Jesam, znam.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, molim da se prijave oni koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Saša Radulović.

Hvala vam.

Da se vratimo na ovo izlaganje. Predložene su izmene zakona po hitnom postupku, najhitnijem do sada, ne samo izmene zakona, nego je predloženo i da zakon stupi na snagu hitno. I ova sednica Skupštine je zakazana hitno, sa obrazloženjima koja zaista su ispod svakog nivoa. Moraću još jednom da pročitam razloge za donošenje zakona.

Razlozi za donošenje predloženog zakona po hitnom postupku sadržani su u potrebi da se spreče štetne posledice po rad organa i organizacija, imajući u vidu da je ocenjeno da bi osnivanje ministarstva zaštite životne sredine i ministarstva za evropske integracije u znatnoj meri doprinelo unapređenju društvenih odnosa u oblastima za koja se ta dva ministarstva obrazuju, kao i efikasnijem radu državne uprave.

Ovo nam je napisao predlagač, poslanik Aleksandar Martinović i onda naravno, pošto, zaista, obrazloženja su nešto što ne bi smelo ovako da se donosi, pošto su lišena svakog smisla, jer govoriti da je ocenjeno, bez da se kaže ko je i kako ocenio, na osnovu kojih pokazatelja, unapređenje društvenih odnosa, bez da se pomene o kojem se radi i praktično da će sprečiti neke štetne posledice, ovih nekoliko dana koliko ćemo uštedeti na hitnom postupku. Zaboravlja se da pet godina već nemamo ova dva ministarstva i očekujemo zaista da nam neko objasni, a koje su to štetne posledice u pet godina nastupale.

Naravno, pošto ovakav zakon, sa ovakvim obrazloženjem, nije za podržati, očigledno je da se sa nama slažu i predstavnici SNS. I sam gospodin Aleksandar Martinović, ali izgleda i gospodin Orlić Vladimir, jer kada su se prijavili za reč, u diskutovanju ovih zakona i gospodin Orlić Vladimir i gospodin Aleksandar dr Martinović su se prijavili kao neopredeljeni, što naravno podržavamo. Interesantno je da Aleksandar dr Martinović ne podržava sopstveni zakon, a ne bi ga ni ja podržao sa ovakvim obrazloženjima gde se praktično potpuno ignoriše ono što bi trebalo da bude dužnost predlagača zakona, da zaista obrazloži razloge zbog kojih se donosi zakon, da ne daje ovakva nesuvisla obrazloženja i da ne potrošimo, evo ceo dan, raspravljajući ni o čemu u pokušajima vređanja opozicije, o govoru o svemu osim o samom zakonu.

O samom zakonu ni predlagači nemaju šta da kažu, što je vrlo jasno, a očigledno nemaju poverenje ni u sopstveni zakon koji su predložili. Da ponovim još jednom, gospodin Aleksandar dr Martinović i Orlić Vladimir iz poslaničke grupe SNS, su se prijavili da govore kao neopredeljeni za ovaj zakon.

Što se tiče „Srbijagasa“ i EPS, interesantno je da se iz Ministarstva privrede, koje je u sadašnjem Zakonu o ministarstvima imalo ovu stavku – da Ministarstvo privrede određuje strateške ciljeve, unapređenje rada i poslovanja, nadzor i pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja u svim javnim preduzećima. Sada se od toga izdvajaju samo javna preduzeća koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom, i prebacuju u Ministarstvo energetike, na žalost bez određivanja strateških ciljeva i unapređenja rada i poslovanja i nadzora, i samo sa pripremom predloga akata o imenovanju.

Znači, ovaj deo teksta je izostavljen. Postoji Zakon o javnim preduzećima, koji takođe reguliše delom ovu materiju, međutim Zakon o ministarstvima bi morao jasno da kaže – nadležnosti ministarstava zbog čega je ovo izostavljeno. Za EPS i „Srbijagas“ je zaista pitanje za vladajuću većinu za koju nisu dali odgovor.

Zašto ova ista odredba stoji i za Ministarstvo privrede, gde kaže da za sva javna preduzeća, osim za ova za snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom važi da Ministarstvo privrede određuje strateške ciljeve, unapređuje rad i poslovanje, i vrši nadzor, a samo za ova dva preduzeća unutar Ministarstva energetike ove odredbe ne važe.

Znači, jedan na brzinu sklepan zakon, očigledno deo koalicionog dogovora. Malo je čudno, zaista, da ovde raspravljamo o ovim stvarima bez ikoga ko zaista bi trebao da bude predlagač ovih stvari, a to je mandatar zajedno sa svim zakonima. Ovo obrazloženje, kao još uvek nemamo Vladu, pa i ovaj zakon je trebao da sačeka tu raspravu, pa da unutar toga oni koji treba da vode Vladu u skladu sa ovim zakonima i obrazlažu ovo o čemu govorim.

Da ponovim još jednom, obrazloženja koja dobijamo za hitnost postupka zaista vređaju inteligenciju i poslanika i građana Republike Srbije, jer se kaže ovde da se predlaže da zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ da bi se što pre stekli uslovi za početak rada ova dva ministarstva, jer je ocenjeno, od koga nije rečeno, da bi to u znatnoj meri, u kojoj meri, kako je mereno niko nije kazao, doprinelo unapređenju društvenih odnosa, kojih odnosa i kakvom unapređenju, u oblastima za koja se ova dva ministarstva obrazuju.

Interesantno je da nema nijedne reči o tome kako smo pet godina proveli bez ovih ministarstava i šta je u tom vremenu bilo sa društvenim odnosima koji su ostali, nažalost, neunapređeni, gde je bila neka šteta koja nije specificirana, gde nismo imali taj znatan doprinos u ovim oblastima. Očigledno je da se radi o jednom zaista nakaradno pisanom obrazloženju, koje nije htelo ništa da obrazloži, nego se ruga i poslanicima i građanima Republike Srbije. Jer, praktično uloga ove Skupštine je da vrši nadzor, a ne da kao protočni bojler propušta ovakve zakone. Tako da, nije ni čudo da poslanici Aleksandar dr Martinović, koji je predlagač ovog zakona, i Vladimir Orlić iz SNS sami ne podržavaju ovaj zakon, nego kažu da su neopredeljeni. Hvala na slušanju.

Reč ima Aleksandar Martinović, kao predlagač.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

U formalnoj logici ovo što ću ja da uradim mislim da se zove reductio ad absurdum. Dakle, da svedemo stvar na apsurd.

Dakle, da li će iko od ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima imati štetu? Kako god, glasali vi za ili protiv, da li će štetu imati država, da li će štetu imati građani, da li će biti oštećen budžet Republike Srbije? Neće. Da li su potrebna neka dodatna finansijska sredstva iz budžeta da bi se uspostavila dva nova ministarstva? Nisu. Dakle, ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima državu ne košta ništa.

Koliko je državu koštao Saša Radulović? Vidim da je u bekstvu, pobegao je. Pa, koštao je po prilici. Pre svega, Saša Radulović i njegovi poslovni partneri okupljeni u nekakvoj političkoj organizaciji „Dosta je bilo“ ojadili su Beogradsku industriju piva, slada i bezalkoholnih pića u restrukturiranju, tako što je BIP zaključio ugovor o pružanju konsultantskih usluga uz avansno plaćanje od 30% u ukupnoj vrednosti, odnosno taj avans je iznosio 690.000 dinara. Kaže – plaćanje izvršiti osam dana od prijema računa, a ugovor je zaključen između BIP-a i firme „Pronet“ koju zastupa, kaže predsednica te firme - Sandra Savanović Stevanović. Ako se ne varam, to je supruga Aleksandra Stevanovića, poslanika DJB. Evo ga ugovor o pružanju konsultantskih usluga između „Pronet“ Budimska 6, koga zastupa Sandra Savanović Stevanović, i AD Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića Beograd u restrukturiranju. Dakle, samo avans 690 hiljada dinara.

Ovaj naš zakon ne košta ni jednog jedinog dinara, pa može da bude najgori na svetu. Ja mogu da budem najveća neznalica, mogu da budem šta god hoćete, moj predlog zakona državu ne košta ništa.Saša Radulović je državu koštao jako puno.

To mu je kuma, je li tako, Milimire? Tu se više, da budem iskren, ne zna ko je kome šta. Ja mislim da Sveti Petar više ne može da raščivija ko je tu ko kod Saše Radulovića, ko je kome kum, ko je čija žena, ko za koga krade. Jedino što im je bitno, to su pare.

Saša Radulović je, evo navešću ponovo da građani Srbije znaju o kakvoj ličnosti je reč, kaže - predlog potpisao Saša Radulović, uputio Agenciji za privatizaciju, poverenik stečajnog upravnika Saša Radulović u postupku stečaja dužnika društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović“ 1898 Beograd, broj predmeta taj i taj. Kaže – traži saglasnost na angažovanje „E-biznis servis“d.o.o iz Beograda, ulica Studentski trg 15/4, za pružanje knjigovodstvenih usluga, počev od 1. novembra 2009. godine do prestanka potrebe za angažovanjem. Onda tako imate u društvenom preduzeću Fabrika obuće „Moda“ Kovačica isto E-biznis servis, pa DPP Lune Milovanović Bavanište u likvidaciji isto E-biznis servis, pa onda opet društveno preduzeće Fabrika obuće „Moda“ Debeljača ponovo da se angažuje firma njegove žene i njegova sopstvena firma, pošto su suvlasnici u 50% E-biznis servis itd, itd. Mislim da ima još jedna firma koju sam uspeo da pronađem, ponovo društveno poljoprivredno preduzeće Lune Milovanović iz Bavaništa, ponovo da se angažuje firma „E-biznis servis“ i takvih ugovora imate koliko hoćete.

Dakle, Saša Radulović je, to je inače vladavina prava, to postoje verovatno u dobro uređenim i civilizovanim zemljama, to pričaju ovi koji nam godinu dana pune glavu o Savamaloj, kako je to čudo neviđeno koje se desilo u Srbiji, a čovek sam sa sobom kao stečajni upravnik i sa svojom suprugom zaključuje ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga. Onda kaže – ja sam spasao srpsku privredu. On je upropastio i ono malo srpske privrede koje smo isisali. On je pokušao da isisa i ono malo zdravog tkiva iz srpskih preduzeća tako što je novac ispumpavao iz tih preduzeća i prebacivao na račun sopstvene firme. Onaj ko je spasao srpsku privredu je u stvari Aleksandar Vučić, jer je Sašu Radulovića izjurio iz Vlade Republike Srbije.

Da je Saša Radulović ostao ministar privrede, mi privrede u Srbiji više ne bi imali. Eto, takvi vode kampanju protiv Aleksandra Vučića. Kažu – idi u muzej voštanih figura iako su osvojio 56% glasova, ja koji sam osvojio 1,1% glasova, ja treba da se pitam, ja znam sve, razumem se i u stečajeve, razumem se i u privredu, u sve se razumem, to što nemam poverenje građana nije bitno, ali ti koji si osvojio 56% glasova, ti da ideš u muzej da te tamo zatvore i da ni jednu jedinu reč o politici ne kažeš. Takvu politiku zamišlja Saša Radulović. Na njegovu veliku žalost, takvu politiku ne zamišljaju građani Srbije, oni hoće da se Aleksandar Vučić i SNS pre svega pitaju o tome kakvu politiku Vlada Srbije će da vodi u naredne četiri godine. Borićemo se za onu politiku koja je vođena i dok je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić.

Ko se još javlja, a da nije iskoristio pravo iz člana 96?
Reč ima Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani, poniženi, obespravljeni i uvređeni građani Srbije, želim večeras, na kraju ove naše rasprave, što se tiče Srpskog pokreta „Dveri“, da kažem nekoliko reči u ime svih onih građana Srbije koji su protiv ulaska Srbije u EU. Po svim anketama njih je više od 40%.

Takođe sam dužan da objasnim i drugim građanima Srbije zašto su Dveri protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. Uostalom, ova vlast, kao i prethodna vlast, nikada nisu dozvolile referendum o tome da li građani Srbije uopšte žele u Evropsku uniju, ili ćete nas vi naterati na ulazak u EU zato što vi mislite da je to dobro za Srbiju?

Ako ste toliko sigurni da je to dobro za Srbiju, zašto bežite od narodnog izjašnjavanja? Zašto ne dozvolite narodni referendum, pa neka se narod izjasni da li je za ulazak Srbije u EU ili nije? Da li je za ulazak Srbije po cenu nezavisnog Kosova? Da li je za ulazak Srbije u EU po niz drugih ustupaka, ucena i pritisaka na koje nas vi neprestano prisiljavate?

Zašto vi uvodite ministarstvo za evropske integracije? Da biste prevarili građane Srbije. To nisu evropske integracije, to su vaše integracije, odnosno ulazak Srbije u EU po svaku cenu. Evropa je nešto drugo. Evropa i EU nisu isto i ja vas molim da to konačno naučite. U Evropi postoji niz zemalja koje nisu u EU – Norveška, Švajcarska, Island. U Evropi postoji niz zemalja koje nisu u NATO-u – Austrija, skandinavske zemlje.

Srpski pokret Dveri nema nikakav problem sa Evropom. Mi smo Srbi evropski, hrišćanski narod. Mi imamo problem sa Evropskom unijom. Mi imamo problem da nas neko neprestano ucenjuje. Mi imamo problem da nas neko 17 godina drži u čekaonici za Evropsku uniju, da bi naš put u Evropsku uniju koristio za dalje neprestano ucenjivanje Srbije. Mi imamo problem da nas neko ekonomski izrabljuje, da nas ucenjuje, da nas pritiska, da nas maltretira. Mi ne podnosimo briselske komesare. Mi smo pobegli iz komunizma od jednih komesara, ne želimo danas da se vratimo novim, političkim, briselskim komesarima iz EU.

Mi nemamo, odmah da se razumemo, ništa protiv evropskog ekonomskog prostora. Mi smatramo da treba ekonomski sarađivati sa svim zemljama u Evropi. Mi imamo protiv političkih integracija. Mi smo protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju kao političku uniju koja nas uslovljava na tom putu različitim ustupcima koje mi moramo da damo da bi nas oni primili u to vaše društvo. To je suština onoga o čemu ja vama ovde govorim.

A vi ako ste toliko sigurni da je Evropska unija prava stvar, zašto je ne stavite konačno na neki referendum. Nećete građanima Srbije da kažete punu istinu, da je Evropska unija danas u finansijskoj krizi, u bezbednosnoj krizi, da je zahvatila ogromna migrantska kriza, da je Velika Britanija izašla iz EU, da je Island vratio kartu za ulazak u EU, da brojne zemlje, na čelu sa Mađarskom, kritikuju takav princip komesara koji će nama određivati kako ćemo mi živeti širom Evrope. Pa nećemo, kolege narodni poslanici iz vlasti. Nećemo da nam neko naređuje kako ćemo mi živeti u Srbiji.

Mi smo slobodan, pravdoljubiv i hrabar narod, kome niko nikada nije mogao da naređuje. Neće moći ni vaši briselski komesari. Mi smo Srbi ponosan narod. Mi smo hrišćanski i evropski narod. Mi volimo Evropu, ali ne volimo Evropsku uniju i nikada nas nećete naterati da zavolimo Evropsku uniju koja nas je bombardovala, koja nam otima Kosovo i Metohiju, koja nas ucenjuje i ekonomski izrabljuje. Ne volimo Evropsku uniju, ne verujemo Evropskoj uniji, imamo pravo na to. Nas podržava u tom smislu 40% građana koji su protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju.

I ono što je najvažnije – podržava nas i ogroman broj birača Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije koji su protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. I vi to dobro znate i zato se toliko bunite i kukate kada vas suočimo sa ovom istinom. Znate da vaši birači nisu za EU. Znate da su to patriotski birači koji su protiv ucena iz Brisela.

Vi hoćete da ih naterate. Vi hoćete da im promenite svest. Vi hoćete da ih prisilite da zavole onoga ko nas je bombardovao. Nećemo da pristanemo da volimo onoga ko nas je bombardovao, nećemo u Evropsku uniju koja nas ucenjuje. Hoćemo da budemo svoji, a ako već mislite da ste toliko u pravu, hajmo na referendum, pa neka se građani Srbije izjasne da li su za ulazak Srbije u EU ili ne, a ne da nam vi namećete ministarstva za evropske integracije. To nisu evropske integracije, to je briselski centralni komitet koji misli da može da nam naređuje kako ćemo mi u Srbiji živeti.

Ne, mi ćemo se u Srbiji pitati, a ne Brisel, koji je vaš gazda i kome vi dugujete vaš dolazak na vlast kada ste izdali radikalsku ideologiju i prešli na stranu Zapada i Evropske unije.

Hvala. Završili ste za večeras.
Ima reč predlagač. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije jesu patriote, birači Srpske napredne stranke su rodoljubi i baš zato što su rodoljubi žele da žive u Srbiji, a ne žele da žive u Bugarskoj.

I vi dragi građani Vranja, Leskovca, Niša, Prokuplja, Vranjske banje, vi iz Pomoravlja, vi iz Bosilegrada, vi iz Dimitrovgrada, budite mirni, budite spokojni, i sutra i prekosutra i za narednih pet, 10 i 100 godina, živećete ne u Bugarskoj, nego ćete živeti u Srbiji, zato što je na izborima za predsednika Republike pobedio srpski patriota Aleksandar Vučić. Da je pobedio politički saveznik Ivana Pernara, da je pobedio politički saveznik onoga koji nosi vence ustašama u Blajburgu, da je pobedio onaj koji je u Narodnoj skupštini pre neki dan primio bugarske poslanike koji govore o prisajedinjenju zapadnih bugarskih pokrajina Republici Bugarskoj, koji govore o tome da delove Makedonije treba vratiti Bugarskoj, ja bih se brinuo za vašu budućnost. Ali je taj čovek na izborima osvojio svega nešto više od 2% glasova.

Dok Aleksandar Vučić bude vodio Srbiju, mirno spavajte. I Niš i Vranje i Leskovac i Kosovska Mitrovica i svaki drugi grad i svaka druga opština i svako drugo selo u Srbiji biće i ostaće samo u Srbiji. Neće biti ni u Hrvatskoj, neće biti ni u velikoj Albaniji, a bogami neće biti ni u velikoj Bugarskoj.

Ono što gospodin koji je, kažu, profesor srpskog jezika, ali izgleda da se u srpski jezik ne razume jer ima problem sa akcentima, to je sad očigledno, ja sam učio u osnovnoj školi, je li tako, profesore Atlagiću, da postoje četiri akcenta u srpskom jeziku – dugosilazni, dugouzlazni, kratkosilazni i kratkouzlazni. Ja sam tako učio. Možda je gospodin koji je govorio pre mene učio iz nekih drugih udžbenika, ali ja sam tako učio i učili su me kako se akcentuju reči u srpskom jeziku. Prvi put sam čuo u Narodnoj skupštini da je pravilno reći „bežite“, „govorite“ itd. To sam čuo od njega. Mislim da to nije ispravno, ali on je profesor srpskog jezika, izgleda da je on u pravu, a ne ja. Ali, nije sad to toliko bitno.

Bitno je nešto drugo. On se čovek ubi da objasni kako on sarađuje sa partijama, kaže, koje su protiv Evropske unije. Ataka, ljudi, nije protiv Evropske unije. Ataka je deo vlasti u Bugarskoj. U koaliciji je sa partijom koja se zove GERB. Znate šta je to? To je skraćenica, ako se ne varam, od političke organizacije koja se zove Građani za evropski razvoj Bugarske, tako se zove partija. Je li tako?

Evo šta kaže ovaj poslanik Atake u bugarskom parlamentu. Ne kaže on – ja sam protiv Bugarske u Evropskoj uniji, nego kaže – Ataka smatra da je pitanje povratka zapadnih granica, odnosno da mora da se rešava pre pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Znači, Ataka kaže – može Srbija u Evropsku uniju, ali bez zapadnih bugarskih pokrajina u njenom sastavu. E, to vi niste rekli građanima Srbije. Dakle, Ataka jeste za ulazak Srbije u Evropsku uniju, kao što su bili i za ulazak Bugarske u Evropsku uniju, ali oni hoće da Srbija u Evropsku uniju uđe bez Vranja, bez Leskovca, bez Niša, bez Prokuplja, bez Aleksinca i svih drugih opština i gradova u tom delu Srbije, bez Pirota, naravno, Dimitrovgrada, Bosilegrada itd.

Vi, doduše, možete da budete mirni. Čačak nije spominjao, ali, bogami, sve ove delove Srbije jeste. To je suštinska razlika između vas i nas, vi biste da Srbija ne uđe u EU, ali da izgubi Vranje, Leskovac, Niš i Aleksinac, a mi kažemo – ne, mi hoćemo Srbiju u EU, ali Srbiju sa Nišem, Leskovcem, Vranjem, Aleksincem, Kosovskom Mitrovicom, Prištinom, Gračanicom, Štpcem, Gorom, sa Suboticom, Novim Sadom, Kragujevcem. Mi takvu Srbiju hoćemo u EU.

Vi koji spočitavate, meni to radite ceo botovetni dan, jer izgleda ništa drugo ne umete da kažete. Ja sam bio, a ne vi, na sednici Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke 11. septembra 2008. godine, kada je pročitano pismo Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala u kome je stajalo – zalažemo se za ulazak Srbije u EU, ali bez uslovljavanja i sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom Republike Srbije. Kakvu sam ja sad to ideologiju promenio? Koga sam ja izdao? Mislim isto ono što sam mislio i 2008. godine, da Srbija treba da uđe u EU sa Kosovom i Metohijom, a vi kažete Srbija ne treba da uđe u EU, ali treba da izgubimo zapadne bugarske pokrajine i da ih poklonimo vašim prijateljima iz Atake. Ma, ne damo nijedan deo Republike Srbije nikome. To vam mora biti jasno. Ono što je srpsko, ostaće srpsko.

Ne moramo nikad da uđemo u EU, ali će ostati i Niš, i Leskovac, i Kosovska Mitrovica u Srbiji. Neće biti ni delovi velike Bugarske, ni velike Albanije, kao što Srem nikada neće biti deo velike Hrvatske za koju se zalaže vaš veliki prijatelj Ivan Pernar.

Inače, deda tog vašeg prijatelja izgovorio je skandalozne reči u Narodnoj skupštini Kraljevine SHS, pri tome uopšte ne želim da opravdavam čin Puniše Račića. On je za svoje delo, odnosno nedelo odgovarao, ali deda tog vašeg Pernara takođe se zvao Ivan. Znate šta je rekao Puniši Račiću kada je ovaj bio za govornicom? Da li znate vi, gospodine Vukadinoviću? Rekao je – hajde kažite vi, Srbi, koliko košta ta vaša krv prolivena na Solunskom frontu, da je mi Hrvati platimo zlatom i da je više ne spominjete koliko ste krvi prolili za stvaranje zajedničke države južnih Slovena? To je rekao deda Ivana Pernara i to Ivan Pernar i dalje misli.

Dragi građani Srbije, mirno spavajte, Srbiju ne vodi ni Ivan Pernar, ni ovaj iz Atake, ni Boško Obradović koji ne zna akcente u srpskom jeziku. Srbiju vodi srpski patriota, domaćin, čovek koji je dobio podršku građana Srbije, Aleksandar Vučić.

Hvala.
(Boško Obradović: Replika.)
Nemojte, pa sve je jasno. Ne, ozbiljno mislim.
Znači, po članu 96. vi ste iskoristili svoje pravo da kažete u preostalom vremenu šta ste mislili.
Po članu 96, Aleksandar Martinović je rekao ono što je on smatrao da treba da kaže u svom vremenu.
Sada da čujemo Đorđa Vukadinovića.
(Boško Obradović: Replika.)
Ne, nemate pravo na repliku. On je vas savršeno razumeo i vi njega.
Znači, samo ako dođe do suštinskog nerazumevanja diskusije. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja se čudim što se kolega Obradović čudi, kao što se maločas čudio ili pre jedno pola sata-sat kolegama radikalima.

Ja sam ovde pretpostavljam uz predlagača najviše vremena ove rasprave i nisam imao čast ni danas, niti u prethodnim slučajevima da dobijem bilo kakvu

repliku, bilo kada, a bogami ni povredu Poslovnika. To je valjda sudbina opozicije ovde u srpskom političkom životu. Bilo je nekog perioda kada je bilo malo bolje, ne kažem da je bilo savršeno, ali kada je bilo malo bolje. Mislim da to nije dobro i to se uvek vrati kao bumerang vladajućoj većini. To se desilo, naravno, i vašim prethodnicima na vlasti.

Bilo kako bilo, malo deluje bez veze sad posle ovih velikih reči o tome da se Srbija neće cepati, da će ostati očuvana i da neće Niš, Aleksinac i ne znam Srem otići iz Srbije. Da se sad vratimo na ove banalne i trivijalne teme kao što je Zakon o ministarstvima. Evo, ja ću pokušati u ovih par minuta da kažem još nešto na tu temu, odnosno da rezimiram stanovište i moje i mojih kolega iz našeg poslaničkog kluba.

Dakle, da, ministarstvo ekologije, odnosno za zaštitu životne sredine je potrebno, ali stoji činjenica da je pet godina ono bilo potrebno i posle pet godina su se kolege iz vlasti setile da ga uvedu i šta god mislili o Saši Raduloviću i njegovom pokretu, dakle, sve da je on ratni zločinac sa svim ovim primerima koji se vade prema potrebi, on je u jednoj stvari u pravu. U pravu je da nije bilo razloga za hitnost donošenja ovog zakona, pogotovo hitnost te vrste da mi sada ceo dan tu provedemo do sitnih sati i da će se sledeće nedelje, očigledno u zadnji čas, uz pucanj otkucavanja sata biti izglasana nova Vlada, odnosno novi mandatar sa članovima Vlade.

Znamo, kada su bili izbori 2. aprila, znamo koliko je bilo vremena do tada, valjda je trebala vlast i kandidat za predsednika da zna ko će ga naslediti, trebala je vladajuća stranka da zna ko su im kandidati za predsednika, odnosno predsednika Vlade, a ne da se ovako pravi jedan šou i jedna drama i tamo kada za to nema razloga.

Razumem nervozu. Jednim delom makar, mada mislim da ne bi trebalo da bude toliko u redovima kolega iz vlasti, ne zato što oni nemaju većinum naravno da imaju, ali je problem u tome što svi, koliko vas je 128, odnosno 150 i više, koliko će glasati za ovaj predlog Vlade, niko od njih, koju su pitani pre daset dana, niko od njih, siguran sam, pa nek se oni zapitaju, ne bi mislio, rekao i predložio da gospođica Ana bude mandatar, odnosno predsednik Vlade, niti bi predložio, niti bi za nju glasao. To je predlog i to je izvor nelagode i nervoze.

Isto tako, neću reći niko, kao što je to rekao kolega Boško, malo se zanese, ali svakako veliki broj vaših glasača i simpatizera, ne podžava ulazak Srbije u EU, a i oni koji ih podržavaju podržavaju to preko volje i samo to kada kaže Aleksandar Vučić.

Kada Aleksandar Vučić par nedelja ili par dana kritikuje i polemiše sa Briselom i ambasadorima zapadnim, podrška EU u Srbiji opadne dramatično. Kada on ponovo kaže neku lepu reč, onda podrška EU skoči i u Srbiji postoji među biračima SNS. To je tako.

U svakom slučaju, nisu oduševljeni, pogotovo ne bi bili oduševljeni. Pogotovo ne bih bili oduševljeni kada vidimo da ih prvaci vaše poslaničke grupe i većine takođe kažu – Ukoliko uđemo mi treba da reformišemo sistem. Naravno da treba da reformišemo. Naravno da ćemo mi sarađivati sa tim zemljama i nije lepo i nije dobro da širite predstavu o političkim poslanicima koju su evroskeptici i protiv ulaska Srbije EU, kao da smo mi protiv toga da se investira u Srbiju, kao da smo protiv toga da se proteraju fabrike i firme i građani EU.

O tome uopšte nije reč i to je nepotrebno unošenje panike i na neki način informisanje građana. Ne, radi se o tome da postoje zemlje koje su sa svima lepo informisane i lepo žive i ako nisu u EU. Znamo u kakvoj je situaciji u EU. U tom smislu sam prepodne, predložio referendum, umesto da pravimo ministarstvo za

evrointegracije, napravimo jedan opšti referendum gde ćemo izneti argumente za i protiv, a ne ovako od prilike gde predlagač, gospodin Martinović ima sve vreme ovog sveta, mi imam 2, 3, 7 minuta. To je ta naša situacija, a ako hoćete da iznesemo argumenta za i protiv, ja sam rekao – prvi ću ustrojiti tu politiku koja na tom poštenom referendumu dobije podršku.