Čuli smo da je u vreme DOS vladala demokratija, da su se poštovala ljudska prava i slobode, da nije bilo diskriminacije.
Ja vas sada pitam, dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani Srbije, da li se sećate kako je 5. oktobra linčovan od strane grupe huligana tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović? Da li se sećate tih snimaka kada 50 ljudi udara zverski po jednom čoveku? Da li je to bilo poštovanje ljudskih prava? Da li je to bilo demokratski? Da li je to bilo evropski?
Da li se sećate kada su ljudi sa crnim čarapama na glavama i heklerima te noći …
(Gordana Čomić: Savamala?)
Pa, desilo se nešto gore od Savamale. Ja mislim da je gore pretući čoveka na mrtvo ime, nego srušiti tri nelegalno porušene barake u Savamaloj. Kao što mislim da je teži zločin po državu kada sa tim fantomkama upadate, i heklerima, u noći između 5. i 6. oktobra u NBS i u Saveznu upravu carina, a to ste radili vi iz DOS.
Ja vas pitam, vas iz DOS demokratskog, evropskog, civilizovanog, kada su se negovale vrednosti kao što je poštovanje ljudskih prava, kako se moglo desiti da 3. avgusta 2001. godine ispred svog stana na Novom Beogradu bude ubijen bivši moćnik načelnika Centra državne bezbednosti Beograda Momir Gavrilović zvani Gavra? Kako se moglo desiti u vreme te demokratije i poštovanja ljudskih prava da 10. juna 2002. godine na parkingu ispred hotela „Jugoslavija“ bude ubijen pomoćnik načelnika resora javne bezbednosti general major Boško Buha?
Kako se moglo desiti da 26. novembra 2002. godine u ulici LJutice Bogdana kod stadiona Crvene zvezde rafalom iz automatske puške bude ubijen tadašnji zamenik načelnika Prve uprave Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova Nenad Batočanin? Kako se, na kraju krajeva, moglo desiti da 12. marta 2003. godine u 12.25 časova u dvorištu zgrade Vlade Srbije bude ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić?
Zaboravili smo jedno ime u tom spisku ubijenih za vreme demokratije, cvetanja ljudskih prava i tolerancije. Da li se sećate vi iz DOS imena sudije Nebojše Simeunovića, koji je nestao u novembru 2000. godine, istražni sudija Beogradskog okružnog suda nestao 6. novembra 2000. godine, dakle, mesec dana posle 5. oktobra? Poslednja osoba sa kojom je razgovarao telefon je bila njegova sestra Jelica. Dan kasnije, poslednji put je viđen živ sa dvojicom muškaraca u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Godine 2010. godine utvrdilo se da je čovek ubijen.
Da li se sećate da je u junu 2001. godine u Jagodini ispred svog stana ubijen Milan Pantić? Pogledajte koliki broj ubijenih u vreme demokratije i poštovanja ljudskih prava i sloboda.
Da li se sećate kada su policajci čizmama izgazili Ranka Panića u junu 2008. godine, da li se sećate toga, samo zato što je drugačije mislio od Borisa Tadića? Samo zato što je drugačije mislio od vas koji ste bili na vlasti, pripadnici odreda niške žandarmerije cokulama i čizmama smrskali su lobanju Ranku Paniću. To je bilo 29. jula 2008. godine, 30. jula 2008. godine Ranko Panić je dovežen u Urgentni centar, a 15. avgusta 2008. godine preminuo je u bolnici. Drugog septembra 2008. godine obdukcijski nalaz kaže – dobio je, citiram, kobni udarac u stomak.
Kažite mi, s druge strane, ko je od policajaca, od novinara, od demonstranata koji su inače i juče demonstrirali ovde ispred zgrade Narodne skupštine kada su narodni poslanici autobusima išli u Palatu Srbija na svečani prijem povodom izbora Aleksandra Vučića za predsednika Republike, koji su demonstrirali, zviždali nam, pokazivali nam nekakve zarđale kašike itd, ko je to u vreme Aleksandra Vučića ubijen, ne ubijen, kao što kaže Marko Atlagić, ko je prebijen? Kome je falila dlaka sa glave svih ovih dana kada su na vaš poziv, na poziv Bojana Pajtića, Saše Jankovića, Vuka Jeremića i svih ostalih ljudi protestvovali na ulicama Beograda? Policajca niste mogli da vidite ni na fotografijama. Ne da nije upotrebljen pendrek, policije nije bilo.
U to vaše vreme, demokratsko vreme, civilizovano vreme, pa ljudi su bre gubili život kao muve, ubijani na parkinzima, ispred svojih stanova, na parkinzima hotela, ko zna gde.
Da li se sećate kako ste pretili, neki od tih ljudi više nisu živi, pa prosto iz pijeteta prema činjenici da čovek više nije živ, neću da upotrebi njihovo ime, da li se sećate kako ste pretili vašim političkim protivnicima, neka me Neđo Jovanović ispravi ako grešim, da ćete im decu šišati do glave da biste ih obeležili ko su im roditelji samo zato što su bili protiv politike DOS?
Ko od nas danas upućuje takve pretnje vama koji ste pripadnici bivšeg režima? Ko danas premlaćuje vaše političke, odnosno naše političke ne istomišljenike? Na skup koji je organizovala SNS doveli ste Olju Bećković. Pedeset ljudi iz obezbeđenja SNS moralo je da bude angažovano da toj gospođi ne bi falila dlaka sa glave. Zašto? Zato što ste, kao i 5. oktobra, tražili krv na ulicama Beograda. Mi nećemo krv na ulicama Beograda. Mi ne želimo krvoproliće. Mi ne želimo da nijedno dete zaplače u Srbiji samo zato što mu je roditelj pripadnik ove ili one političke stranke. Mi hoćemo da se Srbija razvija. Slobodno protestujte, slobodno mitingujte, ali nije vam SNS kriva što na vaše proteste dolazi 10, 20 ili 50 ljudi. Vi ste sami krivi.
Opet ću da upotrebim mobilni telefon, nemojte mi zameriti, o tome koliko su protesti spontani.
(Zoran Krasić: Šta je ovo?)
Samo malo, važno je da se kaže.
Kaže učesnici protesta – javite se u svoj mesni odbor DS u periodu između 18 i 20 časova kako biste dobili nadoknadu od 3.000 dinara zbog učestvovanja na demonstracijama. Još plaćate ljude da dolaze na te vaše demonstracije i skupi se 50 ljudi. Šta bi bilo da su demonstracije stvarno spontane, pa dvoje ljudi ne bi moglo da se skupi ispred Narodne skupštine, ali to govori o vama, o vašoj političkoj snazi, o tome koliko vam narod veruje, kao što brojevi koje je osvojio Aleksandar Vučić na izborima i 2012, i 2014, i 2016. i 2017. godine pokazuju da mu narod apsolutno veruje. Vama narod ne veruje više ništa.