Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih u drugom delu svoje diskusije hteo da se osvrnem na ova dva kredita o kojima je danas reč, posebno za garancije Republike Srbije na kredit koji se daje akcionarskom društvu „Elektromreža Srbije“. Već smo danas imali prilike da čujemo i od poslanika i od ministra da se radi o dva veoma povoljna kredita sa niskom fiksnom kamatnom stopom od 0,8%, sa periodom počeka od tri, odnosno pet godina.
Kada je reč o kreditu, odnosno o davanju garancije Republike Srbije na kredit koji Nemačka razvojna banka daje akcionarskom društvu „Elektromreža Srbije“, a radi se o regionalnom programu energetske efikasnosti u prenosnom sistemu, na samom početku mislim da je važno naglasiti da ovaj kredit i odgovarajući plan njegove upotrebe, odnosno realizacije je samo deo velikog projekta Transbalkanskog koridora koji treba da donese velike benefite Republici Srbiji.
Čitav niz koraka koji prate realizaciju ovog programa i koji slede njegovu realizaciju, govorim o ovom konkretnom kreditu, zauzimaju centralno mesto u desetogodišnjem planu razvoja prenosnog sistema, odnosno u strategiji razvoja „Elektromreža Srbije“, ali isto tako i veoma važno mesto u strategiji razvoja energetike u Republici Srbiji. Takođe, čitav plan je usklađen sa odgovarajućim panevropskim planovima razvoja, odnosno sa strategijama razvoja elektroenergetske mreže Evrope.
Istovremeno, ovim se ispunjavaju i obaveze koje smo preuzeli u našim pregovorima sa EU, a te obaveze se odnose na povećanje kapaciteta prenosa naše mreže i na njenu interkonektivnost, s tim što, naravno, te obaveze svakako po svom značaju nisu ni približne onome koliki benefit očekujemo od završetka ovog čitavog programa, a nakon toga i čitavog projekta Transbalkanskog koridora.
Dakle, međunarodni projekat Transbalkanski koridor, čiji je ovaj program o kome danas govorimo, odnosno garancija za kredit za ovaj program o kojem danas govorimo samo jedan mali deo, ima za cilj da poveže Rumuniju i Italiju 400-kilovoltnim visokonaponskim dalekovodom velikog kapaciteta koji treba da zameni 220-kilovoltni dalekovod koji je u ovom trenutku u upotrebi. Taj 400-kilovoltni dalekovod prolazi najvećim delom kroz teritoriju Srbije, a potom iz Srbije preko Višegrada i Pljevalja, kroz Crnu Goru dolazi do Jadranskog mora.
Prema informacijama koje sam dobio sa italijanske strane, Italijani, odnosno Republika Italija već postavlja kabl kroz Jadransko more, odnosno po dnu Jadranskog mora, tako da se može očekivati da se u neko dogledno vreme, naravno, dogledno vreme se meri u mesecima i godinama, ta dva kabla spoje, odnosno da se spoji dalekovod sa ovim podvodnim kablom.
Čitav projekat sa ove strane Jadrana podeljen je u tzv. četiri sekcije. O tome je nešto govorio ministar, a ja ću probati malo šire da o tome govorim da bismo razumeli koliki je značaj čitavog ovog projekta.
Prva sekcija je od Rešica u Rumuniji do Pančeva. Na toj sekciji se već uveliko radi i ona bi trebalo da bude završena i stavljena u upotrebu u 2018. godini. Dakle, već sledeće godine mi ćemo imati u upotrebi 400-kilovoltni dalekovod od Rešica, odnosno od granice sa Rumunijom do Obrenovca, jer već imamo izgrađen 400-kilovoltni dalekovod na trasi Obrenovac – Pančevo preko Beograda, odnosno da budem precizan preko Beograda 8.
Druga faza, odnosno druga sekcija ovog plana, odnosno ovog projekta Transbalkanskog koridora predstavlja izgradnja 400-kilovoltnog dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca. To je upravo ono o čemu danas razgovaramo. Dakle, to je taj segment, odnosno taj kredit o kome danas pričamo.
Treća sekcija predstavlja, rekao bih, najveći deo posla što se tiče ovog čitavog projekta, a to je izgradnja 400-kilovoltnog dalekovoda, magistralnog dalekovoda na trasi Obrenovac – Bajina Bašta, koji treba da u potpunosti zameni 220-kilovoltni dalekovod i to na istoj toj trasi. Dakle, gradimo praktično istom trasom 400-kilovoltni preko ovog i zbog toga se i prave ovi sporedni kraci, da bi oni mogli da preuzmu jedan deo, da tako kažem pod znacima navoda, saobraćaja kada se bude gradio 400-kilovoltni dalekovod na trasi Obrenovac – Bajina Bašta.
Na kraju, naravno, četvrta sekcija podrazumeva izgradnju dalekovoda ponovo 400-kilovoltnog od Bajine Bašte preko Višegrada, Pljevalja i potom kroz Crnu Goru do Jadranskog mora. Prema informacijama koje ja imam, negde oko Tivta bi trebalo da se spoji taj dalekovod sa podvodnim kablom koji, kao što sam već rekao, Republika Italija već uveliko postavlja i na taj način da se omogući prenos električne energije do Italije.
Što se tiče konkretno ovog kredita o kome danas govorimo, a za koji sam siguran da će Narodna skupština obezbediti garanciju, odnosno potvrditi ovu garanciju koju je dala Vlada Republike Srbije, tu se radi o 15 miliona, rekao sam već, veoma povoljnog kredita, na šta se dodaje negde između šest i sedam miliona granta, odnosno donacije koju daje Evropski zajednički fond za zapadni Balkan i ostatak do 29.600.000 evra, ako se ne varam, sredstva obezbeđuje EMS.
Šta se sa tim sredstvima radi? Prvo se gradi trafo-stanica u Kraljevu 400-kilovoltna koja će zameniti trenutno 220-kilovoltnu trafo-stanicu u Kraljevu, uz naravno pripadajui transformator 220/400 kilovoltni koji treba da omogući povezivanje te trafo-stanice sa 220-kilovoltnim dalekovodom između Bajne Bašte i Kraljeva. Nakon toga gradi se 400-kilovoltni dalekovod od Kraljeva do Kragujevca, a u Kragujevcu već imamo instalirano 400-kilovotnu trafo-stanicu.
Zašto je važan ovaj, da kažem, sporedni krak dalekovoda? Videćete, ima i drugi značaj, ali za ovaj konkretan projekat ona je važan zato što praktično kada budemo podigli nivo Bajna Bašta-Kraljevo takođe na 400 kilovolti, mi ćemo imati mogućnost da kada budemo na istoj trasi 220-kilovoltnog dalekovoda Obrenovac-Bajna Bašta gradimo 400-kilovoltni moći ćemo praktično da jedan deo prenosa preusmerimo sa tog pravca na druge alternativne pravce i da na taj način obezbedimo elektroenergetsku stabilnost u Republici Srbiji, što bez ovoga ne bi bilo moguće.
Međutim, on ima i jedan drugi značaj koji nije ništa manje bitan, mada sad to već zvuči kao pleonazam, a to je da u okolini Raške i Novog Pazara, odnosno u kraju koji se praktično preko jednog regionalnog dalekovoda direktno vezuje na ovaj dalekovod o kome danas govorimo, imamo probleme u smislu naponskih prilika koje su vrlo loše i u smislu sigurnosti napajanja. Praktično kada podignemo kapacitet ovog dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca mi ćemo i povećati samim tim propusnu moć onog 110-kilovoltnog regionalnog dalekovoda koji ide prema Raškoj i Novom Pazaru, čime ćemo rešiti taj ozbiljan problem naponskih prilika koji u ovom trenutku postoji u ovom kraju.
Dakle, time ćemo smanjiti gubitke koje imamo u mreži i time ćemo smanjiti emisiju ugljendioksida. Dakle, smanjenjem gubitaka koje imamo u mreži, koji će naravno biti još manji kada izgradimo čitav dalekovod, mi u stvari povećavamo profitabilnost preduzeća, odnosno akcionarskog društva EMS. Zbog toga je ono što je ministar Vujović pomenuo, to je razlog zašto je period počeka na kredit za EMS kraći od period počeka na kredit za EPS. Zato što se prema nekim fizibiliti studijama koje su ranije rađene pokazalo da je ovaj projekat za koji uzimamo kredit izuzetno profitabilan, odnosno da će on vrlo brzo početi da vraća novac, odnosno da će preduzeće EMS vrlo brzo videti benefite od ovog projekta. Prema tome, ne postoji nikakva opasnost da se ovaj kredit neće vratiti. Ta vrsta opasnosti ne postoji.
Druga stvar koju sam rekao jeste da će se smanjiti emisija ugljendioksida, što naravno jeste nešto što je vrlo važno u smislu očuvanja životne sredine, jer očuvanje životne sredine jeste jedan od ključnih prioriteta u budućem ekonomskom, ali i energetskom razvoju Srbije i jeste nešto što je ključno u našim sadašnjim i budućim pregovorima sa EU, jer poglavlje 27 jeste jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU i jedno od poglavlja koje ćemo najteže zatvoriti. Zbog toga i jedan i drugi kredit o kome danas govorimo se upravo jednim delom oslanja na zaštitu životne sredine.
Dakle, osim poboljšanja snabdevanja građana električnom energijom, osim smanjenja gubitaka u mreži i smanjenja emisije ugljendioksida, ovo je čitav projekat Transbalkanskog koridora ima zaista veliki značaj za Republiku Srbiju.
Zamenom ovih dotrajalih 220 kilovatnih dalekovoda 400 kilovatnim dalekovodima i povećanjem kapaciteta koje ćemo na taj način stvoriti, mi praktično smanjujemo otpor naše mreže i smanjujemo gubitke koje u njoj imamo, a povećavamo protoke i na taj način činimo ovu rutu preko Srbije izuzetno atraktivnom, odnosno mnogo atraktivnijom nego što je u ovom trenutku.
Da bi građani razumeli, gro današnjeg protoka, to ministar sigurno jako dobro zna, od najvećih, hajde da ne bude baš od najvećih, od velikih proizvođača, neto proizvođača i izvoznika struje u Evropi, kakvi su Ukrajina i Rumunija, prema velikim neto uvoznicima odnosno neto potrošačima struje, kakvi su Italija i nadalje zemlje Evropske unije, ide preko Mađarske i Hrvatske. Zašto? Zato što oni imaju visokokapacitetne mreže koje mi nemamo.
Dakle, kada izgradimo 400 kilovatni dalekovod koji će iz Rumunije ići u Italiju i koji će biti prema svim istraživanjima daleko isplativiji u smislu prenosa električne energije za Italijane i za druge zemlje EU ukoliko one budu preuzimale tu struju koju ćemo mi transportovati od rumunske granice pa do granice sa Bosnom i Hercegovinom, odnosno do Višegrada, to znači da ćemo mi doći u poziciju da ubuduće aukcijom viška kapaciteta koje ćemo imati kada budemo izgradili 400 kilovatni dalekovod, skupljamo nova sredstva, jer mi nemamo u ovom trenutku unutrašnje potrebe za takvim kapacitetom. Dakle, ostaće jedan deo kapaciteta slobodan i taj deo kapaciteta možemo aukcijski da prodamo i da određenu količinu finansijskih sredstava na taj način ostvarimo.
Da ne kažemo da postoji još jedna druga važna stvar, a to je da u budućnosti, ako nastavimo da izgrađujemo kapacitete elektroenergetske, a o tome je ministar Antić danas govorio, on je čak rekao da smo poslednjih godinu dana mi bili neto izvoznici struje, što sada ne možemo tvrditi da je trend, ali je u svakom slučaju dobar signal, i u budućnosti gradnjom novih elektroenergetskih kapaciteta, ukoliko postanemo neto izvoznik struje, mi ćemo moći tu struju da izvezemo efikasnije i jeftinije po nas i imaćemo kapacitet preko koga ćemo moći da izvezemo.
Na kraju krajeva, ali svakako ne najmanje važno, izgradnjom 400 kilovatnog dalekovoda mi stvaramo pretpostavke za buduću industrijalizaciju Srbije. Kažem, stvaramo pretpostavke, da neko ne bi sada rekao da najavljujem ne znam kakve investicije. Ali, ni jedan investitor neće doći nigde, ukoliko nema infrastrukturne pretpostavke. Kao što on očekuje da postoje odgovarajući putevi, kao što očekuju da postoje odgovarajuće telekomunikacione pretpostavke, on isto tako očekuje i da postoje određene energetske pretpostavke.
Ukoliko vi imate probleme sa naponskim prilikama, kakve imamo, recimo, ovo što sam pomenuo, u oblasti Raške i Novog Pazara, ne možemo da očekujemo da će jedan ozbiljan investitor da dođe u ovaj kraj, jer on jednostavno ne može da napravi pogon, jer taj pogon ne može da se priključi na mrežu koja ne može da istrpi jedan ozbiljan pogon koji je veliki potrošač struje.
Dakle, mnogostruki benefiti za nas su izgradnjom ovog koridora, nikakva opasnost da se taj kredit neće vratiti i u tom smislu, usudio bih se da kažem da se radi o jednom od najvećih i najsveobuhvatnijih projekata iz oblasti energetike u poslednjih nekoliko decenija i da on zaista zaslužuje našu apsolutnu podršku. Zahvaljujem.
