiramo i naše institute i naš kapacitet da budemo ravnopravni. Ne možemo preko noći to da uradimo, ali možemo da pokušamo.
Šta je suština ovih kredita? Zadužili smo se, ali ne 282 miliona, 182 miliona su slobodne pare po izuzetno povoljnim uslovima kojima ćemo sigurno refinansirati ako ne budemo malo promenili nivo fiskalne likvidnosti. Znači, nema razloga da to ne upotrebimo da vratimo najnepovoljnije kredite i to neće biti povećanje zaduženja. Od 100 miliona, 100 miliona će biti novo zaduženje, 45 plus 15, plus 40. Znači, 60 plus 40 je 100. U prethodnoj raspravi smo govorili o ovom kreditu 40 miliona koje Evropska investiciona banka finansira za zatvore. Mi smo rešili da su to jako povoljni uslovi za nešto što je opravdano potrebno. Time ispunjavamo i standarde za one koji izdržavaju kazne i ispunjavamo našu obavezu i istovremeno koristimo sredstva koja su izuzetno povoljna. Evropska investiciona banka ima među najnižim kamatnim stopama i najbolje uslove koje ima. Oni nemaju razvijen kapacitet ocene projekata, ali su jako konkurentni u stopama koje nude. Kao što sam rekao, KfW je razvojna banka i ona je pre svega orijentisana, sem projekata u Nemačkoj, na podržavanje projekata koji se uklapaju u njihov koncept podržavanja rashoda.
Ovde konkretno, jedan projekt je usmeren na to da se ostvare ekološki standardi i obezbedi građevinski materijal, pa samim tim i da se obezbedi finansijska rentabilnost projekta.
Drugi projekt je usmeren na podizanje kapaciteta mreže, istovremeno tranzitne sposobnosti mreže, koja takođe, znači, ispunjava i taj aspekt efikasnosti, tj. povraćaja sredstava. Mislim da tu nema dileme, i da su ti efekti mnogo veći od ovih prosečnih efekata. Dilema oko toga 0,8%, plus 0,75% takozvani front and fee, koje sve banke naplaćuju, neko naplaćuje u apsolutnom iznosu, preračunato na ovaj kredit od 45 miliona 0,75% 1% bi bio 450 hiljada, jel tako, na 45 miliona. Znači, da je 100 miliona bio bi jedan milion, na 45 miliona 450 hiljada, 0,75% podelite to 3/4 toga, znači ispod 400 hiljada. Znači, ispod 400 hiljada koštaju svi njihovi troškovi, ocene, genesiranja, administriranja tog zajma. Takva su pravila.
Nula 25% to plaćate na 45 miliona prvog dana, pa onda na onu svotu koju niste iskoristili. Ako sve iskoristite prvog dana, teorijski je nemoguće, nećete plaćati opšte interkalarne kamate. Znači, kada biste imali spreman projekat „ključ u ruke“ samo finansirate, vi isfinansirate sve, povučete kredit, interkalarna kamata bila bi 0,25%, ali biste ništa platili, i to svi tako imaju. Ne znam ni jednu banku koja to nema. Jer, neko mora da pokrije razliku između likvidnih sredstava koja stoje na računu po viđenju i čekaju da budu povučena, i plasiranih sredstava. To je što se tiče ovog duga. Znači, 182 miliona se refinansira, i naraste dug, 100 milina će narasti kada povučemo sredstva, ne pre toga.
Ukupna dug, pada. Dugo smo se borili, dugo smo imali situaciju da se po inerciji, kao autobus, kada pritisnete na kočnicu on nastavi da ide još 100 metara pre nego što se spusti brzina, možete da zaokrenete. Prema tome, sada zaustavljamo rast duga. Sada dug, počinje znači, sa 24,8 milijardi 31. decembra, na 24,5 milijardi 31. marta, na 24,15 30. aprila, i poslednja informacija koja nije još objavljena, biće objavljena za dan dva, to je 23,9 milijardi 18. maja.
Ne hvalimo se, ali to je teško stečeno zaustavljanje jedne veličine koja je kritična, i prema tome vi jako dobro znate da ona zavisi i od toga koliki je BDP i koliki je nivo duga. Za nas je jako važno da krenemo u pravcu Mastrihta. Kada ćemo ga dostići, to je manje važno, važno je da se svake godine postepeno tome približavamo. Napominjem, dug može da bude dobar drug, ako se pažljivo planira korišćenje sredstava, ako se ne ide u pozajmljivanje za šta nema rezona.
U ova dva projekta, čini mi se, da ima rezona, a kod zatvora da je bilo socijalno i društveno opravdano, a ovde da je ekološki opravdano i da je opravdano sa stanovišta kapaciteta EMS-a, koje je inče jedno od najefikasnijih preduzeća u Srbiji. Ostvaruje dobit, i vrši, praktično jednu, nezamenljivu regionalnu uslugu i obezbeđuje Srbiji integraciju u šire energetske mreže.
Dve garancije znači produžavaju te projekte, dva zakona dozvoljavaju mogućnost da se bolje upravlja deviznim sredstvima Agencije za osiguranje depozita. Vidim da me pogrešno, ja sam citirao šta piše ovde u zakonu, da me danas na konferenciji za štampu koriguju, i kažu da Narodna banka nema. Samo to je napisano, Narodna banka poslednjih godina nije koristila devizne hartije, ali to je ovde stavljeno da u principu može i to da se koristi kada bude bilo. Prema tome, i ova Agencija ima nešto u dinarima sredstava, nije bila meni namera da izmišljam za Narodnu banku nego sam citirao nešto što smo zajedno pisali sa kolegama iz Narodne banke.
Prema tome ovaj predlog teksta smo pisali zajedno, ja sam citirao ono što piše u tekstu, tako da to ostavlja mogućnost da ako narodna banka bude to koristila to može da se koristi pošto nema razlike u stepenu u kvalitetu hartija koje izdaje država, izdaje Narodna banka pošto je konsolidovani bilans javnog sektora uključuje i narodni banku i ono što se zove država u užem smislu.
Sada, da objasnim ovu stvar oko rizika i osnovni rezon iza ovog. Znači, u ovoj situaciji gde imamo situaciju u kojoj Agencija za osiguranje depozita nije došla do nule, i nije tražila od države da pozajmi sredstva dva zajma, jedan koji je isplaćen, a drugi koji je ostao u formi rezerve, ne bismo ovo ni predlagali. Mi bismo rekli Agenciji, vi uzimate od svake banke, ne znam koliko 0,15% na 15 milijardi, 80 miliona godišnje, i oni bi to punili, održavali na potrebnom nivou, ne bismo se apsolutno mešali u to.
Međutim, dogodilo se ono što se dogodilo i mi smo, da bismo opravdali očekivanja štediša osiguranja koje se nudi štedišama, mi smo sve to uradili i doveli Fond za osiguranje depozita do nule. Fond na nivou nule ne nudi nikome uveravanja da je siguran da ulaže u banke. Da se ne bi pravilo negativno očekivanje, mi smo jednostavno bili u situaciji da pokušamo da obezbedimo sistemsku intervenciju kojom to vraćamo u normalu i vraćamo u nazad u funkcionisanje. Dogovor je, ova dva kredita tu stoje dok se doprinosi komercijalnih banaka ne vrate taj Fond do potrebnog nivoa, a onda će se država postepeno povući.
Sad pratite me, logika je sledeća, pošto smo 145 miliona evra mi uzeli kao dug bez naknade dali agenciji i rekli, vi ćete vratiti, jer na nama je kompletna garancija, na nama je kompletan rizik. Onda kažemo, zašto bismo sem tog troška koji već imamo tome dodavali još trošak negativnih kamata. Pošto se rizik ne povećava, ni dug, ni rizik. Mi kažemo, samo ta sredstva vratite u te hartije. Pošto se radi o marginalnoj veličini to je jedna posto duga. Manje od jednog posto duga, to je manje, to je jedan i po posto deviznih rezervi i manje od jednog posto duga. To neće uticati ni na emisiju novih hartija ni na situaciju na tržištu. To je toliko malo da se neće ni primetiti. To se jednom emisijom može pokupiti na tržištu.
Mi smo rekli, nema rezona da Agencija u svom godišnjem izveštaju kaže, mi od države dobijamo pomoć i pogledajte koliko nas pomoć košta. Em, plaćamo kamatu, em plaćamo otplatu kredita, em plaćamo negativnu kamatu. Pa smo rekli, dajte da pokušamo makar u tom delu da pomognemo da to logično izgleda.
Mi smo spremni da u diskusiji u amandmanima prihvatimo da se ograniči. Ja to ozbiljno prihvatam te sugestije. Neke kolege su u diskusijama rekle, da li time povezujemo rizik. Ja prihvatam te kritike i kažem, možda povećavamo rizik, ako idemo preko ove svote. Pa, možemo da ograničimo iznos ili do kažemo ili do te svote ili da ograničimo na jednu četvrtinu rezervi Agencije i da kažemo, nemojte više od toga. U redu je da ne plaćamo negativnu kamatu na onaj deo koji je država već dala, a ovo drugo neka Agencija sama upravlja. Uzgred budi rečeno, ovaj parlament je odobrio na ove zakone za Fond za osiguranje depozita. Agencija je pre godinu i po dana skoro, gde joj je dat mnogo veći stepen samostalnosti, kvalitetnije, transparentnije upravljanje. Prema tome, njima prepuštamo da upravljaju. Ovo samo dozvoljava mogućnost da se obrate državi i da kažu, molim vas, želeli bismo zbog toga i toga, a mi zadržavamo pravo da kažemo, izvinite molim vas, kamatne stope jesu negativne tako malo, nemojte molim vas da kvarite celu stvar zbog neke minimalne svote. Ova svota od pola miliona gubitka, čini mi se da je već dovoljno velika da kažemo, u principu možete. Znači, vrlo jedan realan, realističan pristup tome.
To sam sve već rekao, rekao sam ovo za likvidnost, prema tome, oni sem ovoga imaju sto miliona ne povučenih, bilo je dvesta, pa se spremaju ili su već otkazali sto, jer ne smatraju da po njihovih računicama ne treba im više od sto miliona u rezervi. Znači, oni imaju sto miliona liniju IBRD Evropske banke, koju mogu da povuku u svakom trenutku. E, tu plaćaju tu interkalarnu kamatu. Znači, tu plaćaju tu interkalarnu kamatu da bi ta sredstva bila na raspolaganju, a plaćaće pravu kamatu, jedino i ako budu povukli ta sredstva.
Konačno, upravljanje javnim dugom je složena stvar. Znači, imate hartije od vrednosti, imate kredite, komercijalne kredite, projektne kredite, kredite za podršku budžetu, imate garancije. Znači, vi upravljanje jednim složenim sistemom koji ima različite ročnosti i gotovo je nemoguće da u svakoj transakcije možete da pravdate sve i malu sliku i detalje i krupnu sliku.
Ono što je bitno, to je da se globalni parametri poboljšavaju. Ako možemo da vam damo detaljne izveštaje. Svaka ročnost, ima niže kamatne stope svake godine od 2012. godine do danas. Znači, svake godine svaka ročnost ima niže. Znači, mi se jeftinije zadužujemo u svakoj ročnosti poslednjih pet godina. Svake godine je bolje. Neke godine je značajno poboljšanje, neke godine malo manje poboljšanje.
Još druga važna stvar, na početku uopšte nismo imali ročnosti od deset godina. Znači, niko nije ni želeo da razmatra neke instrumente pogotovo ne u dinar za deset godina. Smatrali smo da smo suviše rizično okruženje da bi uopšte neko razgovara. Danas imamo ročnost. Ona jeste skupa, ali ona postoji.
Još druga važna stvar, na početku nismo imali ročnosti od 10 godina, znači niko nije želeo da razmatra neke instrumente, pogotovo ne u dinarima za 10 godina, smatrali smo da smo suviše rizično okruženje, da bi uopšte neko razgovarao. Danas imamo ročnost. Ona jeste skupa, ali ona postoji u dinarima su kamate danas za 5% poena, ne 5%, nego za 5% za takozvanih pet stotina baznih poena ovih niža nego što je bila i isto tako u devizama. Jeste mi smo skuplji od drugih.
Nama su sada ti spredovi od 200 do 300 bazičnih poena, a bili su šesto. Znači, bili su dva i po puta viši, znači, mi danas plaćamo mnogo manju premiju. Neko je danas to citirao u nekoliko, ja vas razumem, svetsko finansijsko tržište je neravnopravan. Ono daje najbolji tretman onima koji najviše imaju i najviše penalize oni koji najmanje imaju. Ali, mi smo izašli iz te najgore tačke i svakog dana i svake godine poboljšavamo svoj status.
Danas smo se primakli zemljama koje su bile, to je jako važno. Kada smo mi bili 600, a nekada su zajmovi bili na 400, sada smo zajedno na 250 baznih poena. Znači, mi smo uhvatili korak sa nekim zemljama, da ne imenujem zemlje i to je jako dobro, jer smo u istim situacijama u istoj utakmici. Konačno, nešto što se tiče budućnosti. Radimo ovo, imamo rezultate. Da li smo zadovoljni? Delimično jesmo, ali su nam ambicije još mnogo veće. Nama je cilj da imamo bolje profile, ne kažem ja da naša firma ima idealne uslove, ali danas mnogo bolje nego pre pet godina.
Cilj nam je da budemo potpuno ravnopravni. Imamo li Razvojnu banku? Imamo pokušaje koji su propali. Želimo da iz toga nešto naučimo i napravimo Razvojnu banku na koju ćemo biti ponosni, na koju ćemo, evo ja vam kažem, kada smo pregovarali ove kredite, vrlo povoljne, UAE su nam dali kredite po 2% fiksno. Mi dobijamo 0,7% Svetske banke varijabilno, ali oni imaju „triplej rejting“, koji na nas prenose. Ovde smo dobili nezavisno, mi kao Srbija smo dobili „triplej rejting“, bez uslovljavanja.
Da imamo Razvojnu banku, u koju svi veruju, pa dobili smo još dve milijarde još od nekih donatora, koji bi nam verovali da možemo na pravi način da investiramo. Prema tome, para će biti, ako možemo da ponudimo dobar standard i u pripremi projekata i u oceni projekata i u transparentnom sistemu. Nisam ja protiv vaših želja, ali vam kažem da to neće ići direktno. Ne možete vi njima da kažete – dajte nam vaše pare, mi ćemo vam poslati izveštaj. Nego morate da ih ubedite da je to pravi način da ostvare rezultate.
Već sam im rekao Svetska banka Srbiji daje pet puta više sredstava, zato što sada znaju da mi ostvarujemo ono što kažemo da ćemo uraditi.
I konačno samo jedan anegdota za kraj, kada sam došao u Svetsku banku, pa sam pitao takve stvari, kao mladi ekonomista 1979. godine, davno je bilo, jedan kolega mi je rekao - zapamtite jednu stvar, zlatno pravilo je, da oni koji imaju zlato prave pravila. Hvala.

Zahvaljujem ministre Vujoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlozima akata iz tačaka od 1. do 6. dnevnog reda.
Ne možete dva puta, iskoristili ste pravo iz člana 96, a upravo sam zaključio zajednički jedinstveni načelni o Predlozima akata iz tačaka od 1. do 6. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo u ponedeljak, 22. maja u 10.00 časova. Zahvaljujem.