Hvala.
Puno je tu stvari rečeno. Zamalo da se složim sa komentarom koleginice iz SPS koja nas je izgleda urekla pohvalivši raspravu kao ozbiljnu i odgovornu, ali smo se izgleda onda potrudili, bar neke kolege, da je demantuju, ali svejedno, ovo je važno političko pitanje, važna politička tema. Ima smisla o tome razgovarati, samo je pitanje kako o tome razgovaramo, ali to je, naravno, na sliku i priliku i svakog poslanika i svake poslaničke grupe.
Prvo, jednu stvar načelno da raspravimo, pošto se to tiče direktno našeg rada ili maltene najvećeg dela našeg rada ovde, a to je kritika predloga amandmana i formulacije „briše se“.
Drage kolege, a to bi sigurno predsednica i kao neko ko ima dug parlamentarni staž ovde morala da zna i da upozori, nije opstrukcija ako kažete – briše se. Ako imate loš predlog zakona, ako imate formulaciju sa kojom se ne slažete ili predlog ministarstva sa kojim se ne slažete, pa šta ćete drugačije reći i kako ćete to formulisati nego – briše se? Hoću da kažem, vrlo je konstruktivan to predlog ako osporavamo nešto sa čime se ne slažemo. To što se tiče te stvari.
Drugo, naravno da je to prilika da se izjasne stavovi pojedinih poslaničkih grupa oko evropskih integracija. Ja, moram priznati, nisam razumeo šta je mladi kolega sa druge strane tu pokušavao i insinuirao. Potpuno je jasno da stav ove poslaničke grupe i stav i mene i mojih kolega i, pre svega, da kažemo i predsednice ovog poslaničkog kluba Sande Rašković Ivić, i dok je bila predsednik DSS i danas je dosledno evroskeptički.
Te insinuacije šta je ko kome i gde rekao, mislim da je to bila dužnost predsednika da upozori, pogotovo kada je prethodni govornik na više nego neprimeren način govorio o nekom ko je žena, dama, uvaženi poslanik i uvaženi stručnjak i u ovoj javnosti i u ovom parlamentu, a koja je bila izložena gnusnim napadima i diskvalifikacijama zato što je, zamislite, obavljala dužnost ambasadora. Gospođa Sanda Rašković Ivić je bila predmet tog napada.
U ovom trenutku mi imamo ambasadora u zemljama koje su priznale Kosovo. Preko 100 zemalja je priznalo Kosovo. U većini njih mi imamo ambasadore. Ne razumem, šta sad, treba da napuste te zemlje? Možda i to treba. Ali, potpuno je jasno da je stav i DSS dok ga je vodila Sanda Rašković Ivić i stav mene i nas kao poslanika dosledno jasno evroskeptički, ali mi nismo evrofobi. Mi zaista uvažavamo neke važne tekovine evropske civilizacije i kulture i ljudska prava i demokratiju. Zato verovatno kolege iz DJB, neću ja da im budem advokat, zato verovatno kolege skreću pažnju na nedoslednost. Evroentuzijasti, ili podržavaju evropske integracije, ali skreću pažnju na nedoslednost. A ja sam protiv toga, kao što rekoh, iz razloga stanja u EU, iz razloga stanja u Srbiji i zbog toga što prosto smatram da je nedopustiva ova simetrija koja se pravi između predloga uvođenja ministarstva za evrointegracije i ovih zakona o Kosovu i Metohiji.
U tom smislu, ja pitam direktno predlagača gospodina Martinovića, želim da mi odgovori, ako želi, zašto je taj paralelizam napušten? Zašto se dižu evrointegracije na rang ministarstva, a recimo, Kancelarija, a oni su bili u istom statusu, za Kosovo i Metohiju ostaje u sastavu Kancelarije.
Ako ste toliko dosledni u toj borbi, zašto ste na neki način degradirali Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, koje je postojalo u mandatu nekoliko vlada?
S druge strane, nije problem, mi možemo ući u EU sa kancelarijom za EU. Nema potrebe da dižemo na rang ministarstva. Ja razumem da je to neka vrsta poruke, neka vrsta preporučivanja i pri tome je to na jedan neumesan način. Ovde su pominjana, ja sam citirao neka imena. Meni kažu kolege sa druge strane – pa to nema veze, nebitna su njihova mišljenja.
Ja bih vas podsetio, činjenice i javnosti radi, nezavisno ko koga voli ili ne voli, gospođa Urlike Lunaček je izvestilac, znači, nije ona obični poslanik, ona je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo.
Drugo, da li neko kaže Kosovo, Kosovo i Metohija, Priština itd, gospodin Martin Šulc je bio predsednik Evropskog parlamenta. Najzad, ja ovde imam izjavu, vama kolegama sa druge strane vrlo dragog Štefana Filea, velikog prijatelja i aktuelne vlasti i premijera, odnosno predsednika, koji se zdušno pre par godina zalagao za ostavljanje formulacije – teritorijalni integritet Kosova, pošto su neki predlagali, čak neki naši prijatelji, ima ih, naravno, u Evropskom parlamentu, predlagali su da se izostavi iz rezolucije o Srbiji formulacija – teritorijalni integritet Kosova, a Štefan File je to osporavao.
Dakle, hoću da kažem, čitava plejada važnih evropskih državnika i političara prosto vam direktno i eksplicitno kaže – moraćete priznati Kosovo na kraju ili tokom procesa evrointegracija. Ne možemo svi pri tome se praviti nevešti. Zaista moram da kažem, on nije tu, Čedomir Jovanović to može da kaže dosledno, ja se sa njim ne slažem, ali se čudim vama ili bar većini vas koji zaista deklarativno kažete da podržavate integritet Srbije i borite se protiv nezavisnosti Kosova, a kao što rekoh, Kosovo je za ovih pet godina vaše vlasti, odnosno Srbije na Kosovu je sve manje.
Nemojte me hvatati za reč da li sam rekao Kosovo ili Kosovo i Metohija ili Priština. Potpuno je jasno o čemu govorimo. Kako god to zvali to napreduje ka nezavisnosti uz veliku pomoć i podršku naše aktuelne vlasti koja se, time završavam, planom razrade Briselskog sporazuma, dakle planom primene Briselskog sporazuma, obavezala na stvari, kod nas ni Briselski sporazum nije mnogo poznat u javnosti, a kamo li taj plan primene, gde se lepo, na žalost, ružno, ali jasno i glasno kaže da će biti povučene bezbednosne strukture Srbije na Kosovu i biće u potpunosti integrisane u odgovarajuće kosovske strukture i njihove plate će biti isplaćivane iz budžeta Kosova. Znači, bezbednosne strukture Srbije će biti u potpunosti integrisane, i to je urađeno, a mi smo to predstavili kao pobedu.
Još gore ili još tužnije od toga, do kraja tekuće godine, ne ove, to je na žalost takođe odrađeno, integracija pravosudnih institucija će biti završena, sve ustanove sudstva Srbije na Kosovu biće zatvorene do tada, sve ustanove sudstva Srbije na Kosovu, ne piše Kosovu i Metohiji, a i da piše ne bi nam mnogo pomoglo, biće zatvorene do tada, a nova tela će biti uspostavljena i osoblje integrisano u kosovski sistem. To je, drage kolege, u tekstu primene Briselskog sporazuma. To je epilog.
Zato pitam gospodina Martinovića, nezavisno od toga što se možemo prozivati i nazivati ovakvim i onakvim imenima, šta povodom toga ima da kaže, da li je to razlog ove asimetrije u tretmanu Kosova i Metohije u praksi, ne u retorici? Retorika je nekada čak i preterana, ali u praksi delovanja ove vlasti, a sa druge strane imamo degradiranje Kosova i Metohije … uzdizanje evropskih integracija. Ako ćemo ući u EU, ući ćemo i sa Kancelarijom. Ako neće da nas prime, neće nas primiti i da napravimo tri ministarstva. Hvala.