Reč ima ministar Antić.

Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih naravno da se zahvalim poslanicima: Bojaniću, Manojloviću, gospođi Nataši St. Jovanović, ako sam dobro razumeo, LJiljani Malušić, Zvonimiru Đokiću, Marku Gavriloviću, gospodinu Baueru, Filipoviću na podršci ovim zakonskim rešenjima i činjenici da su pre svega podržali značaj ovih investicija vezano za energetski sektor.
Želim naravno i da iskomentarišem neke od navoda kolege Đurića koji je u dobroj meri pokazao visok stepen znanja o problemima sa kojima se suočavamo u Kolubari, ali u određenoj meri pre svega, pre nego što to iskomentarišem, morao bih da neka svoja neslaganja iznesem.
Dakle, 22% smanjenje u martu, ne u celom kvartalu. U celom kvartalu je smanjenje 14% u odnosu na jednu od najvećih proizvodnji u 2016. godini koju smo imali. Kada bismo to posmatrali u odnosu na neke godine ranije, to i čak bilo i veća proizvodnja u mnogim godinama od 2001. godine.
Ponavljam, ono što sam juče rekao od početka, za nešto više od godinu dana, jer moramo imati neke vremenske intervale, ne možemo zaključke izvlačiti iz jednog meseca, jednog dana ili itd. Znači, u nešto više od poslednjih godinu dana EPS je na trgovini struje, znači uvoz-izvoz zaradile 30 miliona evra.
Vi ste u pravu da smo mi u prva tri meseca, zato što nismo imali planiranu proizvodnju imali određeni uvoz. Mi taj uvoz nismo krili, to je uvoz za 47 miliona evra, ali uveži poslaniče 47 miliona evra kada uvezemo, ne može da vredi 300 miliona ako bi ga izvezli, tako da dajte da samo vodimo računa u potpunosti o podacima. Znači, ta neproizvedena količina energije koja nam je bila potrebna bi koštala nekih 40-ak miliona evra, odnosno bi vredela 40-ak miliona evra. Ne bi mogla da vredi 300 ni kad bi je prodali građanima po jednom tarifnom brojilu. Ona bi mogla da vredi 300 kada bi prodali potrošačima u Danskoj ili Nemačkoj. Ali, ne u Srbiji. To je jedna stvar.
Druga stvar, RTB, hoću da iskomentarišem ovih nekoliko poverilaca. Pre svega želim da istaknem da smo mi uveli ozbiljan red u naplatu. Podigli smo naplatu na više od 95% procenata. U trenutku kada sam ja došao za ministra, naplata je bila katastrofalna pre svega kod privrede, pre svega kod preduzeća u restrukturiranju i to je bilo simbolično. Danas je i ta naplata vrlo ozbiljna.
Mi u ovom trenutku možda imamo jedan, dva problema, pri čemu nije nijedan od ovih koji ste vi nabrojali, tu pre svega mi je problem Resavica, koja ne plaća struju i koja ima povećanje svog duga. Ako ste gledali pažljivo, mi objavljujemo svakog meseca na sajtu EPS-a i na sajtu Srbijagasa stanje dugovanja 20 najvećih dužnika, pri čemu videćete da većina od njih ima smanjenje svog duga od početka godine. I RTB i ostali najveći dužnici uključujući i Železnice Srbije. Tako da je to ta naša politika. Znači, plaćajte, to su istorijski dugovi. Plaćajte tekuću obavezu i smanjujte stari dug, jer otprilike 20 najvećih većina upravo tako funkcioniše.
RTB Bor je u UPPR on ima po UPPR sve obaveze za električnu energiju i ima tekuće fakture i jedno i drugo redovno izmiruje. Možete videti iz tabele 2017. godine da je RTB smanjio dugovanje u odnosu na 31. decembar 2016. godine.
Kada je u pitanju Železara „Hestil“, znači novi vlasnik železara, od trenutka kada je preuzeo sve svoje obaveze redovno izmiruje. Ovo što se vodi kao dug Železare Smederevo to je onaj istorijski dug koji je ostao nepokriven. Nije novi vlasnik preuzeo naš stari dug iz 2003. godine, na primer, niti je imalo logike. Železnici sam rekao - Železnice, plaćaj tekuće obaveze i smanjuj dugovanja i takođe, nemamo bilo kakav problem.
I da se vratim na ono esencijalno pitanje Kolubare. Prvo, apsolutno pouzdano 250 miliona evra, odnosno 31 milijarda, to su sredstva za investicije i održavanje koje idu sa EPS-ovog računa za te projekte i poslove u Kolubari. Jer, premijer je to apsolutno tako rekao. On je rekao odobrili smo 250 miliona evra da se investira u Kolubaru. Iz sredstava EPS-a, niko nije pominjao da će to biti iz budžeta Republike Srbije od poreskih obveznika. Pa kako ljudi? Zašto bi to radili kada imamo za to planirana i predviđena sredstva, koja smo dali nalog rukovodstvu EPS-a da u 2017. godini učini maksimu napora da ta sredstva potroši. I mi u ovom trenutku radimo više stvari.
Završili smo na Revizornoj komisiji projektnu dokumentaciju za izmeštanje Ibarske magistrale, u dužini od 7,4 kilometara. Završili smo, dobili smo na Revizorskoj komisiji svu dokumentaciju za izmeštanje reke Peštan, i paralelno sa tim izmeštanjem puta Vreoci – Kruševica.
Ta tri ključna infrastrukturna projekta omogućavaju nam da uđemo u dva od tri naša prioriteta. To su polje E, polje G i radio. Sa svim ovim sredstvima, sa nabavkom dodatne opreme mi, već u 2017. godini počinjemo sa ozbiljnijim aktivnostima i već rudarskim aktivnostima na polju E i G, a već u 2017. godini ulazimo sa prvim sistemom u Polje Radljevo, izgradnju stanica i svega ostalog što će nam biti neophodno.
Ulazimo sa prvim sistemom za otkrivku u 2018. godini i nabavku ozbiljnog sistema za proizvodnju na Radljevu, koji je kapitalno važan za budućnost Kolubare, jer on treba sutra, odnosno za četiri godine, zamenski kop, umesto Tamnave Zapadnog polja.

Zahvaljujem.
Nemamo baš nekog osnova za repliku, ali kratko izvolite.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala.

Ministar mi se … Zahvaljujem direktno, spomenut sam.

Ibarska, Vreoci itd, dakle, zašto tek sada posle pet godina. To smo znali i pre pet godina. Okej, izmakla korist u vidu neproizvedene struje, ne mora biti 300 ili 370 miliona evra, neka bude i 47, koliko kažete da je kompenzovano iz uvoza. Ovaj projekat sada koji će se kreditirati je težak 45 miliona evra, čisto radi usporedbe.

Još jedna primedba, naplata je posao menadžmenta, a ne ministarstava. Dakle, ja poštujem vašu konstataciju da je naplata popravljena kada ste vi došli kao ministar, tako ste rekli. Više bih voleo da su javna preduzeća uređena tako da menadžment je primarno zadužen za naplatu, a ne izvršna vlast, inače nam ne treba menadžment, onda je Vlada menadžer u svim javnim preduzećima, jedan i jedini.

Što se tiče poboljšanja naplate tabela, prirast duga u 2016. godini RTB Bor je samo u 2016. godini imao prirast duga od 32 miliona evra, dakle ovde su tri stavke, ovo je tabela EPS, no okej, ako kažete da je naplata popravljena možemo i to proveriti na sajtu EPS.

Samo još jednom da ponovim, dakle dug Železare Smederevo od 38 miliona evra, uprkos najuspešnijoj prodaji Železare Smederevo u istoriji srpske privrede, 38 miliona evra duga Železare, ostalo je na leđima građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milomir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsednici Vlade Republike Srbije, evo danas i juče pred nama set zakona i odluka, naravno svi važni za svakodnevni život građana Srbije, ja ću u ovom izlaganju da se osvrnem, pre svega na dva, a tiču se kreditnih linija za preduzeća u oblasti energetike i garancije koje su ovim zakonom predložene da se daju od strane Republike Srbije ka Nemačkoj Razvojnoj banci.

Naime, kada je u pitanju ovaj prvi, o davanju garancije Republike Srbije Nemačkoj Razvojnoj banci za zaduženje Elektromreže Srbije, a tiče se pre svega programa energetske efikasnosti. Mislim da je ministar Antić juče u uvodnom delu izneo jedno šire viđenje tog programa i veoma jasno da se radi o programu koji povezuje istočna evropska tržišta sa zapadnim i samim ovim programom Srbija postaje negde deo tog zajedničkog programa.

Biti inače u društvu jedne šire zajednice, mislim da je i te kako značajno za državu i za društvo, uopšte, pa tako i u ovome. Međutim, ono što sam zapazio, prosto mi je ovaj primer simbolika onoga što imamo u političkom smislu i to ovih dana.

Naime, kao što u ovom momentu postajemo veza između istoka i zapada kada je u pitanju energetika, svedoci smo ovih dana učešća predstavnika Vlade Republike Srbije, na čelu sa premijerom, na jednom forumu u Kini. Velika počast i veliko uvažavanje od istočnih partnera za predstavnike Vlade Republike Srbije, uz istovremenu saradnju sa, da kažem, predstavnicima tzv. zapadnog sveta.

Mislim da je poređenje sa ovim potpuno adekvatno i u stvari i jeste slika i prilika onoga što danas Vlada Republike Srbije čini u političkom smislu. Mala zemlja, očigledno, ali, kao i u ovom programu, otvara mogućnost saradnje sa svim partnerima i na istoku i na zapadu. Samim tim, pozicionira sebe kao potencijalnog lidera u regionu, u jednom slučaju lidera u realizaciji infrastrukturnih projekata, lidera u promociji mira i političke stabilnosti u regionu, a u drugom slučaju kao lidera u oblasti elektroenergetike. To svakako mora imati uticaj na ukupan društveni privredni ambijent.

Gledajući strogo sa ovog finansijskog aspekta, mislim da je jasno da u ugovoru kamata od 0,8% jeste nešto što je povoljno, imajući u vidu celokupnu situaciju na finansijskim tržištima.

Ono što je važno, pre svega radi građana Srbije koji ovo gledaju, pokušali su pojedini poslanici juče u toku dana da iznesu tezu i utvrde tezu po kojoj Vlada Republike Srbije zadužuje građane ovim kreditom, naprotiv, moram da kažem da nije tako, čisto radi građana Srbije. U ovom ugovoru postoji član 4. koji jasno definiše da ukoliko „Elektromreža Srbije“ ne izmiruje redovno svoje obaveze, garant tj. Republika Srbija, u ovom slučaju, može automatski inicirati naplatu sa računa „Elektromreža Srbije“.

Gledajući tehnički, jasno je da realizacija ovog programa podrazumeva sa nekog nižeg na viši naponski nivo, što svakako doprinosi nekom ozbiljnom energetskom napretku.

Što se tiče drugog zakona, o kome ću danas, takođe, ukratko, odnosi se na garancije Republike Srbije, a u korist takođe Nemačke razvojne banke. U pitanju je modernizacija sistema za otpepeljivanje TE „Nikola Tesla“. Mislim da, kao što je ovo jedan energetski iskorak, se ovde radi o jednom ozbiljnom ekološkom iskoraku. Najbolje o tome mogu govoriti stanovnici Obrenovca i u svakom slučaju nešto što je za pohvalu, kada je u pitanju i „Elektroprivreda“, ali i Vlada Republike Srbije.

Čisto da pojasnim, to je jedan ozbiljan posao koji je pred nama svima. Radi se o skladištenju, to jest o sakupljanju i skladištenju pepela u silose, nakon toga, njegovog adekvatnog tretiranja i odlaganja na za to predviđena odlagališta.

I u ovom ugovoru postoji član 4. koji jasno definiše da građani Srbije ni na koji način ne mogu snositi finansijski rizik nevraćanja ovog kredita, tako da i tu otpada ona teza da građani Srbije na ovaj način postaju zaduženiji.

Međutim, čuli smo juče, takođe, od pojedinih poslanika, koji valjda, pokušavajući da uđu u ovaj parlament, bili su spremni da menjaju i veru i naciju i stranke i Bog zna šta sve ne, da se radi o laganoj pripremi za privatizaciju EPS. Naime, čisto radi građana Srbije, da znate, radi se o modernizaciji i domaćinskom upravljanju u EPS. Međutim, uvaženi ministre i uvaženi predstavnici Vlade, šta god da uradite, ako se domaćinski odnosite i modernizujete sistem, onda ga spremate za prodaju, a ako ne radite ništa, onda ste neradnici.

Mislim da je narod najbolji sudija. Narod je to shvatio i povremeno na izborima tim i takvim političkim predstavnicima pošalje jasnu poruku. Poruka u aprilu je bila veoma jasna i ubedljiva. Mislim da će i poruka u ovom parlamentu kada su u pitanju i ovi predlozi zakona biti jasna i s tim u vezi evo i moja malenkost kao narodni poslanik čisto na kraju da dodam da ću u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Hteo sam da kažem nekoliko reči o kreditu za koji će EPS dobiti garancije od Republike Srbije, odnosno iz budžeta Republike Srbije, koji se plaća novcem poreskih obveznika, odnosno svih građana ove zemlje.

Dakle, radi se o garanciji na kredit, ne o samom kredit. Da objasnim za one koji su možda slabije upućeni, država ne daje kredit, kredit daje neka druga institucija. Radi se o nemačkoj banci. Država daje garanciju da će, ukoliko EPS ne vrati taj kredit, on biti nadoknađen iz budžeta Republike Srbije novcem poreskih obveznika.

Ovo je pitanje direktno za ministra finansija, zbog toga što je on taj koji brine o novcu poreskih obveznika. Imam ovde neke podatke koje su utemeljeni na podacima Ministarstva finansija, objavljeni u jednoj studiji parlamentarne budžetske kancelarije, koji nam pokazuju u periodu od 2012. do 2016. godine kako se kreću aktivirane garancije. Dakle, to su te garancije koje dajemo uglavnom javnim preduzećima za neke svoje potrebe.

Recimo, 2012. godine aktivirane garancije 3,7 milijardi dinara, a onda raste, raste, raste, pa 2016. godine 39,1 milijarde dinara. Dakle, trend je da se garancije koje su date sve više i više aktiviraju. To je trend i to bi trebalo vas, gospodine ministre, da zabrine malkice više od svih građana ove zemlje koji učestvuju u finansiranju, odnosno u davanju tih garancija, zbog toga što ste vi prvi koji ste zakonski odgovorni za to na koji način se troši taj novac i kome se zapravo daju te garancije.

Ja ću da vas podsetim na nekoliko detalja koji predstavljaju činjenice, a to je da je pre otprilike godinu i po ili dve dana Vlada najavila da više neće biti garancija javnim preduzećima, da će se sa tom praksom prekinuti, zbog toga što se videlo da je trend takav da kada date nekome garanciju, da je to faktički kao da ste bacili novac u bunar bez dna.

Na delu je nešto što vi, gospodine ministre, sigurno znate, pošto ste ekonomista, zove se moralni hazard, kada neko zna da će bilo koja pogrešna poslovna odluka koju napravi, recimo, u tome što uzme neki kredit, pa ga onda pogrešno investira i na bilo koji način donese pogrešnu odluku i ne uspe da vrati taj kredit, ako zna da postoji neko ko će da pokrije taj gubitak, on neće mnogo ni da se trudi da ta oluka bude poslovno dobro utemeljena i da se dobro realizuje.

Dakle, mi dajemo danas garanciju jednom državnom preduzeću koje je veoma važno, koje treba da postoji i koje treba da postoji u javnim rukama, to jest u državnim rukama, koje iz godine u godinu pravi sve veće i veće gubitke, odnosno pravi sve veće i veće dugove, dok mu se, s druge strane, poslovni prihodi, odakle bi mogli da se finansiraju ti dugovi, ostaju manje, više isti.

Ja ovde imam jedan grafikon. Malopre je kolega Đurić pokazao to i ministra energetike bi takođe zamolio ako može da odgovori, pošto malopre nije odgovorio, ne znam da li kamera može to da uhvati, ali, kao što vidite, ovde ova prava linija su prihodi EPS-a od 2012. do 2015. godine, a ovo su obaveze. Obaveze rastu, rastu, a prihodi ostaju isti. Sada su obaveze daleko iznad prihoda. Neću da ulazim u brojke, da ne maltretiram ovde gledaoce, ali dajemo novac preduzeću, a ne znamo zbog čega u zadnje tri ili četiri godine, nemam podatke za 2016. godine, to preduzeće pravi daleko veće gubitke od prihoda koji je sposobna da uradi. Da li može neki, recimo, komentar u vezi toga?

Druga činjenica, od 2013. godine sadašnji izabrani predsednik, još uvek aktivni premijer, a tada prvi potpredsednik Vlade, makar jednom godišnje pomene kako je jako ljut na direktore javnih preduzeća zbog toga što pravi gubitke i kako će ih sve do jednog smeniti sa te pozicije.

Jednom je čak polomio kvaku u svojoj kancelariji zbog toga što je bio toliko ljut i neprekidno daje takva obećanja makar jednom godišnje kaže tako nešto. Mediji to prenesu, svi očekuju, samo nema tih smena. Ostaju direktori javnih preduzeća na onim mestima na kojima su i bili, iako neprekidno prave gubitke.

Smenio je, doduše, jednog prošle godine, upravo direktora „Elektroprivrede Srbije“, zbog toga što, kaže, nije se baš pridržavao Vladinih mera štednje koja je Vlada nametnula. Da li znate šta je tačno bio razlog? Pa, kupio je čovek mimo plana dva veoma skupa automobila, zaista. I to je neka vrsta finansijskog rasipništva oko koga svi treba da budu zabrinuti.

Međutim, gledajući stvari, gledajući dug koji EPS pravi u zadnjih nekoliko godina, koji ne može da se vrati, odnosno koji se vraća državnim parama kroz garancije koje dajemo, čini mi se da je to bilo smenjivanje direktora zato što je neovlašćeno kupio kutiju žvakaćih guma, iako, recimo, svakog meseca, odnosno svakog dana ide u kockarnicu i tamo troši silne pare. Zbog toga nije smenjen, nego zbog toga što je kupio dva automobila.

Sadašnji direktor, koji ima relativno nepoznatu i u informacijama neproverljivu biografiju, je tu malo više od godinu dana i na njega je premijer bio besan zbog toga što je napravio dug, ali ga ipak do danas nije smenio. Šta mislite zbog čega? Ne da ga nije smenio, nego sada šalje vas, gospodine ministre, i drugi gospodine ministre, da nas ovde ubeđujete kako treba da damo kredit istom tom preduzeću koje vodi sadašnji vršilac dužnosti direktora, koji je i napravio ovaj ogroman dug koji sada EPS ima.

Recimo, u 2016. godini, zbog neplaćenih obaveza EPS-u i „Srbijagasu“, razne lokalne samouprave, državna preduzeća, druga preduzeća koja imaju mešovito vlasništvo, nagomilali su dug u „Srbijagasu“ i EPS-u oko 160 miliona evra. Ništa ne znamo kako je to moguće. Ništa nam ne pričate o tome kako je to moguće.

Mi bismo želeli, naravno, da podržimo modernizaciju svih javnih preduzeća, to uopšte nije sporno, ali bi vas molili da ako možete sada, a ako ne sada, onda neki drugi put, kada dođete da tražite odobrenje za ovako veliki novac, za ovako veliku garanciju, objasnite poslanicima kakvo je stanje u preduzećima kojima treba da garantujemo ove dugove. Zbog čega samo preduzeće nema dovoljno sredstava da isfinansira ovu investiciju? Pa, nema dovoljno sredstava zbog toga što je, recimo, RTB Bor napravio dug od 30 miliona evra, pa onda „Politika“, PKB, „Resavica“, „Jumko“, „Industrija motora Rakovica“, zbog čega tim preduzećima tolerišu neplaćanje struje? Da su možda sva ta preduzeća plaćala struju na vreme, EPS bi sam imao dovoljno sredstava da garantuje ovaj dug.

O tome nam ništa ne govorite, a to su podaci koji nas interesuju. Mi nismo stručnjaci u tome, osim možda nekih ovde pojedinaca, ali nismo stručnjaci u tome da znamo sve te tehnikalije, detalje i na šta će tačno ovaj novac da ode u smislu modernizacije EPS-a. To znaju ljudi koji tamo rade, niti stručnjaci, i to nije diskusija na koju treba da ode najveći deo ove rasprave. Ali, kako se troši novac poreskih obveznika, o tome treba da pričamo, jer mi smo predstavnici tih poreskih obveznika u ovoj Skupštini.

Nadam se da ću dobiti neke odgovore, poštovani ministre. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Vujović.

Hvala.
Ja ću prepustiti kolegi Antiću da odgovara na deo, odnosno da ponovi onaj deo gde je objašnjavao zašto je ovaj konkretni projekat jako dobar projekat i nužan projekat. To otpepeljavanje je projekat kojima se prvo približava poštovanju široko usvojenih standarda u zaštiti prirodne sredine i poštovanju ekoloških standarda koje Evropa očekuje i da je to u našem interesu, a ne nametnuto sa strane. Drugo, da većina i elektroprivreda i zemlja i preduzeća dugoročne projekte finansira iz dugoročnih izvora, kvalitetnih subvencionisanih izvora. Ovo je takav izvor. KFW je Razvojna banka koja po subvencionisanim stopama daje kredite. Ako biste izračunali takozvani grant element, element poklona, tako što biste komercijalnom kamatnom stopom obaveze iz ovog kredita vratili na sadašnju vrednost, dobili biste, čini mi se, negde oko 50% – 60%.
Moja pretpostavka je da su profesionalci koji su predložili ovaj projekat i sa naše strane i u KFW koji su ovo odobrili uradili svoj posao kako valja. Pretpostavljajući to, smatram da je ovo dobra odluka.
Jako je važno da u razgovoru uvek imamo u vidu to u kojoj se situaciji nalazimo i koje mogućnosti imamo. Ovde imamo samo dve mogućnosti, jedna je da ne prihvatimo ovo finansiranje KFW ili da ga prihvatimo. Uvek ima to, KFW, samo to može da bude, nema treće opcije.
Što se tiče ovih primera koje navodite, to možda ima veze u vašem načinu razmišljanja, ali sve te stvari koje su se dogodile, nijedna se nije dogodila EPS-u i nijedna se nije dogodila u odnosu na KFW.
Prema tome, izvlačiti odatle zaključak, mi smo na to što ste vi citirali i reagovali tako što smo u budžetu 2015. godine zabranili davanje garancija za tekuće finansiranje, za radni kapital i time smo presekli upravo to. Rekli smo da ćemo davati garancije samo za dobro obrazložene razvojne projekte. Ako nađete da smo prekršili to pravilo, ja sam spreman da napravimo reviziju i da to sve ispravimo.
Znali smo da su glavni izvor toga bili neplaćeni tekući računi. To su bila tekuća obrtna sredstva, pre svega, „Srbijagasu“, da bi nastavili snabdevanje gasom, da bi platili svoje tekuće obaveze prema dobavljaču iz inostranstva i da bi obezbedili nastavak snabdevanja javnih objekata, škola, obdaništa i preduzeća za koje smo tada politički smatrali da treba da imaju nesmetan produžetak snabdevanja.
Mi smo se sa tim problemom suočili. Uveli smo vrlo, vrlo oštre mere da sada ne dozvoljavamo rast tih obaveza mimo onoga, znači, država ne daje garancije već odavno, a sada i radimo praćenje stanja obaveza tih preduzeća i ne dozvoljavamo da te obaveze rastu, pošto znamo da postoji opasnost da se one direktno ili indirektno prevale na budžet. Tu se potpuno slažemo, ali to smo uradili.
„Elektroprivreda Srbije“ možda ima hiljadu problema. Oni su napravili plan restrukturiranja, oni su napravili plan unapređenja menadžmenta, oni su napravili plan tehničkog poboljšanja da se smanje gubici koji su išli 16, 17%. Oni su napravili plan povećanja naplate. Grafikom koji pokazujete možda uključuje neke kapitalne projekte koji se realizuju, ali morate da gledate kako to utiče na keš flou EPS-a. Ja mislim da EPS ima keš flou. Siguran sam da je rizik davanja ove garancije faktički rizik jako mali. „Elektroprivreda Srbije“ ne pravi takve greške. „Elektroprivreda Srbije“ plaća sve. „Elektroprivreda Srbije“ može da kupi ponekad skupe automobile, ali ne pravi greške da refinansira obaveze. Oni su ljudi, u socijalizmu je smišljen termin pozitivna nula. E, oni su majstori da dođu do pozitivne nule, ali nikada da pređu tu granicu. To je vrlina ili mana sistema tog obima.
Smatram da je stvarni rizik za budžet ovde jako mali. Smatram da je ovo dobar projekat, a ministar Antić može da vam ponovi zašto ovaj konkretni projekat predstavlja dobar projekat.
Što se tiče ovih drugih stvari, jedna je stvar, nema nikakve nekonzistentnosti između toga da vam neko iskaže nezadovoljstvo tekućim menadžmentom, što je inače potvrđeno planovima restrukturiranja i teškoćama da se to realizuje. Vi znate jako dobro da smo mi imali situaciju da je od donošenja plana restrukturiranja, do početka proteklo šest meseci i da je sindikat uložio ogroman napor da raspravu o restrukturiranju EPS-u preusmeri na raspravu o uslovima odlaska u preranu penziju, što je u redu, to je njihov interes, ali je strateški interes EPS-a, koji pruža usluge celoj Republici Srbiji i proizvodi struju, ipak širi interes, a ne samo pitanje kojima se bavi sindikat.
To su pitanja, bez sumnje, važna, ali posle šest meseci nama je jedina tema na stolu bila kako da se kolektivni ugovor potpiše i kako da se obezbedi ono što oni smatraju da treba. Ispostavilo se da je ono što oni očekuju četiri, pet puta više od onoga što su tražila druga javna preduzeća, kao što su npr. železnice itd. Znači, mi smo napravili problem koji jeste ozbiljan problem, ali je to problem koji treba rešiti.
Što se tiče drugih preduzeća, da, oni se na jednom mestu prelamaju svi u budžetu, ali ne možemo da sredimo pitanje kumulative koja se pravila 20 ili 30 godina, ni za godinu dana, ni za dve, ni za tri. Tog momenta kada počnete da rešavate te stvari prolazi neko vreme da bi ono došlo na svoje mesto.