Zahvaljujem predsedavajuća.
Nakon iscrpne diskusije svih poslaničkih grupa i njihovih ovlašćenih predstavnika, danas smo imali prilike mnogo toga da čujemo. I priču o tome koji su efekti, uopšte ekonomskih zakona i o tome da li smo odgovorni generacijski za određene ekonomske promene u društvu i o tome da su javna preduzeća gusarski plen i o tome da postoje stranačka zapošljavanja, ali nismo danas govorili o tome, nijedna opoziciona politička stranka nije rekla da su predlozi zakona koje danas donosimo o izmenama i dopunama o osiguranju depozita i o fondu, praktično agencije, koja rukovodi deviznim ulaganjima naših građana Srbije je jedan dobar zakon i dobra promena koja treba da omogući priliv budžetu Republike Srbije.
To je ono oko čega određene političke stranke, i koji nisu istomišljenici sa strankama vladajuće većine, treba da pokažu jedan demokratski iskorak u tome da dobre predloge zakona treba da podrže. Treba da podrže jer su u interesu svih nas i ne treba, jednostavno, da delimo odgovornost po tome što je nešto bilo loše, pa sada ćemo mi svi to zajedno da podelimo, a suštinski krivica onih do 2012. godine treba da se amnestira, nego sada oni koji žele zaista da promene mnoge stvari u državi, pogotovo po pitanju fiskalne konsolidacije, da to jednostavno stavimo zajedno da smo svi krivi zbog toga što ako su neki rezultati loši.
Ne, nismo svi krivi, nego oni koji su vladali do 2012. godine su određeni javni dug ostavili takav kakav jeste, ali su ga sakrili u određenim bilansima javnih preduzeća, banaka i garancija, ali smo mi oni koji smo sproveli određene ekonomske reforme donoseći preko 300 zakona godišnje u poslednje četiri godine i stavljajući sva svoja dugovanja i zaista prezentujući izveštaje o realizaciji budžeta onako kako je realno, kako je istina, donoseći nove zakone koji su u skladu sa fiskalnom konsolidacijom, primenjujući nove ekonomske standarde koje primenjuju sve razvijene države Evropske unije i dobivši, na kraju krajeva, i pohvale od svih međunarodnih institucija da to što smo radili u protekle četiri godine je dobro i da zbog toga postoje određene kreditne institucije, kao što je KFW banka, koja je inače državna banka Nemačke, želi da finansira određene projekte u Republici Srbiji iz oblasti energetike.
Nije istina da neka banka kao što KFW želi da radi sa određenim državama ukoliko nema projektne dokumentacije, znači, da je ona urađena i znači da postoji tehnička dokumentacija za ovako nešto.
Kada govorimo o projektima, a pogotovo za deo otpepeljavanja, odnosno skladištenja i deponovanja pepela, šljake i gipsa, ta ideja je počela posle 2012. godine i ta projektna dokumentacija ideje je počela i kada je bio ministar za energetiku zajedno sa sektorom zaštite životne sredine, na čijem čelu je tada bila i gospođa Zorana Mihajlović, ali i danas kada je gospodin Antić ministar energetike, vrlo dobro znaju da su bile potrebne godine i godine da bi se prvo pripremila dokumentacija i da bi jedna KFW banka mogla i htela da radi sa vama, pre svega kao državom, a s druge strane kao javnim preduzećima.
Prema tome, današnja sednica jednostavno pokazuje da ono što imamo kao predloge zakona su jako dobri i treba ih podržati. Kada govorimo o Agenciji za osiguranje depozita i ovim predlozima, oni pokazuju jednu pozitivnu poruku, pre svega deponentima koje jednostavno građani Srbije čuvaju u svojim bankama, da postoji mogućnost da ti plasmani budu plasirani na državnim hartijama od vrednosti i da će oni zahvaljujući tome jednostavno davati prihod državi projektovan za ovu godinu čak i veći od dva miliona evra, ukoliko ih uposlite.
Tako da, to je jedna prilika da se pokaže da postoji finansijski integritet uopšte u poslovanju tržišta hartija od vrednosti, kada su u pitanju državne hartije od vrednosti, ali je i bitno da ova promena pokazuje da za to nisu potrebna neka dodatna sredstva iz budžeta, već samom promenom dovodimo do određenih poboljšanja u sistemu prihoda realizacije samog budžeta.
Kada govorimo o ova dva kreditna aranžmana sa KFW bankom, koji se odnose na EPS i EMS, treba reći, i danas smo imali prilike da čujemo da je to uvođenjem novih standarda u oblasti zaštite životne sredine, ali nije samo to prazna priča kada govorimo o zaštiti životne sredine. Mi visoke standarde uvodimo zbog nas samih, pre svega zbog zdravlja svih nas i svih građana Srbije. Uvođenjem ovakvih standarda mi pomažemo sebi, pre svega, i time što uvodimo zdrav život. Znači, imamo što manje zagađenja i iz vode i iz vazduha i zemljišta i time praktično smanjujemo davanje iz budžeta za potrebe zdravstvene zaštite naših građana Srbije. Znači, efekti uopšte ovakvih investicija su višestruki, ne samo dobro poslovanje EPS-a, ne samo dobro poslovanje EMS-a, već jednostavno, uvođenje određenih standarda sa kojima i budžet Srbije, na kraju krajeva, ćemo rasterećivati po mnogim stavkama.
Mnogo toga je rečeno po pitanju poslovanja EPS-a i EMS-e, ali niko nije hteo da se osvrne na ono što se dešavalo na Kopaoniku 7. marta 2017. godine, kada je bio jedan panel koji se odnosio uopšte na poslovanje EPS-a, kada je izvršni direktor, i to moram zbog građana Srbije da kažem, jer mnogi možda i nisu pratili uopšte kada se u javnosti iznose podaci o EPS-u, na jednom panelu koji je govorio o restrukturiranju i investicijama i inkluzivnom razvoju uopšte ovog preduzeća, gde su bili prisutni i predstavnici MMF i Svetske banke i IBRD, znači, izvršni direktor finansija EPS-a, koja se zove Tanja Pavlović, je dala jednu detaljnu analizu poslovanja EPS-a. Inače, taj članak možete da nađete u „Kuriru“, koji je u integralnoj verziji prenesen.
Ovo govorim zbog toga što svi oni koji su bili skeptici u svojim diskusijama, koji su govorili kako loše posluje ovo preduzeće, znači, govori sada o egzaktnim rezultatima poslovanja EPS-a i govori o tome da ne možete da izvrćete činjenice koje stoje, a pogotovo ne možemo to da radimo pred predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija.
Gospođa Pavlović kaže da je neto dobit u 2016. godini za EPS iznosio 17,3 milijarde dinara, da je u budžet Srbije uplaćeno 87,4 milijarde dinara, da je restrukturiranje koje je potpisano plan od 2014. do 2019. godine, za dve godine restrukturiranja za 2015. i 2016. godinu dao da je 2.000 radnika otišlo iz EPS-a uz određene otpremnine, od toga 500 radnika je otišlo u penziju, znači, to je taj prirodni odliv, da će u naredne tri godine takođe biti još restrukturiran sa 3.600 zaposlenih.
Šta je još pokazao izveštaj za 2016. godinu? Da je EPS smanjio materijalne troškove za 1,1 milijardu dinara, da je smanjenje troškova goriva izvršio za 1,2 milijarde, a troškove održavanja za 7,7 milijardi dinara, da je smanjenje troškova koje se odnosi na samo osiguranje i reprezentacije 1,5 milijardi dinara.
Znači, kada govorimo o efikasnom poslovanju, o restrukturiranju uopšte funkcionisanja javnih preduzeća, onda govorimo o racionalizaciji upravo troškova koje pravi jedno javno preduzeće.
Pored toga što je uplaćeno u budžet 87,4 milijarde dinara, to predstavlja 34% više nego 2015. godine, a to je u stvari 8,5% ukupnih prihoda budžeta Srbije. Investicije i samo održavanje su iznosili za tu godinu 4,3 milijarde dinara, od čega je 2,6 investicije, a održavanje 1,7 milijardi.
Znači, pričamo o EPS-u, o javnom preduzeću za koje smo ceo dan danas i juče slušali kako nesavesno posluje, kako ne postoje sredstva, kako u stvari mi maltene u kampanji smo imali prilike da slušamo kako smo za privatizaciju EPS-a, a upravo govorimo o javnom preduzeću koje za prva tri meseca 20% manje posluje u odnosu na ove rezultate o kojima sada pričamo. To znači da se EPS kao javno preduzeće ipak pokazalo kao krajnje odgovorno javno preduzeće i da taj menadžment koji je nakon restrukturiranja i novog Zakona o energetici, koji je donesen pre tri godine, pokazao zaista efikasnost u svom poslovanju, s obzirom da ima sedam izvršnih direktora, a ne kao u vreme onih koji se najviše bune 600 direktora i 600 kabineta.
Kada pričamo o „Elektromreži Srbije“ i kada govorimo regionalnom programu energetske efikasnosti u prenosnom sistemu i o prvoj fazi transbalkanskog koridora, ko god da je bio direktor do sada nije uspeo da završi pet trafo stanica u ukupnom iznosu 1.600 megavolti ampera i nije uspeo da završi određene stanice koje su se odnosile na „Beograd 20“ i „Vranje 4“ i nije uspeo da na određeni način sa svojim rezultatima osnuje berzu električne energije i nije uspeo na određeni način da uplati 196 miliona evra u budžet Republike Srbije.
Znači, najmodernije preduzeće koje se odnosi na prenos električne energije u regionu je „Elektromreža Srbije“. Danas posle četiri godine, kada su je preuzeli predstavnici SNS i kada su pokazali, bez obzira što su predstavljeni predstavnici vladajuće stranke, da može da se redefiniše odnos prema funkcionisanju javnih preduzeća.
Ono što na kraju treba reći kada su u pitanju uopšte javna preduzeća i kada smo imali prilike da čujemo da su raspisani konkursi prvi put posle velikog broja godina onih kojih su pričali o profesionalizaciji i menadžmenta i direktora javnih preduzeća, treba reći da su donošenjem novog Zakona o javnim preduzećima ovde, u ovom parlamentu, ove skupštinske većine, raspisana 24 konkursa, da preko 200 kandidata se javilo na ta 24 konkursa, pokazuje i jedan od demokratskih iskoraka koje je ova skupštinska većina svojim vršenjem vlasti ovde pokazala. Pokazala je i suštinu toga da smo spremni da se uhvatimo u koštac sa velikim problemima koji su nam ostavljeni do 2012. godine i u pogledu budžeta Republike Srbije, ali i u pogledu funkcionisanja javnih preduzeća.
Očito je reforma javnih preduzeća o kojoj se toliko govorilo započeta i očito da daje prve rezultate. To pokazuju ovi finansijski izveštaji, a svako onaj ko želi da zaboravi da su 2014. godine bile poplave koje nisu zabeležene u poslednjih 1000 godina i svako onaj ko ne želi da se suoči sa time da su klimatske promene jedan od važnih faktora sada funkcionisanja, ne samo privrede jedne države, nego i svih javnih preduzeća i funkcionisanje budžeta, ne samo Srbije, nego zemalja regiona i EU ako hoćete, na kraju krajeva, za šta oni izdvajaju velika budžetska sredstva, pokazuje da je maliciozan. Znači, klimatske promene, svesni smo toga da jako utiču na funkcionisanje uopšte, ne samo energetskog sistema, nego uopšte privrednog sistema u Srbiji. Zbog toga je potrebno, kad pričamo i o zaštiti životne sredine i klimatske promene, da uvek uzimamo u obzir određene promene koje nam zbog toga nagoveštavaju da moramo da idemo u susret novim tehnologijama. Upravo je ovo jedan od načina na koji ozbiljna, odgovorna država, na krajnji transparentan način, želi da upravlja i javnim finansijama, ali želi i da upravlja funkcionisanjem energetskog sistema.
Ono što želim na kraju, kada je „Elektromreža Srbije“, da ne zaboravim, da kažem, po prvi put u našoj političkoj praksi, ali i u praksi funkcionisanja javnog preduzeća, dolazi na čelo „Elektromreže Srbije“ jedna žena. Sadašnji v.d. direktor je gospođa Jelena Matejić. Ona je prva žena praktično direktor republičkog javnog preduzeća, s obzirom da do sada nikada nismo imali da takvu funkciju vrši jedna žena za republička javna preduzeća. Stoga, zaista to moram da priznam, u vreme mandata gospodina Antića pokazuje jednu lakoću u vašoj saradnji i pokazuje da u budućnosti ovakve promene donose zaista i dobre rezultate.
Na kraju krajeva žena je i finansijski direktor „Elektroprivrede Srbije“ koja je u javnosti prezentovala poslovanje EPS-a. To pokazuje da u budućnosti taj džender program, koji je i ministar Vujović u prošlom budžetu za 2016. i 2017. godinu usvojio, zaista daje određene rezultate.
Mislim da je ova Vlada Srbije zadala velike zadatke i velike ciljeve svakoj sledećoj Vladi. Mislim da će biti jako teško svakom sledećem premijeru da nadmaši rad premijera Vučića, ali bogami i ovih ministara, jer ovi egzaktni podaci uopšte u poslovanju i javnih preduzeća i realizacije budžeta pokazuju da na jedan krajnje odgovoran način i domaćinski način se vodi budžet Srbije, ali se na krajnje jedan odgovoran način vodi i spoljna i unutrašnja politika i Vlade Republike Srbije, ali i uopšte Republike Srbije, kada govorimo o donošenju zakona samog parlamenta.
Tako da u danu za glasanje pozvaću sve poslanike, ne samo vladajuće koalicije, već i stranke opozicije da zaista podrže ovakve zakonske predloge. Hvala.
