Mogu da se složim sa ocenom da je dobro kada imamo dijalog. Dakle, slažem se da je dobro što imamo dijalog i slažem se da treba da razgovaramo i analiziramo zajednički podatke na osnovu tačnih informacija, i u duhu toga bih uvaženog kolegu Ćirića pozvao da i sa druge strane imamo tačne informacije.
Proizvodnja u EPS-u jeste pala u prvom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, ali ne za 20%, nego za 14,5%. Tako da, ja samo pozivam da se držimo istog duha kad tražite od nas da govorimo tačne brojke, onda i ja vas molim, pošto nemam prava da zahtevam, da i vi govorite tačne brojke, a tačne brojke su upravo to 14,5% pad proizvodnje električne energije i 10,1% pad u proizvodnji uglja, pričamo o prvom kvartalu 2017. godine, u odnosu na prvi kvartal 2016. godine.
Pri čemu ponavljam, 2016. godine, još jedanput to moram da naglasim, je jedna od dve najveće proizvodnje električne energije u istoriji EPS. Rekao sam i juče, prosečna proizvodnja električne energije u EPS u poslednjih 15 godina, mislim da je dovoljno dugačak vremenski period da možemo da se složimo da prosek je neki referentan, je 33.700 gVh 2016. godina 36.650. Znači, možemo da vidimo da je ta 2016. godina zaista bila jedna onako izuzetno dobra godina sa visokom proizvodnjom. U 2017. godini, prvi kvartal manji, nismo zadovoljni time, apsolutno. Velike kritike na činjenicu da se neki elementi nisu brže rešavali. Ali, isto tako moramo da sagledamo sve uslove koji su do toga doveli.
Moram da napomenem ma koliko vi sada iznosite sada neke podatke koji su meni nepoznati. Prvi put čujem za to da je na primer u tom januaru bilo ko imao u regionu ozbiljnu proizvodu električne energije, jer su svi bili u dramatičnim problemima, i Crna Gora, ona pogotovo, to znam.
Tako da je apsolutno nemoguće da su imali povećanje proizvodnje, ali evo, pošto volim da budem vrlo egzaktan, u januaru 2017. godine protočne hidroelektrane, znači koje su gro naše proizvodnje uz hidro sektore, jer je to Đerdap, 446 gvh, ove godine prošle godine, 678 gVh. Dakle, uvaženi narodni poslanici, 34,5% je u januaru bila manja proizvodnja u hidro sektoru na protočnim, znači, na Đerdapu. U celom prvom kvartalu, proizvodnja u hidro sektoru je bila negde 14% manja nego u prvom kvartalu prošle godine. Dakle, bez dileme upravo ti meteorološki i hidrometeorološki uslovi su značajno uticali na činjenicu da u 2017. godini imamo manju proizvodnju nego u 2016. godini.
Kada je proizvodnja uglja u pitanju, postoji obrazloženje, ne kažem da je opravdanje, ali postoji jedno potpuno razumno i racionalno obrazloženje sa kojim ni mi nismo u potpunosti zadovoljni, ali moramo da uzmemo u obzir te objektivne parametre. Dakle, u januaru mesecu je postojao problem sa transportom uglja između Kolubare i Obrenovca, umesto da ide 100 tona dnevno, išlo je 50 hiljada tona dnevno zbog potrebe da se svaki vagon odledi. A u februaru, krajem februara, do 12. aprila imali smo smanjenu proizvodnju na polju D zbog činjenice da nam se aktiviralo klizište, odnosno jedna masivna nestabilnost na etažama uglja u dužini od 2,6 km zbog čega u tom periodu maltene nismo imali na polju D neku ozbiljniju proizvodnju uglja.
Dakle, da pričamo o preciznim brojkama, da ih razumemo u potpunosti, da ih ne izvrćemo onako kako nam odgovara, apsolutno sam za takav pristup i sa svim brojevima i podacima stojim na raspolaganju i Skupštini i ukupnoj javnosti.
S druge strane, želim samo da vas informišem da u skladu sa ovim o čemu je i kolega Vujović govorio, mi imao proces korporitivizacije, proces restrukturiranja EPS. Da smo iz nekadašnjih 14 preduzeća napravili jedno javno preduzeće EPS koje ima jedno zavisno preduzeće to je EPS kao operator distributivnog sistema.
Još uvek se to uhodava. Kada vi iz sistema gde ste imali decenijama 14 generalnih direktora, pa sada svako od njih svoje timove, sada dovedete na nivo da imate jednog generalnog direktora, izvršne direktore za proizvodnju električne energije uglja, distributivne poslove itd, to su tektonske promene u „Elektroprivredi Srbije“ koje se polako uhodavaju, koje idu svojim tokom. Mi se nalazimo sada u fazi kada do kraja rešavamo pitanje imovine, procene vrednosti imovine i kapitala „Elektroprivrede Srbije“, koje bi trebale da dovedu, ja se nadam, do kraja ove godine „Elektroprivredu Srbije“ u onaj status o kome ste i vi pričali, dakle, zatvoreno akcionarsko društvo se 100% vlasničkog kapitala Republike Srbije.