Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije prijavio se 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 92 narodna poslanika.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Imate dvanaest minuta i 57 sekundi. Izvolite.

Dame i gospodo, kada je u pitanju ovaj Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita i o Agenciji, to su samo različiti članovi koji se menjaju, odnosno gde jednom malom izmenom Vlada predlaže da se u slučaju gubitaka zbog deponovanih sredstava od strane Agencije, pre svega misli se na devizna sredstva, da se radi sigurnosti ta sredstva mogu povući i sa tim sredstvima kupovati hartije od vrednosti na domaćem tržištu.

Ono što je suština to je da ova Agencija za osiguranje depozita ima svoju jednu istoriju. Ona počinje 2005. godine kada se posle propadanja, odnosno stečajnih postupaka koji su sprovedeni na određenim bankama, razmišljalo da se nadoknadi šteta građana Srbije koju su pretrpeli zbog propada ovih banaka.

Naravno, 2015. godine dolazi do potpunog kolapsa kada je u pitanju finansijski potencijal ove Agencije, ali ono što je veoma bitno da se kaže zbog građana, šire javnosti to je da ova sredstva služe da se nadoknadi šteta do 50.000 evra građanima koji su svojom štednjom ili deponovanjem novca bili deponenti, odnosno komitenti određenih banaka. Ta cifra od 50.000 evra je nešto što je i dan danas ostalo sporno. Kad se već Vlada odlučivanja za ovakve amandmanske intervencije, možda je trebalo razmišljati i oko ove ukupne sume koja treba u svakom slučaju da se poveća, ako ništa drugo bar zbog neke pravednosti ili pravičnosti prema štedišama koje imaju mnogo veća sredstva samo u jednoj banci, odnosno na one koji su rasporedili manja sredstva, pod znacima navoda, u više banaka.

To je ono što država garantuje do 50.000 evra, ali predistorija ove Agencije sastoji se u likvidaciji domaćih banaka. Setite se samo kako su likvidirane „Beobanka“, Beogradska banka, „Investbanka“ i ostale banke. Sada vremenom dolazimo do spoznaje da smo mi srpski radikali bili u pravu, ne zato da bi mi to istakli kao neki svoj politički poen, nego iz razloga što smo na vreme upozoravali da uništavanje domaćih banaka ide ka tome da se potpuno uništi industrija i da se dovede do situacije da se obezvređena cena poljoprivrednog zemljišta nađe na, uslovno rečeno, nekom tržištu.

Vidite kako to ide. Kada je u pitanju industrija, kada je u pitanju privreda, dovoljno je da navedemo primer samo beogradske, odnosno „Beobanke“, kompletna ili veći deo privrede je bio komitent u „Beobanci“, odnosno Beogradskoj banci i sada naknadno se saznaje da ta banka nije baš bila u to vreme za likvidaciju, da se stečajni postupak nije trebao sprovoditi. Međutim, stečajna masa iz tih banaka je bila pod kontrolom jednog određenog broja ljudi ili, preciznije govoreći, bila pod apsolutnom kontrolom jednog čoveka koji se zove Mlađan Dinkić. Mlađan Dinkić je predistorija ove agencije. On je jednim delom i istorija ove agencije, ali detaljnije ćemo govoriti kada bude rasprava o amandmanima.

Ono što je sadržano u preostale dve tačke dnevnog reda, a to je da Republika Srbija daje garancije u korist Nemačke razvojne banke u dve svrhe. Prvo, u svrhu elektroprivrede, sredstava koje će koristiti elektroprivreda i, drugo, sredstava koje će koristi „Elektromreža Srbije“.

Juče smo slušali ovde deo obrazloženja od ministra resornog, gospodina Antića. Objasnio je sve ono što nam piše ovde u materijalu. Međutim, zaboravio je ministar Antić da kaže da ovde u ovim kreditima postoje određeni uslovi koji su na neki način skriveni, pa tako uslovi koji su vezani za „Elektroprivredu Srbije“, a to je opepeljivanje Termoelektrane „Tesla jedan“.

Jasno se krije namera ili tendencija Evropske unije, u sklopu zaštite životne sredine, da se prestane proizvodnja takozvane prljave struje, prljave tehnologije za proizvodnju struje. Mi imamo ovde uklanjanje jednog problema koji se zove ogromne količine pepela, a koje funkcionalno smetaju okolnim naseljima, žiteljima koji žive u okolini Termoelektrane, ali imamo i jednu tehnologiju pomoću koje će to najverovatnije biti rešeno, tako što će se fizički uklanjati, gde se pristupa novom tehnološkom postupku, a to je da se smanji količina vode, da srazmera pepela i vode bude 1:1, to je čisto radi razjašnjenja zbog javnosti, da se spreči zagađivanje vodotokova, odnosno da se zaštite i lokalni i regionalni vodovodi.

Ono što, u svakom slučaju, stoji jasno u drugom predlogu oko garancije jeste da Evropska unija kroz ove kredite insistira na smanjenju ugljen-dioksida. Smanjenje ugljen-dioksida podrazumeva upravo ono, što mi radikali vam sada govorimo, da se sa termoelektranama polako počinje gasiti i proizvodnja električne energije ili će se uvoziti visoka tehnologija za zaštitu čovekove okoline ili polako, ako nije finansijski sposobna država da to uradi, elektrosistemi, onda se moraju gasiti termoelektrane.

Vidite i sami da je Mađarska već otpočela sa pripremnim radovima. Uveliko najavljuje nuklearnu elektranu. Svugde u svetu nuklearne elektrane sve više i više uzimaju mesta, nasuprot onih teorija i teza da su nuklearne elektrane potencijalna opasnost.

Ovde imamo jedan relevantan podatak, a to je da u „Elektromreži Srbije“, navedeno je u materijalu kao podatak, u prenosu električne energije, kaže se, ovo zanavljanje ili promena naponske mreže sa 220 na 400 kilovata će služiti da se što kvalitetnija struja transportuje sa istoka na zapad, odnosno iz Ukrajine preko Rumunije, Srbije, Crne Gore prema Italiji. Vidite da je to zaštita čiste tehnologije.

Znači, mi ovde moramo da vodimo računa da dobijanjem ovih kredita postoje još određeni uslovi kada je u pitanju tehnologija. Nije to potpuno jednostavno kada menjate naponsku mrežu i kada menjate kompletan sistem napajanja sa 220 kilovata ili, kako to ministar kaže, KV-a, ali na 400 kilovata se podrazumeva promena kompletne tehnologije. Prvo, oko kompletne prenosne mreže, mora da se menjaju od kablovskog sistema, odnosno same elektromreže preko trafostanice pa do određenih transformatora. Znači, tehnologija mora da se uklapa.

Mi vidimo ovde, u ovome materijalu, da Razvojna banka Nemačke jasno uslovljava da će ona raspisivati tender i da će po međunarodnim standardima moći da isporučuju opremu proizvođači samo ako zadovoljavaju, to su tzv. ISO standardi.

Ne zaboravite, dame i gospodo, da u Srbiji postoje, za sada, tri ugašene fabrike kablova, da u Srbiji postoji potpuno uništena industrija za proizvodnju trafostanica. Tri kablovske industrije postoje u Jagodini, Zaječaru i u Novom Sadu.

U Jagodini je ta industrija nešto što je dugo, dugo godina ili decenija bila pokretač privrede i mesto gde se zapošljavalo najveći deo stanovništva Opštine Jagodina. Sada je devastirana toliko da ne može proizvoditi čak ni ove kablove za automobilsku industriju, gde nam dovode ove fabrike pokretne tezge da kompletiraju tzv. automobilske provodnike, a kablovska industrija ne može da proizvodi. To je veoma jednostavna tehnologija. Zamislite koliki bi to bio zamajac da smo, koliko toliko, održali u proteklih 17 godina proizvodnju kablova, da smo u „Minelu“ pomogli da se sačuva, koliko toliko, proizvodnja trafoa. To bi sad bio veliki posao. To je ogroman posao.

Znate, mi se ovde zanosimo sa idejom da ćemo prihodovati enormno velika sredstva kada je u pitanju transport električne energije. Nemojte se zanositi sa takvom idejom. Ta ideja brzo će da se istopi, iz prostog razloga što smo videli u materijalu pre neki dan, kada je u pitanju davanje kredita od Svetske banke, da Svetska banka uslovljava cenu struje. Ako daje određena sredstva, onda kaže – cena struje će jednom određenom dinamikom da poskupljuje. To je ta politika cena električne energije koju vodi Svetska banka, to je deo globalnog sistema. Šta vi mislite, da će Svetska banka razmišljati o tome da jeftina struja bude u Srbiji? Šta ih boli briga. Ako je pola evra cena u Evropi i u svetu, pa šta njih boli briga, pola evra će plaćati Srbija. Kako će plaćati? Ne interesuje ih što je stanovništvo sve siromašnije i siromašnije, imaju nekretnine, ne platite struju, u početku će vam isključivati, a kasnije vam na obračunu kamate, uzimaće vam stanove, uzimaće kuće. Šta njih boli briga. Savršeno ih ne interesuje kakva je kupovna moć i kakva je socijalna prilika u Srbiji i o svemu moramo voditi računa.

Mi, umesto da kroz ovakve ugovore razmišljamo o tome da postoji zdrava konkurencija, a zdrava konkurencija ovim kreditima, kao što je Nemačka Razvojna banka je krediti koje eventualno imamo od Ruske Federacije. Ruska Federacija je zainteresovana, sami ste svedoci, oko ulaganja u energopogone, u proizvodnju električne energije, kada je u pitanju Srbija. Energetika je nešto što je budućnost uz obrazovanje, uz školstvo. Poljoprivreda i energetika su budućnost Srbije. Nemojte, baš olako ovako da prihvatamo ovu tehnološku zavisnost, pored finansijskog kraha i siromaštva, još ako nas uvedu u tehnološko ropstvo, pitanje je gde ćemo na kraju i završiti. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Muamer Zukorlić. Nije tu.
Reč ima ministar Antić.

Vrlo, vrlo kratko.
Apsolutno, uvažavajući ovo što je gospodin Mirčić govorio, samo nekoliko elemenata koje još želim da prokomentarišem.
Pre svega, mislim da je dobro da stvaramo sami atmosferu u Srbiji, da je za nas bitno da kao država i društvo dostižemo standarde u zaštiti životne sredine. Nije dobro da stvaramo atmosferu i klimu u našem društvu i da nam to neko nameće. Nije dobro da stvaramo klimu da to radimo zbog nekog drugog. Pre svega, moramo da razumemo da to radimo zbog sebe, zbog ljudi koji žive u okolini naših, pre svega, najvećih energetskih objekata, čitaj najvećih zagađivača, i zbog naše dece.
Ne prihvatam koncept – nemojte ljudi da to radimo, to nas neko tera to nije dobro za nas, ne naprotiv, mi to radimo zbog sebe i apsolutno je nebitno da li je to deo neke naše agende. Mislim da smo mi, kao društvo, dovoljno sazreli da shvatimo da, pre svega, smanjenje emisija zagađenja, smanjenja emisije CO2 i ostalih zagađivača je u našem interesu i da zbog toga moramo da ulažemo u to.
Ponosan sam što smo mi u proteklih nekoliko godina uložili oko 200 miliona evra i kroz to smanjili praškasto zagađenje iz naših termoelektrana za 93%. Mi moramo da završimo denitrifikaciju, moramo da završimo odsumporavanje, i moramo u finalu da smanjimo emisije SO2, jer je to bitno zbog nas i to je ono na šta smo mi čvrsto opredeljeni i čvrsto rešeni.
Niko nas ne tera da mi gasimo naš termosektor. Termosektor će živeti u onoj meri u kojoj se bude prilagođavao, u tehnološkom smislu, onim trendovima koji su za to neophodni, uz sve one vremenske rokove koji su predviđeni za prilagođavanje u tom sektoru. Podsećam da mi imamo vremenski period do 2023. godine kada treba da prilagodimo naše termoelektrane nekom nivou standarda. Mi to idemo svake godine malo po malo, i apsolutno sam uveren da ćemo 2023. godine to ispuniti, da će naše termoelektrane raditi u skladu sa tim značajnim standardima. Ponavljam, po stoti put, za nas, našu decu, generaciju koje dolaze.
Potpuno je jasno da iz energetske zajednice Evropske komisije niko nama ne brani da gradimo ni nove termoelektrane. Mi u ovom trenutku gradimo Kostolac B-3, i za to imamo, da kažem, puno pravo i niko nam ne postavlja pitanje zašto gradimo termoelektrane.
Jedino pitanje koje se nama postavlja i svima ostalima koji hoće da grade termoelektrane, da li se za to koristi najbolja dostupna tehnologija. Dakle, termosektor mora da se razvija praćenjem standardima u oblasti zaštite životne sredine, a kada je tehnologija proizvodnje u pitanju, u skladu sa najbolje dostupnom tehnologijom. Ta najbolja dostupna tehnologija apsolutno nema žig porekla da je iz EU, niti bilo koje druge države.
Mi u Kostolcu radimo sa kinenskom tehnologijom. Na primer, u našoj Elektroprivredi Srbije na remontima kapitalnim, da kažem, ulaganjima učestvuje Silovljev mašine, znači, ruska kompanija. Dakle, te najbolje dostupne tehnologije, one dolaze i iz EU i iz Kine i iz Ruske Federacije, tako da tu nema tog političkog rizika te vrste o kome ste vi govorili. Nema pristrasnosti, mi tehnološki se ne naslanjamo ni na koga, nismo tehnološki zavisni, dozvoljavamo apsolutnu utakmicu između tehnologija na osnovu njihovih cena i kvaliteta.
Konačno, politika cena, vrlo kompleksno pitanje, vrlo osetljivo pitanje. Ova Vlada, mislim da je pokazala jedan visok stepen senzibiliteta po tom pitanju i apsolutno pokušavamo da balansiramo između potrebe da cena dođe na taj neki ekonomski, čitaj tržišni, nivo i tog našeg prepoznavanja kakve su ukupno socijalekonomske mogućnosti naših građana.
Mi stalno kočimo taj proces dostizanja te tržišne cene, iako smo u potpunosti u pravu, konstatno pod određenom vrstom jednog mekog pritiska međunarodnih finansijskih institucija da to radimo brže.
Ono što želim da još jedanput pocrtam, da ova Vlada vodi jednu, ja duboko verujem u to, odgovornu socijalnu politiku po tom pitanju i želim da podsetim da, kada su u pitanju…
Dobićete upalu mišića, spustite to, ne reagujem na to.
Moram da podsetim da mi imamo tu kategoriju socijalno ugroženog kupca i da Republika Srbija iz budžeta izdvaja nekih, hajde da kažem, desetak miliona evra za besplatne kilovate i besplatne metre kubnog gasa. Mi na taj način pomažemo otprilike 60.000 ugroženih potrošača mesečno. Imamo jasno definisane kriterijume i ponavljam, socijalna politika kao takva, pre svega, treba na taj način da se realizuje i to je nešto što je neka politika Vlade za period koji je pred nama. Zahvaljujem.

Hvala. Nema osnova za repliku. Nema ništa pežorativno. Nije vas pogrešno razumeo, odgovorio je. Sami ste rekli da ćete po amandmanima.
Šta kažete, pogrešno? Dobro.
Izvolite, dva minuta.

Gospodine Antiću, ovde se ne radi o prisili, ovde se radi o uslovljavanju. Setite se samo, pre vas je u ovom Ministarstvu, Ministarstvo je sadržalo zaštitu čovekove okoline, bila Zorana Mihajlović. Samo ona i Tito su opšteg obrazovanja i oni sve znaju.

Najveće primedbe prilikom pregovora sa EU bilo je u poglavlju zaštite čovekove okoline. Šta je uradila EU? Preko finansijskih poluga uslovila je da Srbija mora da poštuje određene standarde. Nemojte reći da mi sad, srpski radikali, izmišljamo nešto što nije bilo. To je opšte poznato.

Drugo, gospodine Antiću, vi možete da kontrolišete i da utičete na cene sve dok ste jednim delom samostalni finansijski, ali ova tendencija zaduživanja i ne zaboravite, ulaskom u nove investicije jasno nameće pitanje trenutka kada će se odlučiti ova Vlada da privatizuje „Elektroprivredu Srbije“. Već imamo neke najave i nagoveštaje da takva mogućnost postoji. Kako će onda Vlada da utiče na cene? Morate vizionarski da sagledavate neke stvari. Morate da vidite u nekoj daljoj budućnosti kako će se stvari odvijati.

Što se tiče prljave tehnologije, ima instrument koji koristi EU, odnosno Svetska banka. Samo jedna činjenica, struja iz takve tehnologije bude jeftinija na tržištu i vi ste prisiljeni da sami to zatvarate. Hvala vam.

Hvala vama.
Goran Ćirić, izvolite.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege, građani Srbije, i juče i danas imamo raspravu koja je, sigurno kvalitetnija u odnosu na proteklu sednicu, ali mislim da je to razlog zbog insistiranja i poslaničkog kluba Demokratske stranke i ostalih koleginica i kolega iz opozicije na otvaranju dijaloga. Mislim da je dobro da smo otvorili dijalog po svim ovim temama.

Podsetiću vas da smo po ovakvim i sličnim temama u odlučivanju o zaduživanju naše države od 200 miliona evra za potrebe i EPS-a i Železnice i „Srbijagasa“ imali prisustvo ministarke pravde, koja naravno nije mogla da da relevantne odgovore na mnoga pitanja koja smo postavljali. Mislim da je to jedna od ključnih tema ove rasprave. Važno je da ste danas ovde da bismo otvorili debatu i mislim da imamo preduslove da razgovaramo o važnim temama koje su važne ne samo za nas u ovoj sali, nego pre svega za građane Srbije.

Tema je pasivno zaduženje Republike Srbije, dakle garancije koje daje za kredite EPS-u i „Elektromreži Srbije“ u iznosu od 45 plus 15 miliona, dakle ukupno 60 miliona. Za nas nije sporna namena tog duga, zaista je opravdana. Opepeljivanje i povećanje nivoa efikasnosti u distribuciji električne energije je nešto što je svakako potrebno, ali je potrebno u potpunosti otvoriti sve informacije o detaljima i o načinu na koji se zadužujemo.

Prvi formalni nedostatak ovih zakona, koji su nam predloženi, je to da mi u materijalima, a i u uvodnim informacijama, nemamo potpune informacije o sporazumu o zajmu. Ovde se pominje Sporazum o zajmu između „Elektroprivrede Srbije“ i kreditora KfW. Spominje se i Sporazum „Elektromreže Srbije“ i KfW. Dati su samo delovi informacija o tome kakvi su uslovi zaduživanja i mislim da to nije dobro u stvaranju našeg međusobnog poverenja i pokušaja da nađemo neka rešenja za ovako važna pitanja.

Juče su neke koleginice i kolege pokazali koliko je to važno, pa EPS sa svojih ako se ne varam, oko dve milijarde evra godišnjeg obrta učestvuje sa više od 6% u BDP, a sa ovim informacijama koje imamo od 1% pada proizvodnje u prvom kvartalu, vidimo na koji način utiče i na ukupan rast BDP u Srbiji. To je pitanje koje je važno ne samo za EPS, ne samo za radnike EPS-a, izuzetno je važno. Niko ne osporava njihov trud, ali je naše pitanje na koji način i kojim efektima se koriste sredstva koja smo odobravali i pre godinu i po dana, o tome smo govorili.

Dvesta miliona evra smo kao Republička skupština odobrili zajam EPS-u za restrukturiranje. Uveliko se pričalo, prethodni direktor je uveliko pričao o restrukturiranju EPS-a, o korporativizaciji koja će rešiti mnoge probleme u samom EPS-u, ali smo nažalost videli efekte tog restrukturiranja i tih potrošenih 200 miliona evra. Šta su efekti? Pad proizvodnje u prvom kvartalu od skoro 20%, 18% kažu podaci. Ja se pozivam na neke podatke koji su dostupni javnosti. To je nešto što je tema za sve nas.

Jedno od pitanja za ministra energetike je – u kojoj je fazi taj proces restrukturiranja EPS-a, jer znamo da ne bi bilo puno razloga za garanciju i naš glas u Skupštini,ukoliko je EPS sproveo potpuno korporativizaciju, ukoliko se transformisao u akcionarsko društvo, ukoliko je upisao svoju imovinu, pa da svojom imovinom kao akcionarsko društvo može da garantuje za zaduženja i kredite, šta to znači? Da li kreditor i zajmodavac nema dovoljno poverenja u zajmoprimca, pa je potrebno da Republika Srbija učestvuje svojom garancijom?

Vi ste jednim delom rekli da je razlog za našu garanciju povoljniji način kreditiranja i mogu da prihvatim taj deo obrazloženja da imamo povoljnije uslove kreditiranja zbog čvrstih garancija države, ali mislim da je važno da svi mi govorimo o tome na koji način će i EPS i sva ostala javna preduzeća dostići taj nivo organizacije kroz proces korporativizacije sa upisom svoje imovine i ispravljanjem one greške koja je doneta 1995. godine usvajanjem Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije kojim je ukinuta imovina svim lokalnim samoupravama i državnim i javnim preduzećima.

Dakle, sada ispravljamo taj proces i potrebno je 25 godina da ga ispravimo. To jeste pitanje za sve nas – na koji način i koliko efikasno se koriste sva ova sredstva koja odobravamo da bi dobili efikasnija javna preduzeća?

O relevantnosti podataka, sa gospodinom ministrom finansija smo razgovarali o visini javnog duga. I dalje na sajtu Uprave za javni dug vidim zvanične podatke i mogu jedino o tim podacima da govorim. Vi ste pre par dana pomenuli da će za tri, četiri dana doći nove informacije, ja vam verujem na reč. govorili ste o novim podacima i novom nivou javnog duga, obzirom na promene kursa dolara i odnosa sa evrom, ali mislim da je važno da kao odgovorni ljudi, polazim prvo od sebe, nas poslanika, govorimo o istinitim informacijama i relevantnim informacijama.

Dakle, na taj način očekujem i od ministra energetike kada smo juče govorili o razlozima velikog pada proizvodnje u EPS, ne zbog toga da bismo vas napadali, da bismo napadali ljude u EPS, nego u pokušaju traženja rešenja, jer ja svoju diskusiju neću svesti samo na kritiku. Da, ima puno razloga za kritiku i taj gubitak očigledno pokazuje da se nije efikasno vodio taj sistem s obzirom na nivoe sredstava koji su uloženi u restrukturiranje.

Reći ću vam šta je po mom mišljenju duboki razlog, a neki od kolega su već govorili o tome. Mislim da smo u poslednjih pet godina razvili tu atmosferu da mi u javnim preduzećima nemamo sposobnih ljudi koji će voditi ta javna preduzeća s obzirom na najave i u ekspozeu premijera za privatizaciju Telekoma, privatizaciju EPS, Aerodroma i ostalih važnih javnih sistema, a posebno kada se radi o ključnoj infrastrukturi i onim preduzećima koja obavljaju poslove od opšteg interesa.

Mislim da je važno promeniti tu atmosferu. Ja sam bivšeg ministra Sertića u ovim klupama upozoravao da od nekih poslanika često čujemo defetističke poruke u ekonomskom smislu kada su najavljivali da će ovakav nastavak vođenja i upravljanja Telekomom i nužna privatizacija Telekoma biti upravo važna zbog toga što mi nismo sposobni da vodimo takve sisteme, da naši ljudi nisu sposobni da vode takve sisteme.

Mislim da je važno izaći iz te faze u kojoj govorimo samo i isključivo o restrukturiranju, reorganizaciji, racionalizaciji. Da, to je potrebno, ali treba usmeriti puno energije i puno snage i spremnosti i stručnosti na razvojne projekte. Mislim da je bitno da svi mi govorimo o razvoju i pre svega o novim kapacitetima i u proizvodnji električne energije i o načinu na koji ćemo prevazići ovaj problem koji imamo i koji je veliki problem, još jednom ponavljam, ne samo za EPS nego za čitavu državu Srbiju.

Zbog toga ću ovde dati predlog, pošto mislim da vi kao ministri ovde sedite i imate mogućnosti da razmotrite takve predloge. Mi smo već predlagali, važno je usvojiti u Skupštini zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interes. Važno je propisati pravila na koji način će i kompanije sticati licence i prava da se bave poslovima od opšteg interesa. Po nama je vrlo važno da razdvojimo infrastrukturu u svim javnim preduzećima od operacija, da EMS kao infrastruktura ključna, važna za državu Srbiju, ne može da bude privatizovana iznad 51% kada se radi o vlasništvu države u infrastrukturi. To isto važi i za pruge i to važi i za telekomunikacione resurse. Mislim da na takav način država može da upravlja opštim interesom, jer je opšti interes, složićemo se, da struja stigne do svakog najudaljenijeg sela u Republici Srbiji, a da se nad operacijama nad tom infrastrukturom razvija konkurencija i da na operacijama treba podsticati razvoj tržišta.

Šta su konkretna pitanja u vezi sa ova dva zakona o potvrđivanju i davanju garancija za podizanje kredita kod KfW i podrške ovim projektima o kojima smo govorili? Dakle, dobili smo informaciju da je provizija 0,75%, koja je gotovo identična kamatnoj stopi. Slažemo se, kamatna stopa je vrlo povoljna – 0,80%, a provizija je 0,75%. Pitanje je kome se plaća ta provizija? Pošto imamo u ovom delu da je ukupan taj iznos od 45 miliona plus 15 miliona, 60 miliona, dakle, taj iznos provizije od 0,75% u apsolutnim ciframa je 450.000 evra. Dakle, pitanje je kome se to plaća?

Drugo pitanje - struktura izvođenja radova i konsultantskih usluga? Mi to ne možemo da vidimo. Verujem da i moje kolege poslanike i poslanice interesuje ta struktura. Koliko će se od ovih 60 miliona uložiti u same radove za realizaciju ove svrhe oko koje možemo da se složimo, a koliki je deo i uloga konsultanata u ovom poslu? Mi to ne možemo da vidimo iz ovih dokumenata zbog toga što nam nije dostavljen sporazum o zajmu. Mislim da je važno da dobijemo te informacije ili danas od vas, gospodine ministre, ili da dobijemo materijale sa ugovorima koji su potpisani između KfW, EMS i EPS.

Takođe, mislim da je važno kada već o tome govorimo, pošto govorimo o važnosti poverenja i načinu pre svega prema javnosti, otvoriti sve informacije, jer onda možete da očekujete opravdane sumnje. Onda kada nema pravih informacija, kada se plasiraju selektivno, onda možete da očekujete i sumnje od te informacije. Pitanje je ko vrši te konsultantske usluge? Kada dobijemo odgovor o nivou konsultantskih usluga, o odnosu sa onim što je potrebno potrošiti za izvršenje radova, onda je to pitanje ko vrši konsultantske usluge i na koji način će se sprovesti taj postupak odabira konsultanata u tom delu?

Kada govorimo o Agenciji za osiguranje depozita, ova dopuna Zakona o osiguranju depozita na prvi pogled zaista ima smisla, jer sa negativnim kamatnim stopama jasno je da je potrebno pametnije plasirati i odgovornije plasirati ta sredstva i te depozite u očuvanju kvaliteta tih sredstava. Ali, postavlja se jedno pitanje u vezi sa plasiranjem sredstava u papire Ministarstva finansija i NBS, a zaista to ne bi trebalo da postane praksa iz više razloga. O nečemu ste i vi govorili, gospodine ministre, ali mislim da treba pamtiti i ne treba zaboraviti da dobar deo deviznih depozita Agencije potiče iz zajma IBRD, za koji već postoje državne garancije.

Šta to znači? Odgovorno plasiranje ovih sredstava, a vidimo da se radi o veoma značajnoj strukturi, devizna struktura je negde na nivou 80%, koliko sam ja video, je vrlo odgovoran posao i to jeste vrlo odgovorno pitanje na koji način će se očuvati taj kvalitet sredstava. Šta to znači za Republiku Srbiju, taj sam plasman tih 80% deviznih sredstava, u kojima dobrim delom učestvuju i krediti IBRD za koje smo mi već kao država dali garanciju? Da li je to novi rizik za državu Srbiju i novi rizik za povećanje javnog duga i novih obaveza u slučaju loših plasmana ovih sredstava? To su važna pitanja o kojima treba razgovarati. Još jednom pozivam sve vas da govoreći o svim ovim zakonima, koji deluju nedovoljno važno jer se, zaboga, zadužujemo samo 60 miliona u odnosu na 25 milijardi javnog duga, ili vi ćete reći 24, ali zvanični podatak govori upravo o tome da je to nekih skoro 25 milijardi ili 24 milijarde i 900 miliona.

Ministre, kada ste ovde, hoću da govorimo o podacima, jer smo u raspravi na prošlom zasedanju Skupštine imali interpretacije da ono zaduženje od 200 miliona evra za EPS predstavlja u stvari reprogramiranje nekog duga iz 2011. godine i to smo čuli ovde u raspravi. Onda smo čuli potvrdu da to zaista nije tako, jer to jednostavno stoji i u ovim dokumentima. Pominjem to da bismo govorili samo o relevantnim podacima i ono što nas zbunjuje, a zbunjuje i javnost Srbije. Pokazaću vam jedan primer, pošto često govorimo o ovom konkretnom podatku koji stoji na sajtu Uprave za javni dug, u kome se kaže da je javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2016. godine 25 milijardi i 189 miliona, da je stanje duga uopšte države na dan 31. mart 2017. godine 24 milijarde i 900 miliona.

To je sve što stoji od podataka. Mi očekujemo ove ažurne i nove podatke. Mi sa ovim podacima možemo da baratamo. Ali kada vidite i dodatne informacije i kada ih produbite, kaže se da ovih 25 milijardi i 189 miliona 31. decembra iznose 73,5% učešća javnog duga u BDP-u, a da ove 24 milijarde i 900 miliona iznose 69,3%, ili kolika je bila informacija, 69,3% učešća javnog duga u BDP-u, najjednostavnijim matematičkim operacijama možete da dođete do sledećeg podatka – da u tom prvom kvartalu između 31. decembra i 31. marta je BDP po tome 31. marta, na koji se obračunavao relativni odnos javnog duga i BDP-a, iznosio 34 milijarde evra, a da je 31. marta iznosio 36 milijardi evra. Jednostavna je operacija. Znači, 36 milijardi u odnosu na 34 milijarde. To je dve milijarde više. Opet najjednostavnijom računicom to bi značilo da je BDP porastao za skoro 5,5%, jer dve milijarde u 34 ili 35 milijardi iznosi upravo toliko, a opet imamo konkretan podatak da je BDP u prvom kvartalu rastao za 1%.

E, o tome govorim. Govorim o podacima koji zbunjuju i nas, moguće da imate taj odgovor, ali mislim da zbunjuje i javnost Srbije, ali mislim da je važno govoriti o svim podacima na način na koji smo govorili juče, jer argument – pala je proizvodnja od 20% u EPS-u zbog toga što je bilo lošeg vremena u ovoj godini apsolutno pada, neprihvatljivo. Zbog toga što u regionu imate rast i u Hrvatskoj u proizvodnji struje u i BiH i u Crnoj Gori i u Makedoniji, a složićemo se da vremenske prilike nisu bile tako različite da bi te vremenske prilike uticale na to i bile jedini razlog za pad proizvodnje u Srbiji za 20%. Zbog toga želim da govorimo o verodostojnim informacijama, zbog toga želim da razgovaramo ozbiljno o svakoj temi, zbog toga želim da ne vređamo jedni druge pa da izađemo sa argumentima, nego da očekujemo od vas kao predstavnike izvršne vlasti prave odgovore. Ja i danas očekujem i mislim da ćemo u tom smislu i tom duhu nastaviti ovu debatu.

Hvala.
Reč ima ministar Vujović.

Hvala lepo.
Sviđa mi se i ton i argumentacija na današnjoj diskusiji, to je jako dobro, da razgovaramo o ciframa. Činjenica je da postoje mnoge nedoumice oko toga ko šta uzima i ko šta citira. Potpuno su tačni podaci, samo što smo mi citirali druge podatke. Znači, vi ste citirali, i to ste rekli, podatke o nivou duga opšte države, mi u ovom parlamentu citiramo podatke tzv. republičkog budžeta, pošto je to sastavni deo dokumenata o kojem parlament odlučuje. Sem toga, postoje dugovi lokalnih samouprava, postoje i drugi dugovi koji ulaze u opšti dug, dug opšte države, ali razlika nije mnogo velika, 400 miliona otprilike. Prema tome, to je ta razlika i ona se permanentno provlači. Znači, to je ono što objašnjava razliku između cifre 25, 189, koju vi pominjete, i 24,8, ali to je konstantna razlika, ona ne menja dinamiku.
Što se dinamike tiče, i jedna i druga cifra pokazuju smanjenje otprilike 300 miliona između 31. decembra i 31. marta. To smo juče rekli u raspravi, to se tačno odnosi na otplatu jednog konkretnog kredita prema Societe Generale, tu nema nikakve dileme. Ono što je jako važno, možemo da raspravimo detalje oko cifara, mi se nalazimo na putanji smanjivanja duga u apsolutnim ciframa. Kada uzmemo u obzir to da se deo tog smanjenja odnosi i kada ono negativno deluje i kada pozitivno deluje, odnosi se na promene kursnih razlika, to je deo koji konstatujemo, ali tu malo šta možemo da uradimo na kratak rok. Već je neko pomenuo da je 20% otprilike naše zaduženosti u dinarima, oko 40 i nekoliko procenata u evrima, a ako 30 i nešto procenata u dolarima. Nestabilnost u odnosu evra i dolara utiče na cifru duga, ali de fakto ne utiče na veličinu nijedne od ove tri komponente iskazane u toj valuti.
Jako je važno da se razumemo oko toga o čemu tačno pričamo. Znači, vi ste pomenuli nekoliko stvari koje se tiču EPS-a. Jedno je kredit EBRD-a od 200 miliona koji služi za refinansiranje skupih starih obaveza EPS-a, a uslovljen je promenom kvaliteta upravljanja u EPS-u i to je predviđeno planom koji je, čini mi se, juna 2015. godine donet. Znači, nema nikakve dileme da smo doneli vrlo kvalitetan dugoročni plan unapređenja upravljačke strukture, tehničke efikasnosti i finansijskog restrukturiranja EPS-a. Kako se to sprovodi, koliko je to efikasno, koliko to odlažemo ili ne odlažemo je pitanje nekog, čini mi se, periodičnog izveštaja. O tome mislim da ministar Antić može da obezbedi takav izveštaj da imamo kompletnu argumentaciju i činjenice o tome dokle smo stigli u sprovođenju tog plana. To samo po sebi ne objašnjava sva kretanja, pošto postoje događaji kao što su bile poplave i kao što su druge stvari, kao što su odroni ili neki drugi egzogeni uticaji, kao što su bile poplave i kao što su druge stvari, kao što su odroni ili neki drugi egzogeni uticaji na tok proizvodnje. Ali i to nije toliko važno, jer to je nešto sa čime se sve zemlje suočavaju i što jednostavno u toku uzimamo u obzir. Ako želite da govorimo o tome ko je za to kriv, da li se to moglo preduprediti, to je potpuno druga diskusija.
Što se tiče poređenja cifara u BDP-u, bruto domaćem proizvodu, kada uđemo u novu godinu mi koristimo projektovanu cifru BDP-a kada počnemo da računamo u novoj godini. Znači, prošle godine smo koristili cifru BDP-a od oko otprilike 4.200 milijardi, čini mi se, koja je bila za 2016. godinu, a u ovoj godini koristimo cifru BDP-a od 4.400 milijardi koju projektujemo za ovu godinu. Obratite pažnju, to je nominalni BDP, a cifre o realnom rastu mogu ali ne moraju da se sa tim poklapaju, pogotovo ne na nivou kvartala. Prema tome, kada se računa ova cifra, sistem izbaci, rutinski deli tu cifru duga u evrima pomnoženo sa kursom, podeljeno sa oko 4.390. Kako to uradite dobićete tu cifru. Ako vi želite, ako imate preciznije procene o tome kako se kreće BDP na nivou kvartala, mi zvanične procene nemamo, možemo da izračunamo. Ali činjenica je da kada je dug smanjen 300 miliona, a projektuje se pozitivan i realni i nominalni rast BDP-a, onda bi trebalo pada. Koliko precizno pada, možemo da sednemo i da se dogovorimo. To je pitanje konvencije ovde. Kažem vam, mi koristimo BDP za 2017. godinu kao osnovu računice. Inače bismo za svaki mesec morali da procenjujemo, statistika kod nas nije dovoljno precizna da publikuje te mesečne podatke. Oni mogu da nam daju interne procene, ali procene postoje tek na nivou godine.
U jednom delu gde se jako slažemo, a gde nismo još ni blizu onoga što bismo trebali da imamo, to je pitanje sadržaja tih projekata, pitanje dokumenata koji iza toga stoje i pitanje onoga što se u svetu zove ocena projekata. Reći ću vam nešto o čemu će druge kolege iz Vlade da imaju drugačije mišljenje. Mi kada radimo projekte sa EBRD-om, znači Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, ili sa Svetskom bankom, mi uvek imamo, pored dokumenta koji vama dolazi na ratifikaciju, priložen tzv. dokument o oceni projekta u kome su detaljno date sve stvari koje vi želite da znate. Znači, dato je obično i stanje sektora u kome se daje kredit i dinamika sektora i razlog za taj kredit i detaljna specifikacija troškova tog projekta, uključujući deo koji se finansira iz kredita, koji se finansira iz domaćih sredstava i koji se ne finansira, recimo, pošto ih mi po pravilu oslobađamo nekih dažbina, uvoznih i ostalog, za projekte koji se međunarodno finansiraju. Naravno, jedan od elemenata su i konsultantske usluge domaće i strane.
Prema tome, vi postavljate pravilno pitanje. Mi smo želeli da to standardizujemo i kod onih projekata gde imate bilateralne kredite tu metodologija nije jasna i tu bismo morali mi da nametnemo i parlament da nas podrži da i tu izaberemo neku metodologiju i da ocenjujemo te projekte na isti način. Znači, da Vlada paralelno sa dokumentom o kreditu, koji uvek postoji, to je ugovor koji vi ratifikujete, postoji i dokument o sadržini tog kredita koji će onda upravo onaj deo koji je ministar Antić objašnjavao objasniti zašto se radi otpepeljavanje, kako se to uklapa u strategiju, kako to podiže kapacitete i zadovoljava ekološke standarde i sve ostalo, uključujući elemente troškova – to radimo filterima, to radimo ovako, to radimo onako.
Sada, zašto to nemamo standardno? To je pitanje koje možemo lako da postavimo i na njega još lakše odgovorimo, to treba da tražimo, pošto ti dokumenti postoje u slučaju međunarodnih finansijskih institucija oni se daju. U slučaju bilateralnih kredita nekih, i ovakvih kredita koji dolaze iz grantova, oni postoje ali se rutinski ne daju. Bilo bi dobro, evo vi možete da tražite kao poslanici da se i to priloži pa ćemo dati vrlo rado, čini mi se da tu ne bi trebalo da bude.. Tu nema dileme, razumete.
Konačno, da objasnim ovu prirodu uslova finansiranja. Znači, svaka organizacija međunarodna, bilateralna i multilateralna, ima svoje uslove finansiranja, i obično postoje dva nivoa objašenjenja. Jedno je kada država da garanciju onda vam oni iz svoje neke dve grupe uslova finansiranja daju povoljnije. Jer, oni kažu ako država da garanciju onda ona time pokriva sve nekomercijalne rizike. Znači, i samim tim vas oni klasifikuju u bolju kategoriju, daju vam nižu kamatnu stopu, to je onih 0,8%. Prema tome da ne idemo sa državnom garancijom KfW bi mogao to da finansira i dalje, ali možda ne po toj stopi, ne mogu tačno da vam kažem kolika je stopa, ali sigurno ne 0,8%.
Što se tiče „front and fee“, to je ta 0,75% to se plaća jedanput, na početku projekta i to de fakto pokriva troškove pripreme projekta. Znači, to izračunate ovde 0,75%. Znači to je tzv „front and fee“, to nije kamata, to se plaća jedanput, a 0,25% se plaća na angažovana a neupotrebljena sredstva. Znači, on kaže – ja ću onog momenta kada vi ratifikujete ja ću staviti sa strane 45 miliona za EPS, to će biti u likvidnom obliku koji manje zarađuje nego drugi oblik optimalni, i ta razlika od 25% pokriva njima troškove angažovanja.
To je standardna procedura kod svake banke i kod naše. Ponekada neko izražava trošak ovaj kao fiksnu sumu, trošak pripreme kredita i ocene kredita itd, od 100 hiljada evra, a neko kaže to je „front and fee“ 0,75% kao što je ovde slučaj, i to nije za Srbiju, to je za sve, to je politika kreditora a nije … I, ona se ponekada prilagođava zemljama. Recimo Svetska banka tipično ima da taj „front and fee“ skine ili prepolovi za zemlje sa nižim nivoom dohotka, a KfW dugove ne mogu tačno da vam kažem, ali to je standardno. Imamo, ono što smo mi dobili, to je standard.
Konačno, samo još jedna napomena, slažem se da treba da imamo iste informacije, slažem se da treba da objasnimo suštinu. Ali, suština je zašto obezbeđujemo ove garancije?
Ove garancije su sastavni deo strategije podrške tom sektoru. Pomenuli ste 200 miliona IBRD koji su direktno EPS-u dali za refinansiranje, a uslovljeni su unapređenjem i sprovođenjem plana restrukturiranja, a ovaj drugi kredit koji se odnosi ne samo na EPS nego i na druge naše kompanije u domenu energetike i saobraćaja, koji smo imali pre neki dan od 182,6 miliona evra, taj je podrška budžetu za reforme koje se sprovode u Železnici u EPS-u i Srbijagasu. Ali, to je potpuno drugi tip kredita. On kaže, mi ćemo dati budžetu jeftinu podršku za sprovođenje reformi u ovim sektorima gde postoje visoki rizici da se promašaj tog sektora prevali na budžet.
Setite se, godinama mi plaćamo ono što Srbija gas nije uspeo da plati, preuzimamo dug države, godinama smo imali probleme sa gubicima u Železnici, godinama Železnici dajemo koliko smo ove godine u budžetu dali 17,18, 19 milijardi da se pokriju razlike u platama i troškovi učešća u finansiranju kredita. Prema tome, to ima duboku logiku, oni nam daju 182 miliona da bismo podržali reforme koje će da zatvore ove rupe gde se često budžetska sredstva odlivaju. Znači, oni su potpuno različiti instrumenti, ovo je investicioni, onaj strukturni i pare ostaju EPS-u, a ovaj treći je podrška budžetu.