Poštovani građani Srbije, nezadovoljni aktuelnom vlašću SNS i njenih koalicionih partnera, želeo bih da danas postavim u vaše ime pitanje, pre svega, predsedniku Vlade Republike Srbije koji to nije i nadležnim ministrima za rad i privredu, a tiče se objašnjenja kako to oni više nisu nadležni i na koji način ne mogu ništa da pomognu radnicima „Goše“ iz Smederevske Palanke koji su apsolutno opravdano u štrajku i zahtevu da im se isplate zarađene plate i sve drugo što im sleduje iz prethodnih godina, a što im ne isplaćuje jedan od famoznih stranih investitora kojima se inače toliko hvali i sadašnja i bivša vlast.
Kako je, dakle, moguće da država pere ruke od radnika koji rade u ovoj državi? Kako je moguće da država stane na stranu tajkuna bilo stranih, bilo domaćih? Kako je moguće da država nekome toleriše ne plaćanje poreza i doprinosa i kako je moguće, konačno, da država ne zaštiti radnike koji su na ovaj način ovako oštećeni, poniženi i uvređeni?
Kada o tome govorim, a istovremeno i postavljam pitanje, ne mislim samo na radnike „Goše“, oni su simbol tog napaćenog radništva danas u Srbiji, mislim na sve ponižene i uvređene radnike Srbije koji su oštećeni u raznim pljačkaškim privatizacijama kojima uprkos obećanjima aktuelne vlasti za ovih šest godina vlasti SNS niko nije završio u zatvoru sa pravosnažnom presudom, na višegodišnjoj robiji, zbog pljačke ovog naroda i države u prethodnih 30 godina. Kada to govorim, posebno, o beogradskim radnicima, radnicima nekadašnjih velikih beogradskih giganata, od IKL-a, IMT-a, radnika „C-marketa“ i drugih koji su oštećeni kao mali akcionari u raznim stečajevima, u raznim pljačkaškim privatizacijama, a koji danas po ulicama Beograda pokušavaju da reše svoj problem.
Dakle, tražim konkretan odgovor i objašnjenje dokle je stigao njihov slučaj. To nije samo njihov slučaj beogradskih radnika, danas radnici na isti način štrajkuju i u Aranđelovcu i u Nišu i u Priboju i u nizu drugih gradova i opština Srbije gde je u pljačkaškim privatizacijama nestala državna, društvena, narodna imovina.
Ono što posebno želim da pitam aktuelne, pomenute ministre, a dodao bih tu i ministra poljoprivrede, jeste, gde su danas kada evo, po ovom vanrednom i hitnom postupku moraju da usvajaju zakone po nalozima EU, gde su danas da urade nešto za poljoprivrednike koji su u ovoj godini ovoliko oštećeni. Moj kolega, uvaženi profesor, doktor Miladin Ševarlić je izračunao da je šteta u poljoprivredi najmanje milijardu evra i da naši poljoprivrednici jednostavno ne mogu da dočekaju jesen i ne mogu da prežive ove katastrofalne ovogodišnje elementarne nepogode koje su počele sa onim mrazevima, pa preko grada stigle do ove sadašnje ogromne suše.
Dakle, gde je Ministarstvo poljoprivrede, gde je Vlada Republike Srbije da mi danas po hitnom postupku usvajamo jednu takvu vrstu podrške poljoprivrednicima u Srbiji Ja razumem da su za vas prioritet migranti, kako ćete njih da smestite, da im napravite kuće i stanove, da ih uključite u školski sistem jer je to još jedan od naloga vaših prijatelja iz EU, ali ja vas molim i podsećam i apelujem na ministre da konačno prioritet u ovoj državi postanu naši građani, ne gej parade, ne migranti, ne prazne priče o stranim investitorima koji dobijaju pare iz našeg budžeta nego naši građani, naši policajci i vojnici koji štrajkuju, naši prosvetni radnici koji štrajkuju, naši radnici koji štrajkuju i svi drugi koji danas u Srbiji zapravo žive teško pod ovom pogubnom i katastrofalnom vlašću Aleksandra Vučića i SNS.
Dakle, moj poziv ministrima jeste, da nam odgovore na pitanje, kada ćemo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije dobiti zakone koji su u interesu naših građana, a ne MMF, Svetske banke, NATO, EU ili stranih firmi za koje zapravo ova vlast sve vreme radi? Da li ćemo konačno nešto uraditi za domaću privredu, za domaću poljoprivredu, to je moje pitanje za nadležne ministre i siguran sam da na to pitanje nemaju odgovore jer moraju prvo da pitaju Brisel.
