Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Mirčić i Vjerica Radeta.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 2. izmena i dopuna Predloga zakona o ministarstvima zapravo govori o članu 4. osnovnog zakona koji predlažete da se menja na ovaj način.

Mi smo ovde predložili dva amandmana. Jedan je da se ovaj član 2. briše, o tome je govorio kolega Zoran Krasić, zato što ste vi zapravo kroz ovaj član koji govori o nadležnostima Ministarstva privrede lepo podelili državne resurse na feude i iz Ministarstva privrede izdvojili javna preduzeća koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom i ona koja snabdevaju prirodnim gasom. Dakle, javna preduzeća, vrlo interesantna i poprilično poznata i u javnosti, vi ste ih sada izdvojili iz Ministarstva privrede i onda će resorni ministri iz ove dve oblasti lepo da raspolažu tim ministarstvima, odnosno profitom iz tih ministarstava.

Ovaj drugi amandman koji smo predložili, predložili smo brisanje stava 4. ovog člana 4, koji govori o upravi za brze odgovore i o tome šta uprava za brze odgovore treba da radi, a sećamo se, mislim da je to bilo negde u kampanji 2012. kada je Vučić obećavao neku kancelariju za brze odgovore, pa je samo po 50 puta na dan to ponavljao i nikada se ta kancelarija za brze odgovore nije ni stvorila, ni otvorila, niti naravno postoje brzi odgovori za građane za sva pitanja koja su od životnog interesa svakog pojedinačno, a i države Srbije.

Mi smo zato predložili, da ne bi ovako u zakonu ostalo nešto što je samo mrtvo slovo na papiru, predložili smo da se to briše. Ali, moram nekoliko rečenica da kažem, jer smo danas čuli mnogo od predstavnika skupštinske većine pokušaja da se omalovaže amandmani kojima se briše neki član, pa su kao zbog građana objašnjavali, kako, evo, samo piše: „član 2. stav 4. briše se“. Pa, evo, opet radi građana da objasnimo da kada narodni poslanik, odnosno poslanička grupa predlaže brisanje nekog člana, u ovom slučaju svih članova Predloga zakona, onda to znači da mislimo da takav zakon uopšte ne treba da postoji i da je jedini način da to iskažemo upravo predlažući brisanje svakog člana pojedinačno.

Takođe smo čuli da kada se predlaže brisanje poslanici ne daju predloge na koji način bi trebalo da se reši određeno pitanje, a opet radi javnosti, ako se radi o izmenama zakona i ako se kaže da se briše predložena izmena, onda se podrazumeva da ostaje ono stanje koje postoji u osnovnom zakonu. Ono što se takođe čulo u prigovoru poslanicima koji su podnosili ove amandmane je da su zapravo svi amandmani izraz mržnje prema Aleksandru Vučiću, što je zaista neverovatno, a pre liči da Aleksandra Vučića mrze oni koji će prihvatiti ovakav predlog zakona, zato što je on neustavan. Hvala.

Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Bojan Torbica, Dejan Šulkić, zajedno Vjerica Radeta i Nemanja Šarović i zajedno Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Odustajem od amandmana.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Predložili smo brisanje člana 3. Predloga zakona. Član 3. odnosi se i na član 5. osnovnog zakona, odnosno na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Vi ste u izmenama ovog zakona brisali ceo taj član koji je govorio o nadležnostima ovog Ministarstva poljoprivrede, zato što se sada izdvaja ekologija kao posebno ministarstvo i ovo se sada Ministarstvo poljoprivrede krsti kao poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda. Nema ovde nekih velikih razlika, iako ste brisali ceo član. Verovatno nekome ko je ovo pisao ovo je bilo jednostavnije nego da je uzeo pa da je zaista izmenio član u skladu sa postojećim i sa novim nadležnostima.

Ali, kada je u pitanju Ministarstvo poljoprivrede, i sa nadležnostima koje sada postoje i sa nadležnostima koje predviđate u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama, ne vrši svoju funkciju, odnosno to ministarstvo ne radi ono što bi trebalo da radi. Sama činjenica da se radi o Ministarstvu o poljoprivredi valjda bi trebalo da skreće pažnju da se to ministarstvo bavi istinski problemima koje imaju poljoprivrednici u Srbiji.

Najnoviji slučaj nebrige Ministarstva i oholog ponašanja resornog ministra jeste ova situacija koja se dešava sada sa proizvođačima malina. Bez imalo srama i blama, ministar kaže da država ne može da se meša u odnos hladnjačara i malinara, što jednostavno nije tačno. Postoje striktno utvrđeni državni organi koji se bave zaštitom konkurencije, komisija, i toj komisiji nije na pamet palo da se malo raspita i da utvrdi koliko su i koji su to hladnjačari koji su monopolisti i koji ucenjuju proizvođače malina cenom od 1,20 evra po jednom kilogramu. Ti isti hladnjačari su zaključili jedan štetan i jedan sporazum koji predstavlja krivično delo u Krivičnom zakoniku i mi smo o tome obavestili javnost. Naravno, niko ne reaguje, a trebalo bi da reaguje nadležno tužilaštvo. Ako neće oni, onda je morao ministar poljoprivrede da im skrene pažnju da su hladnjačari napravili taj sporazum i obavezali se da niko neće plaćati više malinu od te cene koju su oni utvrdili i čak su položili menice ako neko slučajno bude platio neki dinar više da mogu preko izvršitelja da mu plene imovinu.

Dakle, mnogo je toga što nije dobro i u ovom zakonu, a nije dobro ni u samoj primeni ni postojećeg zakona, a pri ovakvoj politici kakvu vodi ova Vlada Aleksandra Vučića, i aktuelna i buduća, neće biti dobro ni ubuduće. Zato smo predložili brisanje i ovog člana. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Samo ću kratko.

Ima razloga, kao što smo rekli, i za i protiv. Sada kada smo videli i obrazloženje iz ove diskusije i videli šta je otprilike razlog zbog kojeg se uvodi ovo novo ministarstvo, onda mislim da razlozi protiv pretežu. Koliko sam shvatio, razlozi za su korišćenje fondova ili nada da će se moći koristiti fondovi Evropske unije, pod jedan, i pod dva, ili bolje reći pod jedan, to je politički dogovor između koalicionih partnera oko preraspodele resora. Naravno, legitimno je i jedno i drugo, ali s obzirom na to u kakvom je stanju ekološka situacija u Srbiji, mi govorimo da u ovom trenutku dok mi pričamo još uvek se dimi ili gori Vinča, deponija u Vinči.

Dakle, svi znamo, koliko god to bilo sve samo rutinska stvar, uvek je potrebno neko vreme da se uhodi i napravi nova organizacija, i to novo ministarstvo koje treba da se uhvati u koštac sa tim ekološkim problemima koji su veliki, to nije sporno, trebaće mu vremena da se prosto konstituiše. Već samo to vreme koje je potrebno za konstituisanje novog ministarstva dovodi u pitanje svrsishodnost njegovog osnivanja. Ali, bilo kako bilo, kažem, nevolja je u tome i ostavlja gorak ukus u ustima što je definitivno glavni razlog neka vrsta političkog dogovora. Nije dobro, nije to šteta neka ogromna, kao što mislim da će biti realne štete sa ovim ministarstvom za evropske integracije, pogotovo s obzirom na način na koji se uvodi, ali prosto mislim da smo mogli i da je i Vlada mogla, ili predlagač, bolje reći, jer ovo predlaže kolega poslanik, da se to i na drugi način reši, ako stvarno postoji ta svest o urgentnoj potrebi da se taj resor uvede. Na stranu ova kombinacija nemara i hitnosti o kojoj je govorio kolega Radulović, gde je sve po hitnom postupku i sve je jako urgentno, a onda smo propustili pet godina ili čekali pet godina da uvedemo to što je to tako, navodno, jako urgentno. Toliko. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Da pročitam obrazloženje za ovo ministarstvo, u obrazloženju koje smo dobili od predlagača to je dr Aleksandar Martinović, on kaže – osnivanje ministarstva zaštite životne sredine, odnosno njegovo izdvajanje iz tog dela iz Ministarstva poljoprivrede, predlaže se imajući u vidu značaj koji očuvanje i zaštita životne sredine imaju kada je u pitanju kvalitet života građana i njihovo zdravlje, ali i zbog značajnih i složenih obaveza koje Republika Srbija mora ispuniti u ovoj oblasti u procesu pridruživanja EU.

Znači, ovde kaže značaj, naravno tema životne sredine je jako značajna za sve građane, a onda u delu koji kaže, finansijska sredstva za sprovođenje zakona, kaže – za sprovođenje predloženog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

Ovo praktično znači da oni ljudi koji su se do sada bavili zaštitom životne sredine, u okviru Ministarstva poljoprivrede, će i dalje nastaviti da se bave ovim pitanjem, da će imati ista sredstva koja su imali i ranije i jedina razlika će biti što ćemo dobiti ministra, njegov kabinet, celu svitu sa tim. I, to je otprilike to, bez dodatnih sredstava, bez praktično dodatnih ljudi sa kojim bi radili, osim kabineta i ministarstva i verovatno to nameravaju i da pokriju na neki način u tekućem budžetu.

Ovo nam govori da je ovaj zakonski predlog sklepan na brzinu, da je samo htelo da se napravi novo ministarstvo, verovatno zato što postoji neki koalicioni dogovor što je legitimna stvar, međutim tako treba i da se napiše, a ne da se krije glavni razlog i da se na ovakav način objašnjava kako će tobože doći do nekog unapređenja, dok do unapređenja naravno neće doći. Dobićemo samo novog ministra, novi kabinet, a ista sredstva osim što se tiče plata ovog kabineta.

Drugo, kad je predložen zakon uz to da nema dodatnih sredstava, da se radi o istim ljudima koji su to i ranije radili, dati su i razlozi da donošenje zakona po hitnom postupku na ovoj hitnoj, najhitnijoj sednici Skupštine Republike Srbije, pa ću pročitati peti put to obrazloženje koje kaže – razlozi za donošenje predloženog zakona po hitnom postupku sadržani su u potrebi da se spreče štetne posledice po rad organa i organizacije. Pazite, štetne posledice, moramo hitno da donosimo ovu izmenu koja će imati iste ljude koji će se baviti ovim poslom kao što je imala i ranije, koja će dobiti samo jednog ministra sa kabinetom, ali bile su izgleda neke štetne posledice koje hitno moramo da sprečimo, iako pet godina niko nije sprečavao te štetne posledice za koje nigde u ovom predlogu nije rečeno, a o kojim se to posledicama konkretno radi.

Zatim, da je ocenjeno da bi osnovanje ministarstava, ocenjeno je od strane koga, pretpostavljamo da je ocenjeno od strane predlagača, to je Aleksandar dr Martinović, da je ocenjeno, mada nije rečeno ni kako, da bi ovo u znatnoj meri doprinelo unapređenju društvenih odnosa ni manje ni više. O kakvom unapređenju, kojih društvenih odnosa? Naravno, predlog zakona ne govori u oblastima za koje se ta dva ministarstva obrazuju.

Ponavljam još jednom. Na ovakav način pisati zakone, davati ovakva nesuvisla obrazloženja je uvreda i za poslanike i za sve građane Republike Srbije. Skupština treba da bude mesto gde ozbiljno diskutujemo o ovim pitanjima. Pa, kada treba da se osnuje novo ministarstvo i daje mu se nadležnost i sredstva da troši taj novac da bi ostvarila te ciljeve koje Republika Srbija ima, onda to zahteva ozbiljno obrazloženje i zahteva ozbiljnu raspravu, a ne ovakva zaista smešna obrazloženja od strane predlagača. Hvala.