Amandman koji smo, kolege iz DS, podneli zajedno na predlog Narodnoj skupštini tiče se dodavanja u prvom pasusu člana 4. izmena i dopuna zakona, odnosno člana 5a kojim se uvodi ministarstvo za zaštitu životne sredine, da posle reči: „odobravanja prekograničnog prometa otpada i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta“ da se dodaju reči: „staranje o vetrozaštitnim pojasevima“.
Nedostatak vetrozaštitnih pojaseva je paradigma rastočenosti našeg društva. Kada pogledate rezultate i kada pogledate uporedno vetrozaštitne pojaseve i pošumljenost u Srbiji i u regionalnim okolnim zemljama, onda ćete videti koliko smo mi više stanovništvo nego društvo.
Zašto su vetrozaštitni pojasevi paradigma? Zato što su kao tema koja je strašno važna za odbranu od smetova, za odbranu od klizišta, za procenat pošumljenosti, za lepotu u krajnjoj liniji na dolmama i uz puteve, zato što vidim da je ta tema upala u čuvenu rečenicu – to nije moj posao. Odete u lokalnu samoupravu i oni kažu – nije to naš posao, to radi saobraćaj. Odete u pokrajinski saobraćaj, oni kažu – nije naš saobraćaj, nego republički zakon o bezbednosti saobraćaja, pa oni kažu – nije naš saobraćaj, nego je urbanizam. Odete u urbanizam, pa oni kažu – nismo mi, nego lokalna samouprava. Onda donesemo ovde Zakon o šumama gde prostor od pet ara u kojem bi trebalo da postoje vetrozaštitni pojasevi nije ubeležen nigde. To je paradigma srpskog šlamperaja prema nečemu što je dragoceno da imamo, što je na korist svima i što spada u onu rečenicu i mudrost koju sam podelila sa vama. Kada počinje razvoj nekog društva? Kada ljudi počnu da sade drveće, a znaju da u krošnjama i hladu tog drveća neće uživati.
Zašto tražim da konačno ministarstvo za zaštitu životne sredine bude nadležno za vetrozaštitne pojaseve? Zato što neko mora. Neko mora da ukine tu paradigmu – nije moj posao. Od toga što nije moj posao mi nemamo drveće. Kada nemate vetrozaštitne pojaseve, onda imate klizišta tamo gde ne treba da ih bude. Kada uklonite vetrozaštitne pojaseve iz retencija, onda imate plavljenje bujičnih voda tamo gde ih ne bi inače bilo. Kada nemate vetrozaštitne pojaseve uz regionalne puteve, čak i uz naselja, puteve, da ne govorim o autoputu, onda imate smetove, led, nanose kiše, sve ono za šta morate da dajete pare da se čisti, a što vetrozaštitni pojasevi inače zadržavaju.
Moja koleginica Nada Lazić i ja važimo za dve, od mnogih, osobe koje se zalažu da se ovaj problem reši. U knjigu utisaka na jednoj od benzinskih stanica na putu za Novi Sad ona je upisala – posadite vetrozaštitne pojaseve. Stoje na vetrometini, na dunavskoj obali. Teško je ljudima koji rade na pumpi, nanosi sneg, sadite drveće. Vetrozaštitni pojas nije obična sadnja drveća. Mora da bude više stepena, mora da se zna vrsta biljke, mora da se zna ko ih održava, mora da se zna ko stara. Najlakše je možda odrediti ko će da brine o tih pet ari o kojima sada ne brine niko i još lakše je odrediti vrstu brzorastućeg ili bilo kog bilja, drvenastog, žbunastog ili visokokrošnog koje će biti posađeno, treba ga sačuvati. Ne bi bilo ni prvi, ni poslednji put da sadnice očupane, iščupane nestaju.
To je razlog zašto ja zajedno sa svojim kolegama iz DS tražim da prihvatite ovaj amandman i da ministarstvo za zaštitu životne sredine konačno počne da vodi računa o vetrozaštitnim pojasevima.
Šta bi bio sledeći korak? Logično je za poverovati da će prvi sledeći naredni korak nove ministre ili ministarke za zaštitu životne sredine, a onda i mandatarke, tada predsednice Vlade, biti rebalans budžeta. Imamo dva nova ministarstva, imamo nova tela i mi bi morali da imamo rebalans budžeta, kao jednu od prvih tačaka dnevnog reda. To je i povoljna okolnost za staranje. Ne mešam se u to kako će stručni ljudi u ministarstvu, stranački, kakvi god hoćete, rešiti kako da se stara, ali da se odmah opredele u rebalansu budžeta sredstva za prvi korak.
Možda nas istorija neće pamtiti po dobru, po mnogim istorijskim događajima, ali mogu da vam garantujem da će nas sledeće generacije pamtiti po dobru ako za 15 ili 20 godina od danas vidi visoke, razvije i zdrave vetrozaštitne pojaseve širom Srbije i pošumljenost Srbije povećanu za neophodnih pet procenata, koliki bi bio prosek, kolika je i EU. Ovo je zajednički, jedan od prvih zajedničkih poslova koje bi mogli zajedno da obavimo ako bude dobre volje sa vaše strane. Hvala vam.