Poštovani ministre, narodni poslanici, građani Srbije, poslanička grupa Srpski pokret Dveri apsolutno podržava modernizaciju jednog velikog sistema kao što je EPS. Međutim, suštinski se ne slažemo u načinu na koji će se finansiranje EPS-a vršiti, jer smatramo da to dugoročno neće doneti boljitak u razvoju ovog preduzeća.
Slušajući ministra Vujovića, poverovao sam da se ovaj kredit koji nam daje Nemačka razvojna banka poklanja građanima Srbije ili EPS-u, a poznavajući višedecenijsku velikodušnost nemačkog naroda prema srpskom narodu i u političkom i u ekonomskom smislu, sumnjam da će to biti tako. Građani Srbije moraju da znaju da u proteklom periodu kada su se tenderi raspisivali za slične konkurse naše firme nisu mogle da konkurišu jer nisu bile u mogućnosti da ispune uslove koje su propisivale one finansijske institucije koje su davale kredite.
Navešću vam primer tendera iz 2015. godine, kada je bio tender za obnavljanje brojila. Učestvovala je francuska firma Atos i Erikson, a učestvovala je i naša firma poznatog košarkaša Dejana Bodiroge, koja naravno nije mogla da dobije taj tender, mogla je samo da bude podizvođač. Iako je radila najkomplikovanije radove, kajmak je uzimala francuska firma Atos. Tako da, sumnjamo da će i u ovom projektu većinu glavnih poslova raditi strane kompanije, što se apsolutno ne slaže sa politikom Srpskog pokreta Dveri. Mi se zalažemo da ovakve velike poslove rade srpske kompanije.
Jedan od razloga o kome još treba razmišljati jeste zašto Nemačka razvojna banka daje nama kredit, zašto naša država, evo SNS je na vlasti već četiri-pet godina, nije formirala domaću razvojnu investicionu banku i da mi iz svojih sredstava finansiramo ovako velike projekte, da razvijamo naše preduzetnike, da razvijamo mala i srednja preduzeća, a ne da stalno uzimamo kredite, u šta nas uveravate, da je ovo ista politika koja se vodi od 2000. godine do danas.
Što se tiče drugog problema, dosta narodnih poslanika je danas govorilo ovde o domaćinskom odnosu u poslovanju EPS, ali ne znam kako su oni došli do tog zaključka. Po egzaktnim podacima koji su objavljeni i za koje ste dobili kritiku od vaših prijatelja iz MMF-a, javna i državna preduzeća duguju za struju, a u pitanju je 20 preduzeća, o čemu se ovde već govorilo, sa datumom od 10. januara 2017. godine 22 milijarde dinara, što je sedam milijardi dinara više u odnosu na 2016. godinu. To su podaci koji su javni, a domaćinstava u Srbiji duguju 17 milijardi dinara. Znači, pet milijardi dinara manje duguje 150.000 domaćinstava, koji su napravili reprogram duga sa EPS i koji imaju dobru volju da vrate te dugove, ali ne mogu da vrate i dolazi do utuženja, dolazi do izvršenja, tako da je trenutno u planu da se u 100.000 domaćinstava ulazi u stanove, da im se otimaju stvari, da im se uzimaju penzije, jer to je politika koja je došla od 2000. godine u Srbiju i koju danas vi sprovodite.
Znači, mali obični ljudi će da plaćaju teret dugova koje prave velike firme i velike kompanije koje su, svi znamo, menadžeri iz vladajućih partija. Tako da, ja predlažem da vi utužite i oporezujete ljude koji vode ova preduzeća, da otimate njima stanove, a da ljude koji imaju dobru volju ostavite na miru. Zato smatramo da ovaj način finansiranja obnove EPS-a nije koristan. Dok se finansiranje ovako velikih državnih preduzeća ne bude finansiralo iz domaćih sredstava, kajmak će uvek uzimati strane kompanije. Pošto mnogo ministara odlazi u Kinu, nadam se da je neko imao prilike da se raspita kod kineskog rukovodstva kako funkcioniše organizovanje i rukovođenje u javnim državnim preduzećima. Sigurno da postoji način da javna i državna preduzeća rade onako kako treba i da ne prave ovolike ogromne gubitke, naravno pogotovo kada su izbori u pitanju. Hvala vam.
