Ministarstvo za zaštitu životne sredine, naravno, preko potrebno, već decenijama se u ovoj oblasti takoreći ne radi ništa, ili veoma malo. Potpisuju se sporazumi, konvencije, strategije, a implementacija svega toga u zakonodavstvu, a naročito na terenu tako reći minorna.
Dokaz za to je 8% tretmana otpadnih voda koji je rešen u Srbiji, tako da ne možemo pričati da smo u toj oblasti zadovoljni, da samo što nismo pristupili EU i da ćemo sve te, sporazuma 27 uspešno završiti dogovore, pogotovo što u trenutnom sektoru zaštite životne sredine rade samo dva ili tri čoveka zadužena za međunarodnu saradnju. Eto, na primer, na Ministarskoj konferenciji o zaštiti životne sredine, koja se desila pre sedam dana u Ostravi, naš ministar nije bio. Valjda ta Ministarska konferencija nije za ministre, ne znam za koga je. Tako da, zaista smatram da je ovo ministarstvo neophodno, a u okviru njega treba da se objedine svi prirodni resursi, jer to je dobra praksa u mnogim zemljama. O tome mora da se vodi iz jednog računa, iz jednog centra.
Ne mogu vode, prekogranična saradnja, da se bavi ministarstvo zaštite životne sredine, a vode u okviru naše Srbije, da se bavi Ministarstvo poljoprivrede. Te nadležnosti koje su duplirane, odnosno podeljene, su nas do sada veoma mnogo koštale. I, naravno, uvek za posledicu je imalo to da je životna sredina i naše okruženje ugroženo.
Naravno, sve to mora da prati budžet, koji na adekvatan način to ne prati, tako da, podržavamo ono ministarstvo i želim da u okviru njega budu svi prirodni resursi objedinjeni. Hvala.