Zahvaljujem.

Amandman kolege Vukadinovića je proceduralno prilično jednostavan. Predlagač je predložio da se uvede ministarstvo evropskih integracija, narodni poslanik traži da se ne uvede. Rasprava o tome bi trebalo da traje vrlo kratko, da jedni kažu zašto je dobro, drugi kažu zašto nije dobro. Ali rasprava koju svedočimo, neki od nas učestvuju, i koju slušaju građani Srbije je sve samo ne kratka, i sve samo ne rasprava o amandmanu da se u zakon o ministarstvima uvede ministarstvo za evropske integracije.

Štaviše, u ovoj sali u kojoj bi trebalo da sede ljudi koji tačno znaju šta su evropske integracije, a šta je dijalog Beograd-Priština, namerno smo doveli ljude u zabludu. Pošto evropske integracije nemaju nikakve veze sa dijalogom između Beograda i Prištine, osim u delu u kojem je otpočeo proces pregovora sa Poglavljem 35, u kojoj su unet po sadržaju - dogovoreno, potpisano i sporazumom obavezana Srbija na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Ministarstvo evropskih integracija neće se baviti ni Prištinom, ni dijalogom, ni Kosovom.

Nije lepo da mi ovde pričamo o jednom predlogu – za, a drugom – protiv, a da namerno unosimo, nadam se namerno, nadam se da je ovo sve deo, kako da vam kažem, komunikacije – ja ću sada da ti bacim temu, pa ćeš ti da se zakačiš za temu, pa ćemo da se bavimo tom vrstom, uslovno govoreći, jakim izrazom, kič patriotizma kada je Kosovo u pitanju. Nadam se da je namerno, jer ako je autentično da ne znamo da ministarstvo evropskih integracija se ne bavi, da se šefica pregovaračkog tima ne bavi Poglavljem 35, onda imamo mnogo veći problem, nego što je ideja predlagača propisa da ministarstva za evropske integracije bude, ili nego što je ideja podnosioca amandmana – da ga ne bude. I jedno i drugo je legitimno.

Ono što je onespokojavajuće za neke od nas je da raspravu o tome zašto je za jedne i za druge legitimno da budu za ministarstvo, a drugi protiv, da mi ne koristimo šansu da zaista o tome razgovaramo, da ne koristimo šansu da zaista podelimo informacije o tome, to ministarstvo za evropske integracije čime će se baviti, da predlagač obrazloži da li će biti ostavljene radne grupe u ostalim ministarstvima, da bi bila omogućena horizontalna komunikacija ili ćemo napraviti zajedničku štetu zato što ne razgovaramo o tome kako će biti organizovano ministarstvo.

Buduća mandatarka i predsednica Vlada i svi ministri trebalo bi da slušaju ovu našu raspravu i da znaju šta ne bi smelo da se desi u ministarstvu za evropske integracije. U ovom slučaju, podržavam generalno ideju da bude ministarstva i da bude snage Kancelarija za evropske poslove. Bila sam podnosioc jednog kreativnog dokumenta da se osnuje Kancelarija za evropske integracije 2004, 2005. godine, ali sa zaista tonom razočaranja. Pre svega, zato što mislim da je prošlo dovoljno vremena, zaista dovoljno vremena, da bismo smeli i 2017. godine da, umesto da govorimo o poslovima koje treba da obavlja ministarstvo za evropske integracije, govorimo o tome šta je ko kome uradio na Kosovu i kada.

Posebno onespokojavajuće je što nama treba unutrašnji dijalog o Kosovu. Ako ovako mislimo da ga vodimo, mene ćete izbaciti iz tog dijaloga. Mene ćete ubediti da ne govorim evropskim prijateljima da dajem podršku Vladi Republike Srbije za sve poslove koje radi na normalizaciji. Mene ćete odbiti tom vrstom kič namere da se ne govori o temi treba li nam ili nam ne treba ministarstvo evropskih integracija i da se promoviše neznanje o tome gde je mesto dijaloga između Beograda i Prištine.

Čemu to? Tom dijalogu treba da prisustvuju i SRS i DVERI i DSS i nezavisni poslanici. Trebaju nam svi da slušamo jedni druge i da čujemo jedni druge, kada je u pitanju ogroman spisak poslova za buduće ministarstvo za evropske integracije i još teži spisak poslova za Kosovo.

Ako ćemo i ubuduće da razgovaramo tonom kojim ja prisustvujem skoro dva sata ovde, onda nemojte da očekujemo drugačije rezultate nego što ih imamo sada.

Pogotovo bih molila kolege, koji su se ovde osudile da citiraju razgovore sa sastanaka za koji se zna da nisu za citiranje, da to ne rade, da se uzdrže od toga, ako je moguće. Ako se to radi, da onda to svi radimo, pošto svi imamo neke neformalne sastanke, ako se igramo, da se igramo. To je nedostojno svih nas, nezavisno od toga šta piše u Poslovniku.

Neću podržati amandman kolega koje traže brisanje uvođenje ministarstva za evropske integracije. Neću podržati ni zakon koji vi predlažete, jer me ostavljate bez odgovora - šta će da radi to ministarstvo, kako smo zamisli to što su nadležnosti? Ostavili ste me bez odgovora za direkciju za E-upravu, zašto nema nadzora za organe upravljanja, koji odjednom idu u Ministarstvo energetike. Nije nas briga, ko me ostavi bez odgovora ne može od mene da očekuje pozitivan odgovor glasanja za… Ali, to što nisam za amandman koji je kolega podneo ili što nisam predlog vašeg zakona, to me ne oslobađa obaveze da pažljivo slušam šta jedni drugi govore i da sa žalošću zaključim da smo ponovo poslali poruku - da nam je ovde važnije šta ćemo jedni drugima da kažemo, nego da svima van ove sale bude jasno da smo razumeli koliko je veliki problem normalizacije i dijalog Beograda i Prištine i da smo razumeli kakav je zadatak nove generacije političara. Mislim da smo propustili šansu da to uradimo i ovom raspravom, nažalost. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Žika Gojković.

Hvala.

Kao kada gledate neki dobar film, pa kada dođu reklame koje traju dugo, onda zaboravite koji film ste gledali, tako se i ja osećam, pošto sam se javio da govorim po amandmanu, a teško je da dobijete priliku da govorite uopšte po amandmanu, zbog razne demagogije koje imamo prilike da slušamo ovih dana.

Osvrnuo bih se samo na predlog formiranja ministarstva za dijasporu, u potpunosti podržavam predlog, odluku da se ovo ministarstvo ne formira, zato što smo imali prilike u prošlosti da vidimo da je ovo ministarstvo isključivo služilo za namirivanje stranačkih i političkih dogovora i da uopšte nije opravdalo svoju svrhu. Čast izuzecima, koji su se nalazili u tom ministarstvu, poput mog kolege Aleksandra Čotrića, Miodraga Jakšića, koji su ozbiljno radili svoj posao, koji su i trebali da rade.

Ministarstvo za dijasporu i formiranje i predlog, koji smo imali prilike da čujemo i na koji način je to obrazloženo, je samo bavljenje jednom formom. Suština je kako ćemo se mi baviti i odnositi prema našim ljudima u dijaspori, a mislim da ova vlast i ova Vlada je pokazala u odnosu na sve ostale da im je suština još kako mnogo važnija od forme. U potpunosti podržavam predlog, da se ministarstvo za dijasporu ne oformi, jer bi imali jedan veći trošak i potpuno nepotrebno jedno ministarstvo, koje može da obavlja i drugi organi u vlasti. Pogotovo je interesantno, kada vidimo ove nacionalne secikese i čuvare vatre srpskih interesa da o tome govore, a kako jako malo čine po pitanju i svojih obaveza, a i o onome što žele da se uradi kada je u pitanju naša dijaspora.

Pokret obnove Kraljevine Srbije, koji predstavljam, se nada da ćemo se dalje baviti suštinom, a suština je ta da malo više osluškujemo dijasporu, i da u budućnosti Vlada koja bude formirana više radi na tome da dijaspora ima lakše i omogućenije pravo glasa, tj, da glasa preko mejla i da se njihov glas čuje.

Nije u domenu ovog amandmana. Pretpostavljam da ima takav amandman.

Jeste, bilo je, ali tek sam sada dobio šansu da govorim.

Hvala vam.
Reč ima Saša Radulović.

Povreda Poslovnika, član 106, 107.

Upravo je poslanik nazvao druge poslanike – secikesama. Govorio je sve vreme kontra onome što je tačka dnevnog reda. Opomena nije stigla, kao malo pre što su opomenuti opozicioni poslanici.

Zamolio bih predsednicu Skupštine da ujednači praksu. Slažem se sa tim da treba govoriti samo o tački dnevnog reda, ali ne možete da dozvolite jedan set aršina za vladajuću većinu, a drugi set aršina za opoziciju.

Dok smo u subotu raspravljali u načelu o zakonu, vladajuća većina nijednu reč na zakon nije potrošila, pričalo se o svemu i svačemu, ja sam bio tema, a o temi nismo razgovarali. Hvala.

Subota je bila u subotu, a danas je ponedeljak, tako da se ne sećam šta je bilo u subotu.
Poslaniče, mislim da je tri sata vrlo malo da je bilo ko govorio o amandmanu. Borim se koliko mogu. Ako možete da mi pomognete, možete, ako ne, potrošićemo vreme na sve osim na amandmane, ali od volje vam.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, član 103. st. 7. i 8. Predlažem da zbog zloupotrebe Poslovnika toj poslaničkoj grupi oduzmete ona dva minuta.

Još, da stavim jednu ispravku, ne kaže se celo vreme, nego sve vreme.

Hvala, poslaniče.
Nemojte ispravljati druge poslanike.