Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se kao predlagač zakona.
Naravno, ovo što govori gospodin Konstantinović su najobičnije političke besmislice. Svako ko je čitao Predlog zakona mogao je vrlo jasno da vidi da se kod Ministarstva privrede menja samo to da Ministarstvo rudarstva i energetike preuzima poslove koji se odnose na pripremu, ali, molim vas da vodite računa, na pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja, kao i drugih akata koji se odnose na poslovanje javnih preduzeća i društava koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom. Dakle, radi na pripremanju predloga akata, a akte donosi Vlada Republike Srbije kao osnivač. To je jedna stvar.
Druga stvar, kada je to, gospodine Konstantinoviću, Zakonom o ministarstvima bilo regulisano koja ovlašćenja Vlada Republike Srbije ima u odnosu na javna preduzeća, a koja nema? To nikada nije bilo. To se reguliše nekim drugim zakonima, a ne Zakonom o ministarstvima. To se nije regulisalo Zakonom o ministarstvima ni kada ste vi vodili ovu državu i vi to vrlo dobro znate, nego u nedostatku argumentacije hajde da kažemo bilo šta što mislimo da može da nam koristi.
Evo, ja ću vam sada reći, a izvinjavam se građanima Srbije što ću da upotrebim mobilni telefon, tu su mi podaci. Pričate o tome kako je Vučić obećavao ovo ili ono, broj ministarstava itd. Vlada Zorana Đinđića imala je 28 članova Vlade. Vlada Zorana Živkovića, ovog koji nam je tu sad držao predavanja o tome da se on zalaže za to da Vlada ima 10 ministara, Živkovićeva Vlada imala je 25 članova Vlade. Prva Koštuničina Vlada imala je 22 člana. Druga Koštuničina Vlada, DS-DSS, imala je 25 članova. Vlada Mirka Cvetkovića imala je 33 člana. Prva Vlada Aleksandra Vučića imala je 19 članova, druga Vučićeva Vlada 20 članova i evo sad ova Vlada koja će biti formirana imaće 18 ministara. Onda, hajde sad čudom da se načudimo kako to, bilo je super, bilo je demokratski kad smo imali 33 ministra i to nije bio udar na državni budžet, to nije ništa koštalo građane Srbije, a sada kada budemo imali 18 ministara, onda će to biti strašan udar na javne finansije i na naš budžet. Najobičnije besmislice.
Ima tu nešto mnogo važnije. Ti koji rone krokodilske suze nad sudbinom građana Srbije i koji stalno iz dana u dan pričaju – ukrali ste plate, ukrali ste penzije, ukrali ste plate, ukrali ste penzije, jedini ko je krao u ovoj državi, pa to ste vi koji ste vladali Srbijom do 2012. godine. Da niste krali, da niste rasprodali sve što je u Srbiji moglo da se proda, ne bi Vlada kojom je rukovodio Aleksandar Vučić uopšte došla u poziciju da mora da smanjuje jedan deo penzija i jedan deo plata u javnom sektoru, nego ste sve živo pokrali što je moglo da se ukrade.
Pričate o zaštiti životne sredine. Nadam se da se sećate ko vam je bio ministar za zaštitu životne sredine. Kažu da treba da imamo eksperte, da se za ministra biraju ljudi koji poznaju oblast kojom će da rukovode itd. Ovi genijalci koje zastupa Nenad Konstantinović su za ministra za zaštitu životne sredine izabrali čoveka koji je ortoped, akcija se zvala „Očistimo Srbiju“. I stvarno su je očistili. Ali stvarno su je očistili, znači, da kamen na kamenu u državnom budžetu nije ostao.
Godine 2010, ovo je samo jedan primer, a takvih primera mogu da vam dam sijaset, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kada je ministar bio Oliver Dulić, platilo je firmi „NJuz vol“ 500.000 evra, molim vas, slušajte me dobro, da dve nedelje, znači 14 dana, stoji pano „Očistimo Srbiju“ na zgradi na uglu Brankove i Pop Lukine ulice. Dakle, da bi stajao bilbord na jednoj zgradi u Beogradu, to je koštalo, zamislite, 500.000 evra za 14 dana. Nije to sve. Akcija je sprovođena na teritoriji cele Srbije, od Subotice do Vranja. Pa zamislite koliko miliona i miliona i stotina miliona evra je završilo u privatnim džepovima raznoraznih Dulića, Tadića, Konstantinovića i svih onih koji su vladali Srbijom. Sada nam ti isti kažu – ej, uzeli ste plate i penzije. Ama, vi ste uzeli plate i penzije. Ama, uzeli ste sve što je moglo da se uzme, a mi sada pokušavamo Srbiju da stavimo na zdrave noge, da nema tog Olivera Dulića koji će da plati za jedan bilbord koji će da stoji 14 dana 500.000 evra. Takvog Dulića u Vladi Aleksandra Vučića i u budućoj Vladi Ane Brnabić nećete moći da nađete. Takvi ne postoje. Takvi su postojali do 2012. godine.
Vi imate jedan problem, što mislite da svako onaj ko je na vlasti radi isto ono što ste vi radili i da svako onaj ko je na vlasti trguje. Ja vam sada kažem – ne trgujemo ni sa kim. Srpska napredna stranka, odnosno izborna lista Aleksandar Vučić – „Srbija pobeđuje“ u ovom trenutku ima 129 glasova i nema potrebe da trgujemo sa bilo kim, ni sa SPS-om, ni sa Jedinstvenom Srbijom. Jel Palma rekao da neće da glasa, jel rekao? Rekao je. Jel ga neko danas pominje? Baš nas briga da li će da glasa ili neće da glasa. Srpska napredna stranka ima većinu za izbor Vlade. Ne treba nam nikakva politička trgovina. SPS je naš politički partner, mi hoćemo da produbljavamo odnose sa SPS-om, ali ne znam ni ko će biti ministar privrede, kao što ne znam ko će biti ministar rudarstva i energetike. To što ste vi trgovali u vaše vreme, to vreme zaboravite, to vreme je prošlo. Građani Srbije vam iz izbora u izbore šalju jednu te istu poruku – nećemo da se vraćamo u vreme Borisa Tadića, nećemo da se vraćamo u vreme Mirka Cvetkovića, nećemo da se vraćamo u vreme Dragana Šutanovca, nećemo da se vraćamo u to vreme. To je vreme bilo pljačke, to je bilo vreme otimačine, to je bilo vreme urušavanja svake zdrave komponente u srpskoj privredi.
Mesecima sam slušao, pa i godinama, kako navodno plačete nad sudbinom srpskih poljoprivrednika. Kaže – oteće nam neko zemlju. Pa jel znate u čije vreme su prodate hiljade i hiljade hektara najplodnijeg vojvođanskog zemljišta? U vreme kada ste vi vladali Srbijom – 2001, 2002, 2003. godine. Tada smo prodali Hrvatima „Dijamant“, „Soko štark“, „Grand kafu“. Tada je to otišlo iz Srbije. Mi sada više i da hoćemo nešto da prodamo, kažite mi šta da prodamo. Sve ste prodali. Nema više ništa da se proda. Mi ne želimo ništa da prodajemo. Vladi Aleksandra Vučića je pošlo za rukom da u junu mesecu… Gde mi je Aleksandra Tomić? Tomićka, koliko smo imali suficit u budžetu? Dvadeset milijardi dinara, bez ijedne jedine sprovedene privatizacije, a oni su sa stotine privatizacija u Srbiji 2008, 2009, 2010. godine imali negativnu stopu rasta od minus 3,6. Onda ustane Nenad Konstantinović i kaže – ej, nešto muljate oko ministarstava. Ma, ne muljamo ništa. Hoćemo da ispravimo sve ono što ste vi upropastili za 12 godina vaše vladavine. Veću štetu u ekonomskom smislu ste državi Srbiji napravili vi nego Turci koji su vladali ovim krajevima stotinama godina.