Zahvaljujem.
Ne tražim da se glasa.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
Da li predlagač želi reč?
(Saša Radulović: Pre njega sam se javio po amandmanu.)
Šta ste rekli?
(Saša Radulović: Pre njega sam se javio po amandmanu.)

Povlačim amandman.

Povlačite amandman?
Amandman je povučen.
(Saša Radulović: Javio sam se po amandmanu.)
Ne mogu da vam dam da diskutujete o amandmanu koji …
(Saša Radulović: Pre njega sam se javio po amandmanu.)
Niste se javili.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Povlačim amandman.

Hvala.
Na član 1. amandman sa ispravkom su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Dveri.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Podneli smo amandman kojim se predlaže da se u Zakonu o ministarstvima predvidi novi član 14a, a to je osnivanje ministarstva za porodicu i demografiju.

Eto jednog predloga koji treba da bude pitanje svih nas ovde, jer to je pitanje svih pitanja danas u Srbiji. Slušam sve vreme ovde rasprave o tome da li nama treba ministarstvo za EU, da li nam treba ministarstvo za Kosovo i Metohiju, zaštitu životne sredine. To se koristi za pričaonicu, da se jedni i drugi međusobno napadaju i osuđuju, a ono što treba da bude pitanje svih pitanja, bez obzira na to da li je neko od nas ovde predstavnik vlasti ili opozicije, jeste porodica i jeste negativan trend koji mi imamo godinama unazad u Srbiji.

Podsetiću vas da danas svake godine u Srbiji imamo 36.000 ljudi manje koji se rode u odnosu na one koji su umrli. To znači da smo od 2000. godine izgubili preko pola miliona stanovnika, samo po osnovu negativnog prirodnog priraštaja.

Takođe, svake godine desetine hiljada radno sposobnih i mladih ljudi odlazi iz Srbije u potrazi za boljim životom, u potrazi za egzistencijom, jer ga ne mogu način ovde u Srbiji. To znači da mi godišnje, kada saberemo te dve kategorije, gubimo oko 100.000 stanovnika Republike Srbije. Da li imamo neko važnije pitanje od toga? Da li će biti važnije to da li će fontana na Slaviji pevati ili ne, da li ćemo imati neku ulicu? Šta će nam i ulice i trgovi i putevi ako to ne bude imao ko da koristi u Republici Srbiji i ne budemo imali kome to da ostavimo.

Nažalost, u ovih pet godina vaše vladavine ni jednog trenutka niste pokazali želju da se pozabavite ovom tematikom i da se pozabavite ovim pitanjem. Ja pokušavam ko zna koliko puta da u predlog dnevnog reda predložim određene zakone koji se tiču ove tematike, naravno, bezuspešno i nisam uspeo da vas nateram da diskutujemo o tim pitanjima.

Danas, kada ste na pragu formiranja nove Vlade, ponovo ne želite da govorite o tome, a u prethodnoj Vladi, u Vladi u kojoj je Aleksandar Vučić bio premijer, gospođi Slavici Đukić Dejanović ste dali resor da se bavi populacionom politikom. Aleksandar Vučić je postavljen za predsednika tog saveta, ali ste isto tako u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu predvideli čitavih 130 miliona dinara za demografiju, za populacionu politiku, a 260 miliona ste izdvojili samo za fontanu na Slaviji.

Dakle, to govori o tome koliko ste posvećeni ovom problemu i koliko imate svest zapravo o suštini svih nas koji se danas bavimo politikom da imamo odgovornost za svoju zemlju i odgovornost za naše građane.

Govorio sam u raspravi u načelu o tome da danas mladi ljudi se teško usuđuju da formiraju porodice i da postaju roditelji. Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku tek od 29 godina u proseku žene stupaju u roditeljstvo i postaju majke. Kod muškaraca je to 33 godine. Dakle, to je trend koji će nas dovesti da nam se zemlja prazni i da polako izumire, što se može videti po naseljima. Od preko 4.000 i nešto naselja u Republici Srbiji, mi imamo preko 1.200 koja će se danas ugasiti. Dakle, to je pitanje svih pitanja.

Pogledajte šta rade zemlje u Evropi, u svetu. Pogledajte kako oni to rade. Pogledajte Francusku koja daje 500 evra za svako novorođeno dete tri godine, u kojoj je porodiljsko bolovanje tri godine. Postoji mnogo modela, ja neću da vam govorim o tome. Imate i model Poljske, ako vam je Francuska daleko. Ali, ne možemo mi da govorimo o uspesima, o blagostanju u Republici Srbiji, o suficitima, o budžetu, o kojekakvim reformama, o boljitku, a da naši građani na čekove kupuju dve ili tri kutije hrane za bebe, da naši mladi ljudi ne dobijaju podršku da odu na takmičenje, kao što je slučaj sa momkom iz Trstenika, koji je najbolji fizičar u Srbiji i koji nije otišao na olimpijadu zbog toga što nije dobio podršku niti lokalne samouprave, niti Ministarstva prosvete.

To su pitanja kojima treba mi ovde da se bavimo. Zato smo i predložili predlog da se osnuje ovo ministarstvo. Mi smo predložili da bude ono pod 14a u zakonu, ali to ministarstvo treba da bude broj jedan. Sve ostalo je iza toga, jer za koga mi radimo, za koga se grade ti putevi i ulice? Za koga vi govorite da ćete iskoristiti sve te reforme u Srbiji? Kome ćete to ostaviti? Ako se nastavi ovaj trend, mislim da niko od nas neće biti srećan što je uopšte učestvovao u političkom životu svih ovih godina.

Dakle, predlažemo da se ovaj amandman prihvati. Mislim da je on važniji od većine ovih drugih koji su danas ovde na dnevnom redu i o kojima se govori. To da li će biti sada dva ministarstva manje ili više govori o vama i o vašoj iskrenosti, jer ste pre samo godinu dana govorili da ćete štedeti, da nećete povećavati broj ministara, da ćete imati najmanje ministarstava od svih od 2000. godine pa na dalje. Sada, verovatno zbog ne tako dobrih odnosa više u koaliciji, možda i većih apetita koalicionih partnera, opet se zarad političkih trgovina, političkih kompromisa povećava broj ministarstava i te troškove će, naravno, plaćati građani Republike Srbije.

Sada ćete vi reći – pa, neki ranije su imali više. Pa, da, imali su, i to je činjenica, ali vi valjda treba da budete bolji.

Vi govorite pet godina da ste bolji od onih koji su bili pre vas. Pa, hajdete jednom to pokažite na delu. Hajde jednom da kažemo – bravo, evo, bolji ste od njih, a ne nastavljate ono što su radili ti neki koje stalno prozivate, već ste promenili politiku.

Tako da, predlog poslaničke grupe SDS-NPS jeste da se ovaj amandman prihvati i da u Republici Srbiji počnemo da se bavimo pitanjem svih pitanja, a to je porodica i demografija. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.

Najpre, želim da istaknem da je Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja ovaj amandman oglasio suprotan pravnom sistemu i Ustavu Republike Srbije, tim pre što se na kraju amandmana navodi da sve ovo što se u sadržini amandmana traži mora biti uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika Republike.

Da li je u pitanju hipokrizija ili nešto drugo, to ću ostaviti predlagaču amandmana da on objasni građanima o čemu se radi, ali moramo građanima da kažemo istinu za razliku od podnosioca ili predlagača amandman koji to nije rekao, kad kažem da nije rekao, to znači da je rekao neistinu, onda smo mi dužni da iznesemo ono što su činjenice.

Pre svega, ovo je prva Vlada od crnih petooktobarskih promena koja je prvi put ozbiljnije pristupila nečemu što je odavno trebalo da se rešava, a to je demografska i populaciona politika. Ponavljam, prva Vlada.

Imajući u vidu da je apostrofirano ime ministarke bez portfelja, a ne resora, kako je to rekao predlagač, moram da istaknem sledeće činjenice. Tačno je da je ova Vlada iz budžeta izdvojila 130 miliona i da je oglasila javni poziv 12. maja 2017. godine lokalnim samoupravama u smislu učešća upravo u odobravanju ili dodeljivanju onoga što je neophodno, potrebno da se afirmiše demografska i populaciona politika. Na taj javni poziv se prijavilo 90 opština, odnosno lokalnih samouprava u Republici Srbiji. Dakle, svaka druga ili čak više od svake druge opštine u Srbiji, imajući u vidu da ih ima 169 na teritoriji Republike Srbije.

Dalje, ono što je činjenica jeste da su sve lokalne samouprave koje su se prijavile na ovaj javni poziv morale da ispoštuju proceduru, a to je da izvrše analizu demografske i populacione politike, da na osnovu te analize sprovedu neophodne mere da te mere imaju, u svakom slučaju, svoju opravdanost i da usvoje određene parametre na osnovu kojih će doći do poboljšanja demografske strukture stanovništva.

Svi oni kritičari koji sada predstavljaju glasnogovornike kako se država Srbija, kada je u pitanju demografska struktura i sve ostalo što to prati, pojavljuje kao država „bele kuge“, što na kraju krajeva može da bude predmet određene analize, treba da imaju u vidu da mere koje se preduzimaju ne mogu da proizvedu efekat preko noći. Parametar da bi se bilo šta moglo vrednovati se meri decenijama, a ne danima, a ne mesecima, a ne godinama. Ako smo započeli nešto što je jako značajno, nakon svega što je Srbe, srpski narod, državu i građane Srbije pratilo, da smo u dva svetska rata izgubili preko milion stanovnika, da smo došli u situaciju da moramo da se bavimo ovim pitanjima, onda je jasno da su reperi ili parametri za vrednovanje analize svih demografskih mera i aktivnosti i te kako dugi.

Takođe, činjenica koju predlagač amandmana namerno zaboravlja da kaže, da je ova Vlada animirala SANU, da je SANU, organizovala skup pod nazivom „Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije“, da su na tom skupu učestvovali predstavnici lokalnih samouprava i da se intelektualna elita uključila u rešavanje ovog problema.

Dakle, građani Srbije, ovo su činjenice, ovo je istina. Vlada Republike Srbije se posvećuje ovom problemu na način kakav taj problem i zaslužuje u smislu njegovog rešavanja, ne samo da se posvećuje, nego će se posvetiti i u budućem periodu, a svakako ne na način kako je to predloženo amandmanom, već daleko svrsishodnije, racionalnije i efikasnije. Zbog toga poslanička grupa SPS svakako neće prihvatiti, odnosno neće podržati ovakav amandman i predlažemo svim narodnim poslanicima da ga takođe ne prihvate. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.